О Богу - из народних извора

[Драгана Милошевић]

Бог - хвалим Њега! Најлепше и најсветије име, које ти преко уста прелази. Никад се и ниси могао сит нагледати Његових Лепота и Дивота, и нахвалити његове Силе и Величине.

Само је Он све и сва. Само је Он свуд и свакад. Само Он све види. Само Он све зна. Само Он све може.

Човек снује, Он одлучује. Свака сила за времена, а Његова за довек.

Он је да сваком суди и пресуди: како који засужи. И кад суди, не пита те: чиј си син. Он не гледа на чисто лице, већ на чисто срце. Неће, увек, баш одмах: ал ником дужан остати неће.

Нек нико и не сни за правду, Он ће сам да је одржи и подржи. Пусти добро и низ реку: ако га нико не позна - познаће га Он.

А Он је милостив и премилостив. И сви ми живимо од Његове милости. Он даје и да се грешник каје. Он и грехове опрашта.

У Њега су увек пуне руке. И што год Он да - то је све добро. А пре ће мајка заборавити на своје рођење, него што ће Он заборавити на своје створење.

Он и срећу дели. Ал' Он даје тежаку, а не лежаку. Раднику човеку Он помаже.

Зато и вели: Помози се сам, помоћи ћу те и ја.

Он се брине за свакога, па и за сиромаха.

Ми један другоме, а Он ће свакоме. Наш труд, а Његов благослов.

Док ти је Њега и добрих пријатеља, немаш се шта бојати. Који ће као Бог? --- Бог, па Бог!

Ни испред Њега, ни испод Њега - нема се куд. Од Божје Воље - никуд!

 

--- С милим Богом --- све се може, а без Бога --- ништа т' не помаже!

 

 

Слушао, читао и записивао,

Драгољуб Јовичић

ученик филозофије

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Izreke.htm