Раскол је једини узрок екуменизма

[Bistrik]

Ja govorim o ratovima nožem, puškom, kalašnjikovima, minama, bombama, tenkovima i raketama u kojim se ljudi ubijaju i masakriraju. Ti znaš za takav nekakav pravoslavni rat? Ne mislim na alegorične prikaze duhovnog rata s grješnim mislima raznim podvizivanjem, molitvom i postom, brojanicom i metanijama. Mislim na pravi rat u kojima jedni ljudi ubijaju druge ljude pomoću tehnike i oružja specijalno izmišljenog i namjenjenog k tome.

 

Ми се не плашимо оних који убијају тела наша.

[Bistrik]

Псалам 35.
За крај, слуге Господњег Давида.(МТ: Псалам 36)

2. ГОВОРИ безаконик грешећи у себи,
   нема страха Божијег пред очима његовим;
3. јер обману пред Њим
   да призна безакоње своје, и да омрзне (на њега).
4. Речи уста његових су безакоње и лаж,
   не хтеде да се опамети да чини добро;
5. безакоње смисли на постељи својој,
   иђаше сваким путем рђавим,
   а на зло (никад) не негодова.
6. Господе, на небу је милост Твоја,
   и истина Твоја до облака;
7. правда је Твоја као горе Божије;
   судови су Твоји бездан многи;
   људе и животиње спасићеш, Господе.
8. Како си умножио милост Твоју, Боже;
   и синови људски под окриљем крила Твојих надаће се.
9. Опиће се од обиља дома Твога,
   и потоком сладости Твоје напојићеш их.
10. Јер је у Тебе извор живота,
    у светлости Твојој видимо светлост.
11. Продужи милост Твоју онима који Те знају,
    и правду Твоју онима правог срца.
12. Да ми не дође нога охола,
    и рука грешника да ме не потресе.
13. Тамо падоше сви који чине безакоње,
    избачени бише и не могаху опстати.

[Bistrik]

Псалам 57.
За крај, да не погубиш, Давидов, за стилографију. (МТ: Псалам 58)

2. ЕДА ЛИ заиста правду говорите?
   еда ли право судите, синови човечији?
3. Јер у срцу безакоње чините на земљи,
   неправду руке ваше плету.
4. Отуђише се грешници (још) од материце,
   заблудеше (још) од утробе, говорише лажи.
5. Гњев је њихов на подобије змије,
   као у аспиде глуве и која зачепљује уши своје,
6. која неће чути глас бајача,
   (ни) бајалицу бајану од вешта (бајача).
7. Бог скрши зубе њихове у устима њиховим,
   чељусти лавова сатре Господ.
8. Уништиће се као вода мимотекућа;
   затегнуће лук свој докле не изнемогну.
9. Као восак растопљен ишчезнуће;
   паде огањ на њих, и не видеше сунца.
10. Пре но што дође трње ваше до гране,
    још као живе, као у гњеву прогутаће вас.
11. Обрадоваће се праведник кад види одмазду (безбожнима
    руке своје опраће у крви грешника.
12. И рећи ће човек: Ево заиста има плода праведнику,
    има дакле Бога који им суди на земљи.

[Милан Ракић]

Svi su ratovi u istoriji protiv pravoslavlja i Crkve. Direktno ili posredno.

О Боже 

[Zayron]

 

Псалам 1.

(Псалам Давидов, не натписан у Јевреја)

1. БЛАЖЕН човек који не иде на веће безбожника,

   и на пут грешника не стаде,

   и на седалиште погубника не седе.

2. Него је у закону Господњем воља његова,

   и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.

3. И биће као дрво засађено крај извора вода,

   које плод свој доноси у време своје,

   и лист његов неће отпасти,

   и све што ради преуспеће.

4. Нису такви безбожници, нису такви,

   него су као прах који ветар размеће са лица земље.

5. Зато неће устати безбожници на суду,

   нити грешници у сабору праведних.

6. Јер зна Господ пут праведних,

   и пут безбожника пропашће.

 

 

Da, odlično to tamo piše.

 

Јер зна Господ пут праведних,

и пут безбожника пропашће.

 

A ako već Gospod zna njihov put onda zna i zašto ih je stvorio a takodjer i zna zašto su oni sad takvi kakvi su, zna kakvi su bili i zna kakvi će biti. a zna i kakav si ti. Ali ti to ne znaš, ne možeš znat sve to što zna Bog. zato tamo dalje piše.

 

Зато неће устати безбожници на суду,

нити грешници у сабору праведних.

 

A taj sud je čiji? Tvoj ili Božiji? Ti budeš tamo sudit te ljude ili ih Bog bude sudit?

Ubiti nekog čovjeka znači preuzeti taj sud Božiji nad njim u svoje ruke, na to pravo nema niko.

[Zayron]

Ratovi Rima protiv Kartage su bili vrlo poznati i moglo bi se reći svjetskim ratom antičkog svijeta pa nisu nmogli biti ni protiv Crkve jer Crkva tada nije postojala, znamo svima kad je rodjendan Crkvi, a nisu mogli biti ni protiv pravoslavlja jer ni pravoslavlje tada još nije postojalo. Ili Makedonija i Perzija, Aleksandar Veliki i Darije, ko je od njih bio pravoslavni hrišćan?

[Bistrik]

О Боже 

 

Удари се јаче. Можда се освестиш!

[Bistrik]

АВВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ
ТУМАЧЕЊЕ ДРУГЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА
СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

 

2: 15-16 "Јер смо ми Христов миомир Богу у онима који се спасавају, и у онима који пропадају. Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот."

 

Хришћани су Христов миомир "у онима који дакле који се спасавају, и у онима који пропадају: једнима дакле мирис смртни за свет, а другима мирис животни за живот". "У онима који се спасавају" хришћани су "Христов миомир" на тај начин што их својим божанским миомиром све више одушевљавају за подвиге спасења. Јер они који подвизима граде своје спасење добијају од тога миомира нове снаге, он их опија, заноси, усхићава, одушевљава на све веће ивеће подвиге спасења. Исто тако, у "онима који пропадају" хришћасни се јављају као "Христов миомир" и желе да их омиомире, али они остају упорно у гресима својим, у смраду свом. Шта то значи?

Значи да људи заиста слободно располажу собом, својом душом: и при очигледности Христовог миомира, који представља изузетну вредност у свету, они добровољно остају у своме смраду, хране се отровним помијама, и неће са Христом и за Христом, неће са христоносцима и христољупцима, иако су и ови од исте људске грађе од које и грехољупци и смрадољупци. Као што је Христос и све Христово - миомир, тако је смрад и све греховно, ђаво и све ђавоље - смрад, злосмрадије. Очигледна је истина, доступна свачијој провери: кроз познање и једних и других испољава се оно што им је у души - мирис или смрад. У томе је новина еванђелског откривења. За миомир богопознања и смрад ђавопознања сазнали смо од оваплоћеног Бога и Господа Исуса Христа.

Јављајући кроз себе "миомир Христов", хришћани јављају "мирис живота за живот", те тако нема двоумљења око тога: јасно знамо шта је оно што мирише "на живот", на бесмртност, на живот вечни.

А шта је то? Све што је Христово и еванђелско. Живот је у сржи логосан (Јн. 1:4), тојест Христов, и стога одише миомиром Христовим. Да би то могао осетити , човек треба да има благодаћу еванђелском освећена и облагодаћена чула. Но хришћани, јављајући кроз себе миомир Христов, потпуно јасно разликују оно што мирише на смрт, "мирис смрти". Нема неспоразума: "мирис смрти" гнезди се у гресима, у злу. Ако је човек грехољубив, онда душа његова мирише на смрт, и из њега се шири "мирис смрти" који је свакоме "на смрт", чим га унесе у себе и задржи у себи. Као што се тело у смрти и од смрти распада, трули и смрди, тако се и душа, умирући кроз грехе, распада и смрди. По светој речи пророковој: "Душа која греши, та умире" (Језек. 18:20), што значи: та смрди, та мирише на смрт, заудара на смрт.

"И за ово ко је врстан"? то јест, ко је врстан, ко достојан да буде "Христов миомир Богу"? Ко? Само онај који се свом душом, свим срцем, свим умом смири пред чудесним Господом Исусом, и у своју свесиромашну душу (да, свесиромашну, јер је без Њега душа људска не само сиромашна, него увек и свуда свесиромашна) прими Господа Исуса, и осталим Га светим добродетељима и светим тајнама занавек задржи и настани у својој души. А из Њега - увек се лучи неисказани миомир божански.

 

2:17 "Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божју, него као из чистоте, него као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо"

 

Благовест Богочовекова је сва од Бога. Зато је могу чисго и успешно изразити и саопштити само божанске речи, речи богонадахнуте. Еванђеље Спаситељево не само долази од Бога, него се и проповеда "из Бога". То је једини начин да га људи не покваре "превиспреним речима мудрости људске" (1 Кор. 2,4), већ да остане у чистоти Божјој. ? оно остаје такво само ако се говори "из чистоте" божанске, ако се предаје оно свечисто Еванђеље које излази из свечисте и свебожанствене душе Господа Христа. ? Богу се може говорити достојно и спасоносно само "из Бога", само Богом. Не додајући ништа своје, човечје; не уздајући се ни у шта људско. Све је ту од Богочовека: и Истина, и речи ? Истини; и Љубав, и речи ? Љубави; и Правда, и речи ? Правди; и Вечност, и речи ? Вечности. Стога је и света дужност: свагда и свуда говорити ? Еванђељу нао "пред Богом". Не може се уопешно говорити ? Христу, а"о се не говори из Христа, и у Христу: "у Христу говорило": свим бићем смо у Њему, свом душом, свмм срцем, стога и сваком речју. Све што је наше, од Њега вам долази преображено, освећено, обожено: јер се у Њега усељујемо вером, љубављу, надом, а најпре светим крштењем и - осталим светим тајнама. У Христу нам је срце, зато "у Христу" осећамо; у Христу нам је ум, зато "у Христу" мислимо, умујемо, расуђујемо; у Христу нам је воља, зато "у Христу" хоћемо; у Христу нам је и око, и ухо, и језик, зато: "у Христу говоримо". Све наше је охристовљено, па и чула, па и тело. Он, Бог Логос, очовечио се, и као човек живи међу људима. Он, Богочовек је увек ту, кроз Цркву ту, и зато омо у овом свету ми хришћани увек "пред Богом", - јер смо пред Христом, који је вазда и вавек свим бићем у Цркви својој. Ми стално живимо пред Христом, пред очима његовим, пред лицем његовим. Ми Христом, и у Христу говоримо; ми Христом, и у Христу гледамо; ми Христом, и у Христу чујемо; ми Христом, и у Христу деламо. То и значи бити хришћанин: бити увек у Христу, са Христом, за Христом. То и значи спасавати се: бити увек у Спаситељу, са Спаситељем, са Спаситељем. Да је Бог Логос хтео да се ми спасавамо на теориски, апстрактан начин, Он не би ни силазио у наш свет, не би се оваплотио, очовечио, и сав остао у свом Богочовечаноком телу, Цркви. ? Он је то учинио, да бисмо ми живели у Њему и Њиме, и били у Њему и са Њим: у Богу, пред Богом, са Богом, Зато у Христу говоримо, у Христу творимо, у Христу живимо, у Христу бесмртујемо.

"Квари реч Божју", "фалсификује реч Божју", "нечисто проповеда реч Божју" сваки који откида од богочовечанске пуноће личности Христове, и од богочовечанске пуноће Еванђеља његовог. Богочовек Христос се правилно и истински проповеда само када реч његову, "реч Божју" проповедамо "као из Бога, пред Богом, у Христу". Еванђеље Хрлстово се истински проповеда само ако "у Христу гов-римо", "из чистоте", "из Бога", "пред Богом". Апостолство то и јесте: "пред Богом у Христу говоримо", и то "из Бога" (2 Кор. 12,19). Хришћанство то и јесте: "пред Богом у Христу говоримо", и то "из Бога". Проповедник Христв не сме никада себе проповедати. Јер би проповедао човека.

? човек? - Сав у гресима, у смрти, у прљавштини, у демонизму. Проповедник Христов је само слуга Христов, који верно саопштава и речи и мисли и заповести Господара и Господа свог - Спаситеља Христа, Богочовека.

Разлика између хришћанства и свих осталих религија, философија, наука је у овоме, само у овоме: оне су све од човека и по човеку, а оно - од Богочовека и у Богочовеку. Оно једино и спасава род људски, јер носи у себи Спаситеља: Њега вечноживог даје људима, и Он их спасава од греха, смрти и ђавола, и уводи у Царство Божје, у све што је божанско, свесвето, свесавршено, бесмртно, вечно. Зато се богочовечност хришћанства ни по коју цену не сме кршити, умањивати, уништавати, ни на рачун разнлх антропоморфизама и хуманизама кварити, реформисати, унакажавати. У свему и по свему хришћанство је од Богочовека и у Богочовеку. Само тако оно је заиста спасење света и рода људског. Стога свети алостол и објављује: "Ми себе не проповедамо, него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуеа Господа ради" (2 Кор. 4,5).

[Zayron]

Све које си навео изузев православних, носе слику Божју у себи истим начином као и ђаво, као створења.

 

Omg, Bistrik, jesi li uopšte svjestan da si sad (skoro) ispovijedio jeres? A ta jeres u tvom slučaju je blabolizam jer ni ne znaš da si je djelomično već izrekao. Inače se u teologiji naziva dualizmom i rafinovano postavljenim nizom pitanja i podpitanja iskusan dogmatičar bi te"načapao" na djelu tj. doveo u tjesnac, bezizlazno argumentaciono stanje, stav argumentativne nužde, slijepu ulicu i zatvorio u kavez ko štiglića za što ja nemam vremena a ni raspoloženja. I ti takav revnitelj padaš na jednoj od najstarijih i najprimitivnijih, da ne kažem najvulgarnijih hrišćanskih jeresi. mogao si barem izabrat nekakvu intelektualno rafinovaniju.

[Zayron]

@Bistrik

 

Inače kad bi se spojilo sve to što si do sada rekao  i napisao s ovom posljednjom izjavom

i dalo do jedne suvislosti imaš dijagnozu manihejski dualizam ko "grom", ko iz knjige što kažu.

http://cs.wikipedia.org/wiki/Manicheismus

[Zayron]

@Bistrik

 

Ma ko da je sad važna ta dogmatika i taj neki tamo manihejski dualizam,

I majstoru se nekad tako omakne nešto, važno je ovo a to razumije svako.

http://ruskline.ru/news_rl/2014/03/31/masony_i_iezuity_protiv_moskvy/

 

[Zayron]

Ispravka (ja više naš ni ne mislim sve si prevodim sa češkog)

"stav argumentační nouze", ahahaha, zato ovako čudne formulacije

 

stav stanje argumentativne nužde krize,

 

[Milan Nikolic]

Pravoslavni ekumenizam je ništa više nego istočni papizam.

 

Ава Јустин: Екуменизам. Отројичењем. То је најбескрајнија димензија екуменизма.

 

Владика Атанасије: Отројичење, обогочовечење - важна карактеристика Јустиновог Православног схватања правог Екуменизма.

 

Ава Јустин: По самој природи својој Црква је Екуменична, јер је Католична.

 

Владика Атанасије: Кристално јасан православни појам и стварност правог Екуменизма.

 

Ава Јустин: Екуменизам богочовечанске саборности.

 

Владика Атанасије: Поновљена основна теза о.Јустина о Православном Екуменизму.

 

Читајте више у Свети Ава Јустин, Записи о Екуменизму, манастир тврдош 2010.

[Milan Nikolic]

@@Bistrik,

 

Ава Јустин: По самој природи својој Црква је Екуменична

 

Понављај ово док не заспиш.

[Zayron]

Ova propovijed mi se vrlo svidjela:

http://www.bitno.net/vijesti/hrvatska/sredisnje-ekumensko-slavlje-u-zagrebu-vratimo-se-svi-isusu-kristu-i-njegovoj-poruci/#.U6jqGJWKCcw