Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Оља]

Ето, Иване Илићу, човече лепог гласа, комплета за тебе

[Andre Williams]

Свака част!  facenew22222222

[Оља]

http://radiosvetigora.wordpress.com/2011/08/14/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%E2%80%9E%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BB%D0%B8-%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D1%83/

algabacaju

[Andre Williams]

Ко има уши да чује...

тазе

Постоји ли будућност у нерелигиозном друштву - 1. део

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4970&do=view

Постоји ли будућност у нерелигиозном друштву - 2. део

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4968&do=view

bendoff

[Guest - . . .-]

Браво имењаче, царе!  bendoff

[Andre Williams]

0102_laugh

вечерас пада јубиларни 100-ти снимак  bendoff

[Зоран]

Митрополит Иларион (Алфејев) у посети Цариградској патријаршији

26. Август 2011 - 14:46

Са благословом Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, Митрополит волколамски Г. Иларион допутовао је у Истанбул 20. августа 2011. године, где је боравио у званичној посети Цариградској патријаршији. У пратњи Митрополита Иларион били су протојереј Николај Балашов и јерођакон Јован (Копејкин).

Митрополи Иларион се 21. августа 2011. године, поклонио светим моштима великих хришћанских учитеља Григорија Богослова и Јована Златоуста, а затим је заједно са Патријархом Вартоломејем отпутовао на острво Имврос (the Island of Gökçeada (Imbros)), Патријархово родно место. Приликом посете острву Патријарх Вартоломеј и Митрополит Иларион су се помолили Господу у Успењској цркви. Два јерарха су сутрадан, 22. августа, посетили Патријархово родно село Светог Теодора. Том приликом, Патријарх је показао Митрополиту где је рођен и где је провео детињство и рану младост, а затим и цркву Успења где је био чтец. Двојица јерарха су у тој цркви служили вечерњу службу Богу. Сутрадан су у истом храму служили Свету Литургију. После Свете службе, Патријарх Вартоломеј је упутио топле речи добродошлице Митрополиту Илариону и његовим сапутницима, наглашавајући значај Одељења спољних послова Московске патријаршије за мисионарење Православне Цркве у свету. У узвратној беседи, Митрополит је заблагодарио Патријарху на топлом гостопримству и братској љубави и посебно истакао међу-хришћанску солидарност, где би требало да главну улогу имају Православне Цркве . Православна Црква треба да буде јединствена у модерном добу, а да све помесне Православне Цркве буду солидарне и живе у јеванђељској љубави. Данас - у савременом свету - глас Православне Цркве треба да се чује на свим меридијанима. На крају беседе, Митрополит Иларион је даривао Патријарха Вартоломеја иконом Светог Серафима Саровског.

Следећег дана Митрополит Иларион и делегација Руске Православне Цркве из Истанбула се упутила у Израел, како би посетили Патријарха јерусалимског Г. Теофила.

Фотографије: Nicholas Manginas

Извор: http://www.mospat.ru, http://www.patriarchate.org

Преузето са сајта: Српска Православна Црква

[marko_13]

Митрополит је заиста неуморан посленик на њиви Господњој. Слава Богу на таквим архијерејима!

[Владан]

Питање слања руских монаха на Косово се разматра, а његово коначно решење ће зависити од жеља и потреба наше српске браће

Сматрају га једним од најутицајнијих великодостојника Руске православне цркве, истичу као одличног теолога, хвале као композитора, описују као отвореног за дијалог са другим хришћанским црквама. Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) на челу Одељења спољних црквених веза Московске патријаршије наследио је садашњег поглавара руске Цркве патријарха Кирила. Са те позиције неколико пута упућивао је важне поруке везане за Српску православну цркву: о Косову и Метохији и заједничкој борби да се тамо заштити и очува православље, o заштити светиња, помоћи у завршетку радова на Храму Светог Саве. Последња порука тицала се мисије СПЦ у Црној Гори. Митрополит Иларион је рекао да у Црној Гори постоји једна канонска православна црква, СПЦ, и мала „самопрокламована група која настоји да себе прикаже као православну цркву”. Став Руске православне цркве о овом питању тиме је јасан, али остаје неразјашњено: како решити проблеме између званичника Црне Горе и СПЦ?

– Очигледно је да проблеми који су се накупили у црквено-државним односима у Црној Гори морају бити решавани између власти суверене црногорске државе и представника Српске православне цркве током стрпљивог дијалога са пуно узајамне пажње и стрпљења. Решење ових питања није могуће без озбиљног уважавања канонских основа православне цркве, који имају вишевековну традицију, која одражава њену духовну природу и у складу је са њеним високим призвањем. У исто време, канонско устројство православне цркве поседује довољну гипкост и дозвољава, уз присуство добре воље, да се пронађе компромисно решење и код најосетљивијих питања. Током мојих скорашњих сусрета са представницима државног руководства Црне Горе, више пута сам чуо изјаве да идеја стварања једине црногорске православне цркве не подразумева мешање у канонски поредак. Међутим, мора се признати да реални успех у остваривању такве врсте реформе може бити постигнут само уз уважавање мишљења српске Патријаршије која је историјски надлежна за питања црквеног живота православних хришћана у Црној Гори – каже митрополит Иларион у интервјуу за „Политику”.

Након ваше последње посете Србији почетком априла ове године, у српским медијима доста се помињало да сте током сусрета са великодостојницима СПЦ наводно пренели неблагонаклони став Руске православне цркве у вези са могућим позивањем папе Бенедикта Шеснаестог да посети Србију 2013. године. Да ли је заиста било речи о овој теми на састанцима са српским архијерејима?

Та тема није била предмет посебне расправе током сусрета са архијерејима Српске православне цркве. То питање је унутрашња ствар српског Патријархата. Колико је мени познато из средстава јавног информисања, међу архипастирима Српске православне цркве не постоји јединствено мишљење о питању позивања папе. За сада карактер предстојеће прославе поводом 1.700 година Миланског едикта није најјаснији – да ли се та прослава замишља као сведочанство важности овог историјског јубилеја за представнике свих хришћанских конфесија или пак као прилика да се искаже братско јединство помесних православних цркава.

Борба за опстанак СПЦ на Космету и даље траје, њена мисија је још увек озбиљно угрожена. Ви сте спомињали идеју да се православно присуство на Косову појача руским монаштвом и свештенством. Да ли се такве замисли и даље разматрају и хоће ли бити остварене?

Ово питање се још увек разматра, а његово коначно решење ће зависити од жеља и потреба наше српске браће. По благослову свештеноначелника СПЦ, разматрамо нашу могућу помоћ са преосвећеним епископом рашко-призренским Теодосијем. Такође, позитивно оцењујемо чињеницу да је руска држава, у оквиру учешћа у програму Унеска, пружила значајну финансијску подршку обнови православних светиња на Косову.

Били сте представник Руске православне цркве (РПЦ) при европским међународним институцијама у Бриселу. Колико је за православце значајно да имају представника пред европским цивилним властима и колико је то било корисно за РПЦ?

По решењу Светог Синода моје деловање у улози представника РПЦ при европским међународним организацијама почело је у јулу 2002. године и трајало све до 2009. године када сам постављен на чело Одељења спољних црквених веза Московске патријаршије. У том периоду представништво је активно сарађивало са институцијама Европске уније у великом броју питања, учествујући у разматрању проблема који имају заједнички интерес за све хришћане у Европи. Управо тада се формирала традиција годишњих састанака верских лидера Европе са руководством ЕУ. Ови састанци су постали плодоносни начин за успостављање дијалога религиозних заједница са тим интеграционим уједињењем на којима је постало могуће да се интереси верника изнесу на високом политичком нивоу. Дијалог са ЕУ је један од доказа сврсисходности функционисања представништва РПЦ у иностранству. Што се тиче садржаја црквено-дипломатског рада, као и вековима уназад, у његовој основи лежи првенствено сведочанство о непролазној Истини Христовој. Израз тог призвања у наше време јесте брига за очување моралних оријентира у међународној сарадњи. То је посебно важно за дијалог са међународним организацијама које се баве питањима права човека и међукултурним дијалогом. Црква, предлажући путеве решавања друштвених проблема, ослања се на вишевековно искуство човечанства као и на духовно наслеђе Европе, која даје човеку и друштву у целини убедљиве мотиве за доброчинитељски живот. За већину народа Европе слични мотиви су незамисливи ван хришћанске вере, о чијим идеалима ми сведочимо током нашег целокупног рада.

------------------------------------------------------------------------------

Неопходна сарадња православаца и католика

Православни и католички црквени званичници су више пута изражавали забринутост да Европа губи свој хришћански карактер. Ви истичете да православни и католици треба заједно да се залажу за очување традиционалних хришћанских вредности у Европи. На који начин би две цркве могле заједно да пронађу решење за овај нимало лак проблем и да ли мислите да би таква сарадња могла имати штетне последице за једну од две Цркве, како се може чути у одређеним црквеним круговима, који ову сарадњу доживљавају као пут ка унији?

У последње време постаје све очигледнија неопходност сарадње православаца и католика у очувању традиционалних хришћанских вредности у савременом секуларном друштву. Позиције наших цркава су блиске у многим питањима које свет данас ставља пред хришћанство – то су процеси либералне секуларизације, глобализације, слабљење породичних вредности и подривање норми традиционалног морала. Наше цркве заједно иступају против абортуса, еутаназије, медицинско-биолошких експеримената који нису у складу са основним етичкимпринципом уважавања људске личности... Све актуелнији постаје проблем хришћанофобије, угрожавања права хришћана због религијске припадности. Нажалост, испољавање отворених антирелигијских ставова примећујемо и у савременој Европи где одређене политичке структуре покушавају да истисну религију из друштвене у искључиво индивидуалну сферу живота. И о овом питању истоветна позиција двеју цркава може да има велики значај. Православно-католичка сарадња може да се развија у различитим облицима. То могу да буду заједнички културни пројекти, друштвене акције, активно деловање на нивоу представника при међународним организацијама. Позитивни примери такве сарадње већ постоје. Захваљујући усаглашеном деловању православаца и католика успели смо, на пример, да добијемо позитивну пресуду Европског суда за људска права у предмету „Лауци против Италије” о истицању распећа у италијанским државним школама. Из тог случаја се види да су потпуно неосноване сумње да слична сарадња може да доведе до неке уније. Унија – то је уједињење које се заснива на компромису у питањима вере, док сарадња о којој говорим не дотиче област веронауке. Православна и Римокатоличка црква не пребивајући у потпуном вероучитељском и канонском јединству могу заједнички да делују у сфери социјалне проблематике, где су им позиције изузетно блиске.

ПОЛИТКА

[Guest]

Представник Московске Патријаршије се сусрео са поглаваром Етиопске Цркве

У сриједу 14. септембра, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, сусрео се са патријархом Етиопским Абуном Павлом, поглаваром дохалкидонске Етиопске Цркве у његовој резиденцији. У топлој и пријатељској атмосфери они су разговарали о актуелним питањима међухришћанске сарадње и високо оцијенили досадашњих веза двају Цркава.

Предстојатељ Етиопске Цркве је упознао свог високог госта са положајем своје Цркве у друштву и савременим задацима и изазовима.

Митрополит Иларион је у име свештеноначалија Руске Цркве позвао студенте Етиопске Цркве да се школују у духовним школама Московске Патријаршије. Домаћин је одговорио да му је давна жеља да та пракса поново заживи и изразио увјерење да ће се у скорој будућности етиопски студенти учити православном богословљу у Русији.

У закључку састанка, митрополит Иларион је поклонио патријарху Абуна Павлу панагију са посветом.

извор : Радио Светигора

[Guest]

Представник Московске Патријаршије у посјети Италији

01 субота окт 2011

Posted by radiosvetigora

Високопреосвећени митрополит Волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, сусрео се у четвртак 29. септембра са папом Бенедиктом XVI у његовој љетњој резиденцији у Кастел Гандолфу.

У разговору је обухваћен широк спектар питања која се тичу односа Московске Патријаршије и Римокатоличке Цркве.

У знак сјећања на сусрет, митрополит је домаћину поклонио икону преподобног Бенедикта Нурсијског и монографију икона преподобног Андреја Рубљова.

Истог дана, митрополит Иларион је разговарао и са кардиналом Ђанфранком Равасијем, предсједником Папског савјета за културу, а претходног дана, у сриједу 28. септембра, представник Московске Патријаршије је у Риму одржао радни састанак са предсједником Папског савјета за унапређење хришћанског јединства, кардиналом Куртом Кохом. У разговору је разматрана перспектива сарадње на заштити хришћана и превазилажењу христијанофобије, а говорено је и о резултатима рада Мјешовите богословске комисије, као и контактима у области образовања.

Своју посјету Италији митрополит Иларион ће окончати учествовањем у концерту руске духовне музике, који ће бити одржан у оквиру „Године руске културе и руског језика“ у Италији.

Концерт ће бити одржан у петак у базилици Санта Марија де ла Грације у Милану, а изводиће се музика Сергеја Рахмањинова, Ђузепе Вердија и митрополита Илариона.

[Guest]

Митрополит Иларион: Црква никада није рекла да жена не смије бити савремена и лијепа

01 субота окт 2011

Posted by radiosvetigora

Жене треба да изгледају савремено, али и да се облаче пристојно, сматрају у Руској Православној Цркви.

„Црква никада није рекла да жена мора да носи дугу сиву хаљину и сиву мараму. Постоји одређено правило облачења у црквама, али прије свега то је зато да лијепе жене не би одвраћале пажњу мушкарцима који долазе да се помоле.“, појаснио је митрополит Волоколамски Иларион у телевизијској емисији Црква и свијет.

У свим другим случајевима, наставио је он, „жена треба да се облачи како она сматра за сходно, то треба да буде пристојна одјећа, али може бити лијепа и привлачна“.

Што се тиче козметике, по ријечима митрополита Илариона, у црквеној традицији нема строге забране. Како он примјећује, свети оци су, почев од апостола Павла, увијек подсјећали да жене, и људи уопште, треба да се украшавају „не плетеницама“, него унутрашњом, духовном љепотом.

„Ипак, мислим да умјерена употреба козметике неће нашкодити жени. Црква никада није рекла да жена не смије бити савремена и лијепа“, нагласио је Митрополит.

[Mironosica]

likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee

[Александрида]

Znači,savremeno umerene. likefaceeeeeeee

[Guest]

мислим , мислим ... , значи , значи ...