Музеји, изложбе...

Sudija · Септембар 19, 2013

Средњовековно црквено благо из Хилдесхајма на јесењој изложби у Метрополитен музеју у Њујорку

19. Септембар 2013 - 13:06

Немачка катедрала у Хилдесхајму у Доњој Саксонији има једну од најкомплетнијих преживелих примерака црквеног намештаја и блага у Европи, укључујући више средњовековних ремек-дела која су настала између 1000. и 1250. године. Катедрала је проглашена за светско културно наслеђе УНЕСКО-а 1985. године. Веће реновирање које је у току пружа прилику да Средњовековна блага из Хилдесхајма – изузетна збирка од око 50 црквених експоната, од којих већина никад није била приказана ван Европе – отпутује за Метрополитан музеј уметности, где ће бити изложени од 17. септембра.

Први део ове изложбе садржи углавном завештање Епископа Бернворда хилдесхајмског (960-1022), једног од највећих покровитеља уметности у средњем веку. Током његове епископске службе Хилдесхајм је постао центтар за израду предмета од бронзе и друге уметничке активности. Поред чувених монументалних бронзаних врата и стубова у катедрали у Хилдесхајму, који нису могли ићи на изложбу, Бернворд је наручио многа мања вредна уметничка дела, углавном за своју бенедиктанску манастируску фондацију. У њих спадају Златна Мадона, сребрни крст са распећем, неколико богато декорисаних сребрних свећњака, и раскошно украшени рукописи, и сви се налазе на изложби као експонати. Монументална дрвена резбарија у природној величини позната као Рингелхајмски крст са распећем једна је од најранијих преживелих тродимензионалних скулптура средњег века. Он ће се налазити у средишту галерије, која ће садржати једну од најимпресивнијих збирки уметничких дела из 11. века икад виђених у Северној Америци.

Изложба ће такође истражити континуирану уметничку производњу Хилдесхајма у касном средњем веку.

Раскошно украшени крстови, као и реликвијари и преносни олтари, декорисани су емајлом и слоновачом.

Хилдесхајм се поново појавио као главни центар ливења бронзе у раном 13. веку. Монументална бронзана крстионица ове Катедрале потиче из око 1226. године, и биће изложена у близини – у Сали средњовековних скулптура, као једно је од најважнијих дела који су преживели из средњег века.

За изложбу је припремљен и богато илустрован каталог којег су припремили стручњаци Музеја у сарадњи са стручњацима из Француске и Немачке.

Мичел Дејвид-Вејл Фонд је омогућиo одржавање ове изложбе уз подршку Савезног савета за уметност и хуманистичке науке.

Извор:ArtDaily.org; BroadwayWorld.com

Zayron · Септембар 21, 2013

http://www.youtube.com/watch?v=vr-G41hNUjs

European Church Treasures on Display in New York City

Artifacts from Hildesheim Cathedral are on display during a preview of "Medieval Treasures from Hildesheim" at the Metropolitan Art Museum in New York. Hildesheim Cathedral in Germany, a UNESCO world cultural heritage site, has one of the most complete surviving examples of church treasures in Europe, including masterpieces made from 1000 and 1250. . video,daily news,latest news, online schools,online colleges,masters degree,online mba,online classes,online courses,stock trading,auto insurance,life insurance

HILDESHEIM. Хильдесхайм

Ovdje možete vidjet i tu bronzanu krstionicu što je na izložbi

Hildesheim, one of the oldest cities in the North of Germany, became the seat of the Bishopric of Hildesheim in 815 and may have been founded when the bishop moved from Elze to the Innerste ford, where it was an important market on the Hellweg trade route. The settlement the cathedral very quickly developed into a town which was awarded market rights by King Otto III in 983.

Bronze doors, Saint Michael's, Hildesheim, commissioned by Bishop Bernward, 1015

Bronze doors, 1015, commissioned by Bishop Bernward for Saint Michael's, Hildesheim (Germany).
A conversation with Dr. Nancy Ross and Jennifer Freeman.

Na ovom videu su tu vrata koja se spominju da nisu mogla biti

poslana na izložbu ali vi ih međutim možete vidjeti odmah sad.

Милан Ракић · Септембар 25, 2013

среда, 25. сеп 2013, 20:10 -> 21:52

Отворена изложба о Милунки Савић

Изложба о Милунки Савић отворена у Дому Војске Србије. То је први у низу догађаја поводом 40-огодишњице смрти хероине Првог светског рата. Изложбу су реализовали РТС, Министарство одбране и Историјски архив Србије.

Изложба посвећена српској хероини Милунки Савић, учесници у балканским и Првом светском рату из којих је изашла са седам одликовања, отворена је вечерас у Дому војске, а председник парламента Небојша Стефановић је том приликом поручио да Србија никада не сме да заборавља своје јунаке.

Otvaranje%20izlozbe%20o%20Milunki%20Savi

Ауторка мултимедијалне изложбе "Милунка Савић-хероина Великог рата" Слађана Зарић оживела је сећање на "српску Јованку Орлеанку", која је најодликованија жена у том рату и која је у борбама за Србију четири пута била рањена, али о којој се деценијама уназад није много знало.

Истичући да та изложба представља исправљање историјске неправде председник Скупштине Србије је изразио наду да ћемо бољим упознавањем са Милунком Савић бити поноснији на себе као нацију.

Реч је о храброј жени, борцу и заборављеној хероини пред којом су мирно стајали француски генерали, руски официри, жени са највише одликовања у историји ратовања, рекао је Стефановић.

Председник парламена је подсетио и на то да се Милунка први пут као добровољац пријавила крајем 1912. године и у балканским ратовима учествовала као мушкарац Милун Савић будући да у то време у војсци није било жена бораца.

Њен прави идентитет откривен је 1913. године када је први пут била рањена на Брегалничкој бици.

"Пре 100 година када су трубе означиле рат, одсекла је кике, на главу ставила шајкачу, обукла мушке чакшире и кренула у Београд. У добровољце се уписала као Милун и већ на Брегалници добила прву Карађорђеву звезду за храброст", освежио је Стефановић сећање на српску хероину.

Милунка је седам година провела у борби и рововима, а у Првом светском рату је била део чувеног Гвозденог пука, најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило", указао је Стефановић.

"Милунка је преживела и велику аустроугарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније", рекао је Стефановић указујући да је она примила и две Легије части из руку маршала Франша д'Епереа и генерала Мориса Сараја.

Једина је жена у свету, додао је, окићена француским Ратним крстом са златном палмом.

Међутим, према његовим речима, људи су брзо заборавили њене заслуге иако је поред усеха у борбама, и својих четверо деце школовала још 30 и извела на пут, а живела је тихо и радила као шваља, куварица и чистачица.

"Умрла је 1973. године, а уместо у Алеји великана, сахрањена је на Новом гробљу", подсетио је Стефановић.

Међутим, вечерашња изложба којом се обележева и 40 година од њене смрти, неће остати једино сећање на српску Орлеанку.

Како је најавио вршилац дужности директора Историјског архива Србије Мирослав Живковић, у току су завршне припреме за чин који ће омогућити да велика хероина вечно почива у непосредној близини свог команданта Живојина Мишића у Алеји великана.

"Очекујемо да ће се то догодити средином следећег месеца", рекао је Живковић додајући активности у циљу подизања споменика Милунки тек предстоје, а да је идеја да то буде испред улаза у Историјски музеј.

Izlozba%20o%20Milunki%20Savic%20u%20Domu

"Очекујемо и подршку јавности. Споменик би требало да подигне наш народ добровољним прилозима путем фондације захвалности коју ћемо формирати", објаснио је Живковић.

Ауторка изложбе је рекла да Србија често заборавља хероје, а улази у митове и навела да је циљ изложбе али и филма, који ће имати тв премијеру 7. октобра да се истражи њена биографија и покаже да је Србија имала најодликованију жену у Великом рату.

"То је теза до које смо дошли и у разговору са српским историчарима, као и са историчарима у Великој Британији", објаснила је Слађана Зарић наводећи да се до сада о Милунки Савић мало знало, да је нема у музејима, а ниједан историчар није написао њену биографију.

Изложбу су реализовали РТС, Министарство одбране и Историјски музеј Србије, а посетиоци су могли да виде репродукције Милункиних породичних, личних и ратних фотографија насталих у Тунису, Солуну и Паризу, као и одликовања која се налазе у поседу породице.

Посетиоци изложбе, која ће бити отворена до 12. октобра у Дому војске, моћи ће да виде и копије докумената, као и реконструкцију заставе Другог гвозденог пука у ком се борила.

Отварању изложбе поред председника парламента присуствовао је и министар одбане Небојша Родић, а посетиоци су могли да виде и део документарног филма који ће у октобру бити премијерно приказан.

Септембар 25, 2013

Милунка Савић – Глигоревић (Копривница, 1890 — Београд, 5. октобар 1973) била је наредник у Другом пуку и српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости прозвана је од стране француза "Српском Јованком Орлеанком".

Рођена 1890. (или 1892, како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина) године у селу Копривница код Рашке, Милунка Савић се у балканским ратовима 1912. и 1913. године борила као добровољац, преобучена у мушкарца. Њен анатомски пол је откривен од стране болничког особља које је видело њене ране после Брегалничке битке, скоро годину дана после њеног приступања српској војсци. У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.

Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.^[1]

Након Првог светског рата се удала и добила ћерку након чега се преселила у Београд. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи 20 година као чистачица у Државној хипотекарној банци. Ипак, одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, она ће изабрати да живи у Београду, али људи су брзо заборавили њене заслуге. За све то време, Милунка је ишколовала тридесеторо деце коју је доводила са села и изводила на прави пут.

За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу у којој је лечила партизанске и четничке рањенике. Године 1943. болница је откривена а Милунка Савић је ухапшена. Била је затворена у логору на Бањици где је провела шест месеци ишчекујући стрељање. Када је један немачки официр прегледавао спискове предвиђених за стрељање наишао је и на име Милунке Савић. Питао је да ли је то чувена хероина из Првог светског рата и наредио да је пусте. Милунка је пуштена и нису је узнемиравали до краја рата. Након рата, комунистичка власт јој 1945. додељује пензију. Старост проводи у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима, на која је одлазила у српској униформи и са ордењем. Након продаје куће, 1972. године додељен јој је мали стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. После три шлога, умире у том стану 5. октобра 1973. године.

Сахрањена је на Новом гробљу, у Београду. На њеној бившој кући на Вождовцу, данас Улица Милунке Савић, постављена је спомен-плоча.^[2]

Радио телевизија Србије је снимила документарни филм посвећен њој, ауторка филма је Слађана Зарић. Направљена је и изложба, дело исте ауторке, која је приказана у септембру и октобру 2013. године.^[3]

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B