Нови "Хладни рат", САД VS РУС

[Ignjatije]

Rusija napušta "nuklearni dogovor"?

IZVOR: TANJUG, THEGUARDIAN

Posle optužbi američke administracije za kršenje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, Rusija je najavila napuštanje dogovora iz 1987. godine.

 

 

www.globalsecurity.org

 

Kako prenose britanski mediji, pozivajući se na ruske analitičare, ruski zvaničnici razmatraju suspenziju dogovora kojim je priveden kraju Hladni rat.

Sporazum je zabranio snagama SAD i Rusije lansiranje krstarećih raketa dometa od 805 do 8.851 kilometra, međutim Rusiji se na teret stavlja da je još 2011. godine prekršila Sporazum, testiranjem spornog oružja.

Prema rečima ruskog novinara Pavela Felgenhauera, Rusija je zaista prekršila Sporazum, testiranjem rakete pod nazivom R-500, koja ima domet od više od 1.000 kilometara. 

"To je veliki prekršaj Sporazuma iz 1987. godine, ali ruski zvaničnici, uključujući i predsednika Vladimira Putina, napominjali su da taj ugovor nije fer i daleko od prihvatljivog za Rusiju. Sjedinjene Države nemaju rakete srednjeg dometa, ali Kina, Pakistan i Izrael ih poseduju, tako da i oni dele mišljenje ruske administracije", naveo je Felgenhauer. 

Kritike Sporazumu je 2013. godine uputio i Sergej Ivanov, šef kabineta predsednika Rusije, koji je napomenuo da Rusija ispunjava odredbe ugovora, ali da to neće trajati zauvek. 

Kako navodi analitičar blizak Kremlju, Sergej Markov, Rusija ima veću potrebu za raketama srednjeg dometa od Sjedinjenih Država. 

"Rusija bi bila veoma srećna ukoliko bi izašla iz tog dogovora, a mislim i da to pokušava da uradi, koristeći krizu u Ukrajini", smatra Markov. 

Američka administracija je prethodno zatražila hitne bilateralne razgovore o navodnom kršenju Sporazuma od strane Rusije.

[Ignjatije]

Nove optužbe iz SAD protiv Rusije

IZVOR: TANJUG

Vašington -- Američka administracija je optužila Rusiju da je prekršila Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa i tražila hitne bilateralne razgovore o tom problemu.

 

 

Foto: Freeimages.com, arhiva

Taj sporazum iz vremena Hladnog rata, koji je ratifikovan 1988. godine, osmišljen je sa ciljem da se eliminišu krstareće rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara koje se lansiraju sa kopna.

"Ovo je vrlo ozbiljna stvar o kojoj već neko vreme pokušavamo da razgovaramo sa Rusijom", naveo je neimenovani zvaničnik američke administracije u saopštenju. 

"Mi ohrabrujemo Rusiju da se vrati ispunjavanju obaveza iz sporazuma i eliminiše sve zabranjeno oružje na proverljiv način", rekao je zvaničnik, preneo je Rojters. 

On, međutim, nije naveo čime je Rusija prekršila sporazum. 

Ali list "Njujork tajms" je u januaru objavio da je Vašington obavestio partnere u NATO da je Rusija izvršila probu krstareće rakete koja se lansira sa zemlje.

[Ignjatije]

Obama: Gubimo strpljenje s Putinom

IZVOR: TANJUG

Vašington -- Američki predsednik Barak Obama izjavio je da SAD i Evropa gube strpljenje s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

 

 

(Beta/AP)

 

On je ocenio da će nove američke sankcije Rusiji, koje se odnose na ključne sektore - energetike, naoružanja i finansija, biti dodatni pritisak na Moskvu.

"S opsežnim sankcijama koje danas objavljujemo nastavićemo da dodajemo pritisak na Rusiju, uključujući saradnike i kompanije koje podržava ilegalne aktivnosti Rusije u Ukrajini", rekao je Obama navodeći da se SAD pridružuju Evropskoj uniji u uvođenju novih sankcija Rusiji. 

Obama je demantovao da je Zapad ušao u novi hladni rat sa bivšim sovjetskim protivnikom, ali i upozorio da SAD i Evropa gube strpljenje sa Putinovom vladom, naveo je AFP. 

"SAD uvode nove sankcije u ključnim sektorima ruske ekonomije - energetici, (industriji) naoružanja i finansijama", rekao je Obama. 

"Zaustavljamo izvoz specifičnih dobara i tehnologija ruskom energetskom sektoru", objasnio je američki predsednik. 

Obama je precizirao da se "proširuju sankcije na još ruskih banaka i kompanija" iz oblasti odbrane. 

Vašington takođe suspenduje kredite i finansiranje ekonomskih razvojnih projekata u Rusiji, rekao je predsednik SAD. 

Prethodno je američko Ministarstvo finansija objavilo da se nove sankcije odnose na Jedinstvenu korporaciju brodogradnje i tri banke - VTB banku, Rusku poljoprivrednu banku i Banka Moskve. 

Agencija Rojters je prenela iz saopštenja da su nove sankcije uvedene Rusiji "zbog njene podrške separatistima u istočnoj Ukrajini". 

Proširenjem liste ruskih banaka, američkim sankcijama su sada obuhvaćene skoro sve najveće banke u državnom vlasništvu većim od 50 odsto, izuzev Sberbanke. 

Sankcijama brodogradilištu sa sedištem u Sankt Peterburgu zamrznuta su sva sredstva koje ono možda ima u SAD i s njim su zabranjene sve američke transakcije. 

Novim američkim i evropskim sankcijama Rusiji priključila se i Kanada.

[Ignjatije]

RUS: Najjači šamar od hladnog rata

IZVOR: BETA

Moskva -- SAD i EU uvele do sada najoštrije sankcije Rusiji od vremena hladnog rata, koje bi zemlju mogle da koštaju trećinu godišnjeg budžeta, ocenjuju moskovski mediji.

 

 

Ana Paula Hirama/Flickr.com

"Nova ograničenja su prvi, istinski udarac po ruskoj ekonomiji. Sankcije EU tiču se celih sektora - finansijskog, naftnog i odbrambenog", piše agencija RBK.

Portal Njuzru navodi da ruska ekonomija već sada oseća gubitke, jer je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odbila da finansira ruske projekte, što za Rusiju znači da neće dobiti oko 23 milijardi investicija godišnje.

Portal dodaje da se tome može dodati i odliv kapitala iz zemlje, koji je u prvom polugodištu ove godine iznosio oko 74,6 milijardi dolara. 

"Ruske vlasti su očekivale da Evopljani neće rizikovati da uvedu sankcije za čitave sektore privrede, bojeći se efekta bumeranga. Ali, pritisak na Rusiju sa ciljem da promeni strategiju koja odgovara Zapadu, za Brisel je bio prioritetniji", zaključuje Njuzru. 

Nezavisimaja gazeta piše da EU izvozi u Rusiju robe u vrednosti oko 120 milijardi evra godišnje, te da će evropske zemlje i same osetiti posledice sankcija. 

"Koliko god da se bavimo zamenom uvoza, koliko god da saradjujemo sa Indijom i Kinom, napredne tehnologije se nalaze na Zapadu i ili u 

zemljama koje su pod njihovim uticajem, kao što su Izrael i Singapur", smatra Direktor centra za analize i strategije Ruslan Puhov. 

Nikolaj Gračov iz fonda Skolkovo smatra da će zbog sankcija nastradati najviše "Gasprom" i "Rosnjeft", kojima su neophodne zapadne tehnologije za vadjenje nafte i gasa na Arktiku, te da se proizvodnja nafte u Rusiji može smanjiti za pet do deset odsto. 

Direktor Instituta za strateške studije Igor Nikolajev ocenjuje da će "ograničavanje pristupa državnih banaka prema jeftinim kreditima značajno i bolno udariti po domaćoj ekonomiji". 

"U Rusiji i tako ne rastu investicije u osnovni kapital, a sada će se kreditiranje u ekonomiju smanjiti još više. Ruska ekonomija je i bez sankcija srljala u recesiju a ovo će još više pogoršati situaciju", dodao je on. 

Prema rečima Nikolajeva "EU će takodje osetiti poseldice sankcija, ali oni sa njima mogu da izadju na kraj". 

List Komersant piše, pozivajući se na diplomatske izvore da se vlasti Rusije nadaju da će tokom usaglašavanja na najvišem nivou sankcije biti omekšane. 

Moskva računa na podršku EU, koja sama može da pretrpi gubitke od smanjenja saradnje sa Rusijom, dodaje list. 

Pozivajući se na izvor blizak američkom Stejt departmentu, Komersant medjutim navodi da novih slabljenja sankcija EU neće biti. 

Moskva smatra da je novi talas sankcija zapadnih zemalja "kontraproduktivan" i da je "ciničan". 

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij FKarasin izjavio je da "besmisleno razgovarati sa Rusijom jezikom sankcija". 

"Sankcije će nam pomoći da se koncentrišemo... i kao rezultat, Rusija će dobiti efikasniju ekonomiju i zdravije društvo lišeno iluzija", kazao je Karasin. 

Anketa nezavisnog Levada centra pokazala je da većinu Rusa (61 odsto) ne brine uvodjenje sankcija Rusiji zbog Ukrajine. Zbog sankcija brine 

samo trećina anketiranih (36 odsto). 

Medjunarodna izolacija Rusije takodje ne brine suviše gradjane Rusije, ne brine se 58 odsto anketiranih, nasuprot 38 odsto koji su rekli da su zabrinuti.

[Ignjatije]

UKR je izgovor za tenzije s Rusijom

IZVOR: TANJUG

Moskva -- Ukrajinska kriza je samo izgovor koji NATO koristi da bi stvorio tenzije sa Rusijom u potrazi za razlogom postojanja, kaže šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

 

 

Foto: Tanjug, arhiva

 

"Ipak postoji inercija 'Hladnog rata' i nesposobnost odupiranja nastavljenim pokušajima da se svi Evropljani uteraju pod 'krov' NATO-a, ispod kog će se s nama razgovarati 'oštrim glasom'", rekao je u intervjuu Itar-Tassu ruski ministar spoljnih poslova.

Lavrov je rekao da je to "kratkovida politika", zasnovana na želji da se ustanovi sopstveni poredak po svaku cenu, a prema onima koji se ne slažu primenjuju se sankcije i "na svaki način sveti" zbog samostalnosti i odbijanja da se sledi jednopolarni svet. 

"Uveravam vas, da nije Ukrajina, za spekulacije bi bio upotrebljen neki drugi aspekt ruske unutrašnje ili spoljne politike", rekao je Lavrov. 

"Pristrasnost se osećala dugo pre ukrajinskih događaja", kazao je šef ruske diplomatije i naveo primer razlika povodom Sirije, za koju je Moskva rekla da se režimi ne mogu svrgavati, već da je potrebno dogovarati se. 

"Zatim se pojavio bivši saradnik CIA i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD Edvard Snouden, zbog kog je, takođe, postojala velika uvređenost i 'napadi' na rusku politiku. Nadalje, Olimpijada - neshvatljivo zašto. Da li zato što je uopšte održana ili (...) se nekome učinilo da je bila previše uspešna a Rusija pobedila, ne znam", rekao je Lavrov. 

Prema njegovim rečima, 20 godina po povlačenju sovjetske vojske iz Evrope 31. avgusta, NATO nije prestao da se širi i traži "smisao daljeg postojanja", a "jedno vreme je pomagao Avganistan". 

"Sada su svi shvatili da Avganistan vuče na 'dno' solidarnost NATO-a", dodao je Lavrov. 

Za povlačenje vojske iz Evrope Lavrov je rekao da to nije bilo neophodno. 

"Štaviše, kada su se sovjetski rukovodioci složili sa rokovima i čak ih sami naveli, zapadni partneri bili su mnogo i prijatno začuđeni", kazao je ruski ministar, dodajući da je, pored želje tadašnjih lidera da uđu u istoriju, postojala sigurno i iskrena želja da počne novi život i da se u Evropi vidi partner, s nadom da će i Evropa i Zapad u celini videti i u Rusiji partnera. 

Lavrov je rekao da se nisu ostvarile nade da, ukoliko nema Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza a vojska se povukla, neće biti potreban ni NATO i sva hladnoratovska obeležja. 

Lavrov je u intervjuu ponovio spremnost Rusije da pomogne u dijalogu kijevskih vlasti i ukrajinskih regiona, ali je naglasio da je teško ostvariti neki rezultat dok oni koji predstavljaju interese Donjecke, Luganske oblasti i jugoistoka ne dobiju njihovo mesto za pregovaračkim stolom i dok ne prestanu da ih nazivaju teroristima i separatistima. 

"Da bi bio produktivan, dijalog mora biti ravnopravan", kazao je Lavrov. 

Šef ruske diplomatije je rekao da nijedan od tri zadatka iz Ženevske izjave od 17. aprila - hitan prekid primene sile, hitno rešavanje himanitarnih problema i početak ustavne reforme uz učešće svih regiona, nije ispunjen, pre svega jer je Kijev "izabrao drugi put i pokušao da zameni međunarodno usaglašene obaveze tzv. Porošenkovim mirovnim planom". 

Lavrov se još jednom obratio OEBS-u, Savetu Evrope, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (MKCK) i UN sa pozivom da se organizuje određena međunarodna humanitarna misija, da se pod okriljem MKCK uputi humanitarna pomoć u Lugansk i Donjeck, kao i u naselja koja ih okružuju. 

"Očekujem da će međunarodna zajednica, koja sa entuzijazmom i uznemirenošću reaguje na slučajeve humanitarne krize kao što je u Pojasu Gaze ipak obratiti pažnju i na jugoistok Ukrajine, gde stanovništvo strada ne manje od civila u Gazi. S jednom razlikom - iz Pojasa Gaze Izrael se raketira na šta mora da odgovara, iako neproporcionalno (...) Na jugoistoku Ukrajine radi se o tome da su ljudi uzeli oružje da bi se zaštitili od ukrajinske vojske, Nacionalne garde i bataljona koje je bog zna ko formirao", rekao je Lavrov i dodao da se ne radi o odgovoru sile na silu, već o "primeni sile protiv onih koji su stali u zaštitu svojih legalnih jezičkih, kulturnih i istorijskih prava". 

Rusija je ranije danas upozorila da ukrajinska vojska razmešta taktičke raketne sisteme u okolini Donjecka.

[Ignjatije]

Protivudar: Rusija zatvara nebo?

IZVOR: TANJUG

Moskva -- Rusija bi mogla uvesti ograničenja ili zabranu evropskim avio-kompanijama na korišćenje trans-sibirskih ruta, kao odgovor na sankcije EU Moskvi zbog Ukrajine.

 

 

Foto: Freeimages

To bi povećalo troškove letova avio-prevoznika iz Evrope prema Aziji, piše danas ruski poslovni dnevnik "Vedomosti".

Ruska niskotarifna avio-kompanija Dobrolet, pod državnom kontrolom Aeroflota, prošle nedelje je morala da obustavi sve letove, jer je njen lizing ugovor o nabavci aviona "boing 737-800" stopiran s obzirom da je Evropska unija proširila sankcije i na tog avio-prevoznika zbog letova ka Krimu, javlja ruska novinska agencija Itar-tas. 

Prema pisanju lista "Vedomosti", ruska ministarstva spoljnih poslova i saobraćaja razmatraju potencijalno uvođenje ograničenja na tranzitne letove preko ruske teritorije. 

Tom zabranom ne bi bili pogođeni samo evropski prevoznici, poput Lufthanze, Britiš ervejsa i Er Fransa, već i sam Aeroflot koji od avio-kompanija naplaćuje takse za prelet ruske teritorije.

[Ignjatije]

"Vaskrsla Rusija pretnja za NATO"

IZVOR: TANJUG

Vašington -- Nemački Maršalov fond u Vašingtonu objavio je analizu “strategije NATO u svetu koji se menja”, uz preporuke budućem generalnom sekretaru Severnotlantskog pakta.

 

 

Foto: Beta/AP, arhiva

 

Maršalov fon ocenjuje da se NATO nalazi u najtežem bezbednosnom okruženju za 65 godina postojanja.

Polazeći od premise da NATO kao evolutivni koncept mora biti sposoban da reaguje na geopolitiku i da se neprestano prilagođava nastajanju i nestajanju pretnji u svetu, autori studije navode da za razliku od prošlih vremena kada je uloga NATO bila da čuva mir u Evropi sada se javljaju novi izazovi na istoku i na jugu. 

Tri strateška koncepta NATO prethodili su krupnim geopolitičkim događajima: kraju Hladnog rata 1991. godine, ratu na Kosovu 1999. godine i visokom angažovanju u Avganistanu 2010. godine, ocenili su Aleksandra de Hop Shefer i Bruno Lete. 

Prema njihovoj analizi tri glavne pretnje dolaze od “vaskrsle Rusije”, haosa koji je zavladao u zemljama Bliskog istoka i jačanja pokreta ekstremnih džihadista, što ne iziskuje samo delovanje NATO na različitim stranama, nego i znatno širi spektar mogućnosti. 

Ključ uspešnosti NATO koncepta trebalo bi da bude jačanje poverenja i praktične solidarnosti između SAD i evropskih partnera, uz napomenu da će države NATO koje su bliže granicama Rusije tražiti nove dokaze za svoju bezbednost, dok će one dalje biti još više zabrinute zbog izazivanja Rusije. 

Spremnost da se sprovede Akcioni plan usvojen na samitu u Velsu podrazumeva kontinuiranu vojnu zaštitu u istočnoj Evropi, a plan treba da obezbedi ne samo kratkoročnu sigurnost, nego i da se prilagodi novoj geostrateškoj realnosti. 

Novi generalni sekretar biće suočen sa implikacijama ekonomske krize i generalnom zasićenošću Zapada od ratovanja i to su prepreke koje će ga očekivati uoči pokretanja bilo koje akcije. 

Da bi generalni sekretar postigao napredak on će morati da učini pitanje bezbednosti javnim, smatraju autori studije, da lobira kod saveznika za više novčanih ulaganja i pametniju odbranu i da radi iza scene na jačanju sposobnosti multinacionalnih programa. 

Jedan od ključnih faktora za efikasnost NATO jeste saradnja sa Evropskom unijom, jer su “zajedno u čamcu”, i imaju podudarne interese bilo da je reč o pretnjama Rusije, o pomoći Ukrajini i državama na Balkanu, bilo da je reč o povratnom efektu Arapskog proleća, zaključuju autori.

[Srdjan]

"Zapad je izazvao krizu u Ukrajini"

Izvor: Tanjug

 

 

Beč -- Bivši poslanik stranke Zelenih Austrije u EP Johanes Fogenhuber oštro kritikuje ulogu SAD i EU u ukrajinskoj krizi tvrdeći da je zapad izazvao tu konfrontaciju.

 

Tweet

Foto: Beta/AP, arhiva

Fogenhuber je ukazao da imamo trenutno nepotreban i veoma opasan rat u Evropi, koji je praćen na obe strane propagandnim ratom, sa dve potpuno različite priče, prenosi danas bečki dnevnik "Viner cajtung".

Sto godina posle početka Prvog i 75 godina od početka Drugog svetskog rata u Evropi, prema njegovim rečima, vlada raspoloženje kao da se nalazimo u "vremenskoj mašini", gde se podstiče ratno raspoloženje, postoji jedinstveni front u evropskim medijima, kao pre Prvog svetskog rata.

"Radi se o veoma opasnoj situaciji, zbog koje bi trebalo da Evropom kruži šok", naglasio je on.

Fogenhuber smatra da je kriza izazvana u SAD gde prevladava mišljenje da su pobedili u Hladnom ratu i da sada imaju pravo da prenesu pod svoju vlast nekadašnje predvorđe Sovjetske unije.

 

"To nije nikakva tajna, o tome se ne diskutuje u Evropi, ali i naširoko u SAD. Vodeći geostrateg SAD Zbignjev Bržežinski je sve ciljeve Amerike u vezi Rusije sveobuhvatno naveo, a oni predviđaju destabilizaciju i okruživanje. To se i dešava od 1991, iako je neširenje NATO prihvaćeno kao cena nemačkog ujedinjenja", precizirao je on.

Prema njegovom mišljenju jedna od najvećih grešaka bila je što države istočne i srednje Evrope nisu prvo primljene u EU, pa tek onda u NATO.

Fogenhuber smatra da je to bio glavni greh, koji je doveo do toga da su te države, koje još nisu izgradile poverenje prema Evropi, dospele u sferu uticaja SAD.

U Kijevu je u aktuelnom konfliktu miniran ukrajinski demokratski pokret I instrumentalizovan sve do plaćenih demonstranata, vojnih savetnika do najviših pozicija, i šefa CIA koji je tamošnju politiku ispregovarao, uz otvorenu saradnju sa desničarskim ekstremistima, naveo je Fogenhuber.

On je uveren da SAD žele da ovim završe okruženje Rusije.

"Bez Ukrajine Rusija ne može da se brani, a priključenje Kijeva NATO-u je za Moskvu značajna pretnja. Drugi cilj je da se Evropa spreči u svakom daljem političkom ujedinjenju, da se vrati NATO-u u predratni poredak, kao i pod hegemoniju SAD", podvukao je političar Zelenih Austrije.

 

----------------

 

Извор: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=09&dd=20&nav_category=78&nav_id=901922

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako Evropa dopusti, da SAD udje u hladni rat,treba očekivati onda potpuno bezobzirnu vojno huškačku politiku Amerike i ne delić brige za evropske zemlje.

[Ignjatije]

Putin: Razvićemo novo oružje

Izvor: Beta, Tanjug

Moskva -- Predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Rusija razviti novo oružje kojim će osigurati svoju bezbednost, ne upuštajući se sa Zapadom u trku u naoružavanju.

 

Foto: Beta/AP

Putin je to rekao posle obilaska strelišta kod Moskve gde neki od primeraka oružja koje je video, "izgledaju kao da su stigli pravo iz filma naučne fantastike", piše agencija AP.

Putin je rekao da plan za modernizaciju vojske treba da bude realističan i da se zasniva na sposobnosti privrede.

Privreda Rusije je u recesiji zbog zapadnih sankcija zbog sukoba u Ukrajini i zbog pada cene nafte što je glavni izvoz njenog prihoda, dodaje agencija AP.

Ne navodeći nijednu zemlju, Putin je izjavio da Rusija može da odgovori na vojne pretnje, a da ne troši koliko drugi na odbranu, dodavši da "možemo i treba da odgovorimo na taj izazov".

Rusija ne preti nikome, rekao je Putin i dodao da sva sporna pitanja teži da reši za pregovaračkim stolom, ističući istovremeno da će Rusija uspeti da odgovori na izazove, ne uvlačeći se u trku u naoružanju, prenele su ruske agencije.

"Nećemo dozvoliti da budemo uvučeni u skupu trku u naoružanju, Rusija nikome ne preti i sva sporna pitanja teži da reši za pregovaračkim stolom. Tako ćemo postupati i ubuduće, pridružavaćemo se upravo te politike", rekao je Putin na sednici Vojno-industrijske komisije.

"Vidimo kako druge države otvoreno iznose geopolitičke pretenzije, ne prezajući ni od otvorenog mešanja u unutrašnja pitanja nezavisnih država, pritom aktivno jačajući i modernizujući svoje vojne arsenale", kazao je šef ruske države a prenosi TAS S.

Prema Putinovim rečima, u takvim uslovima Rusija je dužna da osigura pouzdanu i garantovanu zaštitu svog suvereniteta, teritorijalne celovitosti i nacionalnih interesa.

Predsednik Rusije je dodao da "mnoge ili neke države sprovode drugačiju politiku - politiku nasilnog pritiska", i to "uz pratnju priča o međunarodnom pravu i želji da se problemi rešavaju uz pomoć pregovora".

Putin je citirao nekadašnjeg nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka (1871-1890) da su "važni potencijali a ne namere".

"Vidimo da potencijali rastu", kazao je on, dodajući da su izdvajanja Rusije i SAD i drugih zemalja za vojne potrebe "neuporedive", prenela je agencija RIA Novosti.

Ta agencija navodi da su vojni rashodi zemalja NATO 2013. godine iznosili bilion dolara (od čega na SAD otpada skoro 600 milijardi), dok je ruski vojni budžet 68 milijardi dolara sa planiranim rastom do 98 milijardi do 2016. godine.

"Mi možemo i moramo da odgovorimo na taj izazov, pritom se ne uvlačeći u skupu trku u naoružanju", rekao je Putin, dodajući da akcenat treba da bude na visokim tehnologijama.

"I dalje ćemo jačati naše oružane snage i vojnu organizaciju u celosti, činiti sve što je neophodno da bi naše Oružane snage bile moderne, mobilne i dobro opremljene, sposobne da izvršavaju glavni zadatak - neutralizovanje rizika i političkih pretnji, potencijalne bezbednosne pretnje našoj zemlji", kazao je ruski predsednik.

Putin je dodao da državni program naoružavanja do 2025. godine treba da uvaži makroekonomske pokazatelje i novu vojnu doktrinu usvojenu krajem prošle godine, u kojoj su navedene vojne pretnje bezbednosti Rusije.

[Ignjatije]

Gorbačov: Novi Hladni rat već počeo

Izvor: Beta

Moskva -- Poslednji lider SSSR-a Mihail Gorbačov izjavio je da je između Rusa i Amerikanaca objavljen "novi Hladni rat", koji bi mogao preraste i u oružani konflikt.

 

Foto: Beta/AP

"Stalno slušamo o sankcijama Amerike i EU protiv Rusije. Jesu li oni izgubili glavu? Amerika se izgubila u dubinama džungle i vuče nas za sobom", rekao je Gorbačov Interfaksu.

"Da budemo iskreni, SAD nas uvlače u novi Hladni rat, otvoreno pokušavajući da slede svoju genijalnu ideju da uvek moraju da trijumfuju", dodao je bivši lider Sovjetskog Saveza.

On je upitao i "gde će to sve voditi?".

"Hladni rat je već objavljen. I potom? Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da se Hladni rat neće pretvoriti u pravi rat. Bojim se oni žele da rizikuju", kazao je u intervjuu ruskoj agenciji govoreći o ukrajinskoj krizi.

Vašington je juče zapretio Moskvi uvodjenjem novih sankcija i upozoravajući je da će one postajati samo oštrije ukoliko Moskva ne prestane da podržava proruske separatiste u Ukrajini.

Ministri EU danas u Briselu na vanredom sastanku razmatraju zaoštravanje politike prema Rusiji, posle jačanja sukoba na istoku Ukrajine.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Питам се Питам, да ли ће нам и овај хладни рат проћи уз кокице и пивце.....

[Srdjan]

Балканизација Украјине

Хрватски добровољци уз Кијев, српски уз Донбас

 

Лав Толстој је у свом роману „Рат и мир” написао „да је уочи 1812. године дошло до концентрисања западноевропских снага које су кренуле са Запада на Исток, ка границама Русије”. Не знам шта би рекао велики писац и мислилац да може данас да баци поглед на Европу с почетка 21. века, али као да је још тада предвидео „натоизацију” Европе, опкољавање Русије и политичко-психолошке притиске на неутралне државе да се прикључе НАТО-у.

 

Оно што је у Европи започето 1999. ракетирањем и бомбардовањем СР Југославије, сада се наставља трагедијом у Украјини. Невероватне су слике срушених зграда и мостова, спаљених кућа и лешева на улицама, и све то у Европи 21. века. И то није филм, већ сурова збиља. Политичка Европа је ћутала на исте такве призоре у СР Југославији 1999. и сада је индиферентна на људске патње у Украјини.

 

Политичка Европа је наметнула народу Украјине избор „или, или”, а тиме и рат. Сада, после Минска 2 у Европи, а још више у САД, још има оних који мисле да упућивањем војне помоћи Кијеву могу војно променити ситуацију. Никакве западне противоклопне ракете не могу променити однос снага на терену, јер војници Кијева нису обучени да их користе, треба им најмање шест месеци учења и тренинга, артиљеријски системи НАТО-а нису компатибилни са системима које има украјинска војска. Запад може Украјини испоручити обичне оклопне аутомобиле за превоз пешадије, што су Британци већ и урадили, електронику за радио-везе и артиљеријске радаре, што је све већ Кијеву и испоручено.

 

Но, уколико би НАТО испоручио Кијеву неко друго наоружање, или послао своје стручњаке за обуку, и на страни Донбаса могу да се појаве тенкови Т-80 и Т-90, уместо тенкова Т-72, па да видимо која ракета шта пробија. Улазак било које јединице НАТО-а у Украјину довео би и до уласка руске армије у Украјину. У конвенционалном сукобу на том простору нити једна западна армија, па ни америчка, не може победити руску војску, јер оно што западни генерали очито заборављају јесте доктрина маршала Огаркова, која је и данас актуелна у руској армији: постизање победе у првој фази конвенционалног рата кроз уништење кључних циљева дубоко у позадини противника од првог тренутка рата, и брзо освајање противничке територије напредовањем копнених снага.

 

То је потпуна победа у првој фази рата, победа без кориштења тактичког нуклеарног оружја. Стратегија офанзиве са циљем дубоког продора у позадину непријатеља без употребе нуклеарног оружја била је суштина совјетског погледа на рат у Европи. Американци су покушали да парирају доктрином „Ваздушно-копнене битке 2000”.

 

Управо зато ни САД ни НАТО неће слати своје снаге у Украјину, јер у конвенционалном рату немају шансе за победу. Наиме, у ситуацији када би НАТО, или САД трупе у Украјини биле пред поразом од стране руске војске, Брисел и Вашингтон би морали да одлуче, или да признају пораз са свим политичким и војним последицама, или да прибегну употреби крстарећих пројектила са тактичким нуклеарним оружјем.

 

У таквој ситуацији када „ томахавк” ракете могу да погоде циљеве у Русији за пет до шест минута Кремљу преостаје ужасно мало времена да се одлучи за нуклеарни одговор, да га нареди и да га започне. Ако не одлучи у року од три минуте неће моћи ни да га изведе, јер би у том случају америчке крстареће ракете већ погодиле своје циљеве.

 

Другим речима, опасна је граница преласка са употребе тактичког на стратешко нуклеарно наоружање. Ризик ескалације је стравичан, и једна и друга страна употребу тактичког нуклеарног оружја могу да протумаче као увод у кориштење стратешког нуклеарног оружја. А онда је планети само Богу помоћи. Према проценама професора Лауела Вуда из Националне лабораторије из Ливермора (САД) из 1982, погинуло би између 500 милиона и 1,5 милијарде људи. А како је технологија нуклеарног оружја у међувремену напредовала, број погинулих био би далеко већи.

 

Да ли о томе размишљају они који би да интернационализују сукоб у Украјини?

 

Јавност у Русији ових је дана изненађена појавом грађана Хрватске на страни армије Кијева, Десног сектора и Националне гарде Украјине. Изненађени су само они који не познају историју. Војници из Независне државе Хрватске борили су се у Другом светском рату на страни Хитлера под Стаљинградом, на Источном фронту није било Срба. Независна Држава Хрватска је на Источни фронт послала и своју авијацију, генерал Фрањо Џал је био један од пилота који је обарао совјетске авионе. И у бившој СФРЈ Хрватска је имала одличне односе с Украјином, Србија са Русијом. Колико је ту и вера, у Украјини има католика и унијата, утицала дужа је прича. Углавном, Хрвати су стали уз Кијев, Срби судећи по добровољцима, уз Донбас.

Балканизовали смо Украјину, тамо настављамо где се стало 1945...

 

Мирослав Лазански

 

објављено: 22.02.2015.

Извор:  http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Balkanizacija-Ukrajine.sr.html

[Млађони]

Хрватски добровољци уз Кијев, српски уз Донбас

 

 

 

joooj joooj 7896634 7896634 :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx: confused1 confused1 confused1

 

Neki ljudi su definitivno ispragno mozga i zeljni krvi.... pa to ti je..... :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx:

[Crveni Baron]

joooj joooj 7896634 7896634 :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx: confused1 confused1 confused1

Neki ljudi su definitivno ispragno mozga i zeljni krvi.... pa to ti je..... :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx:

Aha, kao i ameri prilikom iskrcavanja u Normandiji, kreteni zeljni krvi ili britanci ...

Mladjoni ti ne kapiras da covek ima obavezu, ako hoce da bude covek, da se bori protiv zla sli da uz to vidi i dalje od vlastitog nosa ... Jer ako gledas kako zlo pobedjuje kod drugog moze lako i tebe isto da snadje. A pomoc je postenim i pravednim uvek dobrodosla, recju, delom, borbom.