Стрељање глумаца

[Драшко]

U IME SRPA I ČEKIĆA: Ovo su srpski glumci koje su streljali komunisti!

Neki kažu da ih je bilo 20-ak, međutim nije poznat tačan broj glumaca koji je "na pravdi boga" stradao, jer su mnogi od njih naposletku vođeni kao "nestali". Istoričari se slažu u jednome - da je streljanje glumaca '44. samo zbog toga što su tokom rata radili svoj posao (čitaj: igrali predstave) bilo ništa drugo do "divlje čišćenje u kome su stradali oni na koje je neko uperio prstom.

106

Foto: Arhivska fotografija

Tajna komunistička policija u drugoj polovini 40-ih likvidirala je 56.000 Jugoslovena od čega se na krvavom spisku našlo čak 77 glumaca i umetnika!

Neki kažu da ih je bilo 20-ak, međutim nije poznat tačan broj srpskih glumaca koji je tom prilikom “na pravdi boga” stradao, jer su mnogi od njih naposletku vođeni kao “nestali”.

 

Foto: Marko Todorović

No, istoričari se slažu u jednome – da je streljanje glumaca ’44.  samo zbog toga što su tokom rata radili svoj posao (čitaj: igrali predstave) bilo ništa drugo do “divlje čišćenje u kome su stradali oni koji su bili pri ruci, i na koje je neko uperio prstom”.

Oni, pak, koji su samim čudom izbegli usud svojih kolega morali su da se pojave na nameštenim suđenjima nakon kojih bi obavezno usledile nerealne zatvorske kazne, ili druga vrsta odmazde – gubljenje građanskih prava i zabrana bavljenja poslom koji im je bio ceo život.

Foto: Arhivska fotografija

Čini se da je prava “specijalnost” Srbije u odnosu na druge joj bratske SFRJ republike bilo likvidiranje umetnika s obzirom na to da ni Hrvati ni Slovenci nikada nisu streljali svoje intelektualce.

Otud su baš na ovim prostorima komunisti odmah nakon oslobođenja Beograda, u novembru ’44. između ostalog života lišili glumce Aleksandra Cvetkovića, Jovana Tanića i Ljubu Vasiljevića.

Isključivo zahvaljujući zalaganju književnice i ministarke Mitre Mitrović, prve supruge Milovana Đilasa spaseni su Olga Spiridonović i Žanka Stokić koja je proživela pravugolgotu nakon što je osudio Sud časti.

Foto: Wikipedia

O tome kako je stradao Aleksandar Cvetković, njegova unuka, čuvena srpska glumicaGorica Popović ispričala je za Telegraf:

- Aca je bio moj deda-ujak. Bio je veliki glumac, sjajan komičar koji je ubijen zato što je igrao komedije za vreme okupacije. Streljan je zajedno s glumcem Jovanom Tanićem na Banjici i ne zna se gde su sahranjeni. Pričalo se da je kasnije čuveni glumac Milivoje Živanović pitao Leku Rankovića: “Što streljaste Acu Cvetkovića, takvog majka ne rađa 500 godina”, na šta je Leka odgovorio: “Da se sklonio negde mesec dana ranije, on bi danas sedeo ovde, s nama”! – ispričala je Gorica.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

O stradanju ovih velikana ’22. u “Politici” je zabeleženo svedočanstvo Vladice Stefanovića, bivšeg borca Osme crnogorske brigade.

- Pozvao me je jedne večeri komandant bataljona i rekao da će dvojica poznatih glumaca biti streljani zbog saradnje sa okupatorom. Bilo je veče, negde oko pola osam Aca Cvetković i Jovan Tanić stajali su u pripremnoj prostoriji, već svučeni (imali su na sebi samo donje rublje), a žicom su bili vezani oko mišica jedan uz drugoga. Bili su razboriti, nisu izgledali kao ljudi koji idu na streljanje. Komandant ih je pitao šta im je trebalo da sarađuju sa okupatorom. Sećam se, Aca Cvetković je odgovorio da će se jednog dana doznati prava istina – ispričao je Stefanović nastavljajući:

Foto: Marko Todorović

- Nisam shvatao krivicu tih ljudi. Mislim da ni komandantu nije bilo jasno pa ih je upitao: Kada ste za vreme okupacije pevali Nemcima, hoćete li sada da pevate i za nas? Cvetković i Tanić otpevali su zajedno deo iz neke operete. Soba se orila od pesme. Upitan za poslednju želju, Tanić je odgovorio da želi cigaretu. Popušio je u dugom dimu, verovatno želeći da se onesvesti. I danas mi je teško kada se setim toga. Otišao sam, a oni su kamionom prevezeni na mesto pogubljenja – ispričao je Vladica.

Foto-ilustracija: Marko Todorović

Glumica Ksenija Jovanović  svojevremeno je podsetila na nepravdu koja je učinjena prema još jednom velikanu scene – Ljubiši Jovanoviću izjavivši:

- Zbog onoga što je učinjeno Ljubiši Jovanoviću, Šabac živi svoju sramotu!

Naime, Jovanović je posle rata bio sekretar Odbora narodnooslobodilačkog fronta Narodnog pozorišta, pri kojem je radio Sud časti koji je procenjivao držanje kolega glumaca tokom rata.

Video: Youtube / Aktivista Neumereni

Ne postoji nijedan pisani dokaz da je ikome zlo potpisao. Naprotiv. Tačno je da je Ljubiša pristigao iz Kazališta narodnog oslobođenja, sa titovkom na glavi i petokrakom na njoj, alipostoji potpis da je Zagorku Dušanović, glumicu Narodnog pozorišta, i njenog supruga Milorada oslobodio optužbe, odnosno krivice: “Sud časti pri N.O.F-u u Narodnom pozorištu u Beogradu, nakon dugog razmatranja i ispitivanja slučaja svog člana Dušanović Milorada i žene Zagorke, smatra da je isti dostojan da bude član Narodnog pozorišta u Beogradu” – ostalo je zapisano.

Foto: Arhivska fotografija

Među glumcima koji su streljani u Nišu našli su se Svetozar Cvetković i Miodrag Kovačević, uz još pet članova tamošnjeg pozorišta, a brojni članovi umetničke grupe čika Duška Ilića na Čukarici, koja je tokom okupacije igrala predstave u okviru Crvenog krstauhapšeni su. Skojevci su ih označili kao ravnogorce…

Četvorica su streljana, bez suđenja, na Košutnjaku, početkom novembra 1944: Dušan Ilić, Antonije Milanović, glumac-amater i horovođa Crkve Svetog Đorđa na Čukarici, 17-godišnji maturant Boško Savković i Radoslav Pavlović, student Likovne akademije i glumac kojem je otac nastradao na Sajmištu.

Malo je poznato da je čuveni glumac specijalista za uloge “malih ljudi” Milan Srdoč pomilovan u zadnji čas i poslat na Sremski front, gde je bio lakše ranjen.

(Katarina Vuković)

 

са сајта telegraf.rs

[Ненад Р.]

Има глумаца који нису стрељани , али су претрпели велику патњу као глумица Жанка Стокић.

[Ленка*]

Дете сам била када сам гледала драму о Жанки Стокић (Светлана Бојковић је играла, ако се добро сећам) и, мада, скоро ништа нисам разумела, "плакала сам као киша", што оно кажу...

[Милан Ракић]

zalaganju književnice i ministarke Mitre Mitrović

 

<off topic> 

 

Иначе, она је била Министар образовања у Влади НР Србије, и за њеног мандата, наш факултет је "удаљен" са БУ, иако је био један од оснивача 1905. године, поред Техничког, Философског и Правног...

[Grizzly Adams]

Туга... Какви су то дивљаци били. И остали.

[Милан Ракић]

Туга... Какви су то дивљаци били. И остали.

Част изузецима...

[Ненад Р.]