Милош Ковић- О континуитету и дисконтинуитету у српској историји

[александар живаљев]

Као препоруку за читање овог текста дајем коментар ђакона Ненада Илића:

ТРАЧАК НАДЕ

Хвала Богу те још увек имамо паметних људи који се озбиљно баве српском судбином. Неким чудом, а биће најпре молитвама Светих Срба, подвижника и мученика, они су успели да и у овом суморном времену свеопште корупције и релативизације сачувају свој интелектуални у духовни интегритет.

Повремено, кад човек има снаге да удахне мало кисеоника и да усред поплаве сувишних информација и површне забаве мисли својом главом и осећа својим срцем, може да му се учини да није немогуће да се ти људи окупе, без отровног страначког посредовања, и направе спасоносни пакет за одржање српског националног идентитета - да изолују и дефинишу смисаоно језгро нашег опстанка. Несумњиво су међу њима професори Слободан Антонић, Мило Ломпар и Милош Ковић - чији текст објављен на Стању ствари обавезно треба прочитати.

Којим начином се од тог језгра долази до оздрављујуће праксе - то је питање у чијем ће решавању морати да учествују многи. Али без тог смисаоног језгра следи само продубљивање хаоса и безнађа.

 

http://stanjestvari.com/2015/01/27/%d0%bc%d0%b8%d0%bb%d0%be%d1%88-%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d1%81%d0%b0%d0%b2%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%be%d0%b3%d0%bb%d0%b5%d0%b4-%d0%be-%d0%ba%d0%be%d0%bd%d1%82%d0%b8/