Припреме за светски рат и антиратна коалиција

[Ignjatije]

Kopirao si isto sto je u prethodnoj poruci ali ne skodi procitati dva puta

 

Видео сам то тек када сам поставио поруку. Не мари прочитати два пута. Понављање је мајка учења. 

[cloudking]

Kopirao si isto sto je u prethodnoj poruci ali ne skodi procitati dva puta

Pa skodi pomalo kad se citaju tendenciozni i senzacionalisticki tekstovi obojeni emocijama ;-)

Ovaj lik je tolko zaljubljen u Rusiju da se pitam, "sto brate ne zivi tamo?"

"Rusko govoreci ukrajinci se tretiraju kao gradjani drugog reda" - ovde sam suzicu pustio...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Речено је у тексту, припрема за мамевре са Русијом. И Русија је у том циљу данас послала војску на границе са Кином и Јапаном.

Pravo je vreme da se Rusiji i Kini pridruži Japan.

[Ignjatije]

Britanci se plaše Rusa, NATO pomaže

IZVOR: REUTERS

NATO je najavio da će poslati patrolne avione kako bi pomogao Velikoj Britaniji da obezbedi vode severno od škotske obale.

 

 

foto: Beta/AP

 

London je uputio zvanični zahtev Alijansi nakon što je u vodama koje kontroliše primećen periskop podmornice.

Izveštaji o aktivnostima nepoznatih elemenata u vodama VB stigli su krajem novembra i početkom decembra.

Da stranih plovila ima u vodama oko Velike Britanije potvrđeno je i nešto ranije, kada su se ruski brodovi pojavili u Lamanšu, ali, kako je objavljeno, da bi se zaštitili od nevremena. 

U jeku sukoba Zapada i Rusije oko situacije u Ukrajini Švedska je takođe vodila opsežnu istragu o navodnom neprijavljenom boravku ruske podmornice u njenim vodama. 

Britansko Ministarstvo odbrane nije dalo šire obrazloženje, osim da će francuski, američki i kanadski avioni biti uključeni u potragu za navodnom stranom podmoricom. 

“NATO partneri će nam dati pomoć, ali ne želimo da govorimo o detaljima operacije“, navedeno je iz Ministarstva odbrane.

[Ignjatije]

Tenkovi SAD na vozu blizu Rusije

Izvor: B92

Raša tudej prenosi da su kamere zabeležile u Letoniji teretni voz koji je prevozio celu kompoziciju američkih oklopnih vozila.

 

Železnička stanica Dalbe, gde je navodno primećen voz pre nekoliko dana, nalazi se na manje od 300 kilometara od granice sa Rusijom.

Voz je, između ostalog, prevozio najmanje 38 vozila, nekoliko poluprikolica, osam “Bredli” borbenih vozila, četiri tankera za benzin, nekoliko medicinskih kola, kamiona, tenkova, vozila specijalizovana za taktički inžinjering velike mobilnosti, najmanje četiri kontejnera i par vagona sa municijom, navodi Raša tudej.

Letonske vlasti su potvrdile za Delfi njuz da je voz stigao 7. decembra, da je bio natovaren vozilima američke 1. Konjičke divizije, i da je išao ka Litvaniji.

Američka borbena vozila su poslata u baltičke drržave i Poljsku zbog vojnih vežbi i ostaće tamo kako bi poslužile za trening lokalnih trupa i zbog rotacije američkih snaga.

Više borbenih vozila će se preusmeriti u američke baze u Nemačkoj.

Raspoređivanje dodatnog arsenala u baltičkim državama i Poljskoj događa se u okviru američke "Operacije Atlantsko rešenje", koja je preduzeta kako bi se američki saveznici u istočnoj Evropi uverili u zabrinutost SAD zbog "Rusije koja ponovo ustaje”, prenosi Raša tudej.

 

[Ignjatije]

Obami mogućnost da šalje oružje UKR

Izvor: Tanjug

Vašington -- Kongres SAD je usvojio nacrt zakona kojim se uvode dodatne ekonomske sankcije Rusiji i kojim se najavljuje slanje vojne pomoći Ukrajini.

 

foto: Tanjug

Predsednik SAD Barak Obama je nacrtom zakona dobio ovlašćenje da pošalje “ubojitu i neubojitu“ vojnu pomoć, uključujući antitenkovsko naoružanje i municiju.

Ova odluka pogađa pre svega ruski vojni i energetski sektor jer omogućuje uvođenje sankcija velikim ruskim kompanija, među kojima je Gasprom i Rosoboroneksport.

Odluka nalaže Obami da uvede sankcije ruskom gigantu Gaspromu u slučaju da "smanji količine gasa zemljama NATO, ali i Ukrajini, Gruziji i Moldaviji".

Moskva je u međuvremenu, kako prenosi agencija Tass, izrazila žaljenje zbog najave usvajanja zakona u oba doma Kongresa poručivši da Rusija neće popustiti pred ucenama Sjedinjenih Država.

"Vašington ponovo iznosi neosnovane optužbe i preti nam novim sankcijama. Rusija neće popustiti pred ucenama SAD, neće žrtvovati svoje nacionalne interese i neće dopustiti mešanje u unutrašnje stvari", rekao je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Aleksander Lukaševič.

[Ignjatije]

"Ako Obama šalje oružje i Putin će"

Izvor: B92

Moskva -- Ukoliko SAD zaista pošalju oružje Ukrajini, Rusija bi morala da rasporedi svoje trupe u Ukrajini pre nego što opasnost postane prevelika.

 

ilustracija: sxc.hu

To su poruke koje su uputili levičarski poslanici, posle odluke američkog Senata da odobri slanje naoružanja u Ukrajinu.

“To je veoma opasna odluka, a ako je bude potpisao predsednik SAD Barak Obama, Rusija mora da odgovori adekvatnim merama. Moguće je da uradimo isto, da damo mogućnost predsedniku Vladimiru Putinu da naredi slanje vojske na ukrajinsku teritoriju. Ne možemo da čekamo da Ukrajina bude potpuno naoružana i veoma opasna“, istakao je poslanik Pravedne Rusije Mihail Jemeljanov.

On je istakao da akcije SAD vidi kao pokušaj međunarodnog vojnog napada na Rusiju.

“Za nekoliko godina Ukrajina će biti siromašna i gladna država sa antiruskom vladom koja će učiti narod da mrzi Rusiju. Oni će biti naoružani do zuba i uvek će biti prostora za konflikte“, zaključio je Jemeljanov, a prenosi RT.

Podsetimo, američki Senat je juče doneo odluku kojom se odobrava slanje naoružanja u Ukrajinu, ali nju treba da potvrdi predsednik Barak Obama, koji, za sada, to nije učinio.

[Дејан-Марковић]

"Они(американци) се понашају као лоша мала деца. Завиде туђем успеху и драго им је због туђег неуспеха и покушавају да друге саплету свуда", закључио је Рогозин.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/Свет/1774224/Хладни+рат+санкцијама+због+Украјине.html

[Млађони]

[Ignjatije]

Švedska: RUS avion izazvao incident

Izvor: Beta

Stokholm -- Ruski vojni avion skoro se sudario s putničkim avionom koji je poleteo iz Kopenhagena, saopštila je švedska vojska.

 

foto: Beta/AP

Prema navodima vojske, incident se dogodio u petak uveče iznad Malmea, ubrzo posle poletanja aviona s međunarodnog aerodroma u glavnom gradu Danske.

"Dobili smo potvrdu od švedskog Ministarstva odbrane da je u pitanju bio ruski avion", izjavio je Frans presu portparol švedske vojske Johanes Helkvist.

Incident se dogodio u trenutku rastuće tenzije između zemalja Baltičkog mora i Rusije čiji avioni često krše vazdušni prostor susednih država.

Strahovanje tih zemlja podstiče i uloga Rusije u ukrajinskoj krizi i pripajanje ukrajinskog poluostrva Krim Rusiji.

Helkvist je rekao da ruski avion nije ovog puta ušao u vazdušni prostor Švedske i da je leteo s opremom koja može lako da se otkrije na radaru.

Slični incident se dogodio u martu, kada se ruski avion približio na 100 metara od putničkog aviona kompanije Skandinevian Erlajns.

[Ignjatije]

Русија показује војне мишиће у комшилуку САД

Москва појачава патролирање стратешких бомбардера у близини америчке западне и источне обале и региону Мексичког залива, Вашингтон оцењује да је реч о провокацији

Војне патроле провоцирају САД: Владимир Путин (Фото Бета)

Русија показује своје војне мишиће Америци. Руски стратешки бомбардери ће у наредном периоду патролирати у близини обала САД и изнад Карипских острва и Мексичког залива, најавио је министар одбране Сергеј Шојгу.

„У садашњим околностима морамо да појачамо наше војно присуство у западном Атлантику, источном Пацифику и Мексичком заливу“, изјавио је руски министар одбране. Шојгу је додао да је наредио да се „побољша стање и сервис флоте стратешких бомбардера“.

 

Када се баци поглед на светску карту одмах се уочава да је Шојгу, говорећи о регионима где ће патролирати руски стратешки бомбардери, мислио на најближи комшилук САД. Реч је о источној и западној америчкој обали, док на Мексички залив излазе јужне државе: Флорида, Алабама, Мисисипи, Луизијана и Тексас.

Вашингтон је прилично опуштено реаговао на најаву из Москве.

 

„Последњих месеци уочен је повећан број летова у близини Северне Америке. Знамо да постоји потреба да се изводе рутинске војне вежбе. Неопходно је да оне буду у складу са међународним правом и да се води рачуна о безбедности бродова и авиона у том подручју“, изјавио је представник за штампу Беле куће.

Коментаришући реченицу руског министра одбране да су у садашњој ситуацији такве акције неопходне, амерички званичник био је неупоредиво оштрији.

 

„Сматрамо да је садашњи ниво безбедности задовољавајући и да не даје повод за такве провокативне и потенцијално дестабилизирајуће активности“, изјавио је представник за штампу Беле куће.

Још у фебруару руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио је опредељеност Москве да прошири своје војно присуство изван државних граница. Једна од зацртаних мера је и изградњи војних база у пријатељским државама и добијање дозволе да у њих упловљавају руски војни бродови.

 

Шојгу је тада набројао да Русија преговара о изградњи таквих поморских база са: Вијетнамом, Сингапуром, Сејшелским острвима, Венецуелом, Никарагвом и Кубом.

 

Ово није први пут да руски стратешки бомбардери, попут „тупољева-160“, највећег војног авиона на свету, буду виђени на небу изнад америчког континента. У септембру 2008. године два „тупољева“ слетела су на војни аеродром у Венецуели. Било је то непосредно после окончања рата у Грузији који је озбиљно пореметио односе Русије и САД.

Други пут то се догодило у новембру 2013. када су два „тупољева“ приликом лета од Венецуеле до Никарагве повредила ваздушни простор Колумбије. Због овог инцидента Колумбија је предала протестну ноту Москви.

 

Појачано руско војно присуство у свету има и поморско „лице“. У близини обале Аустралије уочен је мањи руски конвој од четири брода. Реч је о крстарици „Варјаг“, разарачу „Маршал Шапошњиков” и два брода за снабдевање из састава руска пацифичке флоте. Бродови су кренули 23. октобра из Владивостока и сада се налазе близу Аустралије, али у међународним водама.

 

Податак да су руски бродови испловили 23. октобра из Владивостока „руши“ причу да је њихов долазак заправо одговор Русије на инцидент током самита АПЕК-а у Пекингу када је аустралијски премијер Тони Абот, приликом сусрета с руским председником Владимиром Путином, оптужио Москву да сноси део кривице за обарање малезијског путничког авиона изнад источне Украјине захтевајући њено извињење.

 

Неупоредиво озбиљнија је верзија која каже да Русија овим потезом заправо наставља своје војно присуство у регионима где се појављују највиши руски званичници. Тако је забележено да су руски војни бродови били у близини Сингапура 2009. године у време одржавања самита АПЕК-а. Слично је било и 2010. када је тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев био у посети Сан Франциску.

 

Овога пут домаћин самита је Аустралија, тачније град Бризбејн, а на скупу ће учествовати и руски председник Владимир Путин. И као његова претходница појавили су се руски војни бродови.

 

Аустралијски званичници објашњавају да не постоје разлози за панику или забринутост.

 

„Руски бродови налазе се у међународним водама и на то имају право“, изјавио је аустралијски министар одбране Марк Бинскин. А на питање новинара „зашто су руски бродови прешли пола света да би се појавили у близини Аустралије?“ Бинскин је кратко одговорио: „То ћете морати да питате Русе.“

 

Извор "Политика"

[Ignjatije]

"NATO avioni na 500 km od Rusije"

Izvor: B92, RT

Moskva -- Komandant vazdušnih snaga ruske vojske Viktor Bondarev rekao je da je NATO povećao broj špijunskih letova blizu ruske granice.

 

foto: Beta/AP

On je istakao da je u 2014. godini registrovano više od 3.000 letova, što je dvostruko više nego prošle godine.

“Letelice sa obaveštajnim zadacima su se približile ruskoj granici na svega 500 kilometara“, rekao je Bondarev.

Saopštenje ruskih vazdušnih snaga stiglo je u trenutku kada su sve češće optužbe na račun Moskve da svoje ratne avione šalje u okolne države, pogotovo Švedsku.

Komandant vazdušnih snaga je istakao da takvi navodi imaju za cilj da skrenu pažnju sa usmeravanja NATO snaga na Rusiju.

[Ignjatije]

Pentagon potvrdio: Vojska blizu RUS

Izvor: Tanjug

Vašington -- Pentagon je potvrdio nagomilavanje vojske duž ruske granice kako bi se obezbedili dugoročni "mir i stabilnost" u regionu, izvestili su ruski mediji.

 

Foto: Beta/AP, arhiva

Moskva je prethodno optužila NATO za značajno povećanje vazduhoplovne aktivnosti i obaveštajnih letova u zoni granice, prenela je Raša tudej.

Predstavnik Pentagona rekao je za RIA Novosti da je vojno prisustvo Alijanse povećano, ali da se sve operacije sprovode krajnje transparentno.

Sadašnji napori Evropske komande američkih oružanih snaga u skladu su sa operacijom "Atlantska rešenost" i demonstriraju američku "posvećenost zajedničkoj bezbednosti NATO, dugoroočnom miru i stabilnosti u regionu, posebno u svetlu ruske "umešanosti u Ukrajini", rekao je zvaničnik Pentagona.

Američka operacija "Atlantska rešenost" podrazumeva nastojanja SAD da podrže svoje NATO saveznike i partnere u Evropi, što znači stalno prisustvo kopnenih snaga u Poljskoj i u regionu Baltika, kao i održavanje pomorskih vežbi u Crnom moru.

General pukovnik Mihail Mizincev, šef Kontrolnog centra za nacionalnu odbranu, izjavio je, prethodno, za agenciju Blumberg, da prisustvo NATO u Istočnoj Evropi počinje da predstavlja zabrinutost za Moskvu.

General je ukazao da su se letovi NATO duplirali na oko 3.000 ove godine.

Mizincev je rekao da su strani avioni, u periodu 2013-2014, leteli "opasno blizu" ruskih aviona u najmanje 55 slučajeva, na razdaljini manjoj od 100 metara.

Ruske misije su "rizične, koliko se i letovi aviona NATO blizu ruske granice mogu smatrati rizičnim", kazao je Mizincev.

[Ignjatije]

Od ukrajinske krize do pretnje nuklearnim sukobomBeta Dragan Blagojević

Dva ugledna zapadna centra za geopolitičke procene su podudarni u mišljenju da Vašington preko ukrajinske krize nastoji da jako oslabi vlast u Moskvi.

 

Foto: Beta/AP, arhiva

Kako navode SAD bi da primoraju predsednika Vladimira Putina da iz položaja slabijeg traži novi svetski položaj za Rusiju.

Slabljenje Putina ili njegova smena bi dovelo u pitanje i samu američku strategiju i zapretilo nuklearnim sukobom, navodi časopis za geostrategiju Limes.

Ali da je geopolitika krojenja granica i uticajnih sfera krajnje neizvesna za vladaoce kad se pravom sile pogazi sila prava, svedoči sukob Zapad-Rusija u kojem se stalno iznova vrti neizbežno problematično pitanje Kosova, koje se prelama preko ukrajinske krize i Krima, pa i sudbine bivše Jugoslavije.

O tome svedoče neke najnovije američke i evropske analize, kojima se ukrajinska kriza i rusko prisajedinjenje Krima uporno vraća na oprečne poglede zemalja u svetu kad je reč o NATO bombardovanju Srbije i od većine zapadnih zemalja priznatoj samoproglašenoj nezavisnosti Kosova.

A u tom sklopu je, recimo, u Evropskom parlamentu i nekim televizijskim raspravama potegnuto i pitanje davnog, ali ne i zaboravljenog turskog vojnog zaposedanja dela Kipra i činjenice da to ne smeta Evropskoj uniji da s Ankarom bez ikakvih uslova pregovara o članstvu.

U žiži svetskog političkog potresa je, naravno, ukrajinska kriza i, kako to vidi ugledni italijanski geopolitički časopis Limes, pozadina te krize je "poniziti Rusiju".

Italijanski časopis tvrdi da je to "poslednji zadatak" s vlasti odlazećeg i oslabljenog američkog predsednika Baraka Obame i jedna od ključnih tačaka američke politike.

Italijanski časopis se tu delom podudara u oceni s američkim institutom za strategijske prognoze Stratfor koji se saglasio s tim da su granice u Evropi posle Drugog svetskog rata promenjene prvi put kad su SAD i većina zapadnih zemalja priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a potom kad je Moskva priključila Krim.

Glavni anlitičar briselskog Centra za evropsku politiku, bivši ambasador Evropske unije u Moskvi, Majkl Emerson smatra, međutim, da nema osnova nedavna izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da bi, da nije bilo ukrajinske krize, SAD i njihovi zapadni saveznici našli nešto drugo da "stave branu na rastuće moći Rusije" i da "i Rusiju gurnu u jugoslovenski scenario raspada i rasparčavanja".

"Takvo viđenje je potpuno netačno", naglašava Emerson i kaže da je Evropska unija s najvećim oklevanjem posegla za sankcijama (Rusiji) zato što je Putin pogazio pravila odredbi (sporazuma o nemenjanju granica) iz Helsinkija i Budimpeštanski memorandum iz 1994. o jamčenju za granice Ukrajine.

Analitičar briselskog centra, čije procene pažljivo prate institucije EU, kaže i da je lišena suštine tvrdnja Putina da je Zapad hteo jugoslovenski scenario za Rusiju i zato što se u centrima političkog odlučivanja na Zapadu 1991-e jako strahovalo da bi "raspad Sovjetskog saveza ili Rusije bio pet puta žešći, uz ogromnu bremenitu opasnost nuklearnog oružja ".

Emerson misli da su "folklorne i patološke fantazije Putina" da bi Zapad hteo da "uništi medveda Mišku-Rusiju i otme mu Sibir , pa dodaje da šef Kremlja očigledno misli na mitološku izjavu bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt 2005. godine da nije pošteno da Rusija ima tolika bogatstva u Sibiru - što je Olbrajtova opovrgla.

Ali Emerson je zaključio da bi jedino rešenje za smirivanje odnosa Zapada i Moskve može biti Konkordat između Rusije, Ukrajine i Zapada i, uz demilitarizaciju istoka Ukrajine, neminovni sveobuhvatni politički pregovori svih ukrajinskih činilaca o stepenu autonomije istočnih delova te zemlje.

A "svidelo se to ili ne, trajna zaostavština Janukoviča i Putina je to da je Ukrajina izgubila Krim - što Kijev ne mora nikad zvanično priznati, ali deo Konkordata bi morao biti da Ukrajina prihvati normalni putni saobraćaj između Rusije i Krima".

Nema sumnje da je analitičar Centra za evropsku politiku bio u toku najnovijih nastojanja da se ipak iz, za obe strane veoma štetnog tunela sankcije polako krene na svetlost dana, što upravo potvrđuje dogovor predsednika Ukrajine, Petra Porošenka, Rusije Vladimira Putina, Francuske Fransoe Olanda i nemačke kancelarke Angele Merkel o pregovorima predstavnika Ukrajine, Rusije, proruskih pobunjenika i predstavnika OEBS-a.

"Slučaj Kosova krajnje važan Rusima"

Foto: Tanjug, arhiva

Istovremeno, u opsežnom izveštaju posle boravka u Moskvi proteklih dana, direktor Stratfora Džordž Fridman navodi da se među sagovornicima u ruskoj prestonici, kad je reč o ukrajinskoj krizi, dve stvari redovno predočavaju-prvo da je Krim istorijski deo Rusije.

Takođe da rusko stanovništvo stanovništvo na istoku Ukrajine ima pravo na autonomiju - baš kao što u Kanadi francuski Kvibek uživa punu autonomiju, a to Zapad smatra najprirodnojom stvari na svetu.

"A slučaj Kosova je krajnje važan Rusima", navodi direktor američkog instituta, zato što osećaju da se odbacilo ono što su bili njihovi stavovi i stvorio se presedan.

I, kako napominje, "Zapad je Kosovu poklonio nezavisnost iako je prošlo mnogo godina pošto je pala srpska vlada koja je ugrožavala kosovske Albance i stav Rusa je bio da se tu granice menjaju iako nema nikakve opasnosti na Kosovu".

"Rusija nije htela da se to učini, a Zapad je to uradio zato što je to mogao - po ruskom viđenju, Zapad, pošto je prekrojio mapu Srbije, nema prava da osporava menjanje mape Ukrajine ", prenosi čelnik Stratfora mišljenja ruskih zvaničnika, akademskih ličnosti i običnih ljudi .

I velika većina američkih evropskih saveznika su svesni toga da sankcijama vlast ruskog predsednika Putina nije uzdrmana, da Moskva nije, štaviše, ni u međunarodnoj izolaciji, pa je ceo sukob oko Ukrajine i dalje potpuno zamršeni "gordijev čvor".

Obama želi da dovede Moskvu na rub rasula

Foto: Beta/AP, arhiva

Časopis za geostrategiju Limes tvrdi da "Obama ne cilja na to da konačno porazi Rusiju - već da dovede Moskvu na rub rasula, prisili je da iz nepovoljnog položaja pregovara o svojoj ulozi na međunarodnoj šahovskoj tabli".

"Vrhunac bi bio da Putin bude srušen unutrašnjom zaverom i zameni ga prozapadni predsednik, ali bi i neko odlučujuće slabljenje Putina bilo prilično zadovoljavajuće i razdoblju obamamanije bi dalo slavni oreol".

Limes odmah upozorava da bi tako nešto, koliko god teško zamislivo, dovelo u pitanje i samu američku strategiju i zapretilo nuklearnim sukobom.

I dodaje da su, s usponom protivničkih republikanaca u vlasti, Obamini savetnici uneli od letos programske promene i postavili tri zadatka: međunarodnu rehabilitaciju Irana, rat s ekstremistima "€˜islamske države"€™ i pokretanje kampanje protiv Rusije.

I, kako ističe Limes, "savršeni uragan koji se sručio na Kremlj uporedo se odvija kroz podršku ukrajinskoj nezavisnosti i udarom na energetsko srce ruske ekonomije".

Akcija je uveliko u toku, uloge su podeljene i "potpredsednik Džo Bajden je glavna ličnost od poverenja za ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, sa zadatkom da spreči bilo kakav kompromis iz kojeg bi bile isključene Sjedinjene američke države".

"Državni sekretar Džon Keri i njegov zamenik Toni Blinken igraju uloge dobrog i zlog momka i dok Keri dobrim ličnim odnosima s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim održava kanal saobraćanja s Moskvom‌Blinken, koji je nagovestio i slanje oružja Ukrajini, predstavlja "jastrebove" ".

Iako će SAD, ukazuje Limes, još dugo biti ekonomski, finansijski, demografski i tehnološki nadmoćniji od Rusije, ključni činilac je bez sumnje i nuklearna moć Rusije.

I upozorava da, ako bi slamanje ruske moći išlo do ruba nuklearnog sukoba, to bi i za narod i ogromnu većinu političara u Americi bilo odbačeno kao ludost i novi američki predsednik bi se takođe našao u situaciji da mora da s Moskvom pregovora tako da bar delom prihvati ruske argumente.

Analitičari Limesa uopšte nisu usamljeni u takvim strahovanjima u Evropi, jer je s velikom pažnjom i oprezom u medijima i javnosti primljena izjava visokog američkog zvaničnika Majka Rodžera u Rumuniji da će tamo postavljeni američki raketni štit biti uperen i protiv "moguće ruske pretnje".

Dosad su SAD i NATO uporno naglašavali da će raketni štit biti jedino odbrana od pretnje iranskih i severnokorejskih raketnih napada na Zapadnu Evropu.

[Ignjatije]

Šta donosi ruska vojna doktrina?

Izvor: Beta

Moskva -- Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je vojnu doktrinu prema kojoj najveću bezbednosnu pretnju po Rusiju predstavlja jačanje NATO blizu njenih granica.

 

ilustracija: Beta/AP

U dokumentu koji je danas objavio Kremlj zadržane su odredbe iz prethodne vojne doktrine iz 2010. prema kojima Rusija može upotrebiti nuklearno oružje ako neko protiv nje ili njenih saveznika upotrebi nuklearno oružje ili drugo oružje za masovno uništenje, kao i u slučaju agresije konvencionalnim oružjem koja "preti samoj egzistenciji" ruske države.

U novoj dokrtini se prvi put navodi da Rusija može iskoristiti oružje s preciznim navođenjem "kao deo strateških mera za odvraćanje", mada se ne izonse uslovi upotrebe.

Ruska televizija RT navodi da je suština novog dokumenta preuzeta iz prethodne verizje vojne doktrine i da "ruska vojska ostaje odbrambeno oruđe kojem će zemlja pribeći samo kao za poslednjim sredstvom".

Prema novoj doktrini, Rusija smatra pretnjom širenje i vojno jačanje NATO, kao i to što Alijansa preuzima na sebe "globalnu funkciju kršenjem međunarodnog prava".

Nova odredba je i to, kako navodi RT, što se kao jedan od vojnih ciljeva Rusije smatra zaštita nacionalnih interesa u arktičkom regionu.

U tom dokumentu se kao pretnja navodi i destabilizacija zemalja s kojima se graniči Rusija ili njenih saveznika.

Na unutrašnjem polju Rusija se suočava s pretnjama "delovanja usmerenog na nasilnu promenu ruskog ustavnog poretka, destabilizaciju političkog i društvenog okruženja, dezorganizaciju funkcionisanja vladinih tela, ključnih civilnih i vojnih postrojenja i informacione infrastrukture Rusije", prenosi RT.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je Ukaz o vojnoj doktrini Rusije, saopštio je Kremlj, navodeći da je tim dokumentom precizirana postojeća doktrina.