Pravoslavlje vs. sanjarenje i maštanje

[badenac]

Ja mislim da bi se sanjarenje moglo definisati kao ideja koju vlasnik u startu nema nameru da sprovede u delo, bez obzira dal je suvislo ili ne.

Односно,лакше му је да то дело направи у машти него да се суочи са реалним светом и  да се ту потруди да оствари своју намеру.

Са пуним правом је вера против сањарења јер је оно манигетација лењости а лењост јесте велики грех.

[DYNABLASTER]

Односно,лакше му је да то дело направи у машти него да се суочи са реалним светом и  да се ту потруди да оствари своју намеру.

Са пуним правом је вера против сањарења јер је оно манигетација лењости а лењост јесте велики грех.

Nije samo lenjost, nego i zaokupljanje uma beskorisnoscu koja tako zatire vrlinu....

[Срђан Шијакињић]

Ја сам однос православља према сањарењу схватио тако да православље има проблем само са тим када човек развије образац понашања у коме од стварности бежи у свет фантазије, када год наиђу проблеми или му јеноставно живот не буде занимљив... Само по себи, мислим да ни сањарење ни машта нису лоши, па ни из перспективе вере.

[Драгана.]

Мени би живот био досадан и глуп без маштања и сањарења. :Ѕ

[Панарет]

Да ли уопште постоји и може постојати нешто као што је "однос православља према сањарењу"?

[Срђан Шијакињић]

Да ли уопште постоји и може постојати нешто као што је "однос православља према сањарењу"?

 

кад мало размислим одлично питање... читао сам код неких стараца, мислим да је старац Пајсије у питању, о томе како је маштање лоше и сл., али ипак можда је проблем што се многи ставови, разбацани свуда по делима стараца и светитеља, макар били само опаске, понекад узимају здраво за готово, као да морају да важе беусловно за све људе и ситуације...

 

ПС: иначе, понекад ми се чини да је, све и када бисмо се трудили и покушавали, немогуће живети православље по систему масе do & don't

[Juanito]

ПС: иначе, понекад ми се чини да је, све и када бисмо се трудили и покушавали, немогуће живети православље по систему масе do & don't

 

Није главно питање да ли је могуће, већ чему то? Све ствари код којих нико не пати су потпуно произвољно стављене на ”но но” листу.

[Deja Vu]

И шта с тим? Ко ту тачно трпи штету и због чега? Наравно, може то да пређе у патологију, али буквално све може, па су опет неке ствари произвољно стављене на листу грехова, а неке друге нису. И онда се за ове на листи измишља зашто су штетне по човека. Ма важи...

 

 

 

 

Вауууу, какав грех. Треба замишљати само оно од чега ти после буде мука.

 

Па ако маштање пређе границу може да пређе на дело, дакле силованије. У сваком случају такво замишљање шкоди души што би се рекло, окупира човеков ум па тако постане заробљеник блудних мисли. Нешто слично као бриге кад окупирају човека па ни на шта друго не мисли већ само на бриге и плус што те бриге могу да буквално поједу човека. Ово баш и не може да шкоди телу, али је у сваком случају непотребно, бескорисно. Наравно, сви смо имали такве мисли, деси се, али проблем је ако то постане навика. Што би лепо рекао Лао Це (ако је уопште он ово рекао):

 

 

А грех је ваљда промашај циља. Тај циљ је обожење, а оно баш и није могуће ако се мисли не исконтролишу. Безгрешни не можемо бити. Немој сад да схваташ како ако си једном замислио сцену секса са комшиницом, одеш у пакао где те баце на роштиљ. Сањарење је нешто непрестано. Пробудиш се, прва мисао комшиница, умијеш се и даље она, цео дан седиш и замишљаш и ништа друго не радиш. 

У реду ако једном сањариш, сви смо верујем, проблем је ако останеш у томе, ако човек бежи у своје фантазије и ништа друго не ради. Што би неко рекао: ''Људски је грешити, демонски је остати у греху.''

 

А машта у добром случају је кад седнеш па смислиш нешто и направиш, а и не мораш да направиш. Машта је дата од Бога, део је десне хемисфере мозга која служи баш за имагинацију, креативност, маштарије, јер да тога нема не бисмо имали овај форум рецимо, он је сам настао маштом у нечијом мозгу или мозговима. 

[Juanito]

Па ако маштање пређе границу може да пређе на дело, дакле силованије.

 

Даље стварно не могу да читам... Добро је да барем нема педофилије у првој реченици. 

[Deja Vu]

Даље стварно не могу да читам... Добро је да барем нема педофилије у првој реченици. 

 

Мислим да остатак крије одговор на твоје питање, а овде сад нећу поново да пишем. 

[Срђан Шијакињић]

Није главно питање да ли је могуће, већ чему то? Све ствари код којих нико не пати су потпуно произвољно стављене на ”но но” листу.

 

моје лично мишљење је да су неке ствари стављене на листу превентивно, јер су можда неког некад мучиле... а неке забране су можда преузете донекле и по инерцији, јер су постојале, на овај или онај начин, у скоро свим религијама и заједницама (нпр. многе забране везане за сексуалност)... то је, бар мени, често доста велики проблем, што се ретко ко труди да објасни смисао који стоји иза одређеног правила, него се гура прича "не можеш ти да знаш боље од - додати ауторитет по жељи -, не буди маловеран, не буди горд" итсл., што понекад уме мало да вређа интелегинцију саговорника.

[Juanito]

Мислим да остатак крије одговор на твоје питање, а овде сад нећу поново да пишем. 

 

Ма видео сам, али опет није одговрено ни на шта. Све је произвољно. Ти све то мислиш зато што ти је неко рекао да нешто треба или не треба, да је добро или лоше, да се овако стиже до обожења, а онако не. Негде си прочитао или чуо од некога кога сматраш ауторитетом. У супротном ти никада не би пало напамет да је нешто штетно. Легитимно је све то, наравно, само мени лично бесмислено.

[badenac]

Мени би живот био досадан и глуп без маштања и сањарења. :Ѕ

 

Признајем,без сањарења не би било поезије а без поезије свет би изгледао као пролеће без ружа.

Ипак све је у мери.Мало сањарења може да покрене, али живот у сањарењу је ипак  добар само за надарене уметничке душе,не за обичне,"свакодневне". људе.

[Juanito]

моје лично мишљење је да су неке ствари стављене на листу превентивно, јер су можда неког некад мучиле...

 

Али то је толико индивидуално да нема апсолутно никаквог смисла стављати га у правило. Тако ја могу да ставим да је спорт штетан, јер сам сломио руку на баскету. Наравно да све може да буде опасно, али то не значи да не треба да живимо и уживамо у животу. Могу да кажем: ”Хеј, пази кад играш, можеш да паднеш и да се повредиш, као што сам ја.” Еквивалент би био ”Пази кад замишљаш комшиницу, можеш да се навучеш и да заборавиш на реалност.” или нешто слично томе. А за ово остало се слажем, баш о томе и причам. Мени лично, до душе, не вређа интелигенцију (јер знам да то није намера оних који тако објашњавају), али ми је бесмислено. Не осећам ни трунку потребе да будем део те приче.

[Панарет]

што се ретко ко труди да објасни смисао који стоји иза одређеног правила

 

Слажем се, али фали и покушаја да се добро промисле многи учмали императиви у вери, него се они сви у старту прихватају па се онда покушава удахнути смисао у њих...А као што ти рече и то се ретко чини.