Евхаристијски утопизам - Pijte iz nje svi vs. džaba ako ne tvorimo Njegovu volju

[w.a.mozart]

to me podseti na

 

http://motivacioni.wordpress.com/2013/01/14/%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0/

[Volim_Sina_Bozjeg]

to me podseti na

 

http://motivacioni.wordpress.com/2013/01/14/%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%rBC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0/

Ja pripazim na dve stvari.... Prva stvar je ta, da Hristos daje, a ne mi Njemu. A druga stvar je, da ono što nam je dao, ne pripada samo nama već je iz riznice (Hristovog Carstva),koje je od svih i za sve,tako da i mi moramo, drugima (u obavezi smo ljubavi radi) preko nas samih,omogućiti i dati na izbor darove koje smo dobili.

 

Sam čovek činiti ne može ništa. Hristos sve daje i nijedan podvig i ma kakvo humano delo ne postoji van te Istine. Nije od čoveka no od Boga Živoga u sili Njegovoj sa svim stvorenjima koja u volji Njegovoj obitavaju.

 

Istinska sloboda čoveka je u razmeni tih darova * (slobodno i bez autorskih prava) sa jasnim ukazivanjem na Jedinog darodavca.

 

*darovi od Boga

[w.a.mozart]

Mislim da grešiš kad kažeš da mu mi ne dajemo jer to je onda jednosmeran odnos... možda je pravilniji izraz - mi mu prinosimo a on nam to vraća, blagosloveno- kao što je vladika Atanasije objasnio ali svakako da mu dajemo i verujem da mu je vrlo drago što mu dajemo tj. prinosimo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mislim da grešiš kad kažeš da mu mi ne dajemo jer to je onda jednosmeran odnos... možda je pravilniji izraz - mi mu prinosimo a on nam to vraća, blagosloveno- kao što je vladika Atanasije objasnio ali svakako da mu dajemo i verujem da mu je vrlo drago što mu dajemo tj. prinosimo.

Brate nemam šta da oduzmem tvom sagledavanju odnosa Boga sa čovekom, ja sam samo naveo jedno, da je On uzrok,početak i kraj.

 

Prinošenje Bogu je kod mene vidljivo u medjusobnom deljenju (čoveka sa čovekom = čovek sa Bogom uz punu zahvalnost čoveka koji zna gde je izvor njegovih darova,tj.talanta koje Mu prinosimo na ovaj način), dakle kad delimo talante dobijene od Boga sa nekim drugim čovekom ,odnosno sa vascelim čovečanstvom, automatski smo ih podelili (prineli) Bogu.

 

Verovatno misliš i na jedan deo intimnog odnosa,orginalnog i neponovljivog koji čovek ima sa Hristom...u svakom slučaju nikad nije jednosmeran odnos,niti ga ja vidim kao takvog.

 

Natovari Bože.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Inače uvek strepim da budem dogmatski tačan

[Панарет]

verujem da mu je vrlo drago što mu dajemo tj. prinosimo.

 

Нарочито оно што немамо.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Нарочито оно што немамо.

Vidiš i sam da se niko od nas ne može pohvaliti pred Bogom, bez obzira koliko pravedan i revstven bio. (apropo i onog našeg razgovora) Svi smo grešni ali ne prihvatamo da nas greh pobediti može,niti pokušajem da ga prihvatiš kao stanje u Bogu živome), ako razumeš moju dobronamernost.

 

Naš stari način života je vrlo jak, od samog rodjenja odnosno rodjen takav. Nov odnos (Krštenje i vera) bi trebalo da nas raduje zato što niko nije došao (Hristos) da te kazni zbog starog, već naprotiv da te zagrli i daje neprestano novo i više...

[.............]

Крштење, свећење водице, слављење крсних слава, пост, молитва, и само Свето Причешће – све то није циљ сам по себи и не доводи нас до циља ако немамо љубави. Бог јесте и Бог грешних, не треба позивати на неко морално пуританство, али и они грешници које је Христос себи прибрао су се покајали и променили управо због живог односа са Христом, и љубави коју је Христос показао према њима. На крају крајева, овде уопште није реч о греху, колико радије треба говорити о његовом синониму који више "удара" у суштину проблема: недостатак љубави. Промашај циља. Недостатак личног односа. Некад ми се чини да верници као да избегавају лични, јединствен однос са Христом, као да би тиме реметили свејединство Цркве. Следи из тога: приступамо Чаши хладно, више групно, неко лично, као да је Тело и Крв већ по себи циљ. Велики је парадокс што уопште можемо да говоримо о Причешћу као нечем „самом по себи“. Причешће би требало да буде савршени израз љубави, пуноћа љубави, а не нешто издвојено од нашег целокупног живота. Свете Тајне са Причешћем, а без љубави нису узалудне, али нипошто и никако нису довољни.

 

[w.a.mozart]

hvata sebe da mi sve više smeta racionalizacija pričešća p.s. ne odnosi se ni na koga konkretno

[Панарет]

Да ли је могуће да се неко причешћује Христом иако не учествује у Литургији?

[w.a.mozart]

Bio sam sa sveštenikom kad je bakici odneo pričešće u stan. Vrlo stara i bolesna

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да ли је могуће да се неко причешћује Христом иако не учествује у Литургији?

Nekad su se Hrisćani i sami pričešćivali ako to pitaš.

[Volim_Sina_Bozjeg]

hvata sebe da mi sve više smeta racionalizacija pričešća p.s. ne odnosi se ni na koga konkretno

 

I ja o ovome razmišljam. 

[Панарет]

Заправо,мислио сам на људе који нису у Цркви...можда и они могу да опитују Христа...

[.............]

Заправо,мислио сам на људе који нису у Цркви...можда и они могу да опитују Христа...

На неки тајанствен начин убеђен сам да могу! Од свих људи који настањују нашу планету православних хришћана има око 300 милиона, што би чинило мање од 10 процената свих Богом створених људи - сада. Немогуће је израчунати како је тај број варирао кроз историју, а исто тако нам није познато колики број православних хришћана је задобио спасење душе. Све у свему, по томе би се спасила шачица јада у односу на целокупно човечанство. Бог је љубав. И зато сам противник уплитања у Божији промисао и искључивања припадника других вероисповести и религија из Царства небеског, само на основу тога што су рођени у географском подручју где православље није заступљено, или у породици која није православна, или због самог тока живота тих појединаца...итд. БОГ ЗНА: ми не можемо категорички тврдити да без крштења и причешћа нема спасења. Бог зна, ми не.