природне и вештачке нације

[Tumaralo.]

Nacija je narod koji ima svoj standardizovan knjizevni jezik, zajednicko trziste i mozda drzavu... prve nastaju u 17, 18 veku. A narodi su i drevni Egipcani, Stari Grci itd...

[Млађони]

  On 3. 9. 2014. at 17:23, kordun рече

koje ime je nosila? 

 

Није носила "име" као што данас држве имају имена "француска" 

Тек се тамо како се завршава средњи век и ствар ренесанса јављју "имена Држва" ... 

Као што већ поменусмо цар Душан се није називо царем Србије већ царем Срба и Грка... 

 

Територије су припдале влдарима, а народи су живели на територијама, све док модерних нација то јест до 18тог век територије нису припдале народим. 

Сва земља, све је припадало феуду. 

[Crveni Baron]

  On 3. 9. 2014. at 17:27, Милосављевић рече

Није носила "име" као што данас држве имају имена "француска" 

 

 

 

A cuo si za franke? Ko su oni i da nije mozda nemacko frankrajh ( franacko carstvi ) izvedeno is te reci?

[kordun]

  On 3. 9. 2014. at 17:24, Милосављевић рече

каква бре природа човека национална свест,  о чему причаш.. да те игром случај усвојили арапи и да ти никд не кажу да си Србин ти би цео живот мислио да си арапин... 

 

Много имте неке апстрактне кованице које немају пуно смисла у реалности типа "национлн свест" као "природна" особина.... 

Оно основно што тебе чини различитог од арапин је култур у којој си одрсто ништ више..

Да си одрстао на арапском сунцу био би тамнопут ко они, имаш ген за тен, био би гаравији три пут него сад... говорио би арапски језик.. јао што рекох да ти неко од њих не каже да си СРбин никад мислио би да си арапин. А и кад би ти рекли д су ти родитељи Срби - то ти вероватно не би пуно значило.

priroda covjeka da se drustveno organizuje od plemena do nacije, neces ti to skontati dok do sada nisi, vecina ljudi ima takvu potrebu drustvenu, nazovimo je teznja.... tesko da nisu svjesni svog drustvenog oko sebe, mislim da im ne trebaju francuzi iz buducnosti da im te stvari usade u glavu, ljudska priroda je prosto takva

[Млађони]

  On 3. 9. 2014. at 17:36, Crveni Baron рече

A cuo si za franke? Ko su oni i da nije mozda nemacko frankrajh ( franacko carstvi ) izvedeno is te reci?

 

Прочитај лепо све моје постове, и погледај кад се јавило "фрначко" царство и све ће да ти буде јасно. 

И не смарај ме више са глупим питањим човече, видиш да не желим д причм са тобом. Речено ми је да престанем да се свађам са тобом али то не могу ако ме бомбардујеш глупостима и провокацијама. 

 

 

  On 3. 9. 2014. at 17:37, kordun рече

priroda covjeka da se drustveno organizuje od plemena do nacije, neces ti to skontati dok do sada nisi, vecina ljudi ima takvu potrebu drustvenu, nazovimo je teznja.... tesko da nisu svjesni svog drustvenog oko sebe, mislim da im ne trebaju francuzi iz buducnosti da im te stvari usade u glavu, ljudska priroda je prosto takva

 

Ја нигде нисам рекао да је природа човека да је друштвено биће. Уопште нисмо о томе причали. Можеш да имаш друштвену оргнизацију и без нације. Породица, племе, све су то оргнизације, друштвене, које немају везе са нацијом и национлном свешћу

 

Превише термина мешаш  и слабо влдаш терминологијом да бих мого да дискутујем с тобом о томе. Једноставно морамо д проведемо сате препирући се око терминологије коју су научници који се бве тиме одавно устновили - како уче мене и паламу.  

 

 

 

[kordun]

  On 3. 9. 2014. at 17:25, pedja257 рече

Nacija je narod koji ima svoj standardizovan knjizevni jezik, zajednicko trziste i mozda drzavu... prve nastaju u 17, 18 veku. A narodi su i drevni Egipcani, Stari Grci itd...

a daj onda definisi narod, da vidimo kako bi izgledala definicija naroda, za mene je nacija i narod ista stvar, kao sto baron rece sinonimi su u pitanju kad se u ovom kontekstu koristi narod

[Deja Vu]

Ево сад сам нешто размишљао. Изнећу овде. 

 

Да бисмо разумели саме појмове, потребна нам је историја и схватање људи тог времена. Пре Француске револуције је постојао феудализам, где се однос између људи заснивао на ''ја сам твој вазал, ти си мој господар''. Постојали су народи, као што су постојала и племена и разне етничке групе, међутим у то време никоме на памет није падало да Срби оснују своју државу. Са Француском револуцијом неким људима је пукао филм и решили да створе државу која није феудална, да сруше ту заосталост и успоставе слободну државу, где је Парижанин био брат Тулужанину, иако су им се језици мало бркали, и да се сви сада зову Французи. Онда  су се те идеје прошириле Јевропом и дошле до наших Срба под Отоманима и то им је зазвучало много добро. Ајмо ми Срби да срушимо ове Турке, да живимо боље, окупићемо све Србе у једну државу коју ћемо ми да направимо и ту ћемо лепо да живимо, срећни и задовољни. Пар корака уназад. Србима у Душановом царству није падало на памет да оснују своју државу, да се одцепе од Грка, да Душана изведу на гиљотину и живе срећно и задовољно. Разлог је свест тадашњих људи (''Ја сам твој вазал, ти мој господар'') која је владала и у Француској која је тада била нека краљевина распарчана на ситне ситне територије на којима су владали локални краљеви. Морамо дакле разумети сам феудализам. 

 

Зато пре 18. века нису постојале националне државе јер нико од народа није хтео да оснује своју државу. Ратове су се водили између краљева који са собом поведе своје вазале, а они своје вазале, а ти други своје кметове са кукама и мотикама, док се краљеви шеткају на коњима у оклопима и дугачким мачевима и онда се туку док се не побију. Није било ни националне војске, већ су краљеви водили оне који су им служили, могли су бити и Немци, и Французи и Срби. 

После 18. века се стварају националне државе када се срушио феудализам. Онда су људи одлучили да се поделе на нације, да свако има своју државу. После краљева људи нису другачије знали да се организују него по народности, ја сам Србин, ја ћу основати српску државу, ти си Грк, ти оснуј грчку, нећемо живети у истој држави. 

[kordun]

inace milosavljevicu nemam ja gene da budem tamniji nego sto jesam , moze da mi varira lucenje melanina s obzirom na izlozenost suncu, opet se upustas u genetiku a nisi razumio te stvari, ja imam potencijal da od mene kroz hiljadu generacija ispliva neko ko bi licio na arapa, jer u genetici postoji takav proces prilagodbe stanistu bez mutacija, to nikako en znaci da bi ja bio takav samo da promjenim lokaciju il ida mi se mama porodila na aerodromu u siriji, opet si sve  skrnavo shvatio

[Млађони]

  On 3. 9. 2014. at 17:42, Палама рече

Ево сад сам нешто размишљао. Изнећу овде. 

 

Да бисмо разумели саме појмове, потребна нам је историја и схватање људи тог времена. Пре Француске револуције је постојао феудализам, где се однос између људи заснивао на ''ја сам твој вазал, ти си мој господар''. Постојали су народи, као што су постојала и племена и разне етничке групе, међутим у то време никоме на памет није падало да Срби оснују своју државу. Са Француском револуцијом неким људима је пукао филм и решили да створе државу која није феудална, да сруше ту заосталост и успоставе слободну државу, где је Парижанин био брат Тулужанину, иако су им се језици мало бркали, и да се сви сада зову Французи. Онда  су се те идеје прошириле Јевропом и дошле до наших Срба под Отоманима и то им је зазвучало много добро. Ајмо ми Срби да срушимо ове Турке, да живимо боље, окупићемо све Србе у једну државу коју ћемо ми да направимо и ту ћемо лепо да живимо, срећни и задовољни. Пар корака уназад. Србима у Душановом царству није падало на памет да оснују своју државу, да се одцепе од Грка, да Душана изведу на гиљотину и живе срећно и задовољно. Разлог је свест тадашњих људи (''Ја сам твој вазал, ти мој господар'') која је владала и у Француској која је тада била нека краљевина распарчана на ситне ситне територије на којима су владали локални краљеви. Морамо дакле разумети сам феудализам. 

 

Зато пре 18. века нису постојале националне државе јер нико од народа није хтео да оснује своју државу. Ратове су се водили између краљева који са собом поведе своје вазале, а они своје вазале, а ти други своје кметове са кукама и мотикама, док се краљеви шеткају на коњима у оклопима и дугачким мачевима и онда се туку док се не побију. Није било ни националне војске, већ су краљеви водили оне који су им служили, могли су бити и Немци, и Французи и Срби. 

После 18. века се стварају националне државе када се срушио феудализам. Онда су људи одлучили да се поделе на нације, да свако има своју државу. После краљева људи нису другачије знали да се организују него по народности, ја сам Србин, ја ћу основати српску државу, ти си Грк, ти оснуј грчку, нећемо живети у истој држави. 

 

 

Свака част, одлично објшњено. 

[Млађони]

  On 3. 9. 2014. at 17:43, kordun рече

inace milosavljevicu nemam ja gene da budem tamniji nego sto jesam , moze da mi varira lucenje melanina s obzirom na izlozenost suncu, opet se upustas u genetiku a nisi razumio te stvari, ja imam potencijal da od mene kroz hiljadu generacija ispliva neko ko bi licio na arapa, jer u genetici postoji takav proces prilagodbe stanistu bez mutacija, to nikako en znaci da bi ja bio takav samo da promjenim likaciju, opet si sve  skraceno shvatio

 

 

Одеш на море 10 дана и поцрниш ко циганин, шта мислиш какав би био да живиш целог живота у сахари? 

Имаш гене да лучиш више меланина. И кожа би ти врло брзо попримила врло тамну боју када би живео у некој земљи где је веће сунце, типа нека арапска земљ. 

[Crveni Baron]

  On 3. 9. 2014. at 17:42, Палама рече

Ево сад сам нешто размишљао. Изнећу овде. 

 

Да бисмо разумели саме појмове, потребна нам је историја и схватање људи тог времена. Пре Француске револуције је постојао феудализам, где се однос између људи заснивао на ''ја сам твој вазал, ти си мој господар''. Постојали су народи, као што су постојала и племена и разне етничке групе, међутим у то време никоме на памет није падало да Срби оснују своју државу. Са Француском револуцијом неким људима је пукао филм и решили да створе државу која није феудална, да сруше ту заосталост и успоставе слободну државу, где је Парижанин био брат Тулужанину, иако су им се језици мало бркали, и да се сви сада зову Французи. Онда  су се те идеје прошириле Јевропом и дошле до наших Срба под Отоманима и то им је зазвучало много добро. Ајмо ми Срби да срушимо ове Турке, да живимо боље, окупићемо све Србе у једну државу коју ћемо ми да направимо и ту ћемо лепо да живимо, срећни и задовољни. Пар корака уназад. Србима у Душановом царству није падало на памет да оснују своју државу, да се одцепе од Грка, да Душана изведу на гиљотину и живе срећно и задовољно. Разлог је свест тадашњих људи (''Ја сам твој вазал, ти мој господар'') која је владала и у Француској која је тада била нека краљевина распарчана на ситне ситне територије на којима су владали локални краљеви. Морамо дакле разумети сам феудализам. 

 

 

 

Medjutim, primetices jednu stvar, da su nacionalne drzave obuhvatala podrucja na kojima se govorio jedan jezik, francuska tamo gde se govorio francuski, bugarska gde se govorio bugarski, spanija, italija ... svajcarska je jedini izuzetak ...

 

I u zavisnosti od snage tog naroda ( koji popstaje nacija) bio je ouhvacen ceo narod ili samo jedan njegov deo ...

 

Mi smo u drugoj grupi i tek trebamo da zavrsimo taj proces koji dsu francuzi recimo odavno obavili ..

[cloudking]

  On 3. 9. 2014. at 17:42, Палама рече

Ево сад сам нешто размишљао. Изнећу овде. 

 

Да бисмо разумели саме појмове, потребна нам је историја и схватање људи тог времена. Пре Француске револуције је постојао феудализам, где се однос између људи заснивао на ''ја сам твој вазал, ти си мој господар''. Постојали су народи, као што су постојала и племена и разне етничке групе, међутим у то време никоме на памет није падало да Срби оснују своју државу. Са Француском револуцијом неким људима је пукао филм и решили да створе државу која није феудална, да сруше ту заосталост и успоставе слободну државу, где је Парижанин био брат Тулужанину, иако су им се језици мало бркали, и да се сви сада зову Французи. Онда  су се те идеје прошириле Јевропом и дошле до наших Срба под Отоманима и то им је зазвучало много добро. Ајмо ми Срби да срушимо ове Турке, да живимо боље, окупићемо све Србе у једну државу коју ћемо ми да направимо и ту ћемо лепо да живимо, срећни и задовољни. Пар корака уназад. Србима у Душановом царству није падало на памет да оснују своју државу, да се одцепе од Грка, да Душана изведу на гиљотину и живе срећно и задовољно. Разлог је свест тадашњих људи (''Ја сам твој вазал, ти мој господар'') која је владала и у Француској која је тада била нека краљевина распарчана на ситне ситне територије на којима су владали локални краљеви. Морамо дакле разумети сам феудализам. 

 

Зато пре 18. века нису постојале националне државе јер нико од народа није хтео да оснује своју државу. Ратове су се водили између краљева који са собом поведе своје вазале, а они своје вазале, а ти други своје кметове са кукама и мотикама, док се краљеви шеткају на коњима у оклопима и дугачким мачевима и онда се туку док се не побију. Није било ни националне војске, већ су краљеви водили оне који су им служили, могли су бити и Немци, и Французи и Срби. 

После 18. века се стварају националне државе када се срушио феудализам. Онда су људи одлучили да се поделе на нације, да свако има своју државу. После краљева људи нису другачије знали да се организују него по народности, ја сам Србин, ја ћу основати српску државу, ти си Грк, ти оснуј грчку, нећемо живети у истој држави. 

 

Milosavljevicu oboj ovaj odgovor u zeleno...

[kordun]

  On 3. 9. 2014. at 17:42, Палама рече

Ево сад сам нешто размишљао. Изнећу овде. 

 

Да бисмо разумели саме појмове, потребна нам је историја и схватање људи тог времена. Пре Француске револуције је постојао феудализам, где се однос између људи заснивао на ''ја сам твој вазал, ти си мој господар''. Постојали су народи, као што су постојала и племена и разне етничке групе, међутим у то време никоме на памет није падало да Срби оснују своју државу. Са Француском револуцијом неким људима је пукао филм и решили да створе државу која није феудална, да сруше ту заосталост и успоставе слободну државу, где је Парижанин био брат Тулужанину, иако су им се језици мало бркали, и да се сви сада зову Французи. Онда  су се те идеје прошириле Јевропом и дошле до наших Срба под Отоманима и то им је зазвучало много добро. Ајмо ми Срби да срушимо ове Турке, да живимо боље, окупићемо све Србе у једну државу коју ћемо ми да направимо и ту ћемо лепо да живимо, срећни и задовољни. Пар корака уназад. Србима у Душановом царству није падало на памет да оснују своју државу, да се одцепе од Грка, да Душана изведу на гиљотину и живе срећно и задовољно. Разлог је свест тадашњих људи (''Ја сам твој вазал, ти мој господар'') која је владала и у Француској која је тада била нека краљевина распарчана на ситне ситне територије на којима су владали локални краљеви. Морамо дакле разумети сам феудализам. 

 

Зато пре 18. века нису постојале националне државе јер нико од народа није хтео да оснује своју државу. Ратове су се водили између краљева који са собом поведе своје вазале, а они своје вазале, а ти други своје кметове са кукама и мотикама, док се краљеви шеткају на коњима у оклопима и дугачким мачевима и онда се туку док се не побију. Није било ни националне војске, већ су краљеви водили оне који су им служили, могли су бити и Немци, и Французи и Срби. 

После 18. века се стварају националне државе када се срушио феудализам. Онда су људи одлучили да се поделе на нације, да свако има своју државу. После краљева људи нису другачије знали да се организују него по народности, ја сам Србин, ја ћу основати српску државу, ти си Грк, ти оснуј грчку, нећемо живети у истој држави. 

pricas o nastanku nacionalizma kao politickog pokreta a ne o nacijama

[Deki992]

Ja sam Srbin,Crnogorac

imenom i prezimenom

ponosim se podjednako

sa Avalom i Lovcenom.

[Млађони]

  On 3. 9. 2014. at 17:47, Crveni Baron рече

Medjutim, primetices jednu stvar, da su nacionalne drzave obuhvatala podrucja na kojima se govorio jedan jezik, francuska tamo gde se govorio francuski, bugarska gde se govorio bugarski, spanija, italija ... 

 

Што је сасвим логично. Када људи живе заједно, под заједничким владором и законом и међусобно комуницирају, сасвим је нормално да један језик  и једн култура издоминира, првенствено из практичних разлога - само је питање времена.