Промоција књиге "Свештеници у историји српске војске"

[Срђан Ранђеловић]

 

 

 

 

СПЦ

[Милан Ракић]

Књига Свештеници у историји српске војске, написана на основу историјске грађе сачуване у архивама и у великом броју разноврсних извора, представљена је у манастиру Раковици благовољењем игуманије мати Евгеније.

 

Након заједничке молитве Господу, уводно слово казивао је др ВеселинЂуретић, рецензент књиге. Професор је изнео најважније детаље везане за књигу: писана је десетак година, припремљена је у три поглавља и указује на актуелност одговора на питања шта војник и старешина треба да знају о Цркви и свештеницима, а шта Црква и свештеници не смеју да занемаре када је у питању војска. Текстови из ове књиге могу значајно допринети приближавању војске и Цркве, истакао је угледни рецензент.

 

Прво поглавље књиге је „Бог ти на помоћ, војниче“, у којем су изложене основне одреднице вере, свештеничке струке, православља и верског живота у српској војсци од 1804. до 1919. године. Поред пажње посвећене раду православних свештеника, направљен посебан осврт на римокатоличку веру, као и на исламске и мојсијевске вернике у војсци и њихове верске личности.

 

Друго поглавље књиге обухвата војничке славе, четничке молитве и заклетве. У трећем поглављу је „Незаборавник“ са поименичним подацима од 298 свештеника; ови подаци су прикупљени из архива Српске војске, а за сваког свештеника наведени су извори.

 

Саставни део ове књиге су 42 прилога који чине изабрани документи о руковођењу свештеницима, односима команданата са свештеничким лицима, односу Министарства просвете и црквених послова са министром војним, похвале и одликовања свештеника.

Пуковник др Борислав Гроздић је истакао да је вредност дела у томе што аутор г. Секулић не допушта да 580 свештеника у Првом и 629 у Другом светском рату, који су животе положили на олтар отаџбине, по други пут умру услед нашег заборава. На једном месту су сабрана вредна искуствва верског живота у војсци од 1800. до 1920. г., што је значајно за недавно успостављену верску службу у Војсци Србије.

 

„У којој мери се занимамо за прошлост, говори о томе колико се одговорно односимо према будућности, јер да бисмо знали прави пут унапред, неопходан је поглед у прошлост... У овој књизи има много података о војним свештеницима, организацији свештеничке службе у војсци, правима и дужнстима војних свештеника, њиховим принадлежностима, а посебно много потресних примера о учешћу и држању свештеника у ратовима. Зато ће амерички новинар Џон Рид написати: ‘Ови су српски свештеници изванредни људи’, казивао је пуковник Гроздић и, одговарајући на питања из публике, истакао да хришћанин мора увек деловати против зла, указавши како и на који начин решавати појаву зла потискујући га прво у себи, а онда у другима. Најтеже код војничке службе, чиме се она потпуно издваја од сваке друге службе, јесте то што војник полаже живот за другога, али убиством у рату ризикује да изгуби живот вечни.

 

У књизи су изложене и Свете тајне које су обављане, сазнајемо како су се подизали необични храмови, од сандука од муниције, буради, грања... материјала којим се располаглао у тадањим, посебно ратним условима.

 

„Да генерал у пензији г. Милисав Секулић у животу није ништа друго урадио, већ само ову књигу објавио, било би довољно да се достојно одужи и српској војсци и српском народу,“ истакао је пуковник др Борислав Гроздић.

 

Др Милорад Средојевић, јереј наше Цркве и уредник ове књиге, важне у часу када није важна ни вера ни Отечество, ни породица, ни нација ... поставио је питање шта се то десило да се та етичка и духовна вертикала угасила, какви смо ми људи данас у односу на некадашње војнике и свештенике који су физички личили на сенке, али имали чврсту вољу, морал, елан, увек се молили Богу и борили за своју земљу доносећи јој слободу. Ти људи су били утемељени и духовно уобличени. Србија тога времена је имала једну срећу: свака кућа је била мала црква... Књига пред нама је и поука и образац како се односити према вери и Отечеству, напоменуо је протојереј Средојевић.

 

Сам аутор књиге, генерал у пензији др Милисав Секулић, казивао је о свом унутарњем дубоком осећају да треба вратити дуг свима војницима и војним свештеницима, искрено признајући да је током дуге службе у војсци много учио и научио, али никада није било ни помена војних свештеника; овом књигом одужио је тај дуг.

 

Свечана сала Светога Саве у манастиру Раковици била је испуњена благочестивим народом и младим кадетима, војницима са Војне академије, док је у уметничком делу појао дует Благовести.

 

Зорица Зец, Православие.ру

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Милан Ракић]

О аутору:

 

Милисав Секулић је рођен 11. новембра 1935. године у Трбушници, у општини Лозница. Завршио је Војну академију КоВ ЈНА 1954–1957, једногодишњу Политичку школу ЈНА, Вишу војну академију, Школу народне одбране, Философски факултет (одсек Философија) и постдипломске студије - магистрирао је војну вештину. Ужа специјалност: оперативно-штабни послови. Дакле, дипломирани философ, магистар војних наука, пуковник ЈНА и генерал-мајор војске Републике Српске Крајине. После завшетка Војне академије потпоручник Секулић је био распоређен у Титову гарду.

Као одличан командант и практичар, пуковник Секулић је био премештен у Управу ГШ ЈНА, да би са својим искуством допринео научном уобличавању теоријских и доктринарних докумената. Уједно је успешно завршио постдипломске студије и постао магистар војне вештине, са темом Методологија рада команде армије. Пензионисан је 1993. год. После протеривања српског народа из Хрватске, након „Олује", настањује се у Београду.

[Милан Ракић]

У Атријуму Дома Војске Србије 17. октобра 2014. године, са почетком у 12 часова, биће одржана промоција књиге „Свештеници у историји српске војске /1800-1920/“, која је плод десетогодишњег исцрпног истраживања генерал-мајора у пензији мр Милисава Секулића.

 

Текстови из ове књиге, који указују на актуелна питања шта војник и старешина треба да знају о Цркви и свештеницима, а шта Црква и свештеници о војсци, могу значајно допринети приближавању војске и Цркве.

 

Читаоци се могу упознати са основним одредницама вере, свештеничке струке, православља и верског живота у српској војсци од 1804. до 1919. године; војничким славама, молитвама и заклетвама и на послетку са поименичним подацима о 298 свештеника, који су прикупљени из војних архива.

О књизи ће говорити: проф. др Веселин Ђуретић; пуковник др Борислав Гроздић; јереј Милорад Средојевић – уредник; Љубомир Марковић – председник Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. и аутор.

 

МОРС

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Милан Ракић]

У Атријуму Дома Војске Србије јуче је одржана промоција књиге „Свештеници у историји српске војске 1800-1920“, која је плод десетогодишњег исцрпног истраживања генерал-мајора у пензији мр Милисава Секулића.

 

О књизи су говорили проф. др Веселин Ђуретић, пуковник др Борислав Гроздић, јереј Милорад Средојевић – уредник, Љубомир Марковић – председник Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. и аутор.

 

Марковић је рекао да је књига необично вредна, јер ствара услове да у духовно-здравим токовима даље кали нацију.

- Секулић у зениту својих стваралачких способности не престаје да диви својим књигама. Ова књига је велики допринос садашњим јубилејима – 100 година од балканских и Првог светског рата и 70 година од ослобођења Београда у Другом светском рату. Желео бих да прочитате књигу, али и да данас доживите духовно достигнуће, рекао је председник Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920.

Професор Ђуретић је нагласио да је књига авангардистичка, јер је прва у којој је обрађена тема свештеника у историји српске војске.

- Књига даје општи оквир који говори о позицији српских свештеника у дугом историјском периоду. Српски свештеници били су и на фронту слободе, и иза олтара проповедали. Читајући ово дело увидећете да је конституент духовности, а оно што предстоји нашој војсци је да усклади духовност и патриотизам, рекао је рецезент књиге.

 

Према речима пуковника др Гроздића књига је, после девет година чекања, почела да „живи свој живот“.

- Вишеструка је важност објављивања ове књиге и тешко је издвојити неколико разлога. Истакао бих ауторово недопуштање да 580 свештеника у Великом рату и 629 у Другом светском рату, који су живот положили на олтар наше отаџбине, због наше националне болести – колективне амнезије, умре и други пут. У књизи се види да је добар хришћанин и добар војник. Такође, истакао бих напор аутора да на једном месту сабере искуство верског живота у дугогодишњем периоду, које је значајно и веома корисно за недавно успостављање Верске службе у Војсци Србије. У којој мери се занимамо за прошлост говори и то колико се одговорно занимамо за будућност. И да аутор у животу није ништа друго урадио, већ само ову књигу објавио, било би довољно да се достојно одужи и српској војсци и српском народу, рекао је пуковник Гроздић.

 

Јереј Милорад Средојевић је рекао да је књига драгоцена јер попуњава празнину, вакуум, који је годинама постојао, а заправо у њој је описана духовна историја нашег народа која је прећутана.

- Књига подсећа на оне који су стварали нашу новију историју, којима је увек помагала вера. Без вере нема човека, нема живота. Вера осмишљава живот како појединца, тако и сваког народа. Без духовног садржаја губи се континуитет, а самим тим и идентитет. Без духовне историје нема ни световне историје. Књига је светионик и будилник народа у овом тешком времену. Свакако треба да послужи поколењима да о томе и даље пишу, рекао је јереј Средојевић. 

Аутор је представио књигу и њена поглавља чији текстови указују на актуелна питања шта војник и старешина треба да знају о Цркви и свештеницима, а шта Црква и свештеници о војсци и истакао да могу значајно допринети приближавању те две институције.

 

- У књизи су представљене основне одреднице вере, свештеничке струке, православља и верског живота у српској војсци од 1804. до 1919. године, затим војничке славе, молитве, честитке и заклетве, као и подаци о 298 војних свештеника, прикупљени из војних архива, рекао је аутор те присутнима опширније представио главне ликове, свештенике у историји српске војске 1800-1920. 

 

МОРС