Омар Хајам

[Danijela]

 

Омар Хајам, Персијски: غیاث ‌الدین ابوالفتح عمر ابراهیم خیام نیشابورﻯ‎, Гијат ад-Дин Абу'л ал-Фатх Умар ибн Ибрахим ал-Хајам Нишапури, (18. мај 1048 – 4. децембар 1131) био је персијски полимат, филозоф, математичар, астроном, астролог и песник. Он је такође писао трактате о механици, географији, минерологији, музици и Исламској теологији.

 

Рођен у Нишапуру, као млад се преселио у Самарканд и тамо стекао образовање. Потом се преселио у Бухару и установио се као један од најбољих математичара и астронома у средњовековном периоду. Он је аутор једног од најбитнијих трактата на тему алгебре написаног пре модерног доба, Трактат о демонстрацији проблема алгебре који укључује геометријске методе решавања кубних једначина пресецајућом хиперболом са кругом. Допринео је и реформи календара.

 

Његов значај као филозофа и учитеља и његових неколико преосталих филозофских радова још нису добили једнаку пажњу као његови научни и поезијски списи. Ал-Замакшари га је називао „филозофом света“. Многи извори сведоче да је деценијама предавао филозофију Ибн Сине (Авицене) у Нишапуру где је Хајам рођен и сахрањен и где његов маузолеј данас стоји као ремек-дело иранске архитектуре посећен од многих сваке године.

Изван Ирана, и персијског говорног подручја, Хајам је извршио утицај на литературу и друштва путем превођења његових радова и популаризацијом преко других учењака. Највећи такав утицај је извршен у земљама енглеског говорног подручја; а енглески учењак Томас Хајд (1636—1703) био је први Европљанин који га је проучавао. Најутицајнији од свих био је Едвард Фицџералд (1809-83), који је учинио да Хајам постане најпознатији песник Истока на Западу кроз његов превод и адаптацију Хајамових, не тако бројних, катрена (Персијски: رباعیات‎ рубаије) у Рубаијама Омара Хајама.

 

Омар Хајам је умро 1131. и сахрањен је у Хајамовом Врту код маузолеја Имзаде Махрука у Нишапуру. Године 1963. Маузолеј Омара Хајама саграђен је на том месту.

 

По Хајаму су назив добили астероид 3095 Omarkhayyam, као и један лунарни кратер 1970. године.

 

 

Целокупни песнички опус Омара Хајама су рубаије – лирске песме у четири полустиха тј. два стиха која се римују по систему: а а б а. Ова песничка форма потиче из арапске књижевности. Омар Хајам је обогатио рубаије ширином идеја, смелошћу размишљања и критичким ставом према свету. Честа тематика његових песама је похвала вину, али у мистичком стилу. Превођен је на многе језике, па и српски:

 

Кажу: биће раја, биће рајских сека,
биће тамо вина, биће меда, млека...
Зато немој бити без вина и драге,
кад на концу конца, то те исто чека.
(превод стихова: Ф. Бајрактаровић)

 

------------------------------------------------------------------------

 

Бог и вјера

Узалуд се људи међу собом гложе,
Ти си, који мени пут показат’ може.
Кажи ми га! Друге ја слиједит’ нећу,
Јер су сви пролазни, а ти вјечан Боже!

Вјеру од безвјерја само часак дијели,
спознају од двојбе исто тако – вели
мудрац; зато добро тај часак цијени -
за ме часак траје наш живот цијели!

Да ћу једном умријети – ја о том не двојим,
ето зато ни најмање смрти се не бојим.
На свијету к’о аманет душа ми је дата,
кад год хоће, да је вратим, ја приправан стојим!

О, ти, који свачије тајне мисли знадеш,
који сваком у муци твоју помоћ дадеш,
Боже, прими исприку и покору моју,
Ако зеру милости за мене имадеш!

 

------------------------------------------------------------------------

 

Цигла у зиду

Радуј се, иако страдања бескрајног ће бити,
У пољу Зодијака – звезда ће вечито бити:
Цигла, што од праха твог направљена ће бити –
У зидине тврђава туђих – уграђена ће бити!

 

------------------------------------------------------------------------

 

Колико испаштамо

Небеса, осим патње – шта су додала друго:
Уздигла биће једно – да би срушила друго?
Кад би нерођени знали – колико испаштамо
Осим да живе – све би одабрали друго!

 

------------------------------------------------------------------------

 

Ништавни и узвишени

Ми срж радости и рудник туге смо,
Море правде и поприште насиља смо:
Ништавни и узвишени – савршени и недовршени,
Слични зарђалом огледалу и блиставом пехару смо!

 

------------------------------------------------------------------------

[Toma]

Широк опус занимања и деловања овог мудрог човека...
Питам се, колико је било сличних њему а да 
ни о њима не знамо много или довољно. Или ишта!

[Danijela]

Istina.

Ovaj covek je imao plodan i maksimalno iskoriscen zivot.

[Danijela]

Čovjek i svijet

 

106.
Niko nije zavirio, otkad ovaj svijet posta,
Za sudbine zastor, mada kušalo je ljudi dosta.
Sedamdeset i dva ljeta ja danju i noću razmišljah.
Ali ništa ne doznadoh, neriješena tajna osta!

 

112.
Kakve nosi događaje ova noć – ne pitaj,
Za sve ono što dolazi pa će proć – ne ptaj.
Ti ovaj čas upotrijebi kao dobru zgodu:
Što je prošlo ne spominji, što će doć – ne pitaj!

 

114.
Kad jednom na zemlji ne bude nas – svijet će biti svijet,
Kad nam se izgubi i trag i glas – svijet će biti svijet.
I prije nego što smo bili mi – svijet je bio svijet,
I nama kad kucne zadnji čas – svijet će biti svijet.

 

135.
Bez moje sam privole na svijet došao,
I na njemu život u čudu gledao;
Protiv volje idem: dakle šta je svrha
Dolaska, odlaska – ja bih rado znao?

[Danijela]

Ne oplakuj

 

Za danom koji je prošao – ne tuguj,
Sutrašnjicu – što tek stiže – ne oplakuj!
Za onim što je prošlo, ili nije došlo – ne kukaj:
Radostan budi – život u vjetar ne rasipaj!

[Danijela]

Prošlost ne pominji

 

Na latici ruže – proljećna rosa – lijepa je,
Na cvjetnoj livadi lice zaljubljeno – lijepo je:
O prošlim danima – šta god da kažeš, lijepo nije!
Srećan budi – prošlost ne spominji – jer danas, lijepo je!

[Danijela]

Ponijeti nećeš

 

Ne dozvoli da te patnje ovog svijeta slome,
K’srcu uzmi – sitne ni krupne galame:
Nek si živ i zdrav – u ovom svijetu prolaznome
Ni dukat ponijet’ nećeš – i da ga imaš, u kovčegu svome!

[Danijela]

Pepeo postaje

 

Od dolaska i odlaska našeg – vajda gdje je,
Od konca našeg postojanja – klupče – gdje je,
Od vatre točka života – srce postojanja
Sagorijeva – i pepeo postaje – a dim – gdje je?

[Danijela]

1

I kad spavam - duša opominje mene:
"Pij! U snu i grobu - znaj da sreće nema!
Ustaj! Prazni čaše, ljubi mlade žene...
Jer smrt vječnu tamu za - spavanje sprema."

12

I slavuj u bašti gleda krina - čašu
I rumenu ružu pa im zabiliše:
"Ljubite se!... Mladost ispijajte vašu,
Jer ovaj dan neće vratiti se više!"

247

Srce i grlo si, bože, meni dao;
Djevojke i vino iznio preda me.
Da ću njima prići - to si dobro znao;
Sad, što ti odredi to grijeh nije za me. 
                                          

                                                        (iz Katrena)

[Danijela]

Шеик блудницу грди: ''Ничег се не кајеш,
Пијеш к'о пијанац и тело продајеш.''
А блудница вели:''Управо сам таква.
Да ли си ти онај за кога се издајеш?''

[Danijela]

Подлацима небо милостиво даје
Млин, двориште, дворац, раскошне одаје ...
А добрима једва кору црног хлеба.
Пљуни такво небо, то ти преостаје.

[Danijela]

Ако сам не пијеш, пијанца не кори,
Не буди лицемер и лажи не збори.
Не горди се тиме што не пијеш вино,
Грехови су твоји од пијанства гори.

[Danijela]

Непокоран бејах, Богу нисам мио,
Товар мога греха вагу би сломио.
У доброту Твоју и милост се уздам,
Јер дволичан човек никад нисам био.

[Iulianus]

Не боји се пакла ако си згрешио,
Не боји се пакла што си пијан био,
Безгрешан си Богу сасвим непотребан,
Њему треба грешник да би опростио.

 

Судбина је кварна, знају многи људи,
Она оштрим мачем сваком створу суди.
И кад ти у уста слатку алву стави,
Може бити отров, ти обазрив буди.

 

Ако сваког дана имаш кору хлеба,
Само кров над главом, ништа што не треба,
Ако ниси слуга и владика ниси,
Захвали за такво милосрђе неба.

 

Заветну сам књигу непрестано крио,

Зато сам се ове главе наносио.
Ја познајем добро ту учену рђу,
Да бих тајне душе пред њом разгласио.

 

Никад нисам трезан, ни зими ни лети,
Судњег ће ме дана пијаног однети.
Љубићу до зоре чашу уз здравицу
И грлити нежно овај бокал свети.

 

Злобан човек никад свој циљ не постиже,
Зло учини и зло злобнога достиже.
Ја ти желим добро, а ти злим ми враћаш,
Мене твоја злоба, злобниче, не стиже.

 

Не загледај сутра из данашњег дана,
Бачени је поглед на твом срцу рана.
Колико је дана престало теби?
Разумно их троши, нек' је вино храна.

Иако не желим, опет вино пијем.
Нећу сва беспућа у једно да слијем.
Хоћу за тренутак да будем ван себе.
Да све заборавим. Зато вино пијем.

Дрво туге у свом срцу не заливај,,
А књигу весеља много пута читај.
Зову жеље срца увек одговарај,
Миг среће сачекај и вином венчавај.

 

Да угодиш души свој си гнев гушио.
Са многим људима ти си ласкав био.
И ја сам понекад хтео лукав бити,
Али ме је случај увек посрамио.

Пред свима ме грдиш и срамотиш јако:
'' Безбожник и блудник, напије се лако.''
Јесте, ја сам грешник, признајем и питам:
Да ли си достојан да говориш тако?

 

Сва краљевства света — за бокале вина,
Сву мудрост свих књига — за оштрину вина,
Све почасти света — за сјај баршунасти,
Уместо музике — клокотање вина.

 

У алеји ружа са капима росе
Хор славуја пева, трче ноге босе.
А ноћима видим звезде које ћуте
И мрак твоје црне распуштене косе.

Да л' ученост има смисла и границе?
Погледај пажљиво испод трепавице.
Пиј! Књига живота завршава тужно,
Сладећи се вином окрећи странице.

Саветују: ''Не пиј!'' Од смеха се кривим.
Шта ће мени живот под тим сводом сивим?
Гутљај доброг вина, поглед лепотице,
То су два блистава разлога да живим.

 

 

[Iulianus]

`The Koran! well, come put me to the test - 

Lovely old book in hideous error drest - 

Believe me, I can quote the Koran too,

The unbeliever knows his Koran best.

 

And do you think that unto such as you 

A maggot-minded, starved, fanatic crew

God gave a secret, and denied it me? 

Well, well - what matters it? Believe that to!`