Руско-српски односи (духовни и световни)

[Justin Waters]

Нека дође моторима да згазе Шиптаре.

[Оља]

Руски сенатор Торшин обећава помоћ косовским Србима

21.11.2011, 16:09

Русија не може да остане непристрасни посматрач и учиниће све могуће како би помогла Србима, изјавио је за Интерфакс први потпредседник Савета Федерације Александар Торшин. При томе он је подвукао да њега као хришћанина, православног човека не може да не брине претећа ситауција, која, како се изразо сенатор, као грудва снега нараста у регионима северно од реке Ибар, насељеним братским Србима.

Дошло је до тога да су људи доведени до потпуног очајања спремни да прогласе независност у Косовској Митровици. Ми у Русији не можемо да будемо непристрасни посматрачи и учинићемо све како бисмо помогли браћи Србима, делујући у строгом складу са нормама међународног права, изјавио је Торшин.

По његовом мишљењу, један од практичних механизама помоћи у очувању хришћанских светиња Косова и Метохије биће недавно офрмиран у РФ невладини фонд Светог Саве освећеног.

Торшин је истакао да су у Европи 21. века косовске власти, уз директну подршку САД и ЕУ, направиле средњовековни гето за људе чија „кривица“ се састоји у томе што желе да очувају веру, своје традиције, самосвојност и културу.

По речима Трошина, Србе, који су од очаја подигли барикаде како би, изгубивши наду у спољну помоћ, сами себе заштитили, жестоко су растерали наоружани НАТО војници.

Шта је то, савремени прилаз заштити људских права и слобода од стране твораца и родитеља структура попут Хашког трибунала за бившу Јогославију и Европског суда за људска права? Или Срби треба да оставе места где су живели низ година, постану избеглице у такозваној цивилизованој Европи? – пита се руски сенатор.

Он сматра неподношљивом ситуацију око хришћанских цркава на Косову. Пре него актуалан лов на косовске Србе, започео је рат приштинских власти против православних споменика, сматра политичар.

[Оља]

Константин Косачов: молба косовских Срба је политичка акција која треба да натера Еврпу да се замисли

18.11.2011, 15:09

Шеф комитета Државне думе за међународне послове Константин Косачов назвао је молбу Срба са Косова и Метохије да им се да држављанство РФ политичком акцијом чији је главни циљ да натера Европу да се замисли.

Јасно је да је реч управо о политичкој акцији. Акцији очајања људи који су препуштени судбини и од стране локалних валсти, и од стране Београда и Брисела, пише Косачов у свом Интернет-блогу.

Званични захтеви упућени руском парламенту у Државну думу за сада нису стигли, потврдио је он, истакавши да ако се потврди сама чињеница таквог обраћања, и тим пре количина оних који су се обратили са таквом молбом, то ће бити не обичан догађај, већ значајан, при томе не само за руску, већ и европску историју.

Косачов сматра да се не ради о практичним последицама и чак ни о томе како ће на крају реаговати Русја - чињеница је да ће одреаговати – ради се о самој чињеници обраћања. Посланик позива европске структуре да се замисле зашто људи траже правду и спас управо од Русије. У до данас незавршеној трагедији Косова као у капи воде огледају се нерешени проблеми и противречности савремене Европе: територијални интегритет или право нације на самоопредељење, федерализам или унитаризам, мултикултурализам или унификација, међуконфесионални мир или међурелигиозни сукоби, суверенитет или спољна интервенција, сматра шеф комитета.

Он сматра да је молба косовских Срба најбоља потврда исправности става Русије по питању поделе бивше Југославије. Овај избор увек је био не толико историјски и геополитички, колико у корист правде и праведности – избор морални, који се састојао и и даље се састоји у нелсагању са таквом поделом Европе, истиче Косачов.

[Оља]

21.11.2011, 14:37

Анатолиј Черемних http://www.kralevo.ru/contact.html

Ја сам се на Балкану нашао случајно. Истина, у случајности не верује, каже 20-годишњи петербуржанин Анатолиј Черемних. Његово познанство са Србијом започело је прилично стандардно: Некако на Интернету наишао сам на неколико материјала о Балкану, спрски језик ми је постао хоби, упознао сам се са Србима преко друштвених мрежа. Онда сам отишао у Србију као туриста, затим сам путовање поновио. И схватио да ћу повезати живот управо са том земљом.

А наставак приче је необичан: Завршивши колеџ исхране, Анатолиј Черемних се преселио у Србију, а пре годину дана купио је запуштено имање у планинском селу Бресник, у околини Краљева. На својих 20 хектара Анатолиј, његова девојка и отац сада се баве пољопривредом.

Прво до нашег имања није било чак ни пута, па и најближа продавница се налази 15 километара далеко, говори он, али отац и ја само из Петербурга, гени су нам сибирски, тако да то није ништа страшно. У великом граду теже је наћи себи место за живот, објашњава Анатолиј узроке преласка у Србију – а овде сам се уверио да у 21. веку у Европи може да се живи од натуралног домаћинства.

Схватили смо да је производња еколошки чистих намирница врло перспективна. Тако је испало да смо почели да се бавимо узгојем расних коза, да правимо сир. Добро иде: нисмо морали да смишљамо некакве маркетиншке кораке, чак у нашем граду Краљеву можемо лако да продамо своје производе.

У Србији је коза врло мало, наставља Анатолиј, навешћу две цифре: до Другог светског рата било је 2 милиона коза, а сада само неколико стотина хиљада. Коза имамо за сада око 20, али за неколико недеља очекује се приплод. А ако ћемо о плановима за будућност, можда ћемо се бавити узгојем оваца. Уз то постоје услови за узгој рибе. Планирамо да држимо пчеле.

Са својом будућом супругом Олгом Анатолиј се упознао још у Русији.

Прво се она чудила мојој жељи да се преселим у Србију. Затим сам јој рекао да сам видео једно место, и она је пристала да крене са мном. Олга је ветеринар по образовању, тако да овде има и теорију и праксу, не напуштајући границе имања.

Много помаже Анатолију и отац Александар, човек са неколико високих образовања, између осталог инжењерским.

Тада схвата да још 10-15 година и он више неће моћи због година да ради пуном снагом. У таквим условима тешко је живети далеко од сина. Отац се одлучио на пресељење зато што је родом са Урала. Тамо су исте планине као овде, па и менталитет људи је по нечему сличан. Тако да тата као да се вратио у младост.

Сада Анатолиј и његова породица устају у пет ујутру, састављају план за дан и раде, замењујући један другог, практично без викенда и празника.

Али то је и добро. У градовима моји вршњаци траже чиме да се баве, а ја имам посла и превише. Истовремено, радим за себе, све што зарадим остаће деци.

Породица Анатолија Черемних има добре односе са српским суседима. Они су, истина, прво били према дошљацима помало опрезни – какав је то Рус, што је дошао, не ради ли за специјалне службе?

Прилично лако сам објаснио људима и сада су свим у принципу задовољни такви комшијама зато што се омладина овде на прсте може пребројати и село би за неколико година могло просто да нестане. Уз то Срби су схватили да смо дошли не да седимо, већ да радимо заједно са свима.

А понекад може просто да се поседи у кафани уз чашицу ракије или кафу, када постоји добар повод и у добром друштву, овде са тим нема проблема, истиче саговорник. У слободно време породица Черемних преко Интернета помаже руским грађанима који желе да купе кућу у Сибиру. Одмерена атмосфера, начин мишљења и живота ових људи, овде ми све одговара, говори Анатолиј. Планирам свадбу по српским традицијама, а деце у породици, сматрам, треба да буде најмање троје.

Глас Русије

[Оља]

Београд не може да забрани Србима са Косова да се обраћају Русији тражећи држављанство, - каже амбасадор Србије. То је обраћање крик очаја.

Тагови: Вести

26.11.2011,

Власти Србије не намеравају да се супротстављају добијању руског држављанства од стране Срба, који живе на северу Косова, - изјавила је српски амбасадор у Москви Јелица Курјак.

То је одлука самог грађанина, држава ништа не може да учини. Рецимо, ко може да ми забрани да тражим джављанство било које државе? Хоћу ли га добити - друга је ствар, - рекла је она у интервјуу Интерфаксу.

Према речима дипломате, обраћање више од 20 хиљада косовских Срба Русији са молбом о држављанству је крик очаја.

[Оља]

50 хиљада Срба се потписало на

петицију за добијање руског држављанства

27.11.2011,

Већ 50 хиљада косовских Срба је потписало петицију за добијање руског држављанства, преноси Б92 позивајући се на иницијаторе тог покрета. Косовски Срби су незадовољни преговорима између Београда и Приштине и стрепе да ће њихово стање бити само горе. Добијањем руског држављанства би се појавила нада да ће их Москва подржати на политичком нивоу. Косовски Срби сматрају да ће тако остати да живе у покрајини и да ће њихове животе заштитити Русија. Почетком новембра је у амбасаду РФ у Београду предато скоро 22 хиљаде потписа на захтев за добијање држављанства.

[Оља]

Српска заједница у Москви сакупила средства за обнову Хиландара

08четвртакдец 2011

Posted by radiosvetigora

Представници српске заједнице у Москви, уједињени око подворја Српске православне цркве, при Московској патријаршији скупили су 100 хиљада евра за обнову велике светиње српског народа – манастира Хиландара на Светој Гори, који је веома пострадао приликом пожара 2004. године, саопштава прес служба за комуникације Одсјека спољних црквених веза Московске патријаршије.

Предаја сакупљених средстава биће уприличена на Српском подворју ( храм светих Петра и Павла) у недјељу 11. децембра, послије литургије, коју ће служити настојатељ подворја Епископ моравски Антоније, представник српског Патријарха у Москви и игуман Методије (Марковић), настојатељ Хиландара.

Делегација хиландарских монаха стигла је у Москву на позив братије Воскресењског Ново-Јерусалимског манастира. Они су доставили на дар подмосковској обитељи копију иконе Тројеручице, једну од главних светиња Хиландара. Прије 350 година иста таква копија је достављена у Нови Јерусалим, по благослову градитеља манастира патријарха Никона. На жалост, у годинама послије револуције светиња је изгубљена.

[Guest]

http://www.patriarchia.ru/db/text/1819501.html

[Оља]

Хвала Марти на руском линку, убих се тражећи га.

[Anette]

Са руске стране све је спремо за велики кредит намењен српској инфраструктури

Сваком становнику Србије, а поготово страном туристи, који се последњих година, па и деценија, барем једном возио по српским пругама, морало је одмах упасти у очи стање у којем се налазе домаће железнице. А то стање би се могло описати, најблаже речено, као врло проблематично. Наиме, вожња железницом је данас постала синоним за губљење драгоценог времена, поприлично малтретирање, као и за кидање танких нерава.

Добро је познато у којој мери су наши возови спори и непоуздани, па је зато на ту тему испричано и доста вицева и анегдота. А то се нарочито односи на вицеве који отприлике почињу на следећи начин: «Возио се једном приликом Јапанац возом, а возио се и Србин...». И наравно, као што претпостављате, а и сами знате из сопственог искуства, Србин је завршио своје путовање потпуно изнурен и са колосалним закашњењем. Међутим, постоји реална нада да ће овакве анегдоте у блиској будућности барем донекле постати прошлост. Наиме, ради се о томе да је напокон на видику реализација великог руског кредита у износу од 800 милиона долара, који је намењен обнови српске железничке инфраструктуре и набавци нових возова.

У Русији је тај новац већ спреман, и руска страна је већ послала све потписане документе, а да би та финансијска средства била на располагању потребно је да у Србији парламент ратификује уговоре, односно да почне са радом нова влада, а затим да се изврши ребаланс буџета и обезбеде гаранције, то јест учешће српске стране у износу до 15 процената у укупној вредности поменутог аранжмана. Приликом недавне посете српског председника Томислава Николића Москви, и његовог разговора са руским председником, Владимир Путин је поновио спремност Русије да се инфраструктурни пројекти у Србији реализују уз помоћ руског кредита, и тада је од председника Николића затражио да пружи свој допринос што је могуће бржем завршетку потребне процедуре. Такође, он је притом додао да сада све зависи од тога када ће српска страна направити пројекте и припремити техничку документацију. Двојица државника су се сагласила и да реализација тог кредита представља приоритет за Србију и Русију. Иначе, у плану који је настао као резултат преговора између српских и руских железница, говори се да ће кредит бити употребљен за изградњу другог колосека пруге између Београда и Панчева у дужини од 15 километара, а такође и за њену електрификацију, затим за изградњу пруге између Ваљева и Лознице у дужини од 68 километара, за реконструкцију 200 километара пруге Београд-Бар, као и за реконструкцију 111 километара пруге на Коридору 10.

Што се тиче услова под којима је кредит добијен – ради се о камати која ће на годишњем нивоу износити 4,1 посто, уз отплату у року од 10 година са грејс периодом од четири године. Рок за повлачење одобрених појединачних кредита за одређене пројекте у оквиру руске позајмице биће 5 година, па ће се стога период мировања отплате рачунати од оног момента када новац буде повучен. Планира се да ће радови на модернизацији српске железничке инфраструктуре бити завршени у року од три до четири године. Стога, ако у догледно време буде уложено довољно напора да се у најбржем року учине сви преостали неопходни кораци процедуралног карактера, онда ћемо вероватно једног дана престати да се смејемо вицевима на рачун неудобности и кашњења српских возова. Можда ће нам у том случају ускоро постати сасвим нормална прича која почиње са речима: «Возио се једном Србин возом... и стигао тачно на време».

[nikolay]

Поводом дана ослобођења Београда...

При ослобађању Београда октобра 1944. вођене су тешке борбе на Авали. Изгинуло је доста совјетских војника. Послије неколико година на Авали су се појавили неки чудни ораси... Обичај на Кавказу је да мајке дају синовима, кад крећу у војску,неко воће да их подсјећа на кућу, завичај! Погинули руски војници сахрањени су заједно са торбицама у којима су чували орахе које су им мајке дале. И ораси су изникли из гробова руских војника. Кажу да их још има на Авали...

Претужна и на неки начин предивна прича...

[Оливера Г.]

Сербские песни к Рождеству Христову

 

 

 

 

http://www.pravmir.ru/serbskie-pesni-k-rozhdestvu-xristovu/

[Оливера Г.]

 Свети Сава у руском царском љетопису

 

 

 

Објављено од стране onikolap на 22. јануар 2013.

 

 

БЕОГРАД, 22. ЈАНУАР, (Светигора Прес) -

 

 

 

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Завод за уџбенике објавио је капитално дјело Свети Сава у руском царском љетопису, које је приредио Милован Витезовић, а са старог руског језика превела Миљенка Витезовић. Представљање књиге одржано је јуче, 21. јануара 2013. године, у Патријаршији српској у Београду.

Скуп је отворио Патријарх српски Иринеј, а присутне је поздравио и министар културе и информисања г. Бранислав Петковић. О књизи су говорили: историчар уметности проф. др Аника Сковран, директор Завода за уџбенике г. Милољуб Албијанић, и аутор Милован Витезовић. Свечаности је, поред многобројних културних и јавних посленика, присуствовао и престолонаследник Александар Карађорђевић.

Када се 1547. велики московски кнез Русије Иван Васиљевич Рјурикович, у својој седамнаестој години, крунисао за првог руског цара, тежећи да створи велико и моћно царство, ширећи Русију ка Балтику, Криму и Сибиру, он је пожелио да својој царствености подари уникатну – историју свијета, од постања до њега. Историја је стварана као највећи књижни споменик на свијету, до тада, више у сликама, него у текстовима, на двадесетак хиљада страница, распоређених у десет томова. Ово монументално дјело названо је „Лицевој љетописниј свод”. Али, тек је у овом вијеку у Москви основана издавачка кућа „Актеон”, са главним циљем да објави ово уникатно дјело, које Руси називају цар-књигом, што је и учињено, у двадесет томова, под насловом: „Рускаја летописнаја историја, легендарное книжное собрание цара Ивана Грознога”.

Да у овом дјелу постоје и извесни српски листови знали су само ријетки научници русисти, али њихов обим нису знали. Милован Витезовић, приређивач ове књиге, скоро три деценије покушавао је да открије ту тајну. И коначно је успио: Срби у овом љетопису имају своје многобројне, хронолошки сложене, стране из своје историје до времена Ивана IV у јарким минијатурама, при чему једна од сваке ове илуминације садржи и више сцена одређених догађаја.

Српске стране почињу родословима српских владара преднемањићког и немањићког периода, а завршавају се Косовским бојем (слике боја су рађене према сведочењу митрополита Пимена из саме 1389. године). Најзначајније стране посвећене Србима – у славу су првог српског архиепископа Саве Немањића, који је и код Руса Свети Сава Српски. На сто пет страна илуминација са више од три стотине призора у њима, исликан је цео живот Светог Саве, што је свакако највећи ликовни опус посвећен овом нашем светитељу, и, вјероватно, један од најобимнијих ако не и најобимнији у овом вишетомном љетопису, што сведочи о највећем поштовању Светог Саве у Русији, у времену силног цара Ивана IV.

Руски издавач „Актеон” дао је права „Заводу за уџбенике” да издвоји српске стране из Љетописа, да их обједини у једну цјелину и објави под насловом „Свети Сава у руском царском љетопису”. Књига је објављена тројезично, на старом руском, српском и руском језику. Тако нам је оно што је било непознато и недоступно четири и по вијека – сада доступно у слици и ријечи!

У предговору, Милован Витезовић, у студији на двадесетак страна, насловљеној: „Цар Иван IV, његов монументални љетопис свијета и култ Светог Саве Српског у Русији”, разјашњава историју култа Светог Саве у Русији. У студији се, такође, приказује руско родословно наслеђе Ивана IV, али и указује на његове родословне везе са Немањићима – Палеолозима и Јакшићима.

У књизи су дата и мишљења о Љетопису Патријарха московског и све Русије г. Алексеја, председника Русије Владимира Путина, и Александра Лихачова, академика и председника писаца Русије.

 

 

Н. П.

 

 

 

[Оливера Г.]

Гостовања хора Сретенског манастира у Србиjи

Руска духовна појања и народне песме биле су на
програму недавног гостовања московског хора Сретенског
манастира у Србији. Музичари су наступали са три концерта:
први у цркви Александра Невског у Београду, а два друга у
концертним салама Новог Сада и Ниша.

 

По речима дирктора хора Фјодора Степанова, певачи у  Сrбији нису први пут.
 

Последњи пут смо били у Србији пре 7 година, и већ
смо успели да заборавимо утиске из те посете. И за нас је
било огромно задовољство да поново наступамо пред српском
публиком. После наступа смо разговарали са људима. И код
нас се нашло много заједничких музичких тема. На нашим
концертима боравило је и неколико спрских хорова, са
којима смо такође стигли да разговарамо и да направимо
заједничке планове. Тако да све време боравка у Србији
пратиле су нас добре емоције. Чак без обзира на то што
после доласка одмах је требало да одржимо концерт у цркви
Александра Невског, а затим да путујемо 40 колометара
аутобусом и одмах да наступамо у великој концертној сали у
Новом Саду. Наступ у цркви Александра Невског је протекао
у величанственој духовној атмосфери. Дочекала нас је дивна
братија, отворени, добри, часни људи. Настојник цркве је
рекао врло дирљиве речи о нашем доласку, говорио о
заједничкој мисији, која нас спаја. Искрено говорећи, мени
се тамо учинило да понекад песме из нашег златног фонда
мобу да буду много делотворније од проповеди неког
светшеника или проповедника. Оне понекад могу да послуже
за људе као проводник у духовни свет и да им помогну да на
прави начин приђу вери.

Говорећи о актуалном гостовању у Србији, Фјодор Степанов
није могао да не истакне најзначајнији сусрет за колектив.

Најнезаборавнији утисак оставио је разговор са
председником Србије Томиславом Николићем. То је био
јединствени случај. Председник нам је поклонио много
времена, разговарао је са сваким чланом хора. то је био
прави кућни пријем. Такав разговор много вреди. При томе,
како се испоставило, његова омиљена руска песма је Љубо,
братци, љубо. И ми смо је са задовољством отпевали за
српског председника.

 

Последњи наступ хора Сретенског манастира у Нишу био је везан за почетак прославе 1700 година Миланског едикта у Србији. Фјодор Степанов је подвукао посебну важност нишког концерта.
 

Ово је заиста био један од најодговорнијих
концерата за нас. Ми смо сетили да је за Србију то важан
историјски моменат. Мени се чини да претходних година тако
значајне концерте нисмо имали. За нас, разуме се, већи
значај је имала турнеја по Америци, пошто је била
посвећена јубилеју уједињења Цркава. Али наступ у Нишу за
нас је посебно значајан. Надам се да ћемо имати могућност
да посетимо Србију и наредне године. У сваком случају,
председник Србије је говорио о томе да ће му бити драго да
подржава ову традицију.

Тако памте овогодишња гостовања у Србији музичари московског хора Сретењског манастира.

 

Глас Русиje

 

23 / 01 / 2013

[Оливера Г.]

Дан светог Саве Српског у Москви

 

Григориј Соколов

28.01.2013, 17:43

       

 

© Фото: sr.wikipedia.org

Представници српске дијаспоре у Москви окупили су се 25. јануара у московском Дому националности, како би обележили Дан светог Саве Српског, аутора такозване Крмчије: скупа закона, општих за православне цркве Србије, Русије, Бугарске и Румуније.

Прво је са поздравним говором наступио председник регионалне друштвене организације Обједињење Срба, доктор правних наука Божидар Митровић.

Нашим непријатељима смета наш заједнички духовни простор. На његово уништавање они усмеравају милијарде долара. Ми стално чујемо од њих: Истиснути, истиснути! И истискују нас са Апенина, из Српске Крајине, а сада и са Косова и Метохије. Падале су НАТО бомбе, из православних цркава је уклоњена српска литургија. Али хвала Богу, у свим православним црквама од Јаранског мора до Владивостока, ми још увек чујемо химну светом Сави!

Божидар Митровић је такође говорио о археолошким ископавањима у Лепенском Виру и Винчи, где је по предању настао народ Рас, који је касније постао српски. Заједничке изворе руског и српског народа покушали су на нађу и учесници међународне научне конференције организоване у Београду 2012. године, којој су присуствовали угледни руски научници. О улози светог Саве у руско-српским односима говорио је и нови амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији. Тако се десило да је ово његово иступање било прво после именовања на високу дужност.

Мени се чини да постоји извесна симболика у томе што је први сусрет Саве Српског био са руским монасима на Светој Гори. И он је примио постриг у руском манастиру Светог Пантелејмона. Зато ми често говоримо да блиски односи Срба и Руса започињу управо тим моментом. Мени се чини да је Свети Сава био човек широких духовних хоризоната. Али он није био само највећи духовник. То је државник, човек који је учио народ да се обраћа Богу, проучава књиге, гради цркве и манастире, воли своју државу.

Излагање Славенка Терзића допунио је настојник Српског Подворја у Москви, владика Антоније.

Верујте, да Свети Сава није био подвижник, био би једноставно научник. Колико памтимо у историји научника, филозофа, истакнутих историчара! Али таквог да се сваке године поштује сећање на њега и да се окупљамо на дан његове смрти, ми нисмо срели. Једноставно обични научници нису имали светости. Управо ова светост, окосница Свего Духа, постоји само у Цркви, у молитви, само у подвигу, само у благодати. Зато је Свети Сава постао тако велик човек, зато што је носио Бога у срцу.

На празничној манифестацији многи руски политички посленици, као и посленици науке и културе добили су захвалнице за помоћ Србији. Међу њима је руководилац руско-српске православне гимназије у Москви Иља Числов. По речима Божидара Митровића, пред његовим вратима стоји ред српских писаца: сви желе да управо он преводи њихове књиге са српског на руски. Обраћајући се присутнима Иља Числов је приметио:

Свети Сава је увек био познат у Русији. Још у 13. веку се преписивала код нас Крмчија светога Саве. А 1517. године старац Исаија је донео Теодосијево Житије светога Саве за великог руског кнеза Василија Трећег. И ова књига је постала једна од најчитајнијих у манастирским библиотекама. Тако је то било кроз векове. Руски цар Иван Грозни који је везан својим пореклом за српску земљу сматра се да је заслужен за појаву лика светог Саве у Архангелској саборној цркви Московског кремља. А морам да кажем да и у новије време свети Сава је добро познат у нашој земљи. Познате су нове фреске и иконе. Једна од таквих икона се налазила у Старом Симонову. Пре неколико година је пренета у цркву Александра Невског у Кожухову. Ова икона је проплакала на дан бомбардовања Срба од стране Американаца и њихових савезника. То се десило још пре рата 1999. године, у априлу 1996. године, када су Американци бомбардовали Србе у Крајини. Свети Сава то је велика љубав према роду свом као и према Богу. А то нас одржава у овом свету. И Србе, и Русе, и све хришћане.

По окончању званичног дела започео је концертни програм, у којем су изведене српске и руске народне песме. И наравно, химна Светом Сави у извођењу дечијег хора из Србије.

Наставак репортаже о прослави Дана светог Саве Српског у Москви слушајте сутра.

 

 

Дан Светог Саве српског у Москви (други део)

 

Григориј Соколов, Весна Семичастнова

29.01.2013, 19:16

         

© Фото: Московский дом национальностей

Настављамо репортажу из Дома нација где су се преставници српске дијаспоре окупили 25. јануара на Дан светог Саве Српског. Сала је била препуна гостију.

Међу организаторима овог празника је руска компанија Интер-центар. Пред микорофоном је директор компаније Олга Сичева.

Тако се десило да радим са дијаспорама које живе у руској престоници. Руководим библиотеком у Москви. Срби су се обратили нама међу првима, имали смо покушаје да се направи српски културни центар на територији библиотеке. Раније смо Дан светог Саве организовали у амбасади. Ове године смо решили да обележимо тај догађај у Дому нација. Сада смо добили од њих акредитацију и надамо се да ће овде бити нешто попут српског клуба.

У оквиру концертног програма на празничној манифестацији у Дому нација наступала су деца их хора дечије школе Невен. Руководилац школе Даница Продановић говорила је о својој делатности.

Пошто смо пренели са вртићем и са школом, сад има деца од четири године до петог разреда. Она врло радо учествује у свим таквим збивањима. Заинтересовани су. Али, нажалост, у Москви то је тешко због гужве, саобраћаја, због удаљености. Некад је наша школа имала 250 ученика. То је више него сада. Повезани смо са Амбасадом. Кад год нешто пожелимо, зову се. Следећа наша манифестација биће крос, додела медаља, диплома.

Деца их хора су извела на празничној манифестацији химну Србије и химу светом Сави, говорила су стихове на српском.

Многи од њих рођени су у мешовитим српско-руским породицама. за врло кратко време успели су да науче све текстове, тако су велику жељу имали да натупе на овој вечери. Говори отац две младе хористкиње Љубомир Борић.

Као што сте видели, они слабо знају српски језик. И тек сад покушавамо да то урадимо кроз музику, кроз рецитовање стихова. И надам се да ће да се добро науче српски језик, као што знају руски. Тако да неће бити разлике између српског и руског језика. Нажалост, на ову манифестацију долазимо први пут. Досада нисмо имали информација. Сада смо били позвани, и учествовали смо са задовољством. И иако нас буду звали поново, доћићиемо поново. Поготово што су девојке задовољне да одлично су наступиле. Пре свега, родитељи су задовољни. Ми смо поносни зато што имамо такве девојке да нико није приметио да оне не знају српски језик.

Са својим супругом се слаже и мајка девојчица, Ина.

Све је то врло занимљиво и за нас, и за децу. Много сазнајемо, чак и учимо српски језик.

Деца радо уче у школи. говори једна од ученица Драгана Џамић.

Чим се сретнемо. Дружимо се са другарима, читамо књиге са учитељицом. Кад не знамо шта да урадимо, увек прижемо према њој, и она нам помогне, и ми се запамтимо напамет.

Осим самих организатора, политичких посленика и бизнисмена, на овај дан у Дом нација су дошли и посленици културе. Међу њима је и глумац Срђан Симић. Пре три године, 2009. године, Срђан је учествовао на међународном позоришном форуму Златни витез у Москви, годину дана касније је дошао сам у руску престоницу и основао овде своју позоришну радионицу. Сада његова позоришна трупа има 15 људи, они наступају у Москви и другим руским градовима. Срђан Симић је говорио о једном врло важном пројекту.

Сад постоји идеја отварања балканског клуба у Москви, можда баш и у Дому Националности. Та идеја је већ старија, ми нисмо нашли до сада простор. Па сад смо некако близу реализације тог пројекта.

Тако је протекао Дан светог Саве у московском Дому нација.

http://serbian.ruvr.ru