Вести о упокојењу...

[Juan Valdez]

Види, Јусто, није поента у томе како живе, него одакле су кренули и докле су стигли за које време. У многим деловима света се не живи идеално, али кад погледаш одакле су кренули и шта су све постигли за само десетак година... За мене су то резултати за поштовање. 

 

Могу и ја лично да волим или да не волим било кога, али поштујем резултате, а овај их је човек имао. Шта би било у будућности, да ли би се све то распало, или не, ми то једноставно не можемо да знамо и све је на нивоу спекулација, али знамо колико је урађено.

 

Човек је ладно запленио имовину два велика трговинска ланца, спојио их у једну државну фирму и окачио отприлике овакве налепнице на артикле:

 

Капиталистичка цена: 50 боливара

Праведна цена: 25 боливара

Сачували сте 50%

 

Ти си бистар човек, па види каква је будућност инвиестиција у земљи у којој се води таква политика. Ово је само један пример, али веома илустративан. У ствари, историја је већ показала куда води овакав циркус. Једино што такве ствари одржава у животу је патолошка мржња према Америци и генерално западној цивилизацији. И то лицемерна мржња, јер се истовремено ужива у свим могућим благодетима те исте цивилизације.

[RYLAH]

Човек је ладно запленио имовину два велика трговинска ланца, спојио их у једну државну фирму и окачио отприлике овакве налепнице на артикле:

 

Капиталистичка цена: 50 боливара

Праведна цена: 25 боливара

Сачували сте 50%

 

Ти си бистар човек, па види каква је будућност инвиестиција у земљи у којој се води таква политика. Ово је само један пример, али веома илустративан. У ствари, историја је већ показала куда води овакав циркус. Једино што такве ствари одржава у животу је патолошка мржња према Америци и генерално западној цивилизацији. И то лицемерна мржња, јер се истовремено ужива у свим могућим благодетима те исте цивилизације.

 

Не знам, нисам знао за то, причао сам о статистичким подацима, није ми све остало довољно познато да бих могао да нешто подробније дискутујем о томе, само ми је запало за око да је стандард поправљен неколико пута, да је сиромаштво драстично смањено, писменост повећана, ГДП је много скочио, а криза их није отерала у рецесију. Стоји и то да је преко деведесет посто извоза нафта и нафтни деривати, али ни то не мора да буде лоше ако би се тај новац улагао даље, као у УАЕ.

 

Фазон мог јављања је био тај да, макар колко се мени чини, многи овде наступају више са идеолошких позиција.

 

Али ако би знао за више таквих ствари, ако си био тамо, или знаш некога ко је тамо био или живео, волео бих да чујем, јер стварно много мало знам о целој тој причи, сем оно што могу да видим у медијима, а то је ништа.

[Juan Valdez]

Фазон мог јављања је био тај да, макар колко се мени чини, многи овде наступају више са идеолошких позиција.

 

А Билбија и екипа ваљда наступају са позиција високо математичке рационалне анализе, па си се ти нашао да одговараш Јустинијану, који је сасвим сигурно рационалнији једно ститињак пута од поменуте екипе. Сви наступају макар мало са позиција идеологије. Заправо, ја чак сумњам да је уопште могуће говорити о било чему ако се пре тога не одабере некакав теоријски или идеолошки оквир. Најбоље што можемо је да будемо критички према свакој идеји, па и оној коју заступамо, али сумњам да можемо напустити сваку идеју и онда потпуно објективно говорити, као компјутери. И твоји постови су и те како инспирисани неком твојом идеологијом, само што изгледа то слабо примећујеш. Када кажеш да неко наступа идеолошки, то је вероватно скоро увек тачно, само што у ствари треба да кажеш да неко наступа са позиција идеологије с којом се ти не слажеш, па то активира неки центар у твом мозгу који те нагони да одговориш.

[RYLAH]

Немам неку посебну везаност за Венецуелу или Чавеса, немам нека осећања, ако си на то мислио. Нити глорификујем неки режим који је у својој бити социјалистички, односно комунистички. Али не контам што све мора да се сведе на оно "не свиђа ми се, и не може ништа код њега да ваља!".

 

А то да наступам са идеолошке позиције, то сигурно, само се надам да нисам баш у фазону да са те позиције посматрам и неке позитивне ствари, ма колико се не слагао са осталим стварима.

 

Колико у томе успевам, тешко да могу самог себе да проценим.

[Баба]

А Билбија и екипа ваљда наступају са позиција високо математичке рационалне анализе...

 

 

 

Како је Команданте мењао Венецуелу

 

Каракас -- Од доласка Уга Чавеса на власт до тренутка када је изгубио борбу са болешћу прошло је 14 година, Венецуела је превалила велики пут - ево и бројки.

Чавесова владавина била је симбол Латинске Америке која се уздиже, а под његовим социјализмом за непуну деценију преполовљен је број незапослених, за три пута је смањен број сиромашних, више него удвостручен БДП по глави становника, али је и увећана стопа криминала и удвостручен број убистава.

Иако је улога контроверзног "Командантеа" била много већа од пуког "мењања статистике", британски "Гардијан" илуструје један угао трансформације Венецуеле од 1999. до данас кроз податке прикупљене од Светске банке, ММФ-а, УНХЦР-а, ОПЕЦ-а и других извора:

Незапосленост је практично преполовљена за само десет година са 14,5 одсто незапослених колико их је било 1999. године на 7,6 одсто колико показују последњи доступини подаци из 2009. године

Популација је увећана са 23.867.000 (1999) на 29.278.000 (2011), али је годишњи раст нешто мањи и сада износи 1,5 одсто у односу на 1,9 одсто

БДП по глави становника је значајно увећан - са 4.105 долара из 1999. године на 10.801 долар 2011. године

Инфлација је флуктуирала и сада је 31,6% односно, значајно већа у односу на 1999. годину када је била 21,6%

Курс је прилично компликована тема када је Венецуела у питању, али доступни подаци показују следеће - 1999. сте за нешто више од половине боливара могли да добијете један долар, док вам је сада потребно 4,29 боливара за долар

Социјална политика и борба против сиромаштва су дали велике резултате, званични подаци показују да је 1999. чак 23,4 одсто становништва било екстремно сиромашно, док је у тој групи сада само 8,5 одсто популације

Морталитет код новорођенчади умањен је са 20 смрти на сваких 1.000 рођења на 13

Важан фактор у промени социјалне слике земље која може да се похвали са једним од највећих резерви нафте на свету има и извоз "црног злата". Он је буквално експлодирао у последњој деценији и сада су приходи на годишњем нивоу око 60 милијарди долара, у односу на "скромних" 14,4 милијарде из 1999. године

Главна брига Венецуеле је насиље, а последњи подаци из 2011. године указују на значајан раст броја убистава - 45,1 на сваких 100.000 становника, у односу на 25 колико је било 12 година раније

 

Извор: Б92

[Gerhard]

То Чавезово "смањење" сиромаштва одлично се види на примјеру цијена:

 

http://www.numbeo.com/cost-of-living/compare_cities.jsp?country1=Venezuela&country2=Chile&city1=Caracas&city2=Santiago

 

Ево поредећи Чиле, и Венецуелу, цифре све саме кажу:

 

 

Consumer Prices in Santiago are 42.17% lower than in Caracas Consumer Prices Including Rent in Santiago are 47.16% lower than in Caracas Rent Prices in Santiago are 58.46% lower than in Caracas Restaurant Prices in Santiago are 45.08% lower than in Caracas Groceries Prices in Santiago are 54.83% lower than in Caracas Local Purchasing Power in Santiago is 122.59% higher than in Caracas

 

Благодети Ел Командантеовог социјализма и револуционаризма. 

 

Izvor ti je baš "relevantan".

[Juan Valdez]

Али не контам што све мора да се сведе на оно "не свиђа ми се, и не може ништа код њега да ваља!"

 

А то да наступам са идеолошке позиције, то сигурно, само се надам да нисам баш у фазону да са те позиције посматрам и неке позитивне ствари, ма колико се не слагао са осталим стварима.

 

Потпуно се слажем с да не треба да се сведе на "не свиђа ми се, и не може ништа код њега да ваља!", али ми само није јасно како је могуће да на такве ствари реагујеш код Јустинијана који је далеко мање у том фазону од рецимо Билбије, коме свака друга порука екстрем баш тог става. Ајде реално, да ли више идеолошки звучи постављање графикона и бројева који критикују Чавеса (макар сви они били потпуно погрешни) или изјаве које експлодирају ових дана о смрти ”лидера слободног човечанства” и ”херојског борца против империјализма”? Како је могуће да ти то не заголица ”центар за борбу против идеолошког писања”^ТМ, него некаква статистика коју је један форумаш поставио?

[Juan Valdez]

Who are crying for Hugo Chávez?

 

 

We will see their faces over the following days: the people –by the hundreds of thousands– who are crying for Hugo Chávez. It would be petty to dismiss them just because we disagree with almost everything that the Venezuelan president stood for.

 

The sad truth is that many who opposed Chávez did ignore those Venezuelans for years. When Chávez jumped from 3,673,685 votes in the 1998 presidential election to 7,309,080 in 2006, many people screamed fraud, because they couldn't understand where those votes were coming from. What they didn't see is that Chávez had spent his first years in government registering hundreds of thousands of Venezuela’s poor, who until then had never voted (Chávez was first elected by the middle class, who were tired of the corruption and inefficiency of the old political parties, not by the poor who would later support him).

 

When the opposition spotted people called Batman or Superman in the voting lists, they thought they’d found the smoking gun they had been looking for –but the joke was on them when the government unearthed these voters and proved they were real despite their cartoonish names.

For many who opposed Chavez, it was easier to question the Batmans and Supermans, and claim fraud, than to accept that the political class that represented them had for decades ignored and marginalized a majority of Venezuelans. So whenever Jimmy Carter and or the OAS put their seal of approval on Venezuelan elections, they were accused of conspiring with Chávez.

 

None of this is to say that Chávez was not a corrupt and authoritarian charlatan that abused his office, bent the rules of democracy like a magician, disrespected the Constitution almost on a daily basis, and followed democracy only when it benefited him (best example of this: when an opposition politician was elected mayor of Caracas, the President let him be sworn in but then took away his office, responsibilities and budget and gave them to a hand-picked Chávez supporter). But despite all of this, Chávez did have a majority and they are now crying for him. Understanding who these people are and why they supported the President is necessary if there is ever going to be a real reconciliation in Venezuela.

 

The innocent. Being the optimist that I am, I choose to believe that these are the majority of Chavez’s supporters. They have no idea of what a democracy should look like, or what they should expect from a proper government. They just know that for the first time a President looks like them and talks like them: he goes on national TV and sings, dances and speaks about that time he almost didn’t make it in time to the toilet… Maybe they’ve only received a red t-shirt from Chávez, or just the hope of one day being handed the keys to a new house (even if it’s an apartment in an 18-floor building with no elevators), but it is still more than most of them ever got from previous governments. That’s why one of their favorites slogans was: “Hungry and with no job, I stick to Chavez”. How do you convince them that the man was not a saint?

 

The opportunists. These are the people that are getting rich off the “revolution”. From the “socialist” ministers whose children go shopping in New York, to the businessmen that make the red caps, red t-shirts and anything else you can imagine being made in the color red. They are the boli-bourgeois who shuddered every time Chávez spoke of Socialism and “communes”, and who drove around in Hummers and armored cars, buying for cheap the homes and businesses of the old elite. Today, as the crocodile tears trickle down their face, they are actually wondering how they can keep doing business in a government led by Nicolás Maduro.

 

The cynics. They believe in no one –and care about no one– but themselves. They’ve spent the last 14 years figuring out how to survive under Chávez, so now they are worried about changes. These are the people who will rather go off to the beach or a mall than vote. They have seen the opposition mess up so many times, that they really have no reason to choose them over Chávez. They couldn't care less about democracy, rule of law or human rights. Give them a new smartphone or a car, and they are happy. So now they aren’t really crying for the dead President as much as for concern over their own wellbeing.

 

The lefties. Before Chávez first took office, they spent decades dreaming of what a left-wing government would be like. So they revelled when it was finally their turn to lead Venezuela –even if many of them suspected that Chávez wasn’t a real socialist, and they were disgusted by the corruption of the opportunists. Since most of the lefties had spent their lives reading books and daydreaming, instead of having proper jobs, they ended up being a mess when it came to planning and carrying out government policies. We have them to thank for the regular power failures, crumbling roads and nightmarish economy. Not surprisingly, many of them have joined the ranks of the opportunists.

 

The anarchists. They are the people who, seeing how Chavez broke the law every single day, felt they also had a right to do how they pleased. The list includes those directly responsible for last year's 22,000 homicides, the gang leaders in the “barrios”, the police that moonlight as kidnappers, the mobsters that rule the prisons... They will surely miss a President saying that it is all right to go out and rob if you are hungry or needy.

 

Izvor

[RYLAH]

Потпуно се слажем с да не треба да се сведе на "не свиђа ми се, и не може ништа код њега да ваља!", али ми само није јасно како је могуће да на такве ствари реагујеш код Јустинијана који је далеко мање у том фазону од рецимо Билбије, коме свака друга порука екстрем баш тог става. Ајде реално, да ли више идеолошки звучи постављање графикона и бројева који критикују Чавеса (макар сви они били потпуно погрешни) или изјаве које експлодирају ових дана о смрти ”лидера слободног човечанства” и ”херојског борца против империјализма”. Како је могуће да ти то не заголица ”центар за борбу против идеолошког писања”^ТМ, него некаква статистика коју је један форумаш поставио?

 

Зато што Билбију контам као некога ко увек прича са идеолошке позиције, и то врло јасно ставља до знања. Врло просто. И не труди се да се прави нешто што није. А остали постављају графиконе, раде анализе, и све остало, што иде у корист њиховом ставу, док све остало једноставно опљуну, без икаквих проблема. Имали смо пре неки дан и тему где се покренуо разговор о хуманитарном концерту који су правили навијачи и "навијачи", и онда, када није могла да се нађе друга замерка, замерено им је што је тај хуманитарни концерт публикован на њиховом сајту. Исот ко овде. Имао овај човек много мана сигурно, и нисам ни претерано упућен у одрживост његовог економског модела, нити какав је то економски модел уопште, ал не може баш да му се порекне да народ драстично боље живи него кад је он дошао на власт.

 

То ти је исто ко кад би нашим комунистима порицао да су изградили земљу, описменили народ, подигли стандард и све остало, због осталих милијарду ствари које можеш и које треба да им спочитаваш.

 

Ено ти на оној другој теми, и на Билбијин пост сам реаговао неслагањем, ако мислиш да имам неки специјалан однос са њим или са његовим ставовима

[Gerhard]

E,kad navedu neki blog za izvor, tada su rasturili. sHa_sarcasticlol

[Juan Valdez]

E,kad navedu neki blog za izvor, tada su rasturili. sHa_sarcasticlol

 

На блогу је конкретан човек који се представио, није сигурно текст машински генерисан.

 

Juan Francisco de León

 

О мени

 

 

Пол

Мушки

 

 

Локација

Caracas, Венецуела

 

Увод

 

Nace en Panaquire, estado Miranda, el 2 de agosto de 1952. Licenciado en Historia con Mención en Ciencia Política de la Universidad Central de Venezuela (1974), y magister en Ciencia Política de la Universidad Simón Bolívar (1986). Músico y profesor universitario.

 

 

Објављено је и на сајту CNN-a, али се све бојим да би вама то био још мање релевантан извор од блога.

 

Уосталом, знам људе из Венецуеле и врло је све то тамо компликовано. Сиромаштво Венецуеле и генерално Јужне Америке уопште не можете да схватите док не видите та насеља и те куће са десет метара раздаљине, а камоли да сконтате шта значи ”решити проблем сиромаштва” и ”смањити сиромаштво” у том контексту. Не пада ми напамет да губим време пишући о свему томе кад је једино битно то што је он био ”лидер слободног света и борац против империјализма” и ништа више. Да је само којим случајем волео Америку, а све остало било исто, певала би се потпуно другачија песма. Имате и случај Колумбије која је од краја прошлог века напредовала енормно на више нивоа, па опет о томе нико не пише. Ем нема популизма, ем нема комунизма, ем сарађују са Америком... Кога брига. Важно је урликати неке идиотске пароле, а у ствари свакога на овој теми и већну Срба који славе овог човека заболе она ствар (да извинете) за живе људе у том делу света.

[Aquilius Cratus]

На блогу је конкретан човек који се представио, није сигурно текст машински генерисан.

 

 Ma to je nazijonskoj ekipi totalno nebitno. Ako to nesto nije izneo neko po njima podoban i simpatican nije bitno da li je obican blog ili neki edu domen. Sve je to nepouzdano i sa zlog zapada. 

[Manolis]

To! Само рокајте по Чавезу! Америчке улизице.

[Odahviing]

To! Само рокајте по Чавезу! Америчке улизице.

 

Iako nisam nešto učestvovao u raspravi ne mogu da ne prokometaršem ovo.

Ulizice bi značilo da moraš da se ulizuješ nekome, tj da te taj neko primeti da to radiš. Američke ulizice, valjda Amerika treba da te primeti tj. neko sa vrha američke vlasti.

A pretpostavljam, mada ne mora da bude tačno, ali su velike šanse da jeste, da ni jedan čovek koji se nalazi pri vrhu Američke vlasti ne čita ovo i ovo ne vidi, tako da i sam pojam Američke ulizice nema smisla.

[Gerhard]

На блогу је конкретан човек који се представио, није сигурно текст машински генерисан.

Juan Francisco de León

О мени

Пол

Мушки

Локација

Caracas, Венецуела

Увод

Nace en Panaquire, estado Miranda, el 2 de agosto de 1952. Licenciado en Historia con Mención en Ciencia Política de la Universidad Central de Venezuela (1974), y magister en Ciencia Política de la Universidad Simón Bolívar (1986). Músico y profesor universitario.

Објављено је и на сајту CNN-a, али се све бојим да би вама то био још мање релевантан извор од блога.

Уосталом, знам људе из Венецуеле и врло је све то тамо компликовано. Сиромаштво Венецуеле и генерално Јужне Америке уопште не можете да схватите док не видите та насеља и те куће са десет метара раздаљине, а камоли да сконтате шта значи ”решити проблем сиромаштва” и ”смањити сиромаштво” у том контексту. Не пада ми напамет да губим време пишући о свему томе кад је једино битно то што је он био ”лидер слободног света и борац против империјализма” и ништа више. Да је само којим случајем волео Америку, а све остало било исто, певала би се потпуно другачија песма. Имате и случај Колумбије која је од краја прошлог века напредовала енормно на више нивоа, па опет о томе нико не пише. Ем нема популизма, ем нема комунизма, ем сарађују са Америком... Кога брига. Важно је урликати неке идиотске пароле, а у ствари свакога на овој теми и већну Срба који славе овог човека заболе она ствар (да извинете) за живе људе у том делу света.

 

Šta me briga što se predstavio? Mogu i ja da se predstavim na nekom blogu i opletem po nekoj državi/državniku.

Ne znam gdje sam sporio da je siromaštvo problem u Venecueli? No,ono je znatno smanjeno za vrijeme Čavezove vladavine.

Isto tako ne sporim da u SAD-u ima isto mnogo siromašnih,beskućnika i nezaposlenih. Evo nekih zanimljivih podataka http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1242542/Vi%C5%A1e+od+pola+miliona+besku%C4%87nika+u+SAD.html

No, nijedan od vas kapitalistofila i amerikanofila se ovim ne bavi i ne pada vam na pamet da se zapitate "a kakva je to vlast u SAD-u kada su brojke ovako poražavajuće?" Bitno je da se oplete po onima koji nisu pristali da budu američko roblje, pa čak iako rade dobre stvari.