Милош Николић на TV N1

[Плутон]

На који начин су мере штедње нужне као подстицајна мера?

Разумем део када говори о опорезивању и субвенцијама, ал' ми није јасно како мере штедње позитивно утичу на развој привреде.

[Ћириличар]

На који начин су мере штедње нужне као подстицајна мера?

Разумем део када говори о опорезивању и субвенцијама, ал' ми није јасно како мере штедње позитивно утичу на развој привреде.

Што је већа штедња, то је већа количина финансијског капитала који лежи на штедним рачунима у банкама. Банке штедишама плаћају камату ( пасивну камату ) на њихов уштеђени новац, а заузврат банке користе тај новац и пласирају га на тржиште у виду кредита. Од тих кредита, банке купе камату ( активну камату ) и оне тако зарађују. Са становишта банке, пасивна камата је расход, а активна камата је приход. Тако да оне теже да им активна камата буде што већа од пасивне, да што више зараде.

Значи, што више људи штеде у банкама, банке имају више новца да пласирају на тржиште у виду кредита. Што је више новца на тржишту, већа је активност на тржишту, више се производи и тако привреда расте. А што је привреда већа, то је већи и БДП, а већи БДП природно би требао пратити бољи стандард живота. Напомињем - ТРЕБАО БИ. Не деси се увијек. Зависи од система и од (не)способности оних на власти да се не мијешају у тржиште и његове мистериозне путеве.

[Плутон]

Што је већа штедња, то је већа количина финансијског капитала који лежи на штедним рачунима у банкама. Банке штедишама плаћају камату ( пасивну камату ) на њихов уштеђени новац, а заузврат банке користе тај новац и пласирају га на тржиште у виду кредита. Од тих кредита, банке купе камату ( активну камату ) и оне тако зарађују. Са становишта банке, пасивна камата је расход, а активна камата је приход. Тако да оне теже да им активна камата буде што већа од пасивне, да што више зараде.

Значи, што више људи штеде у банкама, банке имају више новца да пласирају на тржиште у виду кредита. Што је више новца на тржишту, већа је активност на тржишту, више се производи и тако привреда расте. А што је привреда већа, то је већи и БДП, а већи БДП природно би требао пратити бољи стандард живота. Напомињем - ТРЕБАО БИ. Не деси се увијек. Зависи од система и од (не)способности оних на власти да се не мијешају у тржиште и његове мистериозне путеве.

 

Не то. Мислим на Вучићеве мере штедње.

[Ћириличар]

Не то. Мислим на Вучићеве мере штедње.

А то. Претпостављам да мјере јавне штедње значе смањење државног присуства на тржишту ( штеди се кроз мање субвенције, мање плате у јавном сектору и сл. ) што оставља слободног простора приватном сектору да преузме и да се развије.

Мада, приватни сектор се за ове 2-3 године скоро па преполовио. Субвенције се нису смањиле, смањиле су се плате малом броју запослених у јавном сектору, вишак није отпуштен одатле ( дакле трошкови су остали скоро па исти ), а порези су се повећали и још више оптеретили приватнике, при томе да се ништа није значајно промијенило. Тако да бих рекао да су све ове мјере штедње више Вучићева мантра него права штедња. Мада, ради се на тим приватизацијама. Што јес' јес'.

 

Када би држава престала бацати паре на губиташе, када би успјешно приватизовала што више предузећа, када би се из јавног сектора отпустио вишак партијски запослених, онда би она имала више пара ( јер би мање трошила. А када би мање трошила, постојала би мања потреба за дизањем кредита ), а порезе не би морала ни дизати ( макар не пуно ) да би се дефицит довео у ред, приватни сектор би добио више удјела на тржишту, јавни сектор би имао мање издатке. Онда би се приватни сектор повећао и ако би се порези оставили исти ( или ако би се чак смањили у правој мјери да подстаку још више тај раст ), онда би држава на крају завршила са више пара него прије. То би била штедња.