Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Guest]

Завршена посета Митрополита Илариона Србији

2. април 2011 - 16:10

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион, Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, завршио је данас своју тродневну посету Србији и Српској Православној Цркви. Митрополит Иларион јутрос је служио Свету Архијерејску Литургију и парастос блаженопочившем Патријарху српском Павлу у манастиру Ракивици.

Са београдског аеродрома Никола Тесла Митрополита Илариона и чланове делегације испратили су Епископ бачки Г. Иринеј, члан Светог Архиерејског Синода Српске Православне Цркве; викарни Епископи Хвостански Г. Атанасије и Моравички Г. Антоније; Његова Екслеленција Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији; протојереј Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду; као и представници Министарства спољних послова Републике Србије.

|

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Оља]

Hvala Martirije, a sad malo na razbbibrigu... 0110_hahaha

[Оља]

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион, Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, посетио је јуче, 1. априла 2011. године, у пратњи протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду, руски Светотројицком храму на Ташмајдану. Такође, Високопреосвећени Митрополит Иларион посетио је и цркву Ружицу на Калемегдану.

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[Оља]

Разговор са Митрополитом волоколамским Г. Иларионом

[Guest]

Hvala Martirije, a sad malo na razbbibrigu... facenew22222222

Naravno , samo za tebe imam da posvetim sve trenuteke i za svaki broj ili kajadaont imama da pomislim u sebi ,

e obaj brojčić ili reč samo za našu divnu Justinicu  

bliss jeeee bliss jeeee 4chsmu1 Bože kako sam srećan smej.gif :bla:

[Оља]

Вук Јеремић: Српско - руска духовна традиција

4. април 2011

Обраћање Министра спољних послова Републике Србије г. Вука Јеремића поводом српске премијере „Страдања по Матеју", Коларац, 1. април 2011.

Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, Госпође и Господо, припала ми је велика част да вам се обратим вечерас, и да у име Владе Републике Србије пожелим добродошлицу Високомпреосвештенству Митрополиту волоколамском Илариону, председнику одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, истакнутом теологу, филозофу и музичком ствараоцу, нашем драгом брату, великом духовнику и даровитом уметнику.

Митрополит Иларион, образован је у Москви, на Оксфорду и у Паризу. Предавао је на најпрестижнијим световним, а Господу служио у неким од најистакнутијих духовних установа данашњице. Аутор је преко шест стотина стручних публикација, и седам музичких остварења. Композиција „Страдање по Матеју", чијој смо београдској премијери сведоци вечерас, након Москве, Рима, Торонта, Истанбула, Мелбурна и Њујорка, представља редак музички облик - православну пасију.

Извођење овог аутентичног дела је стога, велики изазов, којем је, верујем, симфонијски оркестар наше Радио-Телевизије у потпуности дорастао.

Произилазећи из традиције руске духовне музике, „Страдање по Матеју" - кроз жанр пасије, облик фуге, као и црквенословенски језик - указује на сличности, али и разлике, западне и источне хришћанске црквене музике. Ово дело симболизује живи лик православља, надасве топао и пун љубави. Оно је огледало наше заједничке вере, које спаја и у вечност смешта српско-руско духовно биће. „Страдање по Матеју" сведочи о православној духовности, и на јединствен начин извире из руске традиције. Дозволите ми Ваше Вископреосвештенство, да овом приликом цитирам Ваше мудре речи: „Постоје три особености које чине темељ руске духовности. То су лепота, посвећеност стваралаштву и смисао заједнице", и зато „руска духовност није музејски експонат или неживо наслеђе, већ извор живота... Она укључује наше духовно, историјско, и културно постојање."

Даме и господо, српски и руски народ пролазили су кроз голготе у својој славној историји, али им је духовна нит и у најтежим временима увек била водиља. Свеколикост човека и његовог постојања, огледа се и у томе да врлине и вредности неодустајно чинимо живим.

Никада нећемо заборавити подршку коју нам је Русија пружила у борби за очување наше свете земље, наше матице из које потичу духовно благо и темељ нашег идентитета - Косова и Метохије.

Вековно братство наша два народа, заједништво у вери и култури, јединство у наслеђу, светињама и празницима, и данас подупире и храни нашу мудрост, храброст и разборитост, и помаже нам да се суочимо са свим искушењима.

Даме и господо, вечерас, са љубављу у срцима и испуњене душе, надам се да ћемо сви чути глас који нам говори да је Христос међу нама.

И јест и будет!

СПЦ

[Оља]

Митрополит Волоколамски Иларион: пренесите косовским Србима нашу љубав

6.04.2011

Другог априла завршена је посета Србији председника одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополита Волоколамског Илариона. У току посете он се састао са политичким руководством земље, са високим црквеним јерарсима, одржао је предавање на Богословском факултету, а такође је присуствовао концерту руске духовне музике, где је изведено његово дело. Увек посећујем Србију са радошћу, рекао је Владика Председник у интервјуу за Глас Русије.

Ваше Високопреосвештенство, 2014. године ће се обележавати век од почетка Првог светског рата. За време боравка у Београду са Патријархом Српским Иринејом заједно сте служили помен за покој душа руских ратника. Догађаји 1914-1918. су оно што је чврсто везивало Русију и Србију, како год да су се називале ове земље током 20. века. Постоји ли нешто што нас исто тако чврсто повезује у данашње време?

Мислим да нас повезују пре свега православна вера и заједничка историја. Руски народ је више пута доказао, између осталог својом крвљу, да је спреман не само да брани своје интересе, већ и интересе братских народа. И оне воничке гробнице које се налазе на српској земљи представљају упечатљиво сведочанство за то. Између осталог онај споменик код којег смо се молили са Патраијархом Иринејом. Он је изграђен на братској гробници, при томе то је споменик свим руским војницима погинулим у Првом светском рату. Колико ми је познато, то је једини такав споменик за два милиона војника. И, наравно, врло је важно да се ове гробнице држе у неопходном реду како би се очувало сећање на оне жртве које су биле поднете у то трагично време.

Сетимо се једне од најупечатљивијих епизода које илуструју савремене односе Руске и Српске православне цркве, када су Свети Патријарх Московски и Све Русије Алексије и Патријарх Српски Павле служили литургију у Храму Светог Саве у изградњи. Колико нам је познато, у разговору са српским председником Борисом Тадићем потврдили сте спремност РПЦ и руских пословних кругова за учешће у украшавању ове цркве. Какав допринос можемо да дамо?

Врло је важно да унутрашње уређење тог храма одговара његовој спољашњој величанствености. Српска страна жели читав храм да украси мозаиком, реч је о 17000 квадратних метара мозаика – осликава се цифра од око 40 милиона евра. Како би се сакупила оволика сума, потребни су врло озбиљни напори. Председник РФ Дмитриј Медведев и председник Владе Владимир Путин више пута су потврђивали спремност руске стране да учествује у финансирању овог пројекта. У току овог пута био сам упознат са плановима мозаичног украшавања и видео сам да се пројектовање налази у прилично раној фази. Са једне стране, то је лоше, зато што ће сам процес пројектовања очигледно трајати још дуго. Са друге то је добро, зато што оставља врло широке могућости да српски и руски стручњаци одаберу такав пројекат који би задовољио све. Русија и друге земље под окриљем РПЦ, између осталог Белорусија и Украјина, имају доста компетентних мајстора који могу да учествују у њему лично. Ипак треба имати у виду да смо у последњих 20 година изградили од нуле или обновили преко 25 000 цркава, и, наравно, тај рад је претпостављао и осликавање цркава фрескама, као и украшавање мозаицима.

Руска помоћ потребна је и православних црквама на Косову, јер ситуација у тој покрајини до данас изазива бојазни...

Мислим да су се у покрајини уз попустљивост међународне заједнице десили догађаји који сведоче о врло озбиљном кршењу људских права. Између осталог чињеница да је православно српско становништво било практично отерано са своје родне земље уз прећутну сагласност западних сила, представља упечатљиву потврду. Друга потврда је чињеница да су многе православне цркве на територији Косова биле разрушене. Сада делује програм под окриљем УНЕСКА, усмерен на то да се обнови део ових разрушених цркава, и Руска Федерација је решила да издвоји два милиона долара у оквиру овог програма. Милион је већ уплаћен, још милион треба да буде уплаћен ове године. Али мислим да се тиме не можемо ограничавати, зато што је такође врло важно да се очува присуство православних монаха и монахиња у оним српским манастирима који се сада налазе у непријатељском окружењу. Имамо бојазни да се људи плаше да путују у ове манастире, и монашко присуство ће слабити. Зато са своје стране спремни смо да шаљемо наше монахе и монахиње, како би они методом дежурстава служили тамо, самим тим изражавајући солидарност и пружајући помоћ нашој српској браћи и сестрама, који су се нашли у тако тешкој ситуацији.

Како се односите према томе што обезбеђење православних светиња у покрајини постепено прелази са међународног контигента косовским безбедносним снагама?

Врло озбиљно сумњам да косовски Албанци могу да осигурају безбедност српских монаха у тим манастирима. Видели смо какво се безакоње чинило у косовској покрајини још до недавно. Било би врло пожељно да управо међународне снаге остану на стражи ових светиња, док не почне да се стабилизује ситуација у покрајини.

Ваше Високопреосвештенство, ускоро ће се допсиници Гласа Русије упутити на Косово управо да посете православне светиње којима је потребна обнова. Шта можемо у ваше име да пренесемо српским монасима, свештеницима и верницима који живе у покрајини.

Свештеницима и монасима бих замолио да пренесете нашу љубав, нашу спремност да помажемо. Говорио сам тада и спреман сам да поновим сада да је њихово служење на косовској територији подвиг исповедништва, тај подвиг је данас неопходан. Зато што се манастири могу очувати само дотле док у њима буду људи који су спремни да жртвују свој комфор и безбедност ради тога да ове општехришћанске и општеправославне светиње буду очуване за будуће нараштаје. Обичним верницима који живе на територији покрајине желео бих да пожелим храбрости и издржљивости у нади да ће они који су били приморани да напусте своје куће моћи у њих да се врате и да ће се ситуација полако нормализовати.

Глас Русије