mindfulness meditacija kao terapeutsko sredstvo

[Млађони]

Иначе ињатије, не знам да ли знаш неке с тварно "религијске" медитације. Оне су сличне молитвма. Како ти хришћанска молитва мења психу и свест у једном правцу тако ти рецимо ОМ (што јесте доста религијска медитација) мења свест ка другој страни, не толико супротној од православне, релативно блиској али опет - погрешној. 

 

 

Ignjatije, recimo kad nekome ovde na forumu kazem meditiraj na tu temu, to znaci da razmislja o tome, tacnije da upravi um na to, sto bas nikakve veze nema sa meditacijom na koju ti mislis, ista je rec, ali je dvojakog znacenja.

 

Да, управо, и молитва је медитација, и читање је медитација, медитација је само - јака концетрација на одређену ствар. 

[Ignjatije]

Да, управо, и молитва је медитација

 

Није. У молитви се обраћаш конкретној Особи са конкретним и јасним речима. Медитација је све то у супротном смеру

[Млађони]

Није. У молитви се обраћаш конкретној Особи са конкретним и јасним речима. Медитација је све то у супротном смеру

 

То је нека товја лична дефиниција медитације. У принципу медитацијом се сматра свако јаче концетраисање на одређену менталну радњу. Да ли је то обраћање особи (молитва) или нешто друго то зависи од типа медитације. Али ти користиш неку сужену дефиницију. Исто тако се рецимо хиндуси обраћају Кришни. Слично као што се ми кроз молитву обраћамо Христосу.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Meditation

 

Evo ti ovde imas detaljno o religijskim, sekularnim i ostalim meditacijama. 

 

Christianity[edit]

Main articles: Christian meditation, Aspects of Christian meditation, Contemplative prayer, Hesychasm and Theoria

Christian meditation is a term for a form of prayer in which a structured attempt is made to get in touch with, and to deliberately reflect upon the revelations of, God.^[85] The word meditation comes from the Latin word meditari, which means to concentrate. Christian meditation is the process of deliberately focusing on specific thoughts (e.g. a biblical scene involving Jesus and the Virgin Mary) and reflecting on their meaning in the context of the love of God.^[86]

[Млађони]

Ево да завршимо са нејасночом око термина медитација...

 

meditation (n.)  c.1200, "contemplation; devout preoccupation; devotions, prayer," from Old French meditacion "thought, reflection, study," and directly from Latin meditationem (nominativemeditatio) "a thinking over, meditation," noun of action from past participle stem of meditari "to meditate, think over, reflect, consider," frequentative form from PIE root *med-"to measure, limit, consider, advise, take appropriate measures" (cognates: Greek medesthai "think about," medon "ruler;" Latin modus "measure, manner," modestus"moderate," modernus "modern," mederi "to heal," medicus "physician;" Sanskrit midiur "I judge, estimate;" Welsh meddwl "mind, thinking;" Gothic miton, Old English metan "to measure;" also see medical). 

Meaning "discourse on a subject" is early 14c.; meaning "act of meditating, continuous calm thought upon some subject" is from late 14c. The Latin verb also had stronger senses: "plan, devise, practice, rehearse, study."

[Ignjatije]

То је нека товја лична дефиниција медитације.

 

То је званича дефиниција. Где се то у медитацији обраћаш конкретној Особи  Ајде дај ту врсту медитације да видимо како се зове.

 

Заузимаш одеђене физичке полажаје, или дишеш специфично, или замишљаш нешто, или изговараш неке речи на посебан начин. Или је комбинација наведеног. Нема ту обраћања Богу као личности и он Њега тражења помоћи. Тамо одакле је медитација дошла и не знају за Бога као Личност. Покушаваш само личним напорима да постигнеш неко више стање. И то све је крајње себично егоцентрично. Нема ни помисли о помагању другоме кроз медитацију, или величање Некога... Не, он сам мора то да ради иначе нема никакве помоћи са стране ни у виду чуда.

[Млађони]

.

То је званича дефиниција. Где се то у медитацији обраћаш конкретној Особи  Ајде дај ту врсту медитације да видимо како се зове.

 

Заузимаш одеђене физичке полажаје, или дишеш специфично, или замишљаш нешто, или изговараш неке речи на посебан начин. Или је комбинација наведеног. Нема ту обраћања Богу као личности и он Њега тражења помоћи. Тамо одакле је медитација дошла и не знају за Бога као Личност. Покушаваш само личним напорима да постигнеш неко више стање. И то све је крајње себично егоцентрично. Нема ни помисли о помагању другоме кроз медитацију, или величање Некога... Не, он сам мора то да ради иначе нема никакве помоћи са стране ни у виду чуда.

 

Iskopirao sam ti tamo tekstove, zaboravio sam da ne znash engleski.

 

evo prevescu ti ...

 

meditation (n.)  c.1200, "contemplation; devout preoccupation; devotions, prayer," from Old French meditacion "thought, reflection, study," and directly from Latin meditationem (nominativemeditatio) "a thinking over, meditation," noun of action from past participle stem of meditari "to meditate, think over, reflect, consider,

 

 

Meditacija - izvedena je iz stare francuske reci MEditacion - razmisljanje, refeklkcija, proucavanje i direktno iz latisnke reci mediationem - duboko razmisljanje.

 

E sad ako ti verujes da su stari Latini budisti.. onda dobro  

 

Покушаваш само личним напорима да постигнеш неко више стање. И то све је крајње себично егоцентрично. 

 

 

 

 

Mindfulness meditacijom  ne postizes nikava "visa" spiritualna stanja, vec ciste kognitivne sposobnosti. Gomilom meditacija ne postizes visa spiritualna stanja. Ne znam odakel ti ideja da sve ili vecina meditacija sluze za postizanje visih spirutalnih stanja. 

[Ignjatije]

Meditacija - izvedena je iz stare francuske reci MEditacion - razmisljanje, refeklkcija, proucavanje i direktno iz latisnke reci mediationem - duboko razmisljanje.

 

Тако пише и на српској википедији.

 

А сада ми лепо кажи где је ту потврда за ову твоју тврдњу

 

То је нека товја лична дефиниција медитације. У принципу медитацијом се сматра свако јаче концетраисање на одређену менталну радњу. Да ли је то обраћање особи (молитва) или нешто друго то зависи од типа медитације.

 

[Млађони]

Тако пише и на српској википедији.

 

А сада ми лепо кажи где је ту потврда за ову твоју тврдњу

 

 

Рекао сам ти. Ископирао сам ти и превео извор речи медитација. Мислим да сам био фер, и мислим да би ово требало да заврши нашу расправку о твојој заблуди.

 

 

 

meditation (n.)  c.1200, "contemplation; devout preoccupation; devotions, prayer," from Old French meditacion "thought, reflection, study," and directly from Latin meditationem (nominativemeditatio) "a thinking over, meditation," noun of action from past participle stem of meditari "to meditate, think over, reflect, consider,     Meditacija - izvedena je iz stare francuske reci MEditacion - razmisljanje, refeklkcija, proucavanje i direktno iz latisnke reci mediationem - duboko razmisljanje.   E sad ako ti verujes da su stari Latini budisti.. onda dobro

[DYNABLASTER]

To su dva razlicita pojma, a ima i medijatekar, taj kod nas u skoli ama bas nista nije radio

[DYNABLASTER]

Pri kraju klipa je odgovor na temu

https://www.pouke.org/forum/topic/35082-starac-josif-ne-zaboravite-ko-ste-zapravo/

[Данче*]

Исповест

  Жеља за „мистичним“ и „духовним“ води је у будизам, где, уместо среће и пунине, открива бездану празнину. Док се њен ум, душа и тело трују, она, поучена личним искуством, почиње да схвата како тај свет није ни мало безазлен, „пријатељски и светао“...

  Волела бих да моје искуство неком, барем једном човеку, буде упозорење: да не лута у својим тражењима Бога на небезбедним местима! Потичем из породице интелектуалаца и веру нисам добила уз васпитање и образовање.

Пред крај студија, знало се да ћу ићи у Италију, и из побуде: да не одем некрштена у бели свет, крштавам се ’95. Убрзо се исељавам. Почиње нов живот, радим, стичем нове пријатеље.

После неколико година - било је лето, сезона одмора - на столу код познанице нађем часопис о активностима једног будистичког „института“ (тако се декларишу) у Тоскани. Допадне се то мени, веома. Познаница ми исприча причу о медитацији, о стањима ума, о мирном уму који се огледа... Седнемо да медитирамо, објасни ми како се дише и – заустави се мени ум. О дивоте, о смирења, о среће - Тибет је диван!

„Ево баш за пар дана има семинар, иницијација на Калачакра-у, имају castello у коме је и gompa...“

За пар дана сам се обрела тамо, велика гужва - долази уважени Лама XY који је на Калачакра-у иницирао Далај Ламу лично, кад је био мали...

Уклапам се као домаћа, тих неколико дана, у друштво које интензивно медитира.

Лама седи на узвишењу, ми седимо доле, он води, ми понављамо, он пева и прича, ми слушамо (око 150 људи у једној просторији) па понављамо, заставице лепршају, приносе се тоне миришљавих штапића, медитира се сатима.

„Све је дивно, сви су весели, ето овај исток - све то тако лепршаво, а ми западњаци како смо напорни и не умемо...“

Кључног дана, седећи у медитацији, кроз мене је дословце прошла нека велика кугла, право кроз стомак. Енергетска, каква год, заиста не умем да опишем „то“.

Увече добијамо неку траву, стављамо је под јастук - важан је тај сан: тад се разоткривају карма задаци и дхарма могућности. Вриштим и будим цео институт - сањам мајку коју за руку уводим у гроб њеног оца, а поред стоји мој брат, мали је и игра се - врти велики точак.

Следећег дана добијам плаву иницијатичку врпцу за око врата, са лобањицом од кости („диииивно“), купујем књига колико могу да однесем са собом (све тибетанска философија, све преведено на италијански, на квалитетном папиру) и практикум (врста молитвеника) где је тибетански написан латиницом, да и сваки писмен не-тибетанац може да чита. Много материјала, за обраћање Буди, овом конкретно, за „мој случај“, и Калачакра-у - све сам спаковала и донела кући. Са полице у кући у којој живим, у шаке ми одмах пада нови изазов - књига „Тао у физици“, у којој аутор, Fritjof Capra, објашњава да је све Божије дисање, па се силази у атоме и субатомске партичеле, где све пуца од енергије и великих умова модерне физике и постулата и тумачења разних религија, које – заправо, а како аутор доказује, говоре - једно те исто! Ово ме додатно надахњује. Мозак ми пуца од нових сазнања, „буја живот на све стране“.

Убрзо потом примам Реики иницијацију. Затим се упуштам у групну медитацију са дружином из „египатске школе“ (интензивни „курс“ отварања „трећег ока“, са све „свештеницом“ која даје инструкције – и то дупли „течај“). Почињем да живим сама, читам тибетанске књиге, таоисте, „као свакодневно штиво“, а онда ме фасцинира Зен. Ту се не заустављам, налазим још погоднију ствар – Nichiren будизам. Веома брзо учим Сутру Лотосовог цвета, напамет је „рецитујем“ на старојапанском, испред Dai Gohonzon-a - што сама, што у групи. То постаје моја редовна духовна „пракса“, ујутру и увече.

Читам и самурајска штива, мој учитељ Аикидо-а ми се допада јер говори о мистичном Аикидо-у...

Пословно, најбољу сарадњу остварујем са колегом, који је уједно уважени члан ондашње антропософске заједнице, а преко кога сам добила прегршт информација и пуно дела R. Steiner-a. Уследило је проучавање дела мадаме Блавацки, а стигла сам и до Gurdjieff –a. Моја библиотека - се пунила; моја глава, душа и тело - су се тровали. У медитацији ми се једном лично указала нека задата тибетанска „богиња“, у светлости тачно боје како треба. „О, како је све ово добро…“. Чула сам и свенебеску музику, својим ушима. Данима ме прати мирис брескве – „све је то баш лепо“ - тако сам мислила. Уредно сам консултовала и Ching и, наравно, веровала да „у том хороскопу, има нешто…“. У свим овим истраживањима и доживљавањима пролази ми пет година.

Но, ситуација са послом се компликује и распада ми се вишегодишња емотивна веза. У то време, у књижари у близини, налазим „Мистични Тибет“ – А4 формат, дебела књига, са пуно илустрација. Ту први пут видим жене које су себи одсекле брадавице, чудне неке маске које ми не делују пријатељски, људе којима, у ритуалима, други секу кожу тестерама, собичке по тибетанским недођијама, пуно избразданих лица и - први пут се загледам у њихове очи. У тим очима угледам бездану празнину и почињем да схватам да тај свет није само пријатељски и светао, и да то није само свет који слави квалитете ума... Убрзо сазнајем и да је Хитлер имао везе са одређеним тибетанским монасима, који су, после ослобађања Берлина, проналажени у бункерима (видела сам фотографије). Сазнајем и да је Хитлер све време рата био са Gurdjieff-ом у радио вези...

Рађа ми се осећај да нешто у мом духовном путу не штима и почиње да ме обузима језа. „Коме се ја молим, кад изговарам све оне речи старојапанске… Шта ја изговарам?... Па ја само рецитујем и верујем „учитељу“, а немам ни тачан превод свега… Какве су оно слике, какве су оно тортуре, како сад Хитлер,…?“ Почиње да ми се рађа сумња. Добијам потребу да одређене књиге бацим. Правим некакву моју „магијску заштиту“, узимам велике црне кесе и почињем да цепам. Крећем од „Мистичног Тибета“, па таоизма… и исцепам отприлике метар којекакве езотерије. Том приликом примећујем да из кеса са књигама исцепаним у парчиће излази смрад - какав никад до тада нисам осетила! Не смрад леша, него нешто много горе, чега на земљи, једноставно, нема. У томе пролази два дана и три ноћи.

За то време не спавам, никоме се не јављам на телефон, па је мој добар пријатељ свратио, забринут, а ненајављен, да ме обиђе. Затекао ме са попаљеним свећама, у замраченом стану, како причам чудне ствари, цепам књиге и бацам „одређене“ предмете... Отишао је и вратио се са мојим лекаром, који одлучује да ме смести - на психијатрију. Добијам ињекцију, уз опирање, и будим се сутрадан, на психијатријском одељењу града X на северу Италије. У међувремену, пријатељи сазнају све, а од њих и мој отац. Он срећом говори италијански, тако да се, у четири ока, договара са начелником да изађем из болнице након што ми се пружи нужна помоћ. Затим одлази до мог стана и пакује све моје ствари. Враћам се кући. Доносим отприлике онолико књига, колико сам бацила. „Остале су оне изабране, где је Светло“ - тако сам мислила.

Италијански психијатар ми није дао никакву терапију, препушта све еминентном колеги у мојој домовини, који све то процењује као испад и, снимивши ми главу (колико се сећам мерио ми је некакве фреквенције), закључује да је „механички“ све у реду и како са неуролептиком, за кратко време, могу доста ствари да решим и објасним себи... Одлучујем да не пијем таблете. Почињем да радим. И да срећем нове људе. Одлазим на једну хиндуистичку групну медитацију, упознајем једну реики „учитељицу“, аикидо је код куће мање „мистичан“, но све у свему – настављам у сличном маниру „учења и духовног узрастања“.

Прве зиме после тих дешавања, добијам повишену телесну температуру. Са малим паузама, у више наврата, веома често и дуго сам имала 37.2 - 37.4˚Ц. Идем на лекарска испитивања, али нико не зна шта је узрок. Овакво стање траје годину ипо дана. Идем од ординације до ординације, константно сам уморна и отаљавам све обавезе - радим са пола снаге.

У време Васкрса, улазим у Цркву и срећем монаха, Грка, који ми је даје иконицу Св. Серафима Саровског, и каже да се распитам о житију. Од тад, заправо, почиње ход у другом правцу. И док ово пишем, осећам велику захвалност и љубав према том човеку. Мислим – вероватно се тада помолио за мене и хвала му.

Следи цепање остатка моје езотеријске библиотеке, спонтано, и убрзо. Док цепам књиге, исти смрад, као и прошли пут, избија из црних кеса. Само што овог пута тај смрад, јутро после, осећа и моја мајка. Она је сведок да тај смрад није предмет моје халуцинације и помаже ми да однесем остатке тих књига до контејнера.

Недуго потом одлазим у парохијску цркву мојих родитеља и обраћам се пароху. У разговору, долазимо до моје исповести. Добијем савет да читам Нови завет, Псалме, уз строго и дуго правило (сад знам, није било другог начина да ми буде боље). Селим се у свој стан, спремам моју прву исповест.

Са интернета добијам све информације. Сећам се да сам мислила: „Свашта знам, глупости из белог света, а о својој вери – не знам ништа…“.

Док читам и куцам, коче ми се прсти. Док путујем превозом, многи људи ми личе на демоне. Имам појачано чуло мириса, а онај смрад осећам где год да мрднем.

Кадим стан, молим се како ми је речено, борим се са прстима и умом (у глави као да ми је катран, не могу да мислим и формулишем текст – тога се одлично сећам) и пишем – знам да МОРАМ да се сетим свих својих корака по „духовним школама“.

10 куцаних страна текста је отац Д. стрпљиво слушао, док сам читала покривена епитрахиљем. Само је за ону „куглу“ из гомпа-е рекао: „Кугла, а?“. И наставио да слуша.

Прочитао је разрешну молитву, изашао из исповедаонице, стао на врата цркве и дубоко уздахнуо. Гледала сам га с леђа, људину од два метра - сав се стресао, а његов уздах сам чула са 5 метара раздаљине. Хвала му за тачну епитимију, за мудар савет у три реченице, хвала му за прву Причест. А он би ме сад исправио, и рекао – Слава и хвала Господу Богу!

Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити. Нисам знала да се, лутајући кроз иницијације и читајући свашта, као крштена, заправо – одричем Христа. И зарадила сам озбиљне духовне и физичке последице.

Последице су, уз савете оца Д., редовно правило и посећивање Богослужења – после око 4 месеца, нестале. Моја телесна температура је постала нормална, а људи ми нису личили на демоне. Престала сам да осећам онај смрад.

Сматрам да је то био греховни смрад. Најгори. Имала сам заслугу да га осетим, нешто неописиво и неподношљиво.

Није узалуд саветовано: „Јеретичке књиге - НЕ читати“.

Нисам са оцем Д. више говорила на ову тему. Он ужива да ме сретне здраву, веселу и запослену. Зна да ме погледа и ведро каже: „Добро си, да!“. А ја немам потребу да га питам: „Шта је, оче, оно све било?“ Било, и хвала и слава Богу – прошло!

Од тада је прошло око 7 година. Што се мојих духовних „истраживања“ тиче, на сва питања - одговоре сам нашла у Православној вери. То је сигуран духовни оквир у коме имам све што ми треба.

За потребе овог писања прелистала сам неке интернет странице, и погледала поједине снимке. Раније, у то бих веровала, а сад ми је, признајем, било сувишно и досадно.

Да се вратимо на породицу. Мој прадеда је био ректор богословије, прабабина лоза – познати иконописци...

Онда је дошао комунизам, убијени су неки људи и мој отац, као дете, није смео да иде у Цркву.

Више се није говорило о вери… Било је такво време, Чак су се и богослови одрицали...

Ипак је то било време пентаграма.

Да Бог сачува. Амин.

извор: pricalica.blog.rs

[Trifke]

Interesantno, imao sam prilike da pricam sa dosta ljudi koji su se bavili razlicitim istocnjackim religijskim i drugim tehnikama i u svim tim iskustvima postoji slicna sema. Sve se pocinje sa bezazlenim vezbama i polako se prelazi na slozenije stvari. Secam se da sam pricao sa nekim tipom koji je odlican poznavalac Aikida i koji je da bi izbegao religijski deo te borilacke vestine pokrenuo svoj Aikido i dao mu poseban naziv, nesto kao autenticna srbska vestina.

Poznajem i jednoga tipa koji se bavi Jogom ali samo telesnim vezbama jer kaze da bilo sta sto ide uz te telesne vezbe nije od Boga.

Secam se price i zene koja je isla na Jogu i dostigla visok nivo u praktikovanju kod nekog ucitelja koji se mislim zvao Puljo ili tako nesto. Kaze da sve je bilo dobro dok nije pocela da cita Jevandjelja po preporuci jedne prijateljice. Kako je pocela da cita jevandjelja na prvom sastaku te njene Joga grupe sa tim vodjom , vodja je prekinuo taj njihov trening jer je kaze osetio da energija nece da tece i da neko u grupi smeta. Onda je pitao da li ko cita Bibliju i kada se ona javila on joj je rekao da ona vise nemoze biti clan grupe jer smeta. Tako je ona prestala da se bavi Jogom. Nemojte me drzati za sve detalje jer ovo pisem po secanju i dosta od tih ljudi nisam davno susreo ali sutina svega onog sto su mi oni pricali je tu. 

[DYNABLASTER]

Grdno, ako je uopste i istinito, zasto nisu puna imena nego inicijali... i zar pravoslavno krstenje nije zastita od te kolicine demonske energije, posebno ako je osoba nesvesno krenula/obrela se u tome?

[Bokisha]

@ Milosavljević

 

 

 

Брале држ се Христа...и ,,Господе Исусе Христе помилуј ме''

мисли ће доћи на своје....и конгитивност ако треба....и памћење и сл.

По Божјем промислу ће доћи све како треба

[Данче*]

Grdno, ako je uopste i istinito, zasto nisu puna imena nego inicijali..

Вероватно зато што је реч о исповест а исповест је Света Тајна.