Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Oglo]

odustajem,

krhko je moje znanje  girl_jumping

ps: ne ispriča nam nikad šta bi sa onom mačkom?

[Михајло]

A to je samo Mihailo,

ne obazirite se,on je desno a Dragi lijevo plućno krilo zaštitnika Srba i Crnogoraca u Crnoj Gori

samo da njih slušamo i Bog da nas vidi

Од којих си ти?

Моје порекло се зна...

[Михајло]

Ви се изгледа шалите или већ не знам шта. Јасно је све речено. Ко хоће да се врати под окриље канонски признате цркве, може. Ко жели да остане расколник, и то може. Али се зна ко је ко. И не провоцирајте више.

Па наслов је био:

Руска Црква послала изасланика да помири Подгорицу и СПЦ

па помислих да Руси донели мир...

извињавам се..

[Oglo]

A to je samo Mihailo,

ne obazirite se,on je desno a Dragi lijevo plućno krilo zaštitnika Srba i Crnogoraca u Crnoj Gori

samo da njih slušamo i Bog da nas vidi

Од којих си ти?

Моје порекло се зна...

Znači džabe sam ti se predstavljao na verujem

E sad da ti sve rečem ne znam bi li bilo dovoljno,nisam uradio DNK analizu

[Оља]

Молим вас да прекинете са спамовима, да не закључавам тему. Претерали сте. Ваша лична препуцавања оставите за неко друго место, Последњих пар постова немају везе са темом. Дакле, ако има ко шта да каже О ТЕМИ - изволите.

[Оља]

Владика Јоаникије: Митрополит Иларион није предложио конфедерални статус Митрополије црногорско-приморске

28. Јул 2011 -

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије негирао је да је Његово Високопреосвештенство митрополит волоколамски г. Иларион, „шеф дипломатије“ Руске Православне Цркве, предложио да се Митрополији црногорско-приморској да „конфедерални статус“ унутар Српске Православне Цркве.

Неки београдски медији - а није тешко погодити који и какви - пренели су ту информацију, образлажући тобожњи предлог наводном потребом смањења „напетости“ Српске Цркве са црногорском државом и међу православним верницима у Црној Гори(!).

Владика Јоаникије је подгоричким Вијестима саопштио да је био учесник разговора у Патријаршији Српској у Београду, где се митрополит Иларион састао са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, члановима Светог Синода и министром Вуком Јеремићем, при чему нико није изустио ниједну реч о „конфедералном статусу“ Цркве у Црној Гори, исфабрикованом у лажљивој пропагандној машини листа Danas и других сличних „извора“ у Београду, а затим пропраћеној изобилним „коментарима“ и „анализама“ за ту прилику повампиреног Мирка Ђорђевића и њему подобних „аналитичара“.

“Могу да кажем да није било ријечи ни о каквој конфедерацији. Руска Православна Црква, преко свог званичног представика, митрополита Илариона, и овог пута је дала снажну подршку јединству Српске Православне Цркве и канонском поретку на цијелом подручју њене осмовјековне јурисдикције”, изјавио је владика Јоаникије.

Он је за Вијести истакао и да сматра да није пристојно да препричава „искрени разговор, који је протекао у потпуном разумијевању и братској љубави“.

СПЦ

[Оља]

Питања и одговори су из интервјуа који је Митрополит Иларион (Алфејев) дао сајту "Татьянин день" под насловом:

"Постоји ли будућност у нерелигиозном друштву?"

Данас су међу младима популарне идеје оца Александра Шмемана о отвореном карактеру Литургије. Шта Ви лично мислите о служењу Литургије са отвореним Царским Дверима, гласним читањем светих молитава, читањем Светог Писма на руском језику?

"То су мало различите ствари: отворене Царске Двери, читање молитава наглас и читање Светог Писма на руском језику.

Што се мене тиче, тако је текла моја свештеничка служба, да сам ја увек служио са отвореним Царским Дверима. То је било због тога зато што сам ја служио у Виленском Свето-Духовом манастиру где је било прихваћено служити са отвореним Царским Дверима. Исто тако је било у Каунасу, где сам био настојатељ.

Тај обичај је био присутан и у епархијама на Западу, где сам служио. И у храму св. Јекатерине, где сам служио у Москви. А затим сам постао архијереј, а архијереји служе са отвореним Царским Дверима. Зато се и не сећам случаја да сам служио са затвореним Царском Дверима.

И ја мислим, да у служењу са затвореним Царским Дверима, постоји нешто противприродно, зато што се Литургија врши целој црквеној заједници. Њу врши свештеник и сви који се налазе у храму.

Савршено је несхватљиво, зашто се при самим најважнијим моментима Литургије, нарочито при вршењу Евхаристије, Царске Двери морају бити затворене и људи морају да слушају само глас свештеника, који пригушено допире иза  зида иконостаса.

Питање о читању Светог Писма на руском језику - је друго питање. И питање о гласном читању тзв. тајних молитава - такође је посебно питање. Али ја не мислим да могу одмах да одговорим на та питања, пошто се о њима у цркви разговара, спорна су, и не може се брзо одговорити на њих, а за дуго - нема довољно времена.

Превод овог интервјуа у деловима ексклузивно за Поуке.орг - Аленушка

Наставак следи...

[Guest - . . .-]

И ја мислим, да у служењу са затвореним Царским Дверима, постоји нешто противприродно, зато што се Литургија врши целој црквеној заједници. Њу врши свештеник и сви који се налазе у храму.

Савршено је несхватљиво, зашто се при самим најважнијим моментима Литургије, нарочито при вршењу Евхаристије, Царске Двери морају бити затворене и људи морају да слушају само глас свештеника, који пригушено допире иза  зида иконостаса.

Мислим да је ово веома битан интервју и радујем се што га наш админ Оља преводи. Овај део је веома јасан да нема потребе да се појашава.

[Оља]

Реците нам, молим Вас, да ли је могуће Спасење човека, који ниједном није приступио светој Тајни Евхаристије?

Мени је тешко ми је да одговорим на то питање, зато што се Спасење човека налази у рукама Божијим. И ми знамо, да ван Цркве Спасење није могуће, а ван Цркве - то значи и без Евхаристије, зато што човек не може бити пуноправан члан Цркве, не причешћујући се и не сједињавајући се са Христом.

Али, у исто  време, ми знамо, да Бог има безграничне могућности и има јако много начина за Спасење људи, које ми не знамо. Због тога је питање, које се понекад поставља, да ли ће се спасити или не ове или оне категорије људи, уопште нема смисла, зато што питање о Спасењу ми можемо поставити само у односу на себе. И то је најправилнији приступ. Да ли ћу се спасити ја сам или шта могу урадити за то да се спасим.То питање ми можемо поставити и у односу ка нама најближим људима. Да помогнемо људима да нађу пут ка Спасењу. А питање о томе, да ли ће се спасти те или друге категорије људи, мислим, морамо препустити милосрђу и правосуђу Божијем.

[Милан Меденица :)]

добар је  0102_laugh

[Andre Williams]

Видим пашће још један добар аудио снимак.  0205_whistling

[Guest]

0205_whistling 0110_hahaha 0110_hahaha

[Оља]

sHa_sarcasticlol

Много сте говорили о смислу живота и среће, које пружа Црква. Испада, да је Црква потребна само несрећним људима и онима који немају сређен живот. А да ли је потребна срећним људима? Ако јесте, зашто?

Мислим да је Црква потребна свим људима. И убеђен сам да људи не могу без Цркве да буду подуже срећни. Постоје људи, којима се чини да су срећни и постоје људи који налазе некакву привремену срећу, која им не даје могућност да се придруже Цркви, зато што они, као по правилу сматрају да Црква постоји ради несрећних и да је Црква потребна онда, када је нпр. неко умро, - треба га опевати, неко умире – треба позвати свештеника, разболео се – потребно је можда поћи у цркву, или предстоји некакав важан посао – треба запалити свећу.

То је исти онај потрошачки однос, који постоји међу савременим људима уопште у животу и свету који га окружује.  А смисао живота се може стећи тек онда, када човек спозна Бога, сједини се са Богом и живи са Богом. Када Црква није само позадина на којој он живи, него средиште његовог индивидуалног живота, његовог породичног живота, његовог професионалног живота.

[Оља]

Видим пашће још један добар аудио снимак.   prstgore

1000000001010 sHa_sarcasticlol

[Andre Williams]

...