Широкая масленица! Напечём блинов? :)))

[Оља]

[Оља]

Вечни град се упознао с покладама

Становници вечног града су ових дана видели шта су руске Покладе. Програм свечаности у италијанској престоници представио је Санкт-Петербуршки центар за фестивале и празнике.

На Пјаци дел Пополо, одакле је карневалска процесија кренула  римским улицама, наступали су комедијаши и хор козака, чуле су се народне мелодије у извођењу руског оркестра. Фестифал „Руске покладе у Риму“ започет је још 3. марта, а четвртак поклада је постао централни део градског карневала.

Покладе се ближе крају, али програм који ће Италијане упознати с руском традицијом се наставља. У Римском народном музеју народне уметности отворена је изложба, која говори о историји зимских празника у Русији.

Међу раритетима су санке последњег руског цара Николаја II, костими учесника у познатом „руском“ балу у Зимском дворцу 1903. године, који је био последњи бал царске Русије.

        Изложба се састоји од два дела: први говори о баловима и домаћим празницима царске породице, други о томе како су се празнични дани и покладе обележавали у руском селу. Римљани ће видети празнични изглед сељачке куће од дрвета и костиме „маскираних“.

        Аутор ове идеје, директор Санкт-Петербуршког државног музеја позоришне и музичке уметности Наталија Метелица, већ се спрема за следећи догађај године пријатељства.

Глас Русије

[Оливера Г.]

[Оливера Г.]

Масленица – хришћанска припрема за Велики пост

 

Милена Фаустова

11.03.2013, 16:36

     

 

Фото: РИА Новости

У Русији је започела Масленица или Покладе. Ових седам дана народног весеља, заједничких трпеза још се називају и Сирна седмица или Месопусна. Руска православна црква подсећа да је то време прпреме за Велики пост, који се завршава Ускрсом. Ове године Ускрс ће верници прославити 5. маја.

Овогодишња Масленица започела је прилично касно. То се објашњава тиме што она директно зависи од датума Ускрса. О томе је у интервјуу за Глас Русије говорио доцент Сретенске духовне богословије протојереј Вадим Леонов.

Ускрс је празник који мења датум. Он је веза и за лунарни и за соларни календар. Постоји посебан систем израчунавања – Пасхалије. Седам недеља до Ускрса траје Велики пост, а претходна недеља ће бити масленична. Како се помера датум Ускрса, тако се померају и датуми масленичне недеље.

Многи су сигурни да је Масленица пагански празник. Заиста, он је познат још од доба Древне Русије и имао је мноштво назива – Блиница, Обједуха, Целовалница, Крива недеља. Научници сматрају да је у предхришћанско време празник био приређен поводом пролећне равнодневнице, која је код многих народа почетак нове године, као и да је био везан за испраћање зиме и дочекивање пролећа. Православни свештеници, напротив, тврде да чак сам назив носи хришћански смисао и да је тесно везан за црквену традицију. Говори настојник цркве светог Александра Невског протојереј Игор Фомин.

Ове недеље већ започињу посни дани. У гастрономском плану суздржавамо се од меса, а у духовном почињемо средом и петком да читамо специјалне молитиве. У традицији недеље је такође да се госте они који не могу да се веселе, да се помаже сиромашнима, да се посећују болесни. У недељу пред масленицу читамо јеванђеље у којем се говори управо о милосрђу. Милосрђе које уводи човека у Царство Небеско. Зато је тих дана врло важно уделити пажњу ближњем.

У народним традицијама које су стигле до нас сваки дан Масленице традиционално носи свој назив. Понедељак је дочек, уторак је заигравање, среда је лакома, четвртак је весели, петак су таштине седељке, субота заовине. Сваком од њих одговарају своји обреди, смисао који је јединствен – одлазити у госте и примати госте, радовати се и веселити. Посебан дан је недеља. Називају је Опроштајном. Од раног јутра до касне вечери од свих познаника се тражи опроштај и прашта се. Раније управо тог дана се вршио обред испраћања Масленице. У разним градовима Русије правило се страшило од сламе које је било симбол зиме, и свечано се спаљивало или сахрањивало. Крајем 80-их година, када је религиозни живот у земљи почео да се препорађа, овај ритуал је такође постао традиционалан за многе православне вернике. Ипак, подвлачи свештеник Игор Фомин, спаљивање страшила нема никакве везе са хришћанством.

То је чисто паганство. Оно је било обновљено сасвим недавно, црква се према њему односи врло негативно. Сумануто је нешто испраћати. Нама не треба да испраћамо зиму и дочекујемо пролеће, већ Ускрс.

Један од главних симбола Масленице су палачинке. Добре домаћице имају свој посебан рецепт припреме. А они који су далеко од вештине кулинарства могу да пробају палачинке за време народног весеља у најразличитијим градовима земље. У Москви Масленицу ће прославити у 16 градских паркова. Ујутру 11. марта у центру престонице започиње фестивал Пешке на Масленицу! На програму је више од 500 различитих манифестација. Московљани и гости престонице могу да се такмиче у разним конкурсима, да постану учесници карневалске поворке и да уживају у наступима уличних позоришта.

 

 

Извор: Глас Русије

[VizantijskoPlavo]

jaooo, ja sam u osnovnoj skoli redovno ucestvovala u 'Маслиници', priredbi koju je skola organizovala. i taaako sam volela ucetvovanje, a ponajvise njopanje palacinki hihiihih

[Оливера Г.]

Стварно се славило? Ја се тога не сећам. Када је то било?

[Оливера Г.]

У Лондон на масленицу

 

Олга Бугрова

 

11.03.2013.

 

 

© Фото: «Голос России»

У Лондон је дошла руска Масленица. Недељу дана, почев од понедељка, овде ће испраћати зиму по старинском руском обичају: са музиком, народним весељем и палачинкама – главном посластицом Масленице. Такав је тадиционални сиже фестиала руске културе Масленица који се ове године одржава у глановм граду Велике Британије по пети пут.

Централно место фестивала ће бити, као и увек, Трафалгар сквер. Овде се приређује много разних националних празника, али само руску Масленицу поздравља лично градоначелник Борис Џонсон.

Градоначелник Лондона позива све на прославу Масленице на Трафалгар скверу и нада се да ће се свима допасти руске палачинке и пециво. Желим вам фантастичну Малсеницу, добар празник, пијте, али умерено, и ни у ком случају не у метроу, каже Борис Џонсон и додаје на руском: Масленица шета, пролеће дочекује.

Ипсраћање зиме и дочекивање пролећа – такав је древни смисао Масленице. Али пошто је то савремени фестивал руске културе, не може се ограничити смао палачинкама и пецивом. На пример, лондонска Масленица позива на литерарни перформанс у Руској књижари на Пикадилију. Завршетак програма биће предтава у поставци московског позоришта Пракса, за коју су карте купили много пре почетка празника. И то без обзира на чињеница да драма из руског живота под називом Баке није весела предтава, већ реалистични пресек живота старих становница сибирског села. Ипак у карактерима ових народних јунакиња толико је светлости, са осећањем примећује режисер представе Светлана Земљакова:

Чини нам се да смо, наравно, паметнији, просвећенији, напреднији од њих. Али испоставља се да смо ми управо изузетак, а оне нормалне, живе!

На фестивалу се очекују и праве руске баке – то је ансамбл из Удмуртије Бурановске баке. Певачице аматерке постале су звезде међународне сцене пошто су прошле године освојиле друго место на Евровизији. Постоји још један љубимац лондонаца који се занимају за руску популарну музику. То је певач и инструменталиста Петар Налич, који је такође опробао срећу на Евровизији. Још десетак руских колектива доћи ће у Лондон на кулминацију фестивала и поставити на Масленицу велику тачку. Организатор фестивала Огла Балаклејец тврди:

Врло је много Британаца који воле Русију, који као и Руси, заједно прослављају Масленицу. Им амного отворених, темпераментних Енглеза који личе на Русе. Мислим да нас много тога спаја.

Прошле године руска Масленица у Лондону окупила је више од сто хиљада гледалаца. Ове године, обележавајући петогодишњицу фестивала руске културе у Великој Британији, организатори се надају да ће оборити овај рекорд.

Голос России

[Иван Недић]

Да блин с блинами, надоели, всю неделю. Тако је то кад си руски зет

[Оливера Г.]

Обичаји и веровања на покладе

Тагови: Коментари, Друштво, Масленица, Русија

Аљона Ракитина, интернет редакција

15.03.2013, 13:06

 

© Фото: «Голос России»

У Русији се каже: како човек дочека празник, тако ће и годину провести. И није важно који празник је у питању – Нова година (обична или кинеска), Дан свих заљубљених, 8. март или Покладе. „Глас Русије“ ће вас упутити у то које тананости ритуала овог руског празника треба да знати да се човек не би обрукао и како би све задивио најлепшим палачинкама.

У нашој породици су се Покладе увек обележавале полетно. У погледу прављења најпрефињенијих чипкастих палачинки кроз које неко, ако то жели може да види сунце (уколико подигне палачинку која одише врелином до нивоа очију и погледа кроз њу), моја бака је без премца. Зато ће у својству стручњака данас говорити управо она. Ево шта ми је испричала док смо правиле палачинке у кућним условима.

Дакле, Покладе су празник испраћаја зиме и трају тачно недељу дана. Увек почињу осам недеља пре Васкрса, односно, сваке године прослава пада на различите датуме. Сваки дан има свој симболичан назив који нам је дошао још из старих времена.

Понедељак је сусрет. Овог дана Покладе тек почињу. Време је да се почне с печењем палачинки. Ако постоји могућност да се прва палачинка да просјаку то обавезно треба учинити. Тако се помињу преминули рођаци. Такође, увече се обавезно треба спустити с брдашцета обичним санкама или чамцем са санком. Верује се да ће онај ко оде најдаље имати највећи иметак у породици. Такође се може направити сопствена лутка за покладе, такозвана „Масленица“. Ми је обично правимо од прућа старе метле, а одећу шијемо од непотребних шарених парчића тканине. Притом, што шаренија испадне хаљина „Масленице“ – тим боље.

У уторак су играрије. Раније је у ово време омладина одлазила једна код друге у госте на палачинке. Данас то баш и није обичај. Зато бисмо могли да наставимо с брушењем мајсторства припреме палачинки. Што су тање тим су укусније. Главна тајна у припреми јесте тигањ од ливеног гвожђа. Он се загрева прилично споро, зато се често прва палачинка баца (одатле потиче позната пословица, чији је смисао да сваки посао, док га човек не научи, не даје баш најбоље резултате). Али зато после тога све палачинке бивају као чипка, златасте боје, као да су их кукичале мајсторице. Верује се да ако палачинке нису добре, треба очекивати непријатности и тешкоће, а ако су добре – напредак и срећу у породици. И што више палачинки буде испечено у недељу поклада, тим више иметка ће бити у породици.

Среда је сладокусац. Код куће се прави обилна трпеза. Посебна пажња се може посветити филовима. Занимљиво је да слатке филове као што су мед, слатко од малине или концентровано слатко млеко „згушчонку“ треба бирати, како се верује, ако желите да вам у предстојећој години живот буде сладак и да сретнене своју другу половину или да одржавате одличне односе с постојећим изабраником или изабраницом. А црвени кавијар се саветује за јело онима који желе принову у породици. Палачинке с павлаком дароваће одлично здравље. И недавни ноу-хау који се веома свидео московским студентима – палачинке с мозгом. Кажу, оне помажу да се семестар положи „с десеткама“.

Четвртак је пировање. То су широке Покладе. Право време да се седне на санке, у које је упрегнута тројка вранаца и да се уз мелодичну звоњаву даира јури снежним путем. Ако нема коња могу се изабрати алтернативне методе забаве: на пример, може се још једном спустити с брдашцета или се упустити у песничење.

Петак је таштина вечеринка. Ако имате ташту, смело идите код ње да дегустирате палачинке. Ако немате ташту, време је да изнесете и ставите у двориште ручни рад „Масленицу“ (управо ону коју смо направили од метле још у понедељак). И наравно, да наставите да се веселите и једете палачинке.

У суботу је седељка код заове. Овог дана идемо код рођака. Разуме се, не празних руку. Празник се може модернизовати и може се направити торта од палачинки. Узгред речено, на Покладе су ова кулинарска ремек-дела која захтевају велики труд нарочито популарна у московским кафићима и ресторанима.

У недељу је дан опраштања. Сви моле једни друге за опроштај због увреда које су причинили у току године, мире се и љубе. Тако се ослобађају грехова уочи Великог поста. На крају сви излазе напоље како би испратили последње дане Поклада. На тргу се уз свеопште ликовање спаљује страшило од сламе „Масленицу“ која симболизује зиму. Тако се у Русији опраштају од зиме до следеће године.

По традицији Покладе треба провести богато и весело и не шкртарити на поклонима. Зато што, ако се човек на Покладе не провесели од свег срца, целе године ће живети у тескоби и жалости – такво је народно веровање.

 

 

Глас Русије