Колико „масних копита“ вреде „Видовдан“ лажи

[Zoran Đurović]

На сајту „Видовдан“, који воде „овлашћени“ Вучићеви аналитичари Б. Радун и Д. Анђелковић, појавио се текст с насловом Артемије: „И ја сам Шарли“, непотписан – тј. „потписан“ псеудонимом Василије Мишковић. Овде се нећемо бавити како се јуришна аналитичка екипа Александра Вучића и истурено медијско одељење Треће Србије догегало да буде бедем који ће штитити епископа бачког Иринеја (Буловића); нећемо се бавити ни тиме да ли је у праву епископ Иринеј или – како они пишу – „монах Артемије“, нити улазити у суштину тог спора. Бавићемо се само истинитошћу исказа Артемије: „И ја сам Шарли“.

 

Као што се види, занимљив је наслов; међутим, и овлаш прегледом се види да он НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ са осталим текстом! Метафора? Можда ако сте таблоидно гласило. (Занимљиво, у самом том „Видовдан“ тексту се критикују „опскурни и таблоидни сајтови“, а они објављују типичну бедастоћу „жуте штампе“, у којем наслов нема никакве додирне тачке са остатком текста.)

 

Слика горе: Текст на „Видовдану“

 

Дакле, Артемије НИЈЕ РЕКАО „И ја сам Шарли“; није ни могао да каже (напише) он, јер се текст псеудонима В. Мишковића односи на критику Иринеја Буловића коју је потписало Уредништво сајта Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу (ЕРПиКМ у егзилу). (Одмах да кажем да осврт на Видовдану сигурно није писао епископ Иринеј: о њему можете мислити и ово и оно, али је неоспорно његово познавање језика и беспрекоран стил, те му се никад не би могло десити да, као В. Мишковић, пише „ми бисмо требали“, „у вези преношења“ итсл.) Дакле, отворена је лаж да је Артемије било шта рекао; а да су „видовданци“ преко псеудонима Василије Мишковић написали „Артемијеви“, то би имало мало смисла, за почетно разматрање макар. Сада да видимо да ли је Уредништво сајта ЕРПиКМ у егзилу негде рекло (написало) „И ми смо Шарли“. Помно читајући њихову критику наступа Иринеја Буловића на РТС-у– и опет не улазећи да ли је оправдан њихов став да је епископ бачки „најгорљивији заступник и бранитељ лажног пророка Мухамеда“ – нигде нисмо могли наћи експлицитан став „И ми смо Шарли“, нити било какво оправдање карикатура. Суштина става Уредништва сајта ЕРПиКМ налази се у овим реченицама: „Зашто би сви православни верници морали да осуде карикатуре које су објављивали неки левичарски листови на Западу, и којима се изругују Мухамеду? Зашто би то био толики императив за православне вернике? Зашто би се православни верници мешали у то што поједини листови у протестантским и римокатоличким земљама исмевају Мухамеда.“

 

Слика горе: Текст на сајту ЕРПиКМ у егзилу

 

Из тога извући да то Уредништво, а преко њих и „монах Артемије“, кажу И ЈА САМ ШАРЛИ представља врхунац манипулације и немушту одбрану епископа бачког; претпостављам да ће се и сам Иринеј Буловић одрећи неписмене пашквиле „кровног псеудонима“ сајта коме сам још ономад предложио да име промени у „Вучићевдан“. Ако сам им тада поручио и да „традиција Видовдана јесте слободарство а није улизиштво“, сада бих додао да се у оно што они (као) баштине још мање може уклопити бесрамно лагање, ма колико да прија „масно копито“  – израз је Слободана Антонића – којег су се очито докопали.

 

Аутор: Александар Лазић

Извор: Стање ствари

[RYLAH]

Јел ово нека нова тенденција да сте Ви са С*ањем ствари у добрим односима?

[Милан Ракић]

Авво оче! Женим се!

 

Авво оче! Женим се!

 

Стао сам на луди камен!

 

[Crveni Ignjatije]

[RYLAH]

Јел има потребе да се Поуке користе за овакве ствари?

[Баба]

Хајде да видимо целу причу. 

 

Прво текст са сајта који се зове овако: 

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА
У ЕГЗИЛУ

 

Коментар Уредништва: МУСЛИМАНИ И БОЖИЋ II среда, 28 јануар 2015 20:37

– или зашто епископ Бачки Иринеј радије брани Мухамеда него Господа Христа –

• 

Пре неколико дана на програму РТС-а у емисији Да можда не гостовали су представници „цркава и верских заједница“ у Србији, како је било најављено и представљено. Повод за овај јавни сусрет и разговор био је недавни покољ извршен од стране муслимана над новинарима недељника Шарли у Паризу.

Присутни су били епископ Бачки Иринеј Буловић, Надбискуп београдски Станислав Хочевар, муфтија београдски Мухамед Јусуфспахић и рабин Исак Асијел.

Емисија по много чему значајна и веома симболична. Епископ Бачки Иринеј потврдио се као значајан и ненадмашан бранилац и апологета пророка Мухамеда. Треба одмах нагласити да је реч о лажном пророку – Мухамеду – не од Бога посланом, и коме се није јављао Бог, нити ангео Божији, него су јављања која је доживљавао била демонске природе и порекла.

Као што каже и свети Григорије Палама, приликом разговора који је имао са Турцима током свог заробљеништва, Христос нам није рекао да прихватимо неког Мухамеда, зато и не прихватамо нити волимо Мухамеда. Рекао нам је, напротив, као што сведоче и Апостоли, да не прихватимо никога другог, јер ће Он доћи да суди свету. Ми, додаје свети Григорије Палама, Хришћани, не прихватамо ништа, нити то сматрамо за истину, уколико не постоје сведочанства. Од свих Пророка Старога Завета постоје сведочанства за Христа, због тога и верујемо у Њега и његово Еванђеље. Не верујемо, међутим, и не прихватамо никаквог Мухамеда, јер о њему нема сведочанстава код Пророка, нити је пак учинио нешто необично и достојно вере.

Буловић је међутим толико добро бранио пророка Мухамеда – слободно се може рећи да је у томе био најуспешнији од свих учесника емисије (изузимајући, наравно, водитељку, која се у то није упуштала, знајући врло добро оквире свога деловања, своју улогу и задатак) – да је муфтија Јусуфспахић у једном тренутку Буловићевог говора сасвим спонтано узвикнуо Владико нека Вас бог (= Алах) награди! Нема сумње да је г-н Буловић надмашио и муфтију Јусуфспахића у заступању Мухамеда, зато и ово јавно признање није изостало, пред очима целог телевизијског аудиторијума, односно целокупне српске (и православне) јавности!

Г-н Буловић познат је по свом заступању (лажног) пророка Мухамеда и претходних година; није му овај ТВ наступ прво огледање на том пољу.

Још је у веома свежем сећању његово „бриљантно“ Саопштење поводом објављивања карикатуралног приказа исламског пророка Мухамеда издато 2006. отприлике у исто доба године. Тада је такође наступао у име Српске Цркве, узурпирајући себи право које му ни на који начин не припада, стварајући лажну слику у јавности о ставу Цркве, и вређајући верска осећања искрених православних верника, привржених истини Христовог Еванђеља. Било је то у доба (2006. године) када су такође неке карикатуре Мухамеда објављене у западним медијима, изазвале буру протеста мухамеданаца у целом свету, нарочито у исламским земљама, и када су бројни и чести протести довели и до таласа насиља па и људских жртава.

Објављивање карикатуралног приказа исламског пророка Мухамеда у новинама једног броја западноевропских држава – наводи г-н Буловић у свом Саопштењу 2006. које је пласирао тада у име СПЦ – на најгрубљи начин је увредило верска осећања муслимана у целом свету. Међутим, нису увређени само мухамеданци, додаје г-н Буловић. Увређеним се осетио и он сам! Погледајмо наставак његовог писанија:

Ругање оснивачу исламске вере право је духовно насиље и увреда, и то не само за муслимане, саопштава г-н Буловић и додаје да су тиме повређена осећања сваког искрено верујућег човека!

Каква тек осећања гаји г-н Буловић према Светитељима Цркве, који су се веома тешким и бирано оштрим речима и изразима често изражавали о исламу и мухамеданцима!? То можемо само претпостављати.

Свети Јован Дамаскин, који је одлично познавао ислам, живећи у исламском окружењу у Дамаску, назвао га је „претечом Антихриста“.

Свети Григорије Палама, објашњавајући чињеницу како је ислам освојио толико велики део света, наводи да је то учињено уз помоћ силе ђавола, ратовима и покољима, пљачкама, одвођењима у ропство и убијањима. Мухамед је користећи насиље и сладострашће освајао територије и придобијао присталице, док је учење Христово, иако подстиче на строги живот и подвижништво, завладало целим светом без насиља. Муслимане, чији је заробљеник био, назива злочестивим и богомрским и свенечистим родом, који следују обичном човеку, смртном и иструлелом, том Мухамеду.

Шта тек рећи о толиким новомученицима, који су од стране мухамеданаца били подвргнути најстрашнијим мукама, управо зато јер су увредили верска осећања муслимана? Да ли се приклонити моралу и карактеру (нраву) новомученика или моралу г-на Буловића? Сматрамо да ту, за православног верника, нема никакве дилеме.

Захтева својим Саопштењем из 2006. г-н Буловић од свих верника да морају да осуде све бласфемичне и накарадне изразе новинарске слободе! Зашто би сви православни верници морали да осуде карикатуре које су објављивали неки левичарски листови на Западу, и којима се изругују Мухамеду? Зашто би то био толики императив за православне вернике? Зашто би се православни верници мешали у то што поједини листови у протестантским и римокатоличким земљама исмевају Мухамеда. Православни народи су, а посебно Срби, од стране како римокатолика и протестаната тако и од стране мухамеданаца поднели током даље и ближе историје небројено и немериво много зла, без икаквог правог разлога – за које међутим није уследило никакво извињење нити осуда од стране злочинаца – да би данас г-н Буловић захтевао да православни осуђују карикатуре неких тамо безбожних новинарчића по протестантским и римокатоличким листовима! Невиђено насиље над савестима верних које се врши од стране управо оних који су обучени у пастире!

Сигурно једини начин да се реши садашња… криза, наводи г-н Буловић у свом Саопштењу из 2006, јесте унапређење међуверског дијалога и сарадње! Е, па ево добре прилике да г-н Буловић објасни и практично прикаже сва достигнућа међуверског дијалога и сарадње. Од његовог Саопштења прошло је пуних девет година, међуверски дијалог и сарадња итекако је унапређен, како у оквирима Српске Цркве – сетимо се само великог међурелигијског скупа у Сарајеву септембра 2012. – тако и на светском нивоу, какви су резултати дакле од тако грозничаво организованих међурелигијских сусрета диљем целога света? Може ли г-н Буловић навести иједан позитиван пример, или ће као једини резултат остати само пораст исламског насиља у свим деловима света, како у чисто исламским срединама, тако и у срединама где муслимани живе као мањина. Карактеристично је тако да где год су претходили међурелигијски сусрети у циљу унапређења верског дијалога и сарадње, убрзо је уследило рушење и затирање хришћанских православних светиња (карактеристични примери БиХ, КиМ, Сирија данас…).

Ко не поштује веру свога ближњега, још мање поштује своју – објављује г-н Буловић 2006. године! Требало би само да наведе на чему базира тај свој став. На Еванђељу сигурно не. На Христовом учењу сигурно не. На животу и учењу светих Апостола сигурно не. Итд.

Пошто на учењу Цркве се не може основати наведени став, г-н Буловић би само могао да објасни шта је имао на уму када је износио такву тврдњу.

На масонском учењу оснива се такав став. У не тако давној прошлости важећа крилатица била је, а и данас је – брат је мио које вере био. Крилатица која као да директно излази из масонске ложе.

Карактеристично Саопштење г-на Буловића из 2006. писано је руководећи се учењима страним Еванђељу, страним учењу Цркве. Шта га је руководило у таквом раду, као и касније, био би дужан сам да пружи објашњења.

Сам завршетак „посланице“ г-на Буловића 2006. само потврђује све претходно речено. Обраћајући се верним муслиманима широм света, г-н Буловић их, у име Српске Цркве(!) позива да своју веру сведоче достојанствено и како је Богу угодно!

Супротно еванђелском учењу проповеда г-н Буловић, и то откривене главе!

Шири ново учење, страно Христу и страно Цркви, под видом тобож еванђелске науке.

Чини оно што ниједан од Светих Отаца није чинио, нити је оставио предање да се тако чини.

Христос је управо зато дошао у свет „да уништи дела ђавоља“; а г-н Буловић позива да се та дела утврде и јачају!

Тако је Црква пре неколико дана – на Богојављење – певала:

Днес небесе и земљи творец приходит плотију на Јордан, крешченија просја безгрејшниј, да очистит мир од лести вражија…

Данас небеса и земље творац долази телом на Јордан, крштење иштући безгрешни, да очисти свет од обмане вражије…

Христос је дошао да очисти свет од обмане вражије – а та обмана вражија и та дела ђавоља су управо и пре свега лажна и заблудна учења, клањање и обожавање твари а не Творца, и негирање Творца као истинског Бога.

Може ли ико нормалан замислити светог Атанасија Великог, рецимо, да позива Аријанце да сведоче своју веру достојанствено!? Или да позива Православне на унапређење међуверског дијалога и сарадње са Аријанцима!? Или да проповеда да ко не поштује веру ближњега свога (= Аријанаца), још мање потшује своју (= Православну)! Итд, итсл.

Исто би се могло навести за светог Григорија Богослова, светог Василија Великог, светог Григорија Ниског…

Јер, у чему се разликује Мухамеданска вера од Аријанизма, од Аријеве вере, можда би могао г-н Буловић да објасни? Када је суштина и једне и друге вере иста – негирање Божанства Христовог! Мухамеданство је само нови Аријанизам, поновљени Аријанизам. Који је осуђен још Првим васељенским сабором, па надаље свим осталим, све до Осмог и Деветог.

Буловић подржава нео-аријанизам и позива његове вернике и следбенике да своју веру сведоче достојанствено, а Православне позива да поштују веру свога ближњега (= мухамеданску = ново-аријанску), док су Свети и Богоносни Оци, покретани Духом Светим на Светим Васељенским Саборима чинили управо супротно – предавали анатеми јеретике, осуђујући њихову криву веру, чувајући Православне вернике од заразе, забрањујући им чак општење са јеретицима, а не позивајући их да поштују веру ближњега свога!

Чињеница је свакако да су четири учесника у емисији Да можда не деловали сложно, јединствено, компкатно, међу њима није било разлика, несугласица. Што је трагично за г-на Буловића, гледано са аспекта Цркве и њеног предања. Посматрано пак из перспективе масонске ложе, они су били на нивоу свога задатка и посланства. Очигледно да г-н Буловић са тим нема ни најмање проблема.

Показао се најгорљивијим заступником и бранитељем лажног пророка Мухамеда, а да при том ниједног момента није нађена прилика да се помену толики други злочини које управо исти муслимани чине у разним другим деловима света – Нигерија, Сирија, Ирак…

Само у Нигеру је спаљено 45 цркава у немирима проузрокованим скицама које је објавио часопис Шарли. Такође једна хришћанска школа и једно сиротиште опљачкани су пре него су запаљени, у истим нередима. За то г-н Буловић није сматрао да је достојно његове реакције и његове пажње, као што је учинио издајући недавно Саопштење након скица објављених у часопису Шарли.

На крају, најпрофесионалнија и сасвим у оквирима свога занимања у емисији Да можда не била је водитељка. Она је, може се слободно рећи, одржала професионалну лекцију присутним учесницима, остајући потпуно доследна и посвећена своме месту и својој улози, знајући како да се понаша, што се за присутне учеснике не би могло рећи.

Уредништво

 

 

http://www.eparhija-prizren.org/component/content/article/1319-komentar-urednistva-muslimani-i-bozicii.html

[Ignjatije]

 

Свашта...

[Баба]

Затим реакција Видовдана:

 

 

Василије Мишковић - Артемије: "И ја сам Шарли"

31 јануар 2015 Василије Мишковић

У целом свету, па и код нас, повела се полемика око става према карикатурама којима се вређају верска осећања муслимана, које је објавио «Шарли Ебдо», а пренели многи «солидарни» медији у Европи. Потребно је истаћи да због закона који забрањује говор мржње и ширење верске нетрпељивости тако нешто није било могуће објавити ни у Русији, ни у САД. «Шарли Ебдо» је и раније прелазио границу доброг укуса, од свог оснивања, самим именом „Шарли“, којим се изругивао умрлом председнику Шарлу де Голу, преко сатанизације Срба током ратних деведесетих или изругивањем религиозних осећања хришћана, муслимана и Јевреја, па тиме и провоцирањем напада на себе.

 

О нападу на редакцију недељника «Шарли» у Паризу, недавно су на програму РТС-а, у емисији «Да можда не», Оливере Ковачевић, говорили истакнути представници традиционалних верских заједница у Србији: епископ бачки, Иринеј (Буловић), надбискуп београдски, Станислав Хочевар, муфтија београдски, Мухамед Јусуфспахић и рабин, Исак Асијел. Том приликом епископ Иринеј принципијелно је стао у одбрану верских осећања муслимана, која евидентно јесу повређена сатиричним карикатурама, изневши јасан став, са којим су се и сви остали гости емисије сагласили, да бављење новинарством подразумева и специфичну одговорност, те да се слобода медија не сме изједначавати са вређањем и омаловажавањем другог и другачијег.

Он је успео да се одупре пропаганди глобалиста који су свесно игнорисали чињеницу да је «сатирични» часопис суштински водио кампању против религије уопште, а конкретно против ислама и хришћанства, чиме су чинили оно што се у многим земљама на свету сматра кривичним делом. С обзиром да су медији вршили притисак на јавност Европе и света, многи су се по инерцији солидарисали са пострадалом редакцијом, а са тим у пакету и са «Шарлијевим» распиривањем верске нетрпељивости. Није спорно да је убиство новинара стравичан злочин који је за сваку осуду, али то нипошто не значи да треба подржати прљаву кампању против верских осећања муслимана, хришћана и других.

Епископ Иринеј поменуо је и писање једног од аутора сајта видовдан.орг, Комнена Коље Сератлића, као позитиван пример критике у вези преношења провокативних карикатура у листу «Политика», те поздравио такав одговоран став новинара. Потребно је рећи да је, поред поменутог аутора, и неколико других објавило више текстова којима се разобличава превара звана «Шарли» и манипулација масама, која има за циљ да се сви сатерају у тор извештачене солидарности са опскурном и антирелигиозном редакцијом, екстремно левог париског часописа. На жалост, већина српских медија се солидарисала са провокаторима који су донели само зло јачања међуверске омразе која води једино у нове сукобе. Европа се на тај начин свесно, подстрекивањем екстремизма, гура ка новим унутрашњим поделама и сукобима.

Ко би рекао да ће они који не припадају домаћим либералима и љубитељима свих европских мода и перверзија, кренути путем политички коректне подршке «Шарлију» и да ће тај трагични догађај искористити за напад на епископа Иринеја. Ипак, десило се да је против епископа који је у емисији изложио став СПЦ о скаредним карикатурама, иступио и некадашњи епископ, Артемије. Наиме, он је на свом сајту објавио писаније које је потписало «уредништво», а којим се јефтино напада и клевеће епископ Иринеј као «апологета пророка Мухамеда» и малтене, већи муслиман од муфтије.

Некадашњем епископу смета и став СПЦ, која се пре више година огласила ставом да су се карикатурама које су тада биле актуелне «на најгрубљи начин  увредила верска осећања муслимана у целом свету». Лицемерно је од незнаног аутора дотичног писанија што игнорише чињеницу да је исти лист објављивао скаредне и богохулне карикатуре којима се вређају осећања хришћана или, пак, што игнорише тенденциозно представљање Срба као злочинаца и силоватеља на Косову. Није на одмет рећи и да тај ниво антирелигиозне и богоборачке реторике, «Шарли» сврстава у неку врсту нихилистичног, атеистичког сатанизма.

На страну то што је у питању јефтина подметачина којом покушава да се изједначи коректан и доследан став према муслиманској заједници и њеној огорчености поменутим карикатурама, са «апологијом пророка Мухамеда», овде је реч о нечему много горем. То је најнижи ниво секташке пропаганде која више говори о монаху Артемију који испаљује отровне стрелице према епископу и СПЦ по сваку цену, него о самом епископу Иринеју.

Неко може имати аргументе и против тог и таквог става епископа Иринеја, али је, наравно, потребно да се они изложе јасно и поштено, а не да се служи прљавим и ниским реторичким фигурама који су испод, чак и кафанског нивоа расправе. Сајт Артемијеве «верске заједнице» и њему сродни сајтови су пуни сличних, ниских напада, подметачина, етикетирања и прљаве, антицрквене пропаганде.

Док чита тако нешто, читалац тешко може да поверује да иза изнетог става стоји човек који је некада заиста био интелектуалац и епископ СПЦ. Такав манир више приличи секташима, таблоидима и сличним опскурним интернет медијима. Ако тако нешто несувисло прочитамо на сајтовима попут «Васељенске» или њој сличних, таблоидних гласила, онда то не изненађује много. Ипак, очекивало би се нешто више од човека који је некад био на челу православног народа на Косову, који је био интелектуални борац против екуменизма и уз то ученик једног од стубова српске цркве, Светог Јустина Поповића.

Јасно је да помрачен ум, заслепљен мржњом, у сваком поступку својих наводних непријатеља тражи и види само зло. Разумљиво је чак и да такав, острашћени ум баш у свему препознаје масло масона, илумината или тзв. рептила. Ипак, оно што је сваком човеку здравог разума неразумљиво, па и симптоматично, јесте што, чак и тамо где се недвосмислено и с пуним правом исказује подршка људима друге вере, и то, не зато што је та подршка продукт некаквих завереничких и закулисних радњи, него управо зато што је она производ људске саосећајности, која је уједно и хришћанска врлина - типично секташки менталитет ни ову једноставну чињеницу не уме, а очито и не жели да препозна.

Острашћени ум не схвата да је «сатира» којом «Шарли» подбада пророка Мухамеда и све муслимане, као и хришћане и друге, заправо отровна атеистичка и антитеистичка стрела, која би дотакла и верску заједницу тзв. Артемита, да је којим случајем «Шарли» био упознат да такви уопште постоје и имају некаквог значаја за живот православних хришћана, па и хришћана уопште.

Суштински, ми треба да будемо захвални бившем епископу Артемију, јер је његово «уредништво» пристрасним и очито недобронамерним текстом, у свом духовном слепилу успело чак и да похвали водитељку емисије, те да истакне како је она својим понашањем «држала професионалну лекцију присутним учесницима, остајући потпуно доследна и посвећена своме месту и својој улози». На тај начин, «уредништво» нам је показало како изгледа човек заслепљен мржњом, који у свему види и тражи зло, и који, будући у тешкој заблуди, више није у стању да препознаје ни фундаменталне људске вредности, да саосећа са другим, да помогне када је другоме тешко и да увек поштено и доследно брани свој став - што je одлика сваког оног човека који себе сматра хришћанином.

 

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=58361:-q-q&catid=40:tradicija&Itemid=75

[Баба]

Сад можемо да разматрамо да ли је поента теме неписменост аутора Видовдана или текст на "егзил епархији"

[Zoran Đurović]

Лазић писа на свом фб профилу: Видовдан екипа мисли да имам нешто лично против њих. Немам. Чак неке од њих и лично познајем. Имам проблем са њиховим "преумљавањем", а и сад што отворено лажу. Па написах неку о томе, и баш у мајици НИКАД ГРАНИЦА, да их подсетим како су заговорали "прихватање капитулације" на КиМ.

ПС. Знам да ти ограничени умови, који су увек на ДОЂЕШ МИ - ДОЂЕМ ТИ, мисле да је ово одбрана вл. Артемија. Није, као што ни претходни текстови у којима смо рекли да не може да се лаже ни о римским папама или о Карлу Билту нису изливи љубави према (с)поменутима. Истина је једна и у Једном, а "масна копита" (бесмртан израз С. Антонића) изгледа дели и Иринеј бачки!

 

 

Дакле, Лазић и ја не бранимо НЕКОГ него ПРИНЦИП. То се треба разумети. Као што Лазић није катакомбна црква, тако ни ја (нажалост) нисам неки ватикански 007. 

 

А сад, сви на своје радне задатке!

[RYLAH]

Једном сам добронамерно рекао да би авва могао мало да успори да не добијемо још једног Владимира Димитријевића у Цркви.

 

По овом његовом задњем посту, видим да сам, на жалост, био у праву.

 

Штета, обећавао је...

[зеленизуб]

RYLAH имаш моје пуномоћје.

[Тања1]

Дакле, Лазић и ја не бранимо НЕКОГ него ПРИНЦИП.

 

 

facenew22222222

[зеленизуб]

Слика горе: Текст на „Видовдану“

Госн. Đuroviću, нарушили сте ми ауторска права (зло)употребом анимације, а данас се свако задовољство плаћа па се тако и за све остале детаље обратите мом адвокату RYLAH-у.

[Баба]

Дакле, Лазић и ја не бранимо НЕКОГ него ПРИНЦИП. То се треба разумети. Као што Лазић није катакомбна црква, тако ни ја (нажалост) нисам неки ватикански 007. А сад, сви на своје радне задатке!

 

Да и моја и његова преписка на фб суботу на недељу је на коментару на текст видовдана у коме ме је таговао управо говори томе у прилог-кад би се играли деце.

Преписка којом ме је смарао до 4 ујутро  је наравно побрисана, као и тема коју сам покренуо тим поводом на поукама. И то је прво захтевао Лазић Принципијелни.

Не знам зашто те је Зоране сад наговорио да покрећеш поново ту причу. Да ли Лазић жели да ја окачим јавну  преписку која је ишла на фб а коју је он побрисао, можда?

 

Није ми јасно, ако је тражио да то све обришем на поукама јер га компромитује као артемијевца, зашто сад поново качите то овде?

 

Мислим већу бисте подршку за ово имали на форуму видовдан него овде.

Смешни сте обојица.