Велики школски час у Крагујевцу

[Милан Ракић]

У крагујевачким Шумарицама, крај споменика "Пето три" јуче је одржана традиционална антиратна манифестација Велики школски час, у знак сећања на стрељање ђака, професора и грађана Крагујевца у Другом светском рату, коме је присуствовао председник Србије Томислав Николић.

"Колико год година да прође од стрељања, сваки пут када је Велики школски час као да се тог часа трагедија дешава", рекао је Николић новинарима после музичко сценског приказа у Шумарицама.

Николић је истакао да му је драго што одавању помена стрељанима присуствује велики број деце која су дошла да сазнају истину и нашу тешку прошлост.

Манифестацијом Велики школски час, Крагујевац и Србија ове године свету шаљу поруку да се никада и нигде не понови такав злочин из Другог светског рата, када су немачке окупационе снаге у том граду и његовој околини страљале хиљаде недужних мушкараца, жене и деце, међу којима су били и ђаци и професори Гимназије.

На Великом школском часу, београдски и крагујевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од делова из више од 30 поема и драма које су написали домаћи и страни аутори у знак сећања на стрељане у Крагујевцу у Другом светском рату.

Избор делова из поема и драма, изведених у протекле три деценије на Великом школском часу, приредио је крагујевачки књижевник Видосав Стевановић.

 

Великом школском часу присуствовали су и венце крај споменика "Пето три" положили поред председника Николића и представници Скупштине Србије, Владе Србије, амбасадори Немачке, Русије, Белорусије, Словачке и Палестине, представници Војске Србије, верских заједница, делегације 14 градова побратима Крагујевца, као и ученици и професори Прве крагујевачке гимназије.

Манифестацији су присуствовали бројни грађани, међу којима и потомци стрељаних.

Немачке окупационе снаге стрељале су 20. и 21. октобра 1941. године више хиљада цивила у знак одмазде и тај догађај се сматра једним од најтрагичнијих који се догодио на тлу Републике Србије у Другом светском рату.

На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да је стрељано 2.792 грађанина, зато што за толико особа располажу подацима - ко су, где су и када рођени, и чиме су се бавили. Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.

Од 2011. године, 21. октобар је и државни празник, а за Крагујевац је и посебан датум који се обележава бројним манифестација током октобра.

 

МОРС