Jump to content

МАЈ дан


Препоручена порука

ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК; СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ТЕРАПОНТ, ЕПИСКОП САРДИЈСКИ
3e8e1949f1c3300c7f060866b463e01c_L.jpgДуховски понедељак
 

Житије светих из Пролога Св. Николаја Велимировића

2014

КАЛЕНДАР

Дан

Нови

Стари

Понедељак

09.јун

(27.мај)

 

ГОВОРИ ГОСПОД, ИЗЛИЋУ ОД ДУХА МОЈЕГА НА СВАКО ТИЈЕЛО.Народ у Јерусалиму беше у чуду како апостоли наједном говоре језике сваког од њих. А Петар, испуњен Духом Светим, устаде и рече окупљеном народу да је то испуњење онога што је рекао пророк Јоил:

Говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове (Дела Ап. 2, 17). Те им апостол Петар рече како су убили Исуса Назарећанина, како Он васкрсе и како се вазнесе на небо, и како „примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете" (Дела Ап. 2, 33). И рече им: „Да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова" (Дела Ап. 2, 38). И крсти се тог дана око 3.000 душа.

 Свештеномученик Терапонт, епископ сардијски, oбратио је многе Јелине у веру Христову због чега буде љуто мучен од незнабожаца глађу, тамницом и бијењем.Обнажена положише га на земљу и везаше за 4 суха коца, па га немилосрдно бише све док му месо здераше с костију. Но мученик оста, ипак, у животу, а она четири суха коца озеленеше и узрастоше у висока дрвета, од којих многи болесници добијаху исцељење. Најзад свети Терапонт би заклан као јагње, у време Валеријана, и пресели се душом у Царство, да гледа славу Божју у вечности. Чесно пострада 259. године.

Тропар (глас 4):

Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Терапонте: Моли Христа Бога да спасе душе наше.

     Свети мученици Теодора и Дидим. У време злочестивог цара Максимилијана беше у Александрији Теодора девица, благородног происхођења и васпитања. Као хришћанка би Теодора изведена на суд пред незнабошце. После дугих истјазања за веру Христову нареди кнез мучитељ, да се баци у блудилиште и да буде војницима дозвољено улазити к њој на задовољење телесне похоте. Света Теодора мољаше се Богу приљежно, да је спасе од скверни, и када се она мољаше, уђе к њој војник по имену Дидим, рече јој, да је и он слуга Христов, обуче њу у своје војничко одело, а себе у њено женско. Тада њу пусти да изађе, а он оста у блудилишту. По том ухваћен буде и изведен пред судију, призна да је хришћанин, да је он спасао Теодору и да је готов за Христа умрети. Би осуђен на смрт и изведен на губилиште. Тада дотрча и Теодора к њему и узвикну: "Иако си ти спасао моју част, ја нисам од тебе искала да ме спасеш од смрти. Уступи мени смрт мученичку!" Рече јој на то Дидим свети: "Возљубљена сестро, не спречавај ме да умрем за Христа и крвљу мојом оперем грехе моје!" Чувши ову препирку незнабошци обоје осудише на смрт, и обоје беху посечени, а тела им сажежена у огњу. Чесно пострадаше и задобише венце вечне славе 304. године у Александрији.

     Свети Давид Гареџијски. Овај Давид беше један од тринаест отаца грузијских (в. 7. мај). Прозван тако због Гареџијске пустиње, близу Тифлиса, где се подвизавао. У старости реши се Давид с неколико ученика посетити Свету Земљу. Остави, дакле, манастир на управу старцима Лукијану и Додо, и крете на пут. Када су стигли до једног брда, одакле се видео Јерусалим, Давид се заплака и рече: "Како да се дрзнем ја да својим грешним ногама ходим по стопама Богочовека?" Па рече својим ученицима да они, као достојнији, иду и поклоне се светињама, а он узе три камена и врати се натраг. Но Господ не даде да се скрије од света толико смирење, и ангел се јави Илији, патријарху јерусалимском, и рече му: "Пошљи одмах за старцем, који се враћа за Сирију; у њега су три камена, он однесе собом сву благодат Свете Земље, њему је доста за благослов један камен, а два нека врати у Јерусалим; тај старац је авва Давид Гареџијски". Патријарх брзо пошље људе, који стигну старца Давида и узму два камена, а њега пусте. Онај трећи камен и до данас лежи на његовом гробу, и има чудотворну силу исцељења.

Дидим красни ка смрти хођаше 
И радосно псалме псалмоваше. 
Кад то чула Теодора млада. 
За Дидимом појури из града. 
C Дидимом се она препираше 
И о смрт се с њим отимаше: 
— O Дидиме o мој добротворе 
Пусти прво мене да уморе! 
Ти ми спасе образ девојачки 
Но узе ми венац мученички. 
O Дидиме, част и слава твоја. 
A смрт ова нека буде моја! 
Уклони се, нек мач мене сече! 
На то Дидим Теодори рече: 
— Сестро моја, Теодора дево. 
Ево среће што сам вазда снево! 
Евo згоде да умрем за Христа, 
Теби доста штo си дева чиста. 
У чистоти ти Господу служи. 
Дај Дидиму Богу да с' одужи! 
Теодора савет му не прима, 
K cмрти јури напред пре Дидима, 
— И ја главу имам за сечење. 
И ја души требујем спасење! 
O прекрасног овог препирања! 
O блаженог o смрт надметања! 
Но мач један може сећи двоје: 
Двапут cевнy, посече обоје. 
Сад сврстани c небесним војскама 
Нас помажу својим молитвама.

РАСУЂИВАЊЕ

     Здравље телесно је несумњиво дар Божји. Но здравље телесно није никако највеће благо овога света, као што многи говоре и пишу. Јер ма какво да је телесно здравље, оно је пролазно; a оно што је пролазно, не може се назвати највећим благом за човека. Непролазне вредности су драгоценије од пролазних као што је вечност драгоценија од времена. A непролазне вредности улазе у оквир здравља душевнога. О. Јован Кронштатски пише: „Ах, ја и сам осећам, да кад сам потпуно здрав и кад трудом не изнуравам себе, ја тада умирем духом, тада нема у мени царства Божјег, тада овлађује мноме тело моје, a c телом ђаво.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни Причешћа и то:


1. како та благодат чини освећени хлеб и вино живом жртвом Христовом, 
2. како она дејствује унутра у хлебу и вину слично онако као што је дејствовала у телу Свете Пречисте при ваплоћењу Господа.

БЕСЕДА

о благодати Божјој објављеној кроз векове

Да покаже у вијековима који иду превелико богатство благодати своје (Еф. 2, 7).

     Пророчким даром пророковао је апостол Павле о богатству благодати, која ће се кроз векове изливати на род човечји. Оно што је апостол прорекао, можемо ми, који живимо близу 20 столећа удаљени од апостола, проверити на вековима већ минулим. Као што су кошнице испуњене вредним и медоточним пчелама, тако су сви векови од Христа до данас испуњени благодатним људима, девојкама и женама. 
О колико се богатство благодати Божје показало на безбројним душама, које најпре бише грешне а после посташе свете! 
    О колико се богатство благодати Божје показало на људима и женама, најпре слабим и бојажљивим, који потом јуначки исповедаху Христа Господа и радосно за Њега пострадаше! 
    О колико се богатство благодати Божје показало кроз векове и векове на простим и неуким, који потом посташе мудраци истинити и духовни генерали војскама верних Христових! 
    А помислите, браћо, колико још скривене светости, нејављеног пожртвовања, незаписаног јунаштва, непохваљене врлине, лежи у дубинама двадесет хришћанских векова! Кад се све то објави, све то што је било у вековима прошлим и у оним који ће доћи до краја времена, тада ће се и ангели и људи удивити пред неисказаним богатством благодати Божје. Тада ће и сам апостол Павле морати узвикнути: иако сам апостол био, ипак слаба ми је била реч, да искажем сву неизмерност богатства благодати Божје, која се човекољубно пројавила у свету. 
     О пресвета Тројице, човекољубиви Боже наш, уздигни срца наша, да непрестано славимо и хвалимо превелико богатство благодати Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 09. јун / 27. мај 2014. године

http://www.crkvaub.rs/crkva/zitija_svetih/item/709-duhovski-ponedeljak-sveti-svestenomucenik-terapont,-episkop-sardijski

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 95
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

AmyWinehouseOwl.jpg

 

Сетих се догађаја од пре пар година када ми је сова слетела на капију. Чудна ноћ пуног месеца...тада сам открила ову фотографију Ејми са совом која се често налази у Србији, јер оваква ми је слетела у двориште.

Према томе овако: Ејми је ћерка Гадафијевог зета терористе и сестре Јованке Броз, једно од двоје деце која су наводно убијена у првом бомбардовању у бункеру. Годишта Ејми и њеног брата се такође поклапају, а уклапа се и последњи концерт у Београду, убрзо после тога.

 

Гадафијева породица такође има историју лажираних смрти.

Ето, била сам докона.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПРЕПОДОБНИ ИСАКИЈЕ ДАЛМАТСКИ
 
1371abab3c4aabc3692f4afcfda574f7_L.jpgПреподобни Исакије Далматски
 

Житије светих из Пролога Св. Николаја Велимировића

2014

КАЛЕНДАР

Дан

Нови

Стари

Четвртак

12.јун

(30.мај)

 

ИСАКИЈЕ КО ПРОРОК ИЛИЈА  ВРЛИНОМ СЕ СЛИЧНО СУНЦУ СИЈА.Преподобни Исакије исповедник. У време цара Валента би велико гоњење Православља од стране аријана, које и сам цар помагаше. Чувши за ово гоњење, Исакије, пустињак негде на Истоку, остави пустињу и дође у Цариград да храбри правоверне и да изобличава јеретике.

      Баш у то време пође цар Валент с војском на север против Гота, који се од Дунава спуштаху ка Тракији. Исакије изађе пред цара и рече му: "Царе, отвори цркве правоверним, и Бог ће благословити пут твој!" Но цар се оглуши о старца и продужи пут свој. Сутрадан опет истрча Исакије пред цара и опет му понови опомену своју, и умало цар не послуша старца, да га у том не спречи неки његов саветник припадник Аријеве јереси. Трећи дан истрча Исакије пред цара, ухвати коња царевог за узду и мољаше цара, да да слободу Цркви Божјој, и прећаше казном Божјом, ако се успротиви молби његовој. Разјарен цар нареди те старца бацише у неку пропаст од блата и трња. Но ангела три јавише се и извукоше старца из пропасти. Четврти дан изађе Исакије пред цара и прорече му грозну смрт, ако не да слободу православним: "Говорим ти, царе, одвешћеш војску на варваре, но нећеш одолети варварима, побећи ћеш испред њих, али ћеш бити ухваћен и жив сажежен". Тако се све и зби. Варвари исекоше грчку војску као траву, а цар побеже са оним својим саветником, аријанцем, и сакри се у једну кошару. Варвари стигоше на то место, и сазнавши где је цар, опколише кошару, и запалише је, и изгори цар Валент са саветником својим. Потом се зацари цар Теодосије Велики, који чу за Исакија и његово испуњено пророчанство. Призва га цар к себи и поклони му се. Пошто се мир зацари у Цркви, и аријанци бејаху прогнани, хтеде се Исакије вратити у своју пустињу, али би умољен те оста у Цариграду. Неки велможа Сатурнин сагради му обитељ где се старац до смрти подвизаваше, чинећи многа чудеса. Обитељ се напуни монасима и постаде великим манастиром. Пред смрт Исакије одреди за игумана Далмата, ученика свога, по коме се та обитељ доцније и назва далматска. И пресели се богоугодни старац Исакије око 383. године у вечност, да се наслађује гледањем лица Божјег.

Тропар (глас 8):

У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Исакије, радује се дух твој.

     Света Макрина. Баба светог Василија Великог. Беше дивна по уму и благочешћу своме. Ученица светог Григорија Неокесаријског чудотворца. У време Диоклецијана напустила дом свој, и са својим мужем, Василијем, крила се по шумама и пустињама. Њихово имање буде конфисковано, но они нису за тим жалили. Лишени свега осим љубави према Богу они се настане у једној прастарој шуми, где проведу седам година. По Божјем Промислу козе су се спуштале с планине и давале се њима, и тако су се хранили. Скончали су обоје мирно у IV веку после премногих страдања за веру Христову.

Исакије ко пророк Илија 
Врлином се слично сунцу сија, 
Цара моли, цару прети зломе, 
Што пркоси Богу великоме: 
— O мој царе, на кога си усто 
Царство твоје остануће пусто, 
Што ратујеш са свевишњим Богом, 
Прах и пeп'o под Његовом ногом! 
C војском ходиш на љуте варваре 
У своју се силу надаш, царе! 
Сила твоја слична малом мраву, 
Ko je c Богом, има силу праву. 
У два рата кренула ти нога: 
Против људи и противу Бога. 
Све ћеш лако са људима бедним. 
Ал' мири сe c Богом непобедним. 
Јерес бацај, Православље држи, 
Јер ћe огањ љути да те спржи. 
Огањ овде и огањ онамо. 
Оба света изгубићеш срамно. 
Цар не слуша свету опомену, 
У рат пође, Бога не спомену. 
У рат пође, из рата не дође — 
Ко зли мирис Валент би и прође, 
A Бог Цркву своју ослободи, 
Исакије Раја се сподоби.

РАСУЂИВАЊЕ

    Реч Божја је храна за душу. Реч Божја је и сила и светлост за душу. Ко чита реч Божју, тај даје души својој храну, силу и светлост. Ко год може, тај треба да чита реч Божју у Светоме Писму, a ко то не може, тај треба да слуша онога што чита. Сви светитељи истицали су корист од читања Светога Писма. Св. Серафим Саровски говори: „Душу треба снабдевати словом Божјим, јер је слово Божје, како вели Григорије Богослов, хлеб ангелски, којим се храни душа, гладна Бога. Но више свега треба читати Нови Завет и Псалтир. Од овога долази просвећивање разума... Врло је корисно читати слово Божје у самоћи, и прочитати сву Библију c разумевањем. За једно такво упражњење, изван других добрих дела, Господ даје човеку милост Своју и испуњава га даром разумевања. Када човек снабде душу своју словом Божјим, тада се испуњава разумевањем шта је добро a шта зло.”

 СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни свештенства и то:


1. како та благодат освећује, просвећује и оспособљава човека за дужност пастирску и учитељску, 
2. како она омогућава и опуномоћава свештеника за свршавање осталих тајни.

БЕСЕДА

о тајни рукоположења

И они помоливши се Богу метнуше руке на њих (Дела Ап. 6, 6).

      Полагањем руку својих на изабране верне, апостоли су посвећивали епископе, свештенике и ђаконе. Из овога се види да хришћанска вера није само учење него и сила. Није довољно само знати, него треба и силу имати. И није довољно само од људи изабран бити, него треба и од Бога потврђен бити. Да није потребна сила за свештеничко звање, не би потребно било ни полагање руку, него само учење из уста у уши. Полагање руку пак означава предавање права и низвођење силе на избранога. А сила је у благодати Божјој, која утврђује човека, освећујући га и просвећујући. Управо благодат је Божја та која учи, води, пастирствује, и тајнама крепи стадо Христово. Свештеник је сасуд те неисказиве, страшне и сведовољне силе благодатне. Благо оном свештенику који разуме, какве је драгоцености он постао ризница! Благо њему, ако га страх Божји не остави дан и ноћ до последњег издисаја! На земљи нема ни веће части ни веће одговорности од звања и службе свештеничке. Полагањем руку од стране епископа свештеник је дошао у везу са небесним вечним извором благодати и са влашћу апостолском. Он је тиме постао друг у благодати и саслужитељ свих православих свештеника од времена апостолског до данас: са великим јерарсима, са безбројним светитељима, исповедницима, чудотворцима, подвижницима и мученицима. Њега благоукрашава њихово достојанство, но њега бремени њихова заслуга, њихов пример, њихов укор.

      О браћо моја, велика је и превелика служба пастира над словесним стадом Христовим, Он је дужан за све молити се Богу, но и сви верни дужни су молити се Богу за њега. 
     О Господе, Врховни Архијереје, подржи свештенике православне благодаћу Духа Твог Светога у снази, у мудрости, у чистоти, у ревности, у кротости, у свакој апостолској врлини. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 12. јун / 30. мај 2014. године

 

http://www.crkvaub.rs/crkva/zitija_svetih/item/723-prepodobni-isakije-dalmatski

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hrišćanski dom

Najbitnije obeležje jednog hrišćanskog i pravoslavnog doma, pre svega, jeste da je dom osvećen. Pored toga, hrišćanski dom treba da ima: ikonu, kandilo, čirak i sveću, slovo, kadionicu, bosiljak i tamjan, Sveto pismo i Molitvenik.


Osvećenje doma

Kada se jedna kuća ili stan sagradi, okreči, ulepša, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica započne život, potrebno je izvršiti osvećenje doma.To osvećenje vrši nadležni sveštenik. Osvećenje se vrši na sledeći način:
Pozove se nadležni sveštenik, u nekim krjevima se poziva obavezno i kum. Na stolu u najsvečanijoj prostoriji gde su ikone, postavi se sto pokriven stolnjakom, a na stolu sveća, kadionica, tamjan, činija sa vodom za osvećenje, bosiljak, jedna posuda sa malo brašna, jedna čaša ulja (zejtina), četiri male svećice koje se na osvećenju pale i lepe na zidove stana i jedan mali štapić, na vrhu obavijen vatom, za pomazivanje zidova osvećenim uljem. Osvećenje se vrši u svako doba dana. U molitvama na osvećenju, sveštenik se moli za napredak doma, za zdravlje i sreću ukućana, naročito dece, za slogu, za ljubav, razumevanje među ukućanima i za svako dobro koje hrišćani mole od Boga. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нормално да су ископане раније, неће их ваљда копати ту пред народом. Ништа ту тајног ни чудног нема, него ето, незналицама је све тајанствено.

 

Лелић 

1_56111243_DSCN6228.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па једу пите за ситан интерес. Праве вест да би били занимљиви. А и свако пође од себе... од сувишка свог срца

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...