U kakvom je stanju vazduhoplovstvo VS?

[Milan Nikolic]

B92 Teme | ponedeljak 2.06.2014

U kakvom je stanju vazduhoplovstvo VS?

Beta, 2. jun 2014.

| Vojkan Kostić

 

Prilikom nedavnih poplava, u javnosti su se pojavile nedoumice da li Vojska Srbije ima dovoljno kapaciteta da ostvari svoju treću ustavnu misiju pružanja pomoći
stanoviništvu prilikom elementarnih nepogoda, ali pravo stanje borbene tehnike nameće pitanje da li oružane snage Srbije mogu da obavljaju i svoju prvu dužnost - odbranu zemlje.

Izvor agencije Beta, blizak komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane potvrdio je pisanje dnevnog lista Politika da Vojska Srbije od 24. maja ne raspolaže nijednim ispravnim lovačkim avionom zbog toga što iz Rusije nis nabavljeni akumulatori za avione Mig-21 i Mig-29.

 

 

 

Iako se radi o nabavci sredstava koja koštaju desetak hiljada evra po kompletu, do zastoja u kupovini došlo je ne samo zbog nedostatka novca, već i zbog "veoma krutog i birokratizovanog sistema" koji unedogled produžava javne nabavke, iako su čak i ruske eskadrile koje koriste avion Mig-29 prešle na nabavku akumulatora na civilnom tržištu.

Međutim, tvrdi isti izvor, stanje u vazduhoplovstvu je toliko teško da prevazilazi pitanje nabavke akumulatora, već preti da izazove ukidanje čitavog roda vojske zbog nedostatka letelica, goriva, rezervnih delova, pa čak i obučenog kadra.

Iako na papiru Vojska Srbije ima dve vazduhoplovne brigade u Batajnici, Kraljevu i Nišu i desetak tipova aviona i helikoptera u upotrebi, osim po pitanju helikoptera Gazela, svi drugi tipovi letelica ili ne lete uopšte, ili održavaju ispravnost u veoma niskom broju, nedovoljnom čak i za obavljanje osnovne letačke obuke.

Lovačka avijacija je krajem prošlog meseca obustavila letenje, ali ni pre toga stanje nije bilo mnogo bolje. Uprkos činjenici da je na stajanci batajničkog aerodroma više desetina lovačkih aviona Mig-21 i Mig-29, u realnosti su aktivna tri aviona Mig-21 (dva jednoseda i jedan dvosed) i isto toliko aviona Mig-29.

Njihove aktivnosti su do krize sa akumulatorima bile ograničene samo na održavanje osnovne trenaže i dežurstvo u sistemu PVO, koje se sada ne obavlja, verovatno prvi put nakon Drugog svetskog rata.

Ostali avioni Mig-21 ne lete zbog isteka vremenskog resursa kojim je proizvođač ograničio period bezbedne upotrebe na 30 godina od dana uvođenja u naoružanje.

Dva aviona Mig-21 su imala produženje tog perioda za još godinu dana, odnosno dve godine, uz asistenciju predstavnika proizvođača iz Rusije, ali jednom od njih već iduće nedelje ističe i taj rok, nakon čega će biti trajno prizemljen.

Iako raspolaže sa četiri aviona Mig-29, koji su preostali nakon NATO bombardovanja 1999. godine, Srbija je retko kada koristila više od tri aparata u isto vreme, uprkos remontu koji je obavljen pre nekoliko godina.

Jurišna avijacija Vojske Srbije raspolaže avionima tipa Orao i Supergaleb, ali opet samo na papiru, jer Orlovi ne lete već više od pola godine.

Nakon pada aviona Orao u Mrčajevcima, sredinom novembra 2013. godine, svi avioni tog tipa su preventivno prizemljeni, ali analize tog udesa i eventualne sistemske popravke ostalih aparata još nisu obavljene, pa avioni ne lete.

Pre nekoliko dana u vazduh se vinuo jedan Orao dvosed, ali nije reč o avionu iz jedinice, već o aparatu koji je par godina proveo na remontu, pa se sada obavljaju letna ispitivanja.

Što se tiče aviona G-4 Supergaleb, Vojska Srbije ima na raspolaganju desetak ispravnih letelica tog tipa, ali je problem s njima to što se godinama odlaže najavljena modernizacija i digitalizacija koja treba da omogući njihovo korišćenje do 2030. godine i obuku budućih pilota za savremene avione.

Naime, sa sadašnjim mogućnostima i sastavom panela instrumenata, koji su isključivo analogni, budući piloti ne mogu da se obučavaju za mlazne avione savremenih generacija koji isključivo imaju digitalne višenamenske instrumente.

Zato je odlučeno da se obavi modernizacija tog aviona, pre svega prostora kabine, ali je rok za raspisivanje tendera za taj posao istekao još krajem 2008. godine, a da se nije odmaklo dalje od planova.

Osnovni školski avion u ovom trenutku i dalje čini Utva-75, koja je na izmaku svojih višedecenijskih resursa i koja već treba da bude izbačena iz upotrebe.

Na njeno mesto treba da bude uveden avion Lasta 95 iz pančevačke Utve, ali se sa uvođenjem tog aviona čeka jer i dalje nisu sprovedene planirane izmene u konstrukciji za koje je ocenjeno da moraju da se obave da bi se sprečilo ponavljanje udesa u kojem je 26. septembra 2012. godine poginuo major Goran Savić.

Ni u transportnoj komponenti vazduhoplovstva stanje nije mnogo bolje jer u ovom trenutku Srbija raspolaže sa samo dva ispravna aviona An-26. Ipak, jednom avionu remontni resurs ističe ove, a drugom sledeće godine. Iako bi oba aviona mogla da se remontuju i dalje, u budžetu za to nisu predvidjena sredstva pa je njihova sudbina neizvesna.

Što se tiče transportnih helikoptera, koji su veoma aktivno korišćeni prilikom nedavnih poplava, njihovo stanje je veoma teško i po pitanju brojnosti i po pitanju starosti.

Vojska Srbije koristi ukupno osam transportnih helikoptera - dva Mi-17 i šest starijih Mi-8. Prosečna starost helikoptera Mi-17 je 24 godine dok najmladji Mi-8 ima 34 godine.

 

http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2014&mm=06&nav_id=855930

[Милан Ракић]

Нажалост, мање-више, ово је стање ствари...

[Милан Ракић]

Kako je juče u dnevnim novinama “Politika” napisao novinar i vojni komentator Miroslav Lazanski, Srbija je prvi put posle nekoliko decenija ostala bez lovačke zaštite svog vazdušnog prostora.

 

Zanimljivom ličnom i profesionalnom inicijativom, zamaskiranom u priči o poplavama, Miroslav Lazanski objavio je juče u “Politici” informaciju da je srpsko nebo nebranjeno već sedam dana:

 

“Da li znate da zemlja Srbija već sedam dana nema pravu zaštitu svog vazdušnog prostora? Naime, nemamo akumulatore za startovanje lovačkih aviona „mig 21” i „mig 29”, pa ako bi, recimo, u naš vazdušni prostor noću uleteo nekakav oteti avion mi nemamo čime da ga presretnemo i prisilimo na sletanje. Aparati „orao” i G-4 nemaju radare i u te svrhe ne mogu se koristiti. Akumulatori za startovanje motora aviona „mig 21” i „mig 29”, i za održavanje parametara tokom leta, koštaju po kompletu oko deset hiljada evra, nabavljaju se preko jedne naše firme uz strogo formalan postupak. I sve to traje i traje. Sramota.”

 

Pomenuti, po kompleksnosti i značaju u procesu održavanja letelica prilično trivijalan problem, ilustruje na do sada najdramatičniji način svu razmeru tragedije u kojoj se već godinama nalazi ovaj vid oružanih snaga Srbije. Posle iznuđene promene redovnog patroliranja dežurnog para aviona (dežurna para) sa MiG-a 21 na 29, ovo je verovatno prvi put posle Drugog svetskog rata da je vazdušni prostor Srbije efektivno nebranjen.

 

Logični zaključci koji se mogu izvesti iz ove situacije su više nego alarmantni. Srbija je ostala bez operativnih lovačkih aviona i celokupan PVO sistem zemlje je nepostojanjem upotrebljivih lovaca u celosti obesmišljen u mirnodopskim uslovima. Naime, ukoliko bi se dogodilo da je potrebno neutralisati civilni (ili vojni) cilj u vazdušnom prostoru raketni divizioni PVO sistema (koji efektivno po javno dostupnim podacima o dometu ne pokrivaju ni 50% teritorije zemlje) bili bi neupotrebljivi jer cilj (putnički avion na primer) po proceduri uvek prvo treba vizuelno identifikovati, upozoriti i naterati na dobrovoljno prizemljenje. Bez mogućnosti vizuelne identifikacije cilja od strane dovoljno brzih aviona sa adekvatnim plafonom leta (upravo onih koji su trenutno prizemljeni) rutinske situacije kao što su privremeni prekidi radio-komunikacije putničkih aviona i slična benigna dešavanja postaće noćna mora domaćeg PVO sistema. Jednostavnije rečeno, rakete (kao poslednje sredstvo prinude) su neupotrebljive bez aviona koji će se pozicionirati krilom uz krilo pored problematične (nepoznate) civilne ili vojne letelice.

 

U mirnodopskim uslovima efektivna kontrola vazdušnog prostora od strane vojske ključna je kako za aviokompanije, tako i za nacionlnog provajdera kontrole letenja. Ukoliko država (vojska) nije u mogućnosti da pruži lovačku zaštitu svog neba posledice  (ne)korišćenja tog neba od strane inostranih aviokompanija, u vidu njegovog zaobilaženja zbog nedostatka bezbednosti, mogu biti katastrofalne. Upravo ovaj argument uvek možemo i čuti u izjavama odgovornih ViPVO zvaničnika kada objašnjavaju zbog čega je vojna avijacija potrebna u mirnodopskom periodu.

 

Poslednji primer reagovanja dežurne pare odlično ilustruje njenu realnu upotrebu u mirnodopskim uslovima. Skoro uvek će u pitanju biti privremeni kvar radio-komunikacije, dok će (inostrani) vikend letači skoro uvek biti nedovoljno pripremljeni za naizgled jednostavan cross-country. Skidanje Pionira ili Cesni sa neba raketama biće, u najmanju ruku, etički neprincipijelno.

 

Da li je u pitanju javašluk nadležnih u procesu planiranja nabavke, da li je problem u komplikovanom i neefikasnom sistemu javne nabavke unutar ili van sistema odbrane ili nešto treće? Koji god da je razlog deluje neverovatno da je po sredi nedostatak finansijskih sredstava za nabavku, relativno jeftinih, akumulatora. Proces njihovog pražnjenja, propisanog veka upotrebe i drugi parametri sigurno nisu “zatekli i iznenadili”.

 

Ostaje pitanje, sve i da se najvlažniji snovi i planovi u potpunosti i ostvare, kako bi se vojska odnosila i sa tom, modernijom, tehnikom?

 

Petar Vojinović, TangoSix.rs

[Млађони]

 

 

 

Zanimljivom ličnom i profesionalnom inicijativom, zamaskiranom u priči o poplavama, Miroslav Lazanski objavio je juče u “Politici” informaciju da je srpsko nebo nebranjeno već sedam dana:

 

 

 

E мајко мила, сад смо готови.... 

[Милан Ракић]

Posle pisanja Miroslava Lazanskog novinska agencija “Beta” juče je, u mnogo više detalja, iznela situaciju u kojoj se nalazi ViPVO. Izvori “Blica” iz ViPVO žale se na Generalštab i vrhovnog komandanta, dok je ministar odbrane danas postavljen kao koordinator obnove Obrenovca.

 

Posle našeg jučerašnjeg teksta o prizemljenim lovcima novinska agencija “Beta” (“Blic” je samo preneo ovu agencijsku vest) objavila je duži presek trenutnog ViPVO ORBAT-a. Podsetićemo, da nije bilo zahteva novinske agencije “Beta” za dostupnošću informacija u vezi udesa Laste kao do tada nezapamćenog javašluka ceokupnog vojnog i državnog sistema, ostajale bi nam jedino priče o herojima koje znatno iskrivljuju predstavu realnosti.

Pored stručnoj javnosti već poznatih podataka o katastrofalnom stanju domaće vojne avijacije “Beta” je, preko izvora iz Komande ViPVO, iznela tvrdnju koja je ozbiljnija od jednostavnog javašluka prilikom nabavke akumulatora: “stanje u vazduhoplovstvu je toliko teško da prevazilazi pitanje nabavke akumulatora, već preti da izazove ukidanje čitavog roda vojske zbog nedostatka letelica, goriva, rezervnih delova, pa čak i obučenog kadra.”

Dok Miroslav Lazanski danas u medijima obrazlaže uzroke debakla sa akumulatorima kao nastale usled “veoma krutog i birokratizovanog sistema”, “Beta” je u jučerašnjem tekstu kandidovala mnogo realniju i opasniju temu – godine lošeg odnosa ostatka vojske i države prema ViPVO imaće zasigurno tragičnije posledice od nedostatka akumulatora. Imajući u vidu incidente koje se ne dešavaju ozbiljnim vojskama, kao nedostatak piropatrona na primer, činjenicu da su zvaničnici ViPVO (deo onih čiji zdrav razum i hrabrost nisu kompromitovani karijerama) godinama upozoravali, ostaje da se zapitamo kakvoj vojsci i kakvom rukovodećem kadru ostavljamo neku novu opremu? 

 

Istina, po završetku poslednje analize operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije pre mesec dana nije bilo zvanične “sve je u najboljem redu” verbalne histerije, objavljen je neuobičajeno skromniji (ali podjednako besmislen) zaključak:

“Ocenjeno je da u narednom periodu treba unapređivati opremljenost Vojske Srbije.”

Međutim, “Blic” u današnjem tekstu piše da su “generali predsednika države i novog ministra odbrane upozorili na lošu situaciju u ViPVO ali da ni ovoga puta nije bilo odogovora.”

Vojni analitičar i publicista Aleksandar Radić takođe se danas nadovezao o situaciji u izjavi za “Naše novine”:

- Dugotrajno zanemarivanje i političari koji godinama rade samo na marketingu doveli su do ovako loše situacije. Srbija nema ni tehniku ni kadrove, a remonti se gotovo uopšte ne rade.

Što se tiče reakcije odgovornih, “Blic” danas završava svoj tekst sa konstatacijom da niko iz Vojse Srbije i Ministarstva odbrane nije želeo da se zvanično oglasi.

Što se reakcije novog ministra odbrane tiče, ona je takođe izostala. Dan posle otkrića da je jedan od najbitnijih vidova vojske koji je uvek bio prvi na udaru u njenoj novijoj istoriji, ostao bez lovačkih aviona – ministar odbrane je postavljen kao koordinator civilne obnove grada Obrenovca.

 

Petar Vojinović, TangoSix.rs

[Милан Ракић]

Danas je u Skupštini Srbije, na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, ministar odbrane prvi put javno komentarisao situaciju sa prizemljenjem lovačke avijacije. Odgovor po ni jednom elementu nije bio precizan, vazdušni prostor Srbije po svemu sudeći i dalje ostaje nezaštićen.

 

Peta sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije u aktuelnom sazivu parlamenta donela je prvi javni odgovor o razlozima prizemljenja srpske lovačke avijacije. Odgovor je bio neprecizan, nerazumljiv i nekonkretan. Ministar odbrane nije dao odgovor kada će lovci ponovo poleteti.

Posle pitanja članova odbora o reagovanju Vojske Srbije za vreme nedavnih poplava i pitanja o opštem stanju vojske, poslanik Srpske Napredne Stranke Vladimir Đukanović pitao je ministra odbrane Bratislava Gašića o istinitosti medijskih navoda da ViPVO nema akumulatore i da su njeni lovci prizemljeni.

Četiri dana od objavljivanja ove informacije ministar odbrane prvi put je javno odgovorio na ovo pitanje. Gašić nije dao konkretan odgovor kada će akumulatori biti nabavljeni, upkos činjenici da novčanih sredstava kako je rekao ima. On je po svemu sudeći okrivio proces nabavke i, koliko je bilo moguće rastumačiti njegov odgovor, za problem se znalo u prethodnih godinu dana.

Prenosimo odogovor ministra u integralnom obliku:

- Tačno je. Nama su, preko godinu dana, posle godinu dana privatizacije, i njihovog odlaska u stečaj, “Krušik akumulatora”, oni više ne rade. Vojska Srbije se više puta obratila ruskom ministarstvu odbrane ali za Vojsku Srbije važi zakon o javnim nabavkama kao i za sve ostale. I nije cena 10.000 evra, cena na ruskom tržištu tih akumulatora je 89.000 evra. Imamo obezbeđena ta sredstva, međutim, žalbe na postupke i sve to…

84.600 evra košta 60 komada baterija ili ekvivalent 4 komad velikih, akumulatora, koji koštaju 89.000 evra. Tih istih na ukrajinskom tržištu, 4 komada košta 62.000 dolara ili ovih 60 komada baterija košta 48.600 dolara.

Mi imamo rok, otprilike, do ponedeljka kada se završava kompletan proces koji je više puta obaran da se to reši. Ovo se rešava, ta priča koja je bila u novinama, mi ćemo vrlo brzo da rešimo taj problema, a ovo se odnosi samo na avione MiG-29, rekao je Gašić.

 

Zvanične brojke o upotrebi helikoptera

 

Gašić je odgovarajući na pitanja o angažovanju Vojske Srbije u poplavama izneo i konačne podatke o angažovanju ViPVO. Vazduhoplovstvo je evakuisalo ukupno 3.301 osobu, obavljen je ukupno 551 let, naletelo se 195 časova, dok je pored poznatih letelica i AN-26 učestvovao u operacijama – prevozom ruskih spasitelja iz baze u Nišu do Beograda.

Iako smo iz više izvora bili informisani da ni jedan helikopter nije bio u kvaru ispostavilo se da to nije bilo u potpunosti tačno. Po rečima ministra, “u roku od 3 sata, sredili smo jedan transportni helikopter i on se ponovo vratio u akciju”.

 

 

Celokupan snimak sednice Odbora za bezbednost možete pogledati na ovom linku. Odgovor ministra u vezi lovačke avijacije počinje u 41. minutu.

 

Petar Vojinović, TangoSix.rs