Бесконачни рат

[Милан Меденица :)]

Џаба им труд ако ће га приказивати само нама у Србији.

па ако смо ми сад, а Косово расадник, онда су сви остали шта - ми да им носимо садове  isus-sinai

[Милан Меденица :)]

Милева, животиње кад се две нађу саме, ако су од исте врсте оне се прибију једна уз другу и греју или требе.Па и биљке...ретко која само једна јединка једне врсте расте у пољу. У аутобусу одма свако тражи место даље од другог човека. Ако у празном трамвају или аутобусу седнеш поред једног јединог човека мислиће да си манијак- и да му се баш "посрећило" тога дана.

слажем се, али мислим да и васпитање овде игра улогу, то јест бонтон лифта.

јес да нема нити једну додирну тачку са темом, ал ево.

правило је да први који уђе у лифт стане поред табле за бирање спратова, следећи који уђе стане паралелно њему и замоли већ стајаћег уз таблу, уз могућу куртоазну размену поздрава уколико се не познају, да му притисне жељени спрат или то уради сам, уколико несвесно ''угрожава интиман простор''.

''интиман простор'' се иначе дефинише на лакат удаљености око тела. у празном простору на рукохват.

следећи ће ући испред самих врата и опет замолити оног поред табле или притиснути сам жељени спрат, значи стоје у троуглу, последњи који је ушао гледа у врата, а претходно двоје се мало помичу уназад.

четврти ће стати, после редоследа размене климања главом или вокалног поздрава, преласком погледа преко свих постојећих у лифту и молбе или самопослуживања у горњи десни или леви угао лифта, где ће се остали поређати по осталим теменима, а онај који је стајао испред врата или ће кренути од табле или ка табли.

пети ће стати у средину између четворо, и тако редом после њега ...

на сличан начин се пуни и аутобус, али увек за једно место између путника.

обично лепа девојка најгоре прође као табу тема, у сваком случају - или манијак или нико не седне поред ње 0102_laugh

што се тиче васпитања, и ја сам васпитан да не ''угрожавам'' или неупознајем непознате људе од малена, који никако и не могу постати познати другачије до упознавањем али то већ зависи од уврежених формалности о прихваћености, због страха сопствених родитеља од ''зла које вреба''. мислим да не схватамо са колико вере сваки дан пошаљемо дете да изађе из дома, а камоли да бива у школи или даље од нас без нашег посредног или непосредног надзора, контроле или како би то већ назвали очигледно - страха.

и тако се људи одроде као острва у мору која се насумично и случајно сударају, а ни не виде очигледно да ако би кренули да разговарају и да продубљују однос током вожње, препознали би се као потпуни незнанци са жељом да продубе или осакате однос, вероватно за сва времена.

ту ја видим прст Божји како нуди могућност спајања људи и ширења избора љубави у животу.

исто видим и прст Божји над сваким који са вером поступи да верује у Бога, и то управо почевши од малих ствари, јер ће се на великим одразити:

А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

свето јеванђеље по Матеју, глава 25, стих 21

дакле, с вером напред.

И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.

свето јеванђеље по Матеју, глава 8, стих 26