Бити евхаристијски хришћанин у верско традиционалној породици

[Guest]

Имате ли искуства?

 

Није то лако и једноставно.

 

Замисли, ти хоћеш ујутру да идеш на Литургију, а оно крену коментари: Ма поп му испрао мозак, сад кренуо да пости постове, пропаде дете... не знамо шта ћемо са њим.

 

Итд, итсл...

 

 

Није лако? А?

[коЖељ њацИ]

Коме не треба Христос нек седи кући с мамом и татом

[Слободан Грујић]

Можда применити трик из првих векова, осим што се сад зна да сте били на литургији,и то је то, ништа више. Не износите више из себе јер неће никоме донети користи. Како је рекао апостол -са Јелинима Јелин, са Јеврејима Јевреј... е па са земљанима будимо земљани. Живимо са њима земаљски живот,који већ живимо, а духовни живот не износимо. У њиховим очима бићемо исти као и они, а одлазак у Цркву, пост... ће изгледати као једна у низу наших приватних активности. Неко иде на спорт јер је здраво, ја ето постим, и то је то. Тек кад нас питају или се нађемо у ситуацији да изнесемо нешто из ризнице духовног живота онда треба рећи,објаснити, рецимо, суштину обреда,обичаја, али и то уз коментар да је то тако јер смо ми православци, дакле и они, и да је то наша вера само не треба да будемо површни. Можда чак буду и поносни на нас и почну да размишљају.Ето ја тако замишљам ситуацију.