Ревидирани Бакотићев превод Светог писма

[Ћирило]

Ноје и његови синови

 

Постање, глава 9.

 

1 Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: Рађајте се, множите се и напуните земљу (и владајте њоме).

2 Све звери земаљске, (и сва стока земаљска,) и све птице небеске, и све што гамиже по земљи и све рибе морске бојаће се вас и имаће страх од вас; оне су у ваше руке предане.

3 Све што се миче и живи служиће вам за храну; све ја то вама дајем, као и зелену траву.

4 Али не једите меса са животом његовим, то јест са крвљу његовом.

5 Јер ћу ја и ваше крви и сваког вашег живота рачун тражити; и од свакога ћу га живог створења тражити, и тражићу рачун живота човечјег из руке човека, човека који је брат његов.

6 Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по своме обличју створио човека.

7 Рађајте се, дакле, и множите се на земљи и намножите се на њој.

8 Рече још Бог Ноју и синовима његовим:

9 Ево постављам савез свој с вама и с потомством вашим након вас,

10 и са свим живим створењима што су с вама, од птица, од стоке и од свега зверја земаљскога што је с вама, то јест са свачим што је изишло из корабље, то јест са свим живим створењима земље.

11 Постављам савез свој с вама, и од сада неће ни једна пут изгинути од вода од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

12 И рече (Господ) Бог: Ево знака савеза који утврђујем између себе и вас и сваког живог створења које је с вама, и до века за сва покољења.

13 Мећем дугу своју у облаке, да буде знак (вечног) савеза између мене и земље.

14 И кад ја навучем облаке на земљу видеће се дуга (моја) у облацима,

15 и опоменућу се савеза свога између мене и вас и сваког живог бића сваке врсте, и неће више бити вода од потопа да затру сваку пут.

16 Дуга ће (моја) бити у облацима, па ћу ја, гледајући је, опоменути се вечног савеза између Бога и (између земље) и сваког живог бића сваке врсте на земљи.

17 И рече Бог Ноју: то је знак савеза који утврђујем између себе и сваке пути на земљи.

18 Нојеви синови који изиђоше из корабље беху: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов.

19 То су три сина Нојева, и њихово потомство насели сву земљу.

20 Ноје поче радити земљу и посади виноград.

21 И напив се вина, опи се, и откри се усред свог шатора.

22 Хам, отац Хананов, виде голотињу оца свога и каза то обојици браће своје напољу.

23 Тада Сим и Јафет узеше мантију и метнуше је на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свога, и како је лице њихово било натраг окренуто, то они не видеше голотињу оца свога.

24 Кад се Ноје пробуди од свог вина, дозна шта му млађи син учини,

25 и рече: Проклет да је Ханан и слугама браће своје слуга да је!

26 И још рече: Благословен да је Господ, Бог Симов, а Ханан да је слуга њихов!

27 Да рашири Бог Јафета, да у шаторима Симовима живи, а Ханан да је слуга њихов!

28 После потопа поживе Ноје триста и педесет година.

29 Сви дани Нојеви беху девет стотина и педесет година. Затим он умре.

[Ћирило]

Постање, глава 10.

 

Потомство од три Нојева сина

 

1 Ово је потомство синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.

2 Синови Јафетови: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, (Елиса,) Тувал, Месех и Тирас.

3 Синови Гомерови: Асханас, Рифат и Тогарма.

4 Синови Јаванови: Елиса, Тарсис, Китим и Доданим.

5 Од њих произиђоше људи који се поразделише по острвима света, по својим разним местима, по језицима својим, по породицама својим и по народима својим.

6 Синови Хамови: Хус, Мисраим, Фут и Ханан. —

7 Синови Хусови: Сева, Евила, Савата, Регма и Саватака. —

Синови Рагмини: Сава и Дедан.

8 Хус роди Неврода, који поста силан на земљи;

9 он беше добар ловац пред Господом (Богом); зато се и каже: Добар ловац пред Господом (Богом) као Неврод.

10 Он краљева најпре над Вавилоном, Орехом, Архадом и Халном, у земљи Сенар. 11 Из те земље изиђе Асур; он сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

12 и, између Ниневије и Халаха, Дасем, велики град.

13 Мисраим роди Лудима, Анамима, Леавима, Нафтухима,

14 Патрусима, Хаслухима (од кога потичу Филистеји) и Кафторима.

15 Ханан роди Сидона, првенца свога, и Хета,

16 И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

17 Евеја, Арукеја и Асенеја,

18 Арадеја, Самареја и Аматеја. После се племена хананејска расејаше.

19 Границе Хананејске иђаху од Сидона, на страни од Герара до Газе, а на страни од Содома и Гомора, Адме и Севојима до Даса.

20 То су синови Хамови по породицама својим, по језицима својим, по земљама својим и по народима својим.

21 И Симу, оцу свих синова Еверових и старијему брату Јафетову, родише се синови.

22 Синови Симови беху: Елам, Асур, Арфаксад, Луд, Арам (и Кајнан).

23 Синови Арамови: Уз, Ул, Гетер и Мас.

24 Арфаксад роди (Кајнана, Кајнан роди) Салу, а Сала роди Евера.

25 Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом беше име Јектан.

26 Јектан роди Алмодада, Салефа, Асармота, Јераха,

27 Адорама, Узал, Диклу,

28 Евала, Авимаила, Саву,

29 Офир, Евила и Јовава. Ти сви беху синови Јектанови.

30 Они пребиваху у земљи која иде од Мисе ка страни од Сафира, до источнога брда.

31 То су синови Симови по породицама својим, по језицима својим, по земљама својим и по народима својим.

32 То су породице синова Нојевих по племенима својим и по народима својим. Из њих произиђоше народи који се ширише по земљи после потопа.

[Ћирило]

Постање, глава 11.

 

Вавилонска кула

 

1 На целој земљи бејаше само један језик и речи су једнаке биле.

2 Како беху кренули ка истоку нађоше равницу у земљи Сенар и населише се онде.

3 И рекоше једни другима: Хајде да правимо опеке и да их на ватри испечемо. И опеке им служише уместо камена а паклина* уместо креча.

*Паклина је укрућена, стврднута нафта из природног извора.

4 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, чији ће врх до неба стићи, да стечемо себи име и да се не бисмо расијали по земљи.

5 Господ сиђе да види град и кулу коју зидаху синови човечји.

6 И Господ рече: Гле, ови су сви један народ и сви истим језиком говоре, и то они почеше радити! Сад им неће ништа сметати да учине, све што год науме.

7 Хајде да сиђемо и да им пометемо језик, да не разуме један другога што говори.

8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи и они престадоше да зидају град (и кулу).

9 Зато се он прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

 

Од Аврама до Јосифа

 

Потомство Симово

 

10 Ово је потомство Симово. Кад роди Арфаксада, друге године после потопа бејаше Симу сто година.

11 После Арфаксадовог рођења поживе Сим пет стотина година и роди синове и кћери (и умре).

12 Арфаксад у тридесет и петој (135.) години свог живота роди (Кајинана. После рођења Кајинановог Арфаксад поживи триста и тридесет година и роди синове и кћери, после умре. Кајинан у сто и тридесетој години свог живота роди) Сала.

13 После  рођења поживе Арфаксад (Кајинан) четири стотине и три (330) године и роди синове и кћери (и умре).

14 Сала у тридесетој (130.) години свог живота роди Евера.

15 После Еверовог рођења поживе Сала четири стотине и три (330) године и роди синове и кћери (и умре).

16 Евер у тридесет и четвртој (134.) години свог живота роди Фалека.

17 После Фалековог рођења поживе Евер четири стотине и тридесет (370) година и роди синове и кћери (и умре).

18 Фалек у тридесетој (130.) години свог живота роди Рагав.

19 После Рагавовог рођења поживе Фалек двеста и девет година и роди синове и кћери (и умре).

20 Рагав у тридесет и другој (132.) години свог живота роди Серуха.

21 После Серуховог рођења поживе Рагав двеста и седам година и роди синове и кћери (и умре).

22 Серух у тридесетој (130.) години свог живота роди Нахора.

23 После Нахоровог рођења поживе Серух двеста година и роди синове и кћери (и умре).

24 Нахор у двадесет и деветој (79.) години свог живота роди Тару.

25 После Тариног рођења поживе Нахор сто и деветнаест (129.) година и роди синове и кћери (и умре).

26 Тара у седамдесетој години свог живота роди Аврама, Нахора и Харана.

27 Ово је потомство Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Харана, а Харан роди Лота.

28 Харан умре пре Таре, оца свога, на постојбини својој у Уру Халдејскоме.

29 Аврам и Нахор се оженише. Жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој Мелха, која беше кћи Харана, оца Мелхе и Јесхе.

30 Сара беше нероткиња; она не имаше порода.

31 Тара узе сина свога Аврама и Лота сина Харанова, унука свога, и Сару, снаху своју, жену Аврама сина свога, и они пођоше заједно из Ура Халдејскога ка земљи хананској, те дођоше до Харана и онде се настанише.

32 Тара поживе двеста и пет година (у земљи харанској), и умре у Харану.

[Ћирило]

Постање, глава 12.

 

Аврам — његов долазак у земљу хананску. Бављење у Египту

 

1 Господ рече Авраму: „Иди из земље своје и из рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати.

2 Од тебе ћу велики народ учинити и благословићу те и прославићу име твоје, и ти ћеш бити извор благослова.

3 Благосиљаћу оне који тебе благосиљају, и проклећу оне који тебе проклињу, и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.“

4 Тада Аврам пође, као што му каза Господ, и с њим пође и Лот. Кад пође из Харана Авраму беше седамдесет и пет година.

5 Абрам узе Сару, жену своју, и Лота, сина брата свога, са целим благом које беху стекли и с робљем које беху добили у Харану. И пођоше да иду у земљу хананску, и дођоше у земљу хананску.

6 Аврам прође ту земљу до места Сихема, до Морехових храстова. У тој земљи бејаху тада Хананеји.

7 Господ се појави Авраму и рече му: Твоме породу даћу ову земљу. И Аврам начини онде олтар Господу који му се беше појавио.

8 После отиде оданде на брдо које је на истоку од Ветиља, и онде разапе свој шатор, тако да му Ветиљ беше са запада а Гај с истока. И онде начини Господу олтар и призва име Господа (који му беше појавио).

9 Оданде отиде Аврам даље на југ.

10 Али у оној земљи наста глад, и Аврам сиђе у Египат, да се онде склони, јер глад беше велика у земљи.

11 Кад се приближи да већ уђе у Египат, рече Сари, жени својој: "Слушај, знам да си ти лепа жена,

12 и ево шта ће да се деси: кад те Египћани виде, рећи ће: Ово му је жена, па ће мене убити а тебе оставити у животу.

13 Зато кажи да си ми сестра, да за љубав према теби ја будем примљен, и да ми се уз тебе живот очува."

14 Кад Аврам дође у Египат, видеше Египћани да му је жена врло лепа.

15 Видеше је и фараонови великаши и хвалише је пред фараоном и уведоше жену у двор фараонов.

16 Ње ради, он добро поступаше према Авраму и Аврам доби оваца и говеда, магараца, слуга и слушкиња, магарица и камила.

17 Али Господ пусти велика зла на фараона и на дом његов због Саре, жене Аврамове.

18 Тада фараон дозва Аврама и рече му: Шта ми ти то учини? Зашто ми ниси казао да ти је то жена?

19 Зашто си рекао: сестра ми је, те је ја узех за жену? Сад ето ти жене, узми је и иди!

20 И фараон нареди људима да испрате њега и жену његову са целом имовином њиховом, (и Лота с њим).

[Ћирило]

Повратак Аврамов у Ханан – Аврам се одељује од Лота – Обећања Господња

 

1 Тако Аврам отиде из Египта к југу, он и жена његова са свим што је имао, а и Лот с њим.

2 Абрам беше богат стоком, сребром и златом.

3 Он крену од југа до Ветиља, до места где му пре бејаше шатор, између Ветиља и Гаја, 4 до места где је био олтар, који беше пре начинио, и онде Аврам призва име Гсподње.

5 Лот који иђаше с Аврамом имаше такође оваца и говеда и шатора

 6 Али земља није била доста велика да би они могли остати заједно, јер благо њихово бејаше тако велико да не могаху живети заједно.

7 И настала је била свађа међу пастирима Аврамових стада и пастира Лотових стада. У то време у оној земљи живљаху Хананеји и Ферезеји.

8 Аврам рече Лоту: „Немојмо да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири, јер смо браћа.

9 Није ли сва земља пред тобом отворена? Одели се дакле од мене. Ако ћеш ти на лево ја ћу на десно, ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево.“

10 Лот подиже очи и сагледа сву Јорданску равницу, коју је сву натапала река. Пре но што Господ затра Содом и Гомор, та је земља све до Сигора била као башта Господња, као земља египатска.

11 Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и Лот отиде на исток. Тако се разделише један од другога.

12 Аврам оста у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у равници, премештајући своје шаторе до Содома.

13 Становници Содомски беху неваљали и много Господу грешаху.

14 Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: „Подигни сад очи своје, па погледај с места где си на север и на југ, на исток и на запад;

15 јер целу земљу коју видиш даћу теби и потомству твоме до века.

16 Учинићу да потомства твога буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројити и потомство твоје.

17. Устани и пролази ту земљу у дужину и у ширину, јер ћу је теби дати (и потомству твоме до века).“

18 Абрам диже шаторе своје и дође и насели се до мамријских храстова, који су у Хеврону, и начини онде олтар Господу.