Здрава исхрана - поврће, махунарке

[Guest Светлана]

Spanać - hrana koja daje snagu

Lidija Novaković

01.12.2007.

Nema hranljivijih namirnica od lisnatog zelenog povrća, poput spanaća. Takođe, prednost spanaća je njegova dostupnost tokom većeg dela godine, a najsvežiji je i najboljeg ukusa u periodima od marta do maja, kao i u septembru i oktobru. Spanać je namirnica izuzetno bogata hranljivim sastojcima.

Svi smo zapamtili da je Popaj dobijao supersnagu jedući spanać, ali je takođe imao i drugih koristi od ove namirnice: smanjivao je rizik od osteoporoze, srčanih bolesti, raka debelog creva i drugih bolesti.

Naučnici su identifikovali najmanje trinaest različitih jedinjenja u spanaću koja imaju antioksidantsko i antikancerogeno dejstvo. U najnovijim istraživanjima, oni pokušavaju da izoluju elemente ove biljke, u stalnoj borbi za pronalaženje leka protiv raka.

Za održavanje zdravlja kostiju, veoma su važni elementi koje spanać sadrži. Na prvom mestu mislimo na vitamin K1, kalcijum i magnezijum, koje ova namirnica sadrži u dovoljnim dnevnim količinama.

Za obolele od arteroskleroze i srčanih oboljenja, samo nekoliko namirnica može se porediti sa spanaćom po hranljivoj vrednosti; pre svega zato što je spanać izvanredan izvor vitamina C i vitamina A. To su važni antioksidanti koji funkcionišu tako što redukuju količinu slobodnih radikala u telu. Na primer, jedna činija skuvanog spanaća može vam obezbediti 295% dnevne potrebe za vitaminom A.

Bistrije razmišljanje uz pomoć spanaća? Zvuči vam preterano? Ali, ova tvrdnja ima naučnu potvrdu. Vršeći oglede sa životinjama, naučnici su dokazali da spanać pomaže u zaštiti od stresa, što je savremenom čoveku više nego potrebno. Takođe, redovno konsumiranje ovog povrća sprečava slabljenje moždanih funkcija do koga dolazi u starijem dobu. Labaratorijske životinje čija je ishrana bila bogata spanaćem pokazale su znatan napredak u učenju nekih radnji.

Nekoliko brzih ideja za serviranje

Dodajte slojeve skuvanog spanaća kada sledeći put budete pripremali lazanju.

Napravite ukusnu salatu tako što ćete pomešati kuvani spanać sa sitno seckanim belim lukom, sokom od sveže ceđenog limuna i maslinovim uljem. Sve to možete posuti sa malo narendanog parmezana.

Popaj je popularizovao spanać, u tom smislu moramo pohvaliti autore ovog crtanog filma. Ali - on je spanać konsumirao iz konzerve. Moramo istaći da je svež spanać, pre izvršenih tehnoloških procesa, mnogo kvalitetnija namirnica. On tada ima sve najbitnije sastojke o kojima smo pričali, kao i lepu zelenu boju, koja se gubi kad se namirnica konzervira. Takođe, sirov spanać ima blagoslatkasti ukus koji deluje osvežavajuće u salatama, a koji se gubi kad se ovo povrće skuva.

Uvrstite u ishranu što više obroka sa spanaćem - tako ćete blagotvorno uticati na svoje zdravlje i na zdravlje svoje porodice.

http://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/spanac-hrana-koja-daje-snagu/

[Guest Светлана]

2. avgust 2008.

Patlidžan

Sjajni i ljubičasti plodovi patlidžana su jedinstvenog, prijatno-gorkog ukusa, smanjuju holesterol i štite od tumora.

Patlidžan je počeo da se uzgaja u Kini i Indiji u 5. veku. Kasnije se proširio na Daleki istok, a u Evropi se pojavio tokom 13. i 14. veka, najpre u Španiji, gde su ga, kao i na sever Afrike, doneli arapski trgovci. U 15. veku se pojavljuje u Italiji. Inače, uspeva u toplim i vlažnim predelima. U početku je biljka patlidžana davala svetle, male plodove veličine jajeta. Kasnije su uzgojem dobijene različite veličine, oblici (okrugli, duguljasti) i boje. Zagasitoplava do ljubičaste boje debele kože jeste njegova najuočljivija karakteristika.

Energetska i nutritivna vrednost

Svež patlidžan na 100 g ima 24 kcal energije, a sadrži 1,01 odsto proteina, 0,19 odsto masti i 5,7 odsto ugljenih hidrata, 3,4 odsto dijetetskih vlakana, 92,4 odsto vode. Kuvani patlidžan ima 35 kcal energije, a sadrži 0,83 odsto proteina, 0,23 odsto masti, 8,73 odsto ugljenih hidrata, 2,5 odsto dijetetskih vlakana.

Bogat je celulozom i podstiče rad probavnih organa. Takođe, sadrži znatnu količinu pektina, koji snižavaju holesterol. Plavi patlidžan je dobar za srce jer osigurava značajnu količinu kalijuma, što pomaže u normalizaciji krvnog pritiska, a sadrži vrlo malo masti i kalorija. Istovremeno, sadrži vrstu fitohemikalije zvanu saponin, koja poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Što se vitamina i minerala tiče, patlidžan je vredna namirnica jer 100 g patlidžana sadrži 12 mg kalcijuma, 26 mg fosfora, 0,7 mg gvožđa, 214 mg kalijuma, po 0,05 mg vitamina B1 i B2, 0,6 mg vitamina PP i 5 mg vitamina C.

Lekovitost

Patlidžani pripadaju grupi biljaka koje sadrže alkaloide kao što su paradajz, krompir, slatki feferon. Alkaloidi, koji inače izazivaju nervne smetnje i probleme sa probavom, u patlidžanu se nalaze u niskom procentu, tako da nisu škodljivi. Važno je napomenuti i da se kuvanjem nivo alkaloida smanjuje za 50 odsto. Patlidžan sadrži i važne fitonutrijente, od kojih su mnogi antioksidanti. Ti fitonutrijenti, osim što su antioksidanti, čuvaju membrane ćelija od oštećenja, a ispitivanjima na životinjama otkriveno je da štite lipide membrana moždanih ćelija koje pak štite ćelije od slobodnih radikala. Neka istraživanja su povezala nasunin i ostale fitonutrijente patlidžana sa smanjenjem holesterola u krvi. Nasunin veže gvožđe i tako štiti ćelije od oštećenja i mogućeg stvaranja tumora.

Kupovina i čuvanje

Neobična, zagasita ljubičasta boja patlidžana dokaz je da je patlidžan svež. Peteljka treba da bude sočna i čvrsta. Obratite pažnju i na tamnije mrlje jer je to znak da se patlidžan kvari iznutra. Birajte plodove dugačke otprilike 15 cm. Čuvajte ih u frižideru, u plastičnoj kesi, najduže pet dana i dalje od jabuka, koje proizvode etilen i time utiču na brže starenje patlidžana.

Kako ga pripremati?

Treba li soliti pa cediti patlidžane? Nekad su isečeni i posoljeni patlidžani stajali i nekoliko sati da bi izgubili gorčinu. Nove sorte su manje gorke pa to soljenje i ceđenje više nije potrebno. Tako se bolje sačuvaju vredniji sastojci tog povrća. Patlidžan nije kaloričan, ali sklon je upijanju masti. Zato je dobro utapkati ga u brašno.

Autor: Suzana Obradović

Izvor: stil-magazin.com

http://www.poslovnazena.biz/zdrava-ishrana/patlidzan-28-1919

[Guest Светлана]

uto - 28.11.2006

SOCIVO

Socivo je visokovredna belancevinasta biljka koja ima vaznu ulogu u ishrani covecanstva. Posle pasulja i graska, socivo je danas u svetu najrasprostranjenija mahunarka. Iako se u Evropi gajilo davno pre pasulja, i ima vecu primenu od njega ipak ga je pasulj, kada je otkricem Amerike prenesen u Evropu, potisnuo u drugi plan. Po nekim karakteristikama socivo ima prednost u odnosu na pasulj: brze se kuva, bogatije je belancevinama i ugljenim hidratima, ne zaostaje u vitaminima i mineralima, energetska vrednost mu je neznatno manja, a mnogi ljubitelji zrnastih mahunarki smatraju ga ukusnijim i plemenitijim od pasulja . Ipak teze se vari i to je glavni razlog sto je potisnuto iz ceste ishrane.

Sociva nema mnogo vrsta: sitnosemeno i krupnosemeno, s tim da se ova druga vrsta uglavnom uzgaja u evropi i kod nas, boja mu varira od zuto-zelenkaste do sive sa ili bez crnih pega.

http://ves05281027.mojblog.rs/p-socivo/73223.html

Serial TV emisija "Zdravoholicarske price". Ova emisija govori o značaju sociva u zdravoj ishrani. Autor Nada Simic.

[Guest Светлана]

Купус као храна и лек

Драган Цветковић

02.04.2009.

Купус (brassica oleracea) је због своје енергетске вредности, хранљивих материја и богатства витамина постао редовна салата и храна у људској исхрани, али и лек који помаже у спречавању и лечењу многих болести.

Купус расте и користи се у исхрани на скоро свим просторима Европе. Користили су га још Стари Римљани, чак знали да је веома добар за варење хране. Кисео купус је велики извор витамина у зимским условима. У историји је познато, као легенда, да су морнари Џејмса Кука на дугим путовањима сачували здравље и животе захваљујући киселом купусу.

Разликујемо следеће врсте купуса: зелени купус, црвени купус, коврџави купус, кинески купус и кинеску блитву. Купус је настао селекцијом дивљег купуса, а том селекцијом су настале и многе биљке из породице купуса које се у данашње време користе у исхрани. Купус је сезонско поврће (јесен - зима), али се у нашим крајевима налази у продаји скоро целе године.

Састав

Купус расте као приземна биљка са јаким кореном и округлом лиснатом главицом изнад земље, садржи мало калорија а доста хранљивих састојака:

беланчевине

бакар

бета-каротен

биљна влакна

биљне масти

витамин A

витамине B1

витамин C

гвожђе

глукосинолат

зеаксантин

лутеин

калијум

калцијум

каротеноид

магнезијум

протеине

сумпор

тартонску киселину

угљене хидрате

фолну киселину

фосфор

Коришћење

Купус се у исхрани користи сиров, кисео или куван са разним додацима. Купус не треба дуго кувати јер се онда губи његово корисно дејство. За лечење чирева, бубуљица и неких кожних обољења или модрицa листови купуса користе се и као облоге за болно место. Против кашља купус се користи као облога која се ставља на груди.

Дејство

Купус садржи доста лековитих материја и има антиоксиданско и антисептичко дејство, јача имунитет и повољно делује против следећих болести и тегоба:

артритис

болести срца и крвних судова

бронхитис

гихт

главобоља

екцем

истегнућа мишића и легимената

лечење рака дојке

макуларна дегенерација

малокрвност

мамурлук

модрице

остеопороза

плућне болести

повишени холестерол

прехладе и кашаљ

проширене вене

кожне болести

рак дебелог црева

регулисање крвног притиска

регулисање прекомерне тежине

регулисање варења

ректални рак

рак простате

реума

скорбут

стрес

уганућа

хормонски карцином

упала дебелог црева

чиреви и бубуљице

чир на дванаестопалачном цреву

чир на желуцу

шлог

Начин деловања

Испитивањима је утврђено да ово поврће има антиоксидантско и антисептичко дејство. Купус је поврће који се гаји и користи у исхрани људи у великим количинама у скоро свим земљама света а помаже у очувању здравља. Има доста дијета које се базирају на јелима чији је основни састојак купус.

http://zdravlje.krstarica.com/c/hrana/kupus-kao-hrana-i-lek/

[Guest Светлана]

Blitva - srodnica spanaca 

Narodni Lijek, Alternativna medicina

Veoma je korisna za povecanje imuniteta, a i dobar je diuretik Kao i sve lisnato povrce, ni blitva nema veliku energetsku vrijednost (100 grama jestivog djela blitve sadrži samo 59 kJ ili 14 kcal), ali to uspešno nadoknaduje visokim sadržajem vitamina C i karotina (provitamin A) i obiljem mineralnih soli. U blitvi ima 12,31 odsto suhe materije, od cega 4,83 odsto ugljenih hidrata, 2,0 odsto proteina, 3,44 procenta celuloze, 0,42 odsto biljnih ulja i 1,62 odsto mineralnih sastojaka. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (70 mg%), te vitaminima B1 (0,09 mg%), B2 (0,19 mg%) i PP (0,8 mg%). Karotina ima 6.000 i.j. u 100 grama. Razlikujemo dvije glavne vrste blitve, lisnatu, koja razvija rozetu krupnog, širokog i mesnatog lišca, i takozvanu rebrastu, koja ima jako razvijenu, socnu i mesnatu stabljiku, odnosno peteljku, žute, zelene ili crvene boje. Lisnata se u kulinarstvu koristi slicno spanacu – kuvana i pomešana s krompirom, zacinjena hladnim uljem, a dok je još vrlo mlada, može se pripremati i sirova, kao salata. Izuzetno je prikladna i za punjenje i savijanje sarmica u raznim kombinacijama, a takode i kao dodatak jelima s tjestom: za savijace, pite, torte i sl. Druga vrsta ima mnogo dužu stabljiku nego lisnate sorte, a listovi su nešto manji. Ovu vrstu blitve domacice, najcešce zbog neupucenosti, smatraju manje vrednom, jer misle da zadebljala stabljika znaci da je blitva stara, da je odrvenjela i nije za upotrebu. Ukoliko i nabave takvu blitvu, domacice ta debela rebra odbacuju i koriste samo zeleno lišce. Sve to pokazuje da naše domacice zapravo ne znaju da se tu radi o dvjie razlicite, ali jednako vrijedne vrste blitve od kojih se svaka vrsta koristi s odredenom namjenom, jer im je i primjena u domacinstvu razlicita. Rebrasta blitva koristi se, naime, tako da se lišce priprema posebno, kao spanac ili salata, a debela, socna i mesnata rebra kuhaju se ili peku vezana u snopice kao špargla ili praziluk, te prelivaju raznim umacima.

Kvalitet blitve ne smjemo, dakle, ocjenjivati po debljini stabljike ili velicini lista, vec po njenoj svježini i socnosti. Biramo je, medutim, prema namjeni, odnosno prema mestu u dnevnom jelovniku.

U botanickom smislu, blitva je clan iste porodice kao i spanac, pa su joj i prehrambena i ljekovita svojstva vrlo slicna. Blitva nesumnjivo ima nekih prednosti, premda je nepravedno zapostavljena: znacajna je zbog vitamina C, beta-karotina, kalijuma, mangana, gvožda i kalcijuma, i, naravno, vlakana. Dobar je diuretik i veoma korisna za povecanje imuniteta.

Cinjenica da su od blitve uzgojene dvije vrste (lisnata i rebrasta) omogucuje da se blitva priprema u kuhinji šire i raznovrsnije od spanaca. Od blitve možemo pripremati sva jela kao i od spanaca, dok od njega ne možemo pripremati jela s rebrima, zato što njegove peteljke odbacujemo zbog veceg sadržaja oksalne kiseline.

Napisao: Sanjin Datum: 03.02.2009 

http://www.narodnilijek.com/index.php?name=news&op=view&id=770&word=socna