О Светом Писму питајте о. Александра Нинковића

[коЖељ њацИ]

 

 

Рођен 1963. у Београду. Завршио машинску средњу школу, а потом Ваздухопловно техничку војну академију. Бавио се рачунарима и рачунарским мрежама у Лола Kорпорацији до 1997 кад уписује Теолошки факултет у Сегедину, Р. Мађарска. Постдипломске студије наставља у Риму, где на Папинском Универзитету Св. Томе Аквинског магистрира из библијске теологије. Тренутно припрема одбрану докторске радње из библијске теологије на истом универзитету. Написао наколико књига од којих је Evangéliumok Szinopszisa (Синопса Еванђеља) прва синопса на мађарском језику и користи се као помоћни уџбеник већ 11 година у р. Мађарској у настави св. Писма на теолошким факултетима.

 

Држао многобројна предавања са темама из св. Писма, школе Писма, чест гост на радију Слово Љубве у емисијама са Библијском тематиком.

[коЖељ њацИ]

Немојте ово схватити као превенцију Моцартове цитатологије.

Тема је озбиљна као и гост, ако се може тако назвати стални члан форума Поуке као и претходног Верујем форума  поп  Midrash

 

Изволите

.

[коЖељ њацИ]

Јó estét a fórum szomszéd, mely időszak alatt megtanulni magyarul ?

[Midrash]

Јó estét a fórum szomszéd, mely időszak alatt megtanulni magyarul ?

  Tanultam körülbelül 4 hónapig, utána beszéltem többiekkel...

[Midrash]

Питање за падре Александра.

Да ли је недостатак што у овим нашим преводима Светог Писма нису превођена и имена личности (њихово значење) и колико је превод и разумевање тих имена важан за разумевање неких ствари у Светом Писму?

Nisu samo naši prevodi takvi. Imena niko ne prevodi. Što se tiče značenja imena, to ume da bude veoma važno za dublje razumevanje teksta, jer sama imena kod Židova nisu samo oznaka čoveka ili stvari, već predstavljaju poznavanje suštine onoga koji nosi ime.Na mnogo mesta u Pismu je značajno i samo poznavanje imena, ili ime predstavlja i samu poruku - ako pođemo od Adamovog davanja imena životinjama, koje ima značenje (1Moj 2,19) vlasti nad stvorenjem, ali i brige nad njim, pa preko samog "imena" Božjeg, do imena dece proroka, pa i imena ljudi u NZ - ni jedno nije slučajno. 

 

Sad, u prevodu je to rogobatno činiti - da se prevode imena na njihova značenja. Kod nas se to radi tako što se uz tekst objavljuju i zabeleške, futnote, pa tu čitaoc ima dodatne informacije i one olakšavaju čitanje teksta. Meni lično nikad neće biti jasno odbijanje protestanata da stavljaju zabeleške u prevode, da bi se izbeglo sugerisanje značenja teksta - jer je već i sam prevod na bilo koji jezik, interpretacija...no to je druga tema. 

[Goku]

Да ли постоје неке суштинске разлике у преводима Светог Писма који се користе у римокатоличком и православном богослужењу? (нпр превод Светог Архијерејског Синода СПЦ у односу на нпр Хрватски, Мађарски, Латински... ) Мислим прије свега на разлике између римокатоличанства и православља као што су Папски примат или исхођење Светога Духа од Оца и Сина (вјероватно их има још, ових сам се сјетио). Да ли су мјеста у Светом писму која реферирају на ово можда другачије превођена у једном, одн. другом случају?

Колико се заправо разликују преводи Светог Писма на Српски (Даничић-Караџић у одн на већ поменути Синода СПЦ)?
Ово питам зато што многи лаици (а и неки свештеници) не гледају благонаклоно на превод Новог Завјета од Вука Караџића. Има ли суштинске разлике, или су оне, да тако кажем, техничке природе?

[Midrash]

Да ли постоје неке суштинске разлике у преводима Светог Писма који се користе у римокатоличком и православном богослужењу? (нпр превод Светог Архијерејског Синода СПЦ у односу на нпр Хрватски, Мађарски, Латински... ) Мислим прије свега на разлике између римокатоличанства и православља као што су Папски примат или исхођење Светога Духа од Оца и Сина (вјероватно их има још, ових сам се сјетио). Да ли су мјеста у Светом писму која реферирају на ово можда другачије превођена у једном, одн. другом случају?

Колико се заправо разликују преводи Светог Писма на Српски (Даничић-Караџић у одн на већ поменути Синода СПЦ)?

Ово питам зато што многи лаици (а и неки свештеници) не гледају благонаклоно на превод Новог Завјета од Вука Караџића. Има ли суштинске разлике, или су оне, да тако кажем, техничке природе?

 

Što se tiče "konfesionalnosti" da tako kažem razlike nisu na toj osnovi. I jedni i drugi se trude da prevodi budu u skladu sa današnjim spoznajama koje nam donosi arheologija, lingvistika i sve ostale nauke koje mogu da pripomognu. Tekst i SZ i NZ je poprilično utvrđen pa manje više svi prevodimo sa istih predložaka. Razlike nastaju, ali njih je samo na par mesta, u tumačenju teksta a ne u prevođenju. E sad, prevod Sinodov malko prati protestantsku naviku, kao što rekoh,  da ne stavljaju objašnjenja, pa tako idu u malo problematična rešenja, kao što su u početku bijaše Logos (?!?) pa onda, Jovan krstitelj je jeo Akride (šta god mu to bilo - za savremenog čitaoca ne znači ništa jer ništa ne znači ni na Srpskom jeziku)...Uglavnom, razlike, tehničke prirode u samom tekstu između KC i PC u prevođenju ne postoje- osim u broju knjiga jer je PC kanon malo duži od našeg. 

 

E sad, Daničić Vuk, vs Sinod ...Osim NZ koji je novi prevod, SZ je i dalje Daničićev, malčice dorađen, a u novoj Bibliji Sinoda su dodate Devterokanonske knjige, u prevodu, kako volim da kažem sa starog jezika na arhaični Srpski ...Nažalost. Sad, zašto se ne gleda blagonaklono - pa jasno je, jezik je arhaičan, nerazumljiv današnjim ljudima, ali da je samo to problem - i sam prevod je problematičan jer ga nisu pravili teolozi već Daničić koji je, pa, da kažemo lingvista...a i rađen je pre par vekova dakle...ne da plače za novim prevodom već URLA!!

[Gordana .]

Ја не разумем баш најбоље зашто нико Исуса не препознаје физички након васкрснућа. Разумела сам објашњења, али кад помислим онако као да сам савременик, не разумем зашто.

[w.a.mozart]

Pomaže Bog, oče! Imam pitanje koje se tiče starog zaveta, 2. knjige Mojsijeve, 21. glava, 22. stih. Na internetu postoje različiti prevodi pa me zanima je li u pitanju pobačaj ili prevremeno rodjenje deteta. Ako znate hebrejski ili grčki bilo bi odlično

 

22. Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izađe iz nje dijete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reče, a da plati preko sudija;

 

22. Ako se ljudi pobiju i udare trudnu ženu, te ona pometne, ali druge štete ne bude, onda onaj koji ju je udario neka plati odštetu koju zatraži njezin muž. On neka plati kako suci odrede.

 

Znaimljiv je prevod sa grčkog

 

And if two men strive and smite a woman with child, and her child be born imperfectly formed, he shall be forced to pay a penalty: as the woman's husband may lay upon him, he shall pay with a valuation.

 

Ovo ukazuje na dete sa nekom telesnom manom ili nedostatkom

 

http://www.ellopos.net/elpenor/greek-texts/septuagint/chapter.asp?book=2&page=21

[Midrash]

Pomaže Bog, oče! Imam pitanje koje se tiče starog zaveta, 2. knjige Mojsijeve, 21. glava, 22. stih. Na internetu postoje različiti prevodi pa me zanima je li u pitanju pobačaj ili prevremeno rodjenje deteta. Ako znate hebrejski ili grčki bilo bi odlično

 

22. Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izađe iz nje dijete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reče, a da plati preko sudija;

 

22. Ako se ljudi pobiju i udare trudnu ženu, te ona pometne, ali druge štete ne bude, onda onaj koji ju je udario neka plati odštetu koju zatraži njezin muž. On neka plati kako suci odrede.

 

Znaimljiv je prevod sa grčkog

 

And if two men strive and smite a woman with child, and her child be born imperfectly formed, he shall be forced to pay a penalty: as the woman's husband may lay upon him, he shall pay with a valuation.

 

Ovo ukazuje na dete sa nekom telesnom manom ili nedostatkom

 

http://www.ellopos.net/elpenor/greek-texts/septuagint/chapter.asp?book=2&page=21

 

 

Jednostavno rečeno, iz teksta se ne vidi. Hebrejski tekst je dosta težak. U njemu bukvalno stoji: iz nje izađe dete (u stvari ovde je množina, što je još problematičnije - deca) i ne bude druge štete. Grčki prevod dodaje - ne formirano, ali toga nema u Hebrejskom tekstu. Sad, po kazni bi se moglo zaključiti, ne baš sa prevelikom sigurnošću o čemu se radi. Sa jedne strane, to što se kazna plaća a ne odgovara za ubistvo, bi moglo da bude osnova za razmišljanje da se radi o preranom rođenju, odnosno da ono "druge štete nema", znači da su i majka i/ili dete dobro, ali kako rekoh, pošto se iz teksta ne vidi stanje deteta, to je samo proizvoljna interpretacija. U svakom slučaju, u ovom tekstu se i ne radi o detetu, već o slučajnoj žrtvi i nadoknadi prema njoj. 

[Midrash]

Ја не разумем баш најбоље зашто нико Исуса не препознаје физички након васкрснућа. Разумела сам објашњења, али кад помислим онако као да сам савременик, не разумем зашто.

Pa sad, Predpostavljam da se to novo telo poprilično razlikuje od ovog našeg starog tela. Ono pripada nebeskom kraljevstvu a ovo ovozemaljskom pa onda pošto su to dve različite dimenzije, mislim da nije ni čudno što učenici nisu mogli da prepoznaju Isusa u novom telu, osim kada im se isus pokazao po zemaljskim stvarima - lomljenju hleba i sl.

[Gordana .]

Значи да се опет добија тело које може да функционише овде на земљи? Размишљам о практичној, да кажем техничкој страни и није ми јасно. А наглашено је како га нико не препознаје. А нико није сумњичав, сигурни су да је то баш Он, а не неко ко се лажно представља. Нису људи ни тад били блесави да помисле да је то Он ако није, јер свако може преломити хлеб, значи да то препознавање и непрепознавање и није баш тако једноставно.

[Ignjatije]

@@Midrash,

 

"И прихвати се чадор Молохов, и звезду бога вашега Ремфана" (Дела, 7:47)

 

О ком се богу и каквој звезди овде говори?

[Midrash]

@@Midrash,

 

"И прихвати се чадор Молохов, и звезду бога вашега Ремфана" (Дела, 7:47)

 

О ком се богу и каквој звезди овде говори?

Prvo, Moloh je Feničansko Kanaanski bog neba i sunca, a odmah zatim ide i ova zvezda boga Remfana. Ne postoji božanstvo takvog imena, ali se i ne radi o takvom božanstvu. Najverovatnije se radi o zameni slova K sa R (što se lako moglo desiti s obzirom da su veoma slična), kao i slova f (ph) sa slovom v. Ako to uzmemo u obzir dobijemo čitanje iz citiranog stiha proroka Amosa: "Nosit ćete Sikuta, svoga kralja, i Kevana, boga svoga, likove što ih sebi napraviste," (Am 5,26). E ovo čitanje ima smisla jer je to Akadsko ime za planetu Saturn, koja je u isto vreme i božanstvo (te stoga i zvezda boga Kevana (odnosno Kaiwan-a), odnosno Saturna.

 

Amos, zajedno sa Lukom, govori o idolatriji Izraela.

[Zayron]

P. Midrash, jeste li čuli ovaj prevod Genesis, stvaranje čovjeka i žene, češki ekumenski prevod:

 

"Ať muženou se nazývá, vždyť z muže vzata jest.“

"Nek muženom se naziva, ta iz muža uzeta jest"

 

Mužena - kod nas u Bibliji KS "žena" a u drugim prevodima i "čovječica".

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:QDheSmJUNzgJ:www.bizg.hr/index.php/en/students/groups/finish/3-texts/15-jezino-stilistika-obiljeja-u-psalmima-vrhoveve-kajkavske-biblije+&cd=6&hl=cs&ct=clnk&gl=cz

Izvor:

http://www.bizg.hr/

 

Nato čovjek reče: "Gle, evo kosti od mojih kostiju, mesa od mesa mojega! Ženom neka se zove, od čovjeka kad je uzeta!"

 

Cijeli text ovdje.

http://www.biblenet.cz/app/bible/passage?passagePath.path=genesis%202,18-25

 

Ovdje su se Česi poslužili skoro igrom riječi i trostrukim značenjem koje ima u češkom a i mnogim drugim slovenskim jezicima, glavno tim jezicima koji umjesto riječi čovjek za muškarca upotrebljavaju riječ muž.

 

1. Mužena - čini mi se da je tako u hebrejskom, iz riječi za čovjeka izvedena je riječ za ženu. Muž+ena = mužena (čovječica), na verbalnom, tvaroslovnom nivou riječ skovana po uzoru na hebrejsku, izvedena iz muža, muškarca.

2. Mu žena - njemu/jemu/mu žena (dativ) - muškarceva žena, naglasak na postupnost, redoslijed kojim su bili stvoreni, simboliše muževljev primat, muž kao glava porodice, žena pripada mužu

3. Mu-ŽŽ-ena - simbolizam bračnog zajedništva, dva tijela u jednom, oba si uzajamno pripadaju jedan drugome.

 

Kako vam se svidja taj dosta experimentralni i ne baš uobičajeni pokušaj prevoda tog fragmenta Genesis?

 

Gledam, kad bi se zamjenilo pod 1. Muž+eva dobili bismo opet značenje pod 2. pripadnosti (dativ/posesivni) muževa/mužena ali sa originalnim vlastitim imenom Evinim - Eva, vrlo zanimljivo.