Патрионетске игре без граница

[Милан Ракић]

Доба интернета изнедрило је нови вид исказивања привржености својој домовини. Овај савремени вид патриотизма у Србаља могли бисмо да назовемо – патрионетизам.

 

Зашто баш патрионетизам биће јасније када погледамо шта је то што чини једног патрионету типичним припадником своје врсте.

Пре свега, то је активно фејсбуковање и твитовање, јер – тешко се може данас бити добар Србин, а да се пре тога нема фејсбук налог или налог на твитеру. Јес’ да се зна да је фејсбук глобалистичко, јудео-масонско средство за шпијунирање, али ко га шиша.

 

Ваља знати да у супериорну касту патрионета може ући свако ко је рад да се придржава неколико једноставних правила.

Прво и најважније правило јесте да прави патрионета не верује никоме, а нарочито не оним изродима на власти.

Он зна да је свака власт издајничка, или, како воли да каже – квислиншка. Понекад ће рећи – квиНслиншка – али то није толико важно јер је сваком истинском патрионети љубав према својој домовини изнад свега, па и изнад опште културе.

 

Овај став уједно је и згодан коментар на било коју вест са српске политичке сцене.

 

,,Ђубре једно издајничко, квиНслиншко!“, прокоментарисаће сваки убеђени патрионета: и када Тадић ускочи у базен, и када Вучић спасава децу из сметова, и када Николић дели ордење неком Турчину, Грузијцу или чак самом Путину.

 

Промућурни патрионети не мисли да је само власт издајничка, јер би то било сувише просто. До сазнања ко није издајник, па самим тим јесте оно што издајник није, он долази простом методом елиминације. Одбацивање тече овим редом: најпре се из кружока елиминишу гејеви и атеисти, чиме се број евентуалних неиздајника значајно смањује, затим се одбацују чланови и вође како бивших тако и садашњих странака у власти, целокупна тзв. опозиција, потом муслимани, католици, богаташи, левичари, латиничари, сви редовни и дописни чланови САНУ и напослетку, Јелена Карлеуша.

 

Да је истина само једна, зна сваки просветљени патрионета, што нас доводи до другог правила и друге његове важне одлике, а то је посебан однос према Српској Православној Цркви.

 

Можда је некада велика већина Срба одлазила редовно у цркву, можда су се некада српски родољуби свакодневно молили и редовно причешћивали (или се пак нису причешћивали што ће тек једна објективна анализа утврдити у ко зна ком времену далеко после нас), нека је то радио и сам кнез Лазар – ипак, у данашњим околностима, све то више није неопходно нити је икакав нарочити израз срБства.

 

Како и да буде када сваки прави патрионета, без да је икада зашао у храм и без да је икада у животу поразговарао са месним протом, зна каква је Црква данас и која је то реч која се у свакој прилици може употребити када се на фејсбуку, а и шире, пренесе нека вест о дешавањима у и око СПЦ.

 

Та тешка, страшна реч којом се све објашњава јесте – екуменизам.

 

,,Зли екуменисти, паписти и новотарци!“, рећи ће патрионета, било да коментарише гостовање епископа Григорија у Утиску недеље како ваздиже Тадића у небеса, било да слуша обичну, Васкршњу посланицу патријарха српског, у којој се већ деценијама наводе монотона, општа места из живота и преживљавања на овим просторима.

Може се већ и из горе наведеног закључити да је патрионета велики поборник истине. Он можда некада неће бити сигуран где је истина, али да га пробудите у пола ноћи, знаће где истина сигурно није.

 

Примера ради, ако патрионета чује нешто непријатно о Акакију или Артемију, он одмах зна да је све то једно одвратно екуменистичко-папистичко-новотарско масло. Са друге стране, било коју вест у којој се помиње, на пример, бачки владика Иринеј, ма одакле вест да потиче, и ма који кругови да је пласирају, нимало наивни патрионета ће прокоментарисати са нескривеним презиром и гађењем према дотичном.

 

Дакле, сасвим је свеједно шта патрионети сервирају медији – јер он Зна.

 

Кад смо код медија, заједнички садржалац свих патрионетских ауторитета јесте изванредан таленат за новинарство.

 

 

Патрионетском фејсбук вожду није потребно да буде нарочито образован, направиће најбаналније правописне грешке које се ни основцима не праштају, али то његов таленат не чини ништа мање уочљивим и ништа мање раскошним. Он (или она) је у стању да наштанца најмање три текста недељно, који се уредно преносе са једног на други патрионетски интернет портал брзином светлости, али – највеличанственије у свему јесте то што због невероватног новинарског дара, он (или она) може себи да дозволи да пише о најразноврснијим темама, од оних дневно политичких па све до, такорећи, научних – репертоар је безграничан и само је небо граница.

 

Види се да прави патрионета има јасно искристалисан систем вредности. Стога, не треба да чуди што он можда презире Цркву, али зато гаји искрено дивљење према холивудском глумцу Стивену Сигалу. Брат Стева је то, без сумње и заслужио, јер је једном згодом рекао како су Срби храбри ратници, баш као што је и он сам.

 

Сада, када смо се ближе упознали са патрионетама, можемо да закључимо какав утицај њихово делање има на политичку сцену у Србаља па и на срБско друштво у целини.

Најупечатљивије од свега јесте то да су патрионете у сваком тренутку спремне и способне да ураде оно што душмани ни у сну не би могли да замисле.

 

Они ће за трен ока да организују масовне уличне протесте због практичног признања лажне државе Косово противуставним Бриселским споразумом, они ће бојкотовати хрватску робу и на тај начин уништити хрватску привреду, они ће помагати угроженима у поплавама и када поплаве прођу, они ће сачекати Шешеља на аеродрому у енормно великом броју, они ће Титове посмртне остатке послати у Кумровец или Загреб, они ће уклонити све HAARP антене у Србији, па и оне којих нема, а нарочито оне у Барајеву иза којих се пружа предиван призор, снегом вечно завејаних врхова Аљаске, они ће растерати све хемијске трагове на срБском небу, они ће…

 

Ма они ће све. Чак и више од тога. Ако је то уопште могуће. 

 

Али, само на нету.

 

Ово стога што је сваки патрионета свестан да нико више неће да уради ништа за ову државу и овај народ, што би подразумевало личну жртву, а поготово зна да нико неће урадити ништа за њега самог. Свестан да ће остати заувек заробљен у  свом малом свету и да никада неће доћи у прилику да и на делу покаже колико воли своју домовину, као што би најрадије показао, када би се, рецимо, запослио у неком државном предузећу – он се за своју земљу жртвује на интернету, предајући се фејсбук борби свим срцем својим и свом душом својом.

 

Уз овакве патриотске интернет мученике и њихов, надасве ,,конструктиван“ став, шта друго преостаје него побећи од њихове наопаке и јалове интернет љубави према отачаству. Они на жалост или на срећу, како се узме, нису родољуби, ма шта о себи мислили и ма како се представљали. Иако не интернету изгледају као нека опасна сила они су ван њега ништа. Они су, част изузетцима, гомила острашћених згубидана и врло су по нетрпељивости (и према народу и према цркви) слични онима које презиру – европејцима, жутима, сорошевцима. Ако се и по нечему разликују од припадника проевропске псеудоелите је да, иако би то у дну душе желели, нису на месту ових првих.

Када би, не дао Бог, избио неки нови рат, чини се да би Србију бранила шачица јада, свега неколико искрених родољуба. Aко бисмо узели у обзир у каквом жалосном стању и на како ниске гране је спао српски патриотизам, тих искрених родољуба било би, по свему судећи, таман толико, колико сада има српских добровољаца на проруској страни у украјинским сукобима. На интернет патриоте – патрионете би се могли више поуздати наши непријатељи но ми сами. Поред таквих патриота ни непријатељи нам нису потребни.

 

Драгана Ристановић, Видовдан.орг

[Deki992]

Али, само на нету.

 

Kada sam video naslov, prvo sam na to pomislio.... Pravi srbski patriota ogranicava svoje delovanje iskljucivo na internet.

Tekst je fin i realan ali, nece delovati na one kojima je potreban. Za njih ce to biti samo jos jedan "napad na stubove ovog naroda". Internet stubove, doduse...

[RYLAH]

И Видовдан се продо масонима...

[Милан Ракић]

Internet stubove

 

Не ситничари... Стуб је стуб... Макар и виртуелан...

 

 

[Милан Ракић]

И Видовдан се продо масонима...

 

 

Али! Прва мис`о која ми се "отела"...      

[Милан Ракић]

 

 

Али! Прва мис`о која ми се "отела"...      

 

Е мој друже... Тешко је данас бити "исправан" и Кинг Сајз

[Deki992]

Milance, je l ti to dozivljavas neka sizofrena cepanja ?!

 

[Ненад Р.]

За правог патриоту , ипак, треба нешто више од седења и куцања по тастатури .Патрионета може да буде свако , а патриота ...

[NemanjaVa]

Доба интернета изнедрило је нови вид исказивања привржености својој домовини. Овај савремени вид патриотизма у Србаља могли бисмо да назовемо – патрионетизам.

 

Зашто баш патрионетизам биће јасније када погледамо шта је то што чини једног патрионету типичним припадником своје врсте.

Пре свега, то је активно фејсбуковање и твитовање, јер – тешко се може данас бити добар Србин, а да се пре тога нема фејсбук налог или налог на твитеру. Јес’ да се зна да је фејсбук глобалистичко, јудео-масонско средство за шпијунирање, али ко га шиша.

 

Ваља знати да у супериорну касту патрионета може ући свако ко је рад да се придржава неколико једноставних правила.

Прво и најважније правило јесте да прави патрионета не верује никоме, а нарочито не оним изродима на власти.

Он зна да је свака власт издајничка, или, како воли да каже – квислиншка. Понекад ће рећи – квиНслиншка – али то није толико важно јер је сваком истинском патрионети љубав према својој домовини изнад свега, па и изнад опште културе.

 

Овај став уједно је и згодан коментар на било коју вест са српске политичке сцене.

 

,,Ђубре једно издајничко, квиНслиншко!“, прокоментарисаће сваки убеђени патрионета: и када Тадић ускочи у базен, и када Вучић спасава децу из сметова, и када Николић дели ордење неком Турчину, Грузијцу или чак самом Путину.

 

Промућурни патрионети не мисли да је само власт издајничка, јер би то било сувише просто. До сазнања ко није издајник, па самим тим јесте оно што издајник није, он долази простом методом елиминације. Одбацивање тече овим редом: најпре се из кружока елиминишу гејеви и атеисти, чиме се број евентуалних неиздајника значајно смањује, затим се одбацују чланови и вође како бивших тако и садашњих странака у власти, целокупна тзв. опозиција, потом муслимани, католици, богаташи, левичари, латиничари, сви редовни и дописни чланови САНУ и напослетку, Јелена Карлеуша.

 

Да је истина само једна, зна сваки просветљени патрионета, што нас доводи до другог правила и друге његове важне одлике, а то је посебан однос према Српској Православној Цркви.

 

Можда је некада велика већина Срба одлазила редовно у цркву, можда су се некада српски родољуби свакодневно молили и редовно причешћивали (или се пак нису причешћивали што ће тек једна објективна анализа утврдити у ко зна ком времену далеко после нас), нека је то радио и сам кнез Лазар – ипак, у данашњим околностима, све то више није неопходно нити је икакав нарочити израз срБства.

 

Како и да буде када сваки прави патрионета, без да је икада зашао у храм и без да је икада у животу поразговарао са месним протом, зна каква је Црква данас и која је то реч која се у свакој прилици може употребити када се на фејсбуку, а и шире, пренесе нека вест о дешавањима у и око СПЦ.

 

Та тешка, страшна реч којом се све објашњава јесте – екуменизам.

 

,,Зли екуменисти, паписти и новотарци!“, рећи ће патрионета, било да коментарише гостовање епископа Григорија у Утиску недеље како ваздиже Тадића у небеса, било да слуша обичну, Васкршњу посланицу патријарха српског, у којој се већ деценијама наводе монотона, општа места из живота и преживљавања на овим просторима.

Може се већ и из горе наведеног закључити да је патрионета велики поборник истине. Он можда некада неће бити сигуран где је истина, али да га пробудите у пола ноћи, знаће где истина сигурно није.

 

Примера ради, ако патрионета чује нешто непријатно о Акакију или Артемију, он одмах зна да је све то једно одвратно екуменистичко-папистичко-новотарско масло. Са друге стране, било коју вест у којој се помиње, на пример, бачки владика Иринеј, ма одакле вест да потиче, и ма који кругови да је пласирају, нимало наивни патрионета ће прокоментарисати са нескривеним презиром и гађењем према дотичном.

 

Дакле, сасвим је свеједно шта патрионети сервирају медији – јер он Зна.

 

Кад смо код медија, заједнички садржалац свих патрионетских ауторитета јесте изванредан таленат за новинарство.

 

 

Патрионетском фејсбук вожду није потребно да буде нарочито образован, направиће најбаналније правописне грешке које се ни основцима не праштају, али то његов таленат не чини ништа мање уочљивим и ништа мање раскошним. Он (или она) је у стању да наштанца најмање три текста недељно, који се уредно преносе са једног на други патрионетски интернет портал брзином светлости, али – највеличанственије у свему јесте то што због невероватног новинарског дара, он (или она) може себи да дозволи да пише о најразноврснијим темама, од оних дневно политичких па све до, такорећи, научних – репертоар је безграничан и само је небо граница.

 

Види се да прави патрионета има јасно искристалисан систем вредности. Стога, не треба да чуди што он можда презире Цркву, али зато гаји искрено дивљење према холивудском глумцу Стивену Сигалу. Брат Стева је то, без сумње и заслужио, јер је једном згодом рекао како су Срби храбри ратници, баш као што је и он сам.

 

Сада, када смо се ближе упознали са патрионетама, можемо да закључимо какав утицај њихово делање има на политичку сцену у Србаља па и на срБско друштво у целини.

Најупечатљивије од свега јесте то да су патрионете у сваком тренутку спремне и способне да ураде оно што душмани ни у сну не би могли да замисле.

 

Они ће за трен ока да организују масовне уличне протесте због практичног признања лажне државе Косово противуставним Бриселским споразумом, они ће бојкотовати хрватску робу и на тај начин уништити хрватску привреду, они ће помагати угроженима у поплавама и када поплаве прођу, они ће сачекати Шешеља на аеродрому у енормно великом броју, они ће Титове посмртне остатке послати у Кумровец или Загреб, они ће уклонити све HAARP антене у Србији, па и оне којих нема, а нарочито оне у Барајеву иза којих се пружа предиван призор, снегом вечно завејаних врхова Аљаске, они ће растерати све хемијске трагове на срБском небу, они ће…

 

Ма они ће све. Чак и више од тога. Ако је то уопште могуће. 

 

Али, само на нету.

 

Ово стога што је сваки патрионета свестан да нико више неће да уради ништа за ову државу и овај народ, што би подразумевало личну жртву, а поготово зна да нико неће урадити ништа за њега самог. Свестан да ће остати заувек заробљен у  свом малом свету и да никада неће доћи у прилику да и на делу покаже колико воли своју домовину, као што би најрадије показао, када би се, рецимо, запослио у неком државном предузећу – он се за своју земљу жртвује на интернету, предајући се фејсбук борби свим срцем својим и свом душом својом.

 

Уз овакве патриотске интернет мученике и њихов, надасве ,,конструктиван“ став, шта друго преостаје него побећи од њихове наопаке и јалове интернет љубави према отачаству. Они на жалост или на срећу, како се узме, нису родољуби, ма шта о себи мислили и ма како се представљали. Иако не интернету изгледају као нека опасна сила они су ван њега ништа. Они су, част изузетцима, гомила острашћених згубидана и врло су по нетрпељивости (и према народу и према цркви) слични онима које презиру – европејцима, жутима, сорошевцима. Ако се и по нечему разликују од припадника проевропске псеудоелите је да, иако би то у дну душе желели, нису на месту ових првих.

Када би, не дао Бог, избио неки нови рат, чини се да би Србију бранила шачица јада, свега неколико искрених родољуба. Aко бисмо узели у обзир у каквом жалосном стању и на како ниске гране је спао српски патриотизам, тих искрених родољуба било би, по свему судећи, таман толико, колико сада има српских добровољаца на проруској страни у украјинским сукобима. На интернет патриоте – патрионете би се могли више поуздати наши непријатељи но ми сами. Поред таквих патриота ни непријатељи нам нису потребни.

 

Драгана Ристановић, Видовдан.орг

Fali Deretić i sintagma ,,Bog je Srbin i nebesa su naša"...

[Милан Ракић]

За правог патриоту , ипак, треба нешто више од седења и куцања по тастатури .Патрионета може да буде свако , а патриота ...

А шта ако смо ми патрионети, када је требало били патриоте...

[Милан Ракић]

Milance, je l ti to dozivljavas neka sizofrena cepanja ?!

 

Кад сам ово видео/прочитао на Видовдану-доживљавам

[Deki992]

E a mogu ti reci, da sam se ja iznenadio, posto prvo citam izvor nekog teksta da ne bih upao u demonsku zamku... I krenem, uvod, vidim Vidovdan, se ćudim.... 

[Милан Ракић]

I krenem, uvod, vidim Vidovdan, se ćudim.... 

 

"Дух времена"-шта ћеш..  

[Ненад Р.]

А шта ако смо ми патрионети, када је требало били патриоте...

Па зависи каква су нам дела ,када нисмо за рачунаром .

[Милан Ракић]

Па зависи каква су нам дела ,када нисмо за рачунаром .

Баш!