Здрава исхрана - поврће, махунарке

[Guest Светлана]

LIKOPEN SPREČAVA NIZ BOLESTI

Ni dan bez paradajza

Pored toga što je lekovit, crveni plod vrvi od hranljivih sastojaka, neodoljivog je ukusa, nezamenljiv u većini jela, sosova i salata, niskokaloričan a pun vitamina, minerala i vode, a pri tom kao stvoren za glavnu ulogu na letnjoj trpezi

Za paradajz se s pravom kaže da je čudesno povrće, ne samo zbog niske energetske vrednosti (19 kalorija na 100 grama) već stoga što je bogat vitaminima A i C, kalijumom, kalcijumom, fosforom, vodom, vlaknima.

Na tržištu nalazimo razne vrste: jabučar, makedonski, leskovački, turski, italijanski, trešnjasti, bivolje srce... I - svaka ima specifičnu primenu u kuhinji i sličan slatkasto-sočni ukus. Sirov ili kuvan, paradajz je kralj letnje trpeze.

Bogat vodom, vitaminima i mineralnim solima, posebno je koristan leti kad dnevna potreba za ovim dragocenim elementima raste upravo zbog toga što ih gubimo znojenjem. Raskošnu crvenu boju ovom plodu daju betakaroten (koji organizmu obezbeđuje vitamin A) i likopen, pigment koji sprečava dejstvo slobodnih radikala, glavnih krivaca za degenerisanje i starenje ćelija. Radi brže asimilacije likopena, jednog od najmoćnijih dosad otkrivenih antioksidanta, paradajz je bolje jesti kuvan ili prerađen (čak i u vidu kečapa!). Istraživanje obavljeno na grupi od hiljadu ljudi pokazalo je da deset ili više porcija paradajza ili soka od paradajza nedeljno smanjuje rizik od raka prostate za 45 procenata. Druga studija je otkrila da likopen smanjuje takozvani loš holesterol (Ldl), a s njim i opasnost od srčanih bolesti. Danas se zna da antioksidant iz paradajza sprečava i druge vrste tumora, pre svega grlića materice, dojke, pluća i želuca. Zbog čudotvornih osobina likopen može da se kupi i u apotekama, ali hemijski preparat nema efikasnost svežeg paradajza.

http://www.politika.rs/viva/162/tekst3.html

[Guest Светлана]

HRANA KAO LEK

CVEKLA

Protiv tumora i leukemije, akutnih fibroznih oboljenja,

niskog pritiska, gripa, pospesuje rad nerava i mozga,

cisti i stvara krv, podstice aktivnost jetre, zuci i zeluca,

stiti od radioaktivnosti i zracenja,

deluje preventivno

Cvekla (Beta vulgaris) poreklom je sa obale Sredozemlja.

Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog

lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura.

Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine,

bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati

bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica.

Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima,

cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke:

kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan,

bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...

Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno

retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance.

Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku

od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka

deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima

demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom

u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja.

Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain,

jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol,

odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre...

SOK OD PRESNE CVEKLE

PROTIV NAJTEZIH OBOLJENJA

Cvekla je lekovita i kod najtezih oboljenja, deluje i protiv tumora.

Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle.

Od 1 kilograma cvekle dobije se otprilike 700 grama soka.

Cveklu treba tanko oljustiti, sitno narendati,

preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok

i pita ga u gutljajima celog dana. Kod tezih oboljenja popiti dnevno

od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljsanje smanjiti na 1/4 litre.

CORBA OD CVEKLE

ZA JACANJE

I CISCENJE KRVI

Operite dve veze mladih listova cvekle, narezite i stavite da se kuva.

S njima neka se kuva i veza persunova lisca.

Dok se lisce kuva (10-15 minuta) naseckati mladi crni i beli luk sa percima,

narendati koren sargarepe, jedan koren persuna i manji celerov koren.

Narendati najsitnije i 4-5 cvekli, sve preliti velikom kasikom ulja

i sokom od limuna, staviti u vodu s liscem i odmah skloniti s vatre.

Na stolu dodati i kosani list persuna.

SALATA OD CVEKLE

ZA JACANJE ZELUCA I JETRE

Krupno narendati cveklu i upola manje koren od celera.

Zaciniti s malo soli, jabukovim sircetom, kasicicom

maslinovog ulja i mlevenim kimom. Izmesati s kiselom

pavlakom i posuti persunovim listom.

CVEKLA ZA ZIMU

Iseci cveklu na tanke kolutove, preliti jabukovim

ili vinskim sircetom sa nesto samlevenog kima

i staviti u tegle.

http://kuvar.8m.com/cvekla.html

[Guest Светлана]

Zeleno lisnato povrće štiti mozak

Osobe koje su tokom života jele dovoljno povrca u starosti pokazuju više znakova vitalnosti i bolje kratkorocno pamcenje od onih koji to nisu praktikovali, pokazala je studija. Zelenim lisnatim povrcem (salatom, blitvom, kupusom) covekov živcani sistem dobija dovoljno visokovrednih nutritivnih materija. Zeleno lisnato povrce poznato je po snažnom detoksikacijskom dejstvu i antikancerogenom delovanju, a s obzirom na to da se inace priprema sa uljima bogatima zdravim masnim kiselinama, omogucuje apsorbciju vitamina topljivih u mastima. U tu se grupu ubraja vitamin E, koji cuva moždane celije od propadanja. Unosom lecitina, selena, flavonoida i omega 3-masnih kiselina postiže se dobro funkcionisanje mozga, ocuvanje njegove vitalnosti.

[Guest Светлана]

Kakve veze imaju špargla i sreća

Špargla je niskokalorično povrće, koje je ne samo odlično za figuru, već može i da usreći.

Ovo povrće snabdeva organizam magnezijumom, bakrom, folnom kiselinom i vitaminom E, čime se jačaju srce i krvotok i usporava prerano starenje kože i slabljenje vida. Špargla je bogata i kalijumom, koji pomaže čišćenje bubrega i mokraćnih kanala i poboljšava probavu.

Glavni sastojak u špargli je aminokiselina asparagin, koja podstiče rad bubrega, aktivira jetru i žuč, a time i podstiče izbacivanje otrovnih materija iz organizma. Špargla pomaže koncentraciju i jača nerve. Najnovije studije potvrdile su još jedno dejstvo špargle: u našem mozgu ona aktivira hormon sreće.

Kad je reč o kalorijama, njih u špargla ima vrlo malo. Količina od 100 grama sadrži samo 17 kalorija. Pored toga, špargla sadrži mikroelement hrom, koji usporava glad.

Bela i zelena šparga imaju skoro iste sastojke: zelena špargla sadrži više hlorofila za bolje pamćenje i protiv stresa, a bela špargla više asparagina i daje više snage.

Najzdraviji način konzumiranja: špargla se skuva da bude mekana, poprska maslinovim uljem, na kraju pospe sitno seckanim začinskim biljem i parmezanom.

Uz šparglu profesor Bankhofer savetuje da se pije samo belo vino a nikako crno, jer sastojak tanin u crnom vinu ostavlja vitamin B1 bez dejstva, a on nam je potreban kao hrana za nerve.

http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,intLangID,2,intItemID,89627,intCategoryID,269,CityID,.html

[Guest Светлана]

štite pluća

Grupa američkih naučnika s medicinskog fakulteta "Džons Hopkins" u Baltimoru konstatovala je da pomaže pacijentima koji pate od hronične opstruktivne bolesti pluća.

Radi se o tome, kako su istakli naučnici, da u sebi sadrži supstancu sulforafan koja sprečava nestanak proteina NRF2 koji, između ostalog, štiti pluća od atmosferskog zagađenja i duvanskog dima.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOPB), bolest respiratornog porekla koja "napada" bronhije, danas predstavlja peti uzrok smrtnosti u svetu, a mogao bi, kako predviđa Svetska zdravstvena organizacija, da ubrzo postane i treći uzrok smrtnosti izazvane nekom od bolesti, zbog sve većeg broja pušača.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, HOBP usmrti u proseku po jednu osobu svakih 10 sekundi. Iako se može izbeći, ta bolest nije izlečiva i obično se polako vremenom pogoršava.

Najčešći simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća su "gubljenje vazduha", prekomerno lučenje sekreta i hroničan kašalj.

U svetu, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, postoji 210 miliona ljudi obolelih od HOBP-a, bolesti od koje je 2005. godine umrlo tri miliona ljudi.

http://www.lendovisanje.com/forum/index.php?action=printpage;topic=23326.0

[Guest Светлана]

Karfiol borac protiv raka

08.05.2007, 23:06

Karfiol i možda nisu omiljena hrana zbog svog jakog mirisa, ali su izuzetno zdravi. Reč je o povrću iz porodice kupusa za koje je naučno dokazano da su najbolji zaštitnici organizma od raznih kancerogenih pojava. U frižideru možete da ih čuvate najviše tri dana, a ukoliko je skuvano pojedite ih nakon dva. Sada im nastupa sezona, pa iskoristite priliku da jedete zdravo.Karfiol u sebi skoro da ne sadrži masti, ima malo ugljenih hidrata i kalorija, a sadrži fitonutrijente. Te supstance deluju dvostruko, sprečavaju štetno delovanje enzima koji aktiviraju spojeve odgovorne za razvoj raka i povećavaju pozitivno delovanje onih enzima koji onemogućavaju i eliminišu kancerogene supstance.

Stručnjaci su nedavno otkrili da fitonutrijenti šalju signale genima da povećaju proizvodnju enzima uključenih u procese detoksifikacije. Utiču na metabolizam estrogena i štite od razvoja raka dojke ili drugih oblika raka karakterističnih za žene.

Ovo povrće u sebi sadrži i vitamin C, folnu kiselinu i beta karoten pa je odličan čuvar kardiovaskularnog sistema, zatim smanjuje rizik od pojave multipleks skleroze i smanjuje rizik od pojave moždanog udara.

Za smanjenje rizika od razvoja raka nedeljno bi trebalo da pojedete tri-pet obroka karfiola ili bilo koje kupusnjače.

Da biste najbolje iskoristili sve hranljive supstance iz karfiola, kuvajte ga kratko, recimo 10 minuta. Zadržaće svoje zdrave sastojke, a miris mu neće biti jak.

Čuvanje: Kupljeni karfiol čuvajte u frižideru u papirnoj ili plastičnoj kesi. Da biste izbegli nakupljanje vlage, karfiol svakako položite stabljikom prema dole. Najbolje je da ga iskoristite u roku od pet dana nakon kupovine. Kuvani karfiol najduže čuvajte dva dana.

se smatra izvornim oblikom karfiola i veoma je zdrava hrana koja štiti imunološki sistem.

Zanimljivo je da kuvani ima više C vitamina nego pomorandža, da količina kalcijuma u brokoliju premašuje količinu kalcijuma u jednoj čaši mleka i da samo jedan komadić ovog povrća ima više vlakana nego kriška crnog hleba.

brokoli je takođe jedan od najboljih izvora vitamina A koji postoje u prirodi. Zbog bogatog sadržaja različitih biološki aktivnih sastojaka i spojeva, kao i antioksidanasa, brokoli pomaže u prevenciji očne mrene, srčanih bolesti i smanjuje rizik obolevanja od nekih tipova raka.

Najsnažnija materija u prevenciji raka je sulforafan, koji u molekulu sadrži sumpor, koji ima produženo delovanje. Sulforafan je otporan na toplotu, ali nije otporan na proces starenja brokolija, zbog čega posle tri dana stajanja njegova koncentracija i aktivnost naglo opadaju. Sulforafan je ispitivan na Hopkins univerzitetu u SAD, gde je potvrđeno da (kada se redovno uzima) pobuđuje produkciju enzima koji brane telo od hemijskih kancerogena.

Ako se brokoli jede dva-tri puta nedeljno, rizik od malignih tumora može da se, prema procenama stručnjaka, smanji čak za 50 odsto. Osim toga, preliminarna laboratorijska istraživanja pokazala su da sastojak I3C, koji se prirodno nalazi u brokoliju, zelju i prokulicama, može da spreči faktore koji pomažu reprodukciju herpesa.

Izvor: blic

http://www.zenskisvet.com/index.php?akcija=vesti&do=opsirnije&kat=5&podkatid=9&id=303

[Guest Светлана]

9. april 2009.

štiti od raka želuca

Grupa japanskih i američkih naučnika otkrila je da brokoli štiti od raka želuca uništavanjem bakterije "helikobakter pilori", jednog od glavnih uzročnika te opake bolesti.

sadrži supstancu "sulforafan" za koju se zna da štiti od raka, ali su naučnici s Univerziteta u Tokiju (Japan) i univerziteta "Džon Hopkins" u Baltimoru sada prvi put uspeli da dokažu efikasnost brokolija.

Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Američkog udruženja za istraživanje raka, sprovedeno je na dobrovoljcima zaraženim "helikobakter pilorijem".

Ti dobrovoljci su podeljeni u dve grupe od kojih je jedna morala da konzumira tokom osam sedmica po 70 grama svežeg brokolija, a druga grupa istu količinu listova lucerke (deteline).

Merenje količine "helikobakter pilorija" pre, u sredini i na kraju istraživanja pokazalo je da je kod osoba koje su konzumirale došlo do velikog smanjenja te bakterije, dok konzumiranje lucerke nije imalo nikakvog efekta.

Rak želuca je vrsta raka koji se po učestalosti nalazi na drugom mestu u svetu.

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=354683

[Guest Светлана]

Zimski meseci možda nude manji izbor povrća, ali to ne znači da je ono što možemo da kupimo na pijacama manje hranljivo ili zdravo. Najbolji primer je , koji je odličan izvor vitamina i minerala, a ima i snažna antikancerogena svojstva

Istorija brokolija

vodi poreklo iz Male Azije. U Evropi je jedino bio poznat na području Italije. Katarina Mediči ga je u 16. veku isporučila za Francusku, odakle je pod nazivom italijanska špargla dospeo i u Englesku. Američki predsednik Tomas Džeferson je u 18. veku uveo u poljoprivredu Amerike, na početku samo kao probnu biljku.

Borac protiv kancera

Najnovija istraživanja upućuju na to da je brokoli posebno dobar u borbi protiv mnogih bolesti i često ga nazivaju superhranom. U njemu se nalaze određeni sastojci koji su delotvorniji od antibiotika, a deluje i na bakteriju koja prouzrokuje čir. Takođe je dokazano da brokoli pruža veliku zaštitu protiv raka. Sadrži aktivne supstance koje podstiču prirodne odbrambene mehanizme u borbi protiv raka, pre svega raka želuca i debelog creva. Redovno uzimanje brokolija, u naučnim krugovima, smatra se posebno korisnim i za prevenciju raka dojke, a koji se povezuje s viškom ženskih hormona estrogena. Stručnjaci ističu da žene koje unose velike količine folne kiseline smanjuju rizik da obole od raka materice i pluća. Naučnici su sok dobijen od brokolija dodavali ćelijama raka, nakon čega je 95 odsto obolelih ćelija odumrlo.

Izvor vitamina

brokoli je i sjajan izvor vitamina, posebno vitamina C, beta-karotena i antioksidanata koji neutrališu slobodne radikale i štite od preranog starenja. Takođe, vitamini zastupljeni u nezanemarljivim količinama su: B1, B2, B6, E. Osim toga, olakšava probavu i sprečava zatvor, dijabetes, bolesti srca i smanjuje holesterol u krvi. Posebno je bogat mineralima kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, cink i natrijum. Posebno se preporučuje trudnicama jer sadrži veće količine folne kiseline.

Kako izabrati pravi

Kad kupujete brokoli, birajte cvetove koji su kompaktni i neoštećeni. Trebalo bi da budu iste boje, bilo da su tamnozeleni, ljubičasti ili ljubičasto-zeleni, što zavisi od same vrste brokolija. Izbegavajte požutele cvetove jer je to znak da su prezreli i stari

brokoli je najbolje kuvati isti dan kada je kupljen, a u frižideru ga čuvajte najviše tri do četiri dana. Pre stavljanja u frižider nemojte ga prati jer će voda koja ostane na cvetovima ubrzati proces truljenja

Kako ga pripremati

Da biste sačuvali većinu hranljivih sastojaka, najbolje je kuvati ga na pari. Prethodno ga iskidajte na manje cvetove, a budući da su stabljike tvrđe, potrebno ga je duže kuvati, zato ga isecite na sitnije komade ili ga stavite ranije da se kuva. Tako pripremljeni brokoli začinite maslinovim uljem i limunovim sokom, zatim posolite po želji. U vodi ili na pari kuvane cvetove brokolija možete ubaciti u skuvanu testeninu, dodati joj maslinovo ulje i dobićete lagan i zdrav obrok. Kuvani brokoli možete i pasirati i tako dobiti ukusnu krem supu koju po želji možete ukrasiti preprženim kockicama hleba, komadićima pancete ili pršute. Jednako je ukusan i dinstani brokoli. Potrebno ga je dinstati na ulju minut do dva, nakon čega je treba dodati malo vode i u pokrivenoj posudi dinstati još pet-šest minuta ili dok ne omekša. brokoli je odličan prilog uz mesna i riblja jela

Autor:

Suzana Obradović

http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-59-11-februar-2008/brokoli

[Guest Светлана]

Kuhinjske tajne

Zelena zrna zdravlja

Grašak je bogat vitaminima i mineralima, a odličan je i izvor vlakana i hranjivih materija Gaji se gotovo u celom svetu, a najviše u Rusiji, Kini, Indiji i SAD, jer dobro uspeva u krajevima s prohladnom i vlažnom klimom. U 100 g graška ima 80 kalorija. Bogat je izvor ugljenih hidrata (14,46 odsto), vlakana, fruktoze, proteina (5,42 odsto) i glikoze. Valja spomenuti masti i lecitin, važne za čovekov nervni sistem. Tokom klijanja graška razvijaju se vitamini Ce i E, dok vitamina A ima u tragovima, ali beta-karoten, provitamin vitamina A, kojeg ima u grašku, pomaže u prevenciji raznih vrsta raka i srčanih bolesti. Naime, vitamin Ce u grašku kao antioksidans štiti DNA od oštećenja i pomaže organizmu u borbi sa toksinima i pojačava imunološke funkcije. Njegova vlakna mogu da pomognu u sprečavanju raka debelog creva. Grašak je odličan izvor i vitamina B1, B2 i B3, koji učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti.

Njega treba uključiti u ishranu ako često osećate umor jer njegovi hranljivi sastojci održavaju energiju ćelija organizma. On takođe održava zdravlje kostiju i kardiovaskularnog sistema jer je odličan izvor vitamina K (sadrži 24 odsto preporučenog dnevnog unosa). Ova ukusna zelena zrnca su i odličan izvor gvožđa (sadrže 10 odsto preporučenog dnevnog unosa), čiji nedostatak izaziva anemiju, umor i oslabljeni imunološki sistem.

Pripremljeni kao supa ili kaša, plodovi graška nisu samo ukusni, već pre svega lakše probavljivi. Ipak, osobe koje imaju tegobe sa želucem i crevima moraju da izbegavaju osušene plodove graška jer oni izazivaju nepoželjno stvaranje kiseline i nadimanje. To isto važi i za bubrežne bolesnike zbog velikog sadržaja proteina, ali oni smeju da uživaju u jelima od mladog graška bez soli. U narodnoj medicini brašno graška se koristi za lečenje osipa i čireva, u obliku vlažnih i toplih kašastih obloga.

Prilikom kupovine potražite čvrste i sjajne mahune graška, srednje veličine, s mekanim i zelenim vrhovima, koje su pune tako da imate osećaj da će uskoro pući. Izbegavajte kupovinu mahuna koje su bez sjaja, oštećene, žućkaste ili pune fleka.

Naravno, osim svežeg, možete kupiti i smrznuti i konzervirani grašak, što ne umanjuje njegove hranljive moći. Ovo povrće može da se priprema na „hiljadu i jedan način” kao prilog ili samostalno jelo bez mesa, ali je ukusno skuvano i sa suvim mesom ili ribom.

Ako se odlučite za renesansnu supu od graška za četiri osobe, recept je sledeći: 200 g suvih rebarca, litar i po vode, 450 g graška, po kašika peršuna i nane. Skuvajte suva rebarca. Zatim dodajte grašak, pa nastavite da kuvate dok grašak ne omekša. Kuvana suva rebarca izvadite iz supe, pa mesnati deo odvojite od kostiju. U supu od graška dodajte peršun i nanu.

Supu poslužite toplu uz kuvano meso.

Grašak možete kuvati prema receptu iz Le Cuisinier Francais (Francuska kuhinja) iz sredine 17. veka, u gnezdu od zelene salate. U posudu stavite nekoliko slojeva listova oprane zelene salate, a zatim na njih stavite grašak i začine (biber, začinsko bilje i malo šećera). Prekrijte s nekoliko listova zelene salate, a zatim tako složen grašak možete da kuvate na pari ili u vrlo maloj količini vode. Bitno je da je posuda u kojoj se grašak kuva poklopljena. Ova klasična metoda pripreme graška, kojom on zadržava svoju vlažnost, može se koristiti kako za sveži, tako i za zamrznuti grašak.

http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/Zelena-zrna-zdravlja.lt.html

[Guest Светлана]

Boranija

2006/11/14,12:05

Boranija potiče iz meksika. Za narode starih civilizacija Novog sveta, ona je pored kukuruza

i tikava bila glavna hrana. U Evropu su je doneli Španci, gde se gaji od XVI veka, da bi se

kasnije raširila po celom svetu, kao veoma hranjljivo i korisno povrće.

U ishrani i kulinarstvu razlikujemo boraniju od pasulja, iako se radi o istoj biljci.

Mladi nedozreli plodovi mahune nazivaju se boranijom, dok plodovi posle sazrevanja

daju seme koje nazivamo pasulj. Između boranije i pasulja postoje razlike, kako u energetskoj tako i

u hranjljivoj vrednosti. Boranije ima mnogo vrsta, međutim ono na šta treba obratiti pažnju

prilikom kupovine je da mahune budu čvrste, glatke, bez mrlja, a kada se prelome treba da se

pojavi sok. Zrno ne sme biti veće od zrna pšenice. Za korišćenje boranije u ishrani

važno je napomenuti da sveža boranija sadrži protein fazin koji je otrovan i koji se sušenjem

ne uništava ali se zato kuvanjem potpuno razara.

http://ves05281027.blog.co.yu/blog/ves05281027/generalna/2006/11/14/boranija

Dinstana boranija sa šargarepom

03. Jul 2008.

 

Sastojci: * 1/2 kg boranije * 2 šargarepe * 2 glavice luka * peršunovo lišće, so i začini

Staviti boraniju, šargarepu i luk u šerpu, dodati sasvim malo vode i dinstati dok ne omekne. Kada je gotovo - ocediti, začiniti i servirati.

http://www.ekstravaganca.com/cms/view.php?id=2055

[Rayela]

Nije loshe ( zapravo ja samo tako mogu i da je jedem) staviti i beli luk u boraniju,

malo oregana ili majchine dushice i na kraju je jesti sa kiselom pavlakom.

Pershun ja licno ne ljubim, ali zato mirodjiju u kolicinama.( i za boranoju,grashak,pasulja, ma mazem je

i na leba brokoli)

[Guest Светлана]

26. jun 2008.

Vreme je za tikvice

Tikvice su univerzalno povrće kada su našem telu potrebni vitamini a našem mozgu snaga. Sada su posebno nežne i ukusne. Bečki profesor Hademar Bankhofer daje savete za njihovo pripremanje.

Tikvice su sastavni deo mediteranske kuhinje, a prvobitno potiču iz zapadne Indije i Meksika.

Svejedno da li tikvice spremate u parnoj rerni, na roštilju, uz supu ili u čorbi, mnogo toga možete da učinite za vaše zdravlje. Tikvice imaju manje vode od krastavca, ali mnogo više sadrže vitamina, minerala i elemenata u tragovima. Posebno je visok udeo vitamina C, kalijuma, kalcijuma, fosfora i selena. Posebno su važne gorke materije, jer podstiču rad creva, jačaju jetru i pomažu joj prilikom detoksikacije. Kora sadrži velike količine magnezijuma i karotenoida.

Osim toga, tikvice aktiviraju metabolizam ćelija, snabdevaju dragocenim hranljivim materijama i čine nas vitkim. Rad mozga i koncentracija se poboljšavaju, tikvice smiruju živce i jačaju ih, a tako ćete bolje podnositi stres. One naš čine fit i vitalnim, i podstiču učinak. To je zato što tikvice u svakoj ćeliji u telu razmnožavaju takozvane mitohondrije.

Takođe se jačaju mišići i srce, a može se pobediti zatvor. Tikvice izbacuju vodu, izbacuju štetne materije iz tela i stvaraju baznu i raskiseljenu sredinu. Zatim, celokupan imuni sistem se stimuliše. Ko redovno jede tikvice, poboljšava varenje belančevina. Zato je važno da uz meso i ribu što češće jedete tikvice.

Tikvice bi trebalo kombinovati sa paprikom, paradajzom, crnim i belim lukom. Od začina su za tikvice najbolji mirođija, matičnjak, bosiljak, ruzmarin, timijan i origano. Ako se stave u testo za kolače, testo postaje posebno sočno.

Prilikom kupovine trebalo bi izabrati rađe male, nežne plodove sa zeleno-belom išaranom korom, jer imaju najviše supstanci.

Izvor: ComPress

http://www.poslovnazena.biz/zdrava-ishrana/vreme-je-za-tikvice-28-1751

[Guest Светлана]

25. mart 2009.

Kelj

Kelj je lisnato povrće, varijetet kupusa, sa specifičnim karakteristikama koje ga čine posebnom povrtarskom kulturom. Kelj je bio poznat već Grcima i Rimljanima. U 4. veku pre nove ere razlikovale su se tri vrste kelja: divlji, kovrčasti i glatki kelj.

Možete da ga kuvate u vodi ili na pari, dinstate, punite nadevom ili pržite i poslužite kao toplo predjelo, čorbu, prilog ili glavno jelo.

Kelj kakav danas poznajemo navodno su selekcijom stvorili vredni belgijski povrtari još u 18. veku. Iz Belgije se proširio prvo u Francusku, a zatim u Holandiju i Nemačku, da bi ubrzo osvojio celu Evropu. Pored običnog kelja koji je najrašireniji (glavati kelj), postoje još dve vrste, s nešto drugačijim karakteristikama. To su lisni ili bezglavi kelj i kelj pupčar ili prokelj.

Kelj je zeljasto, zeleno povrće koje pripada porodici kupusnjača (Brassica), u koju spadaju kupus i karfiol. U središtu je pažnje zbog zdravstveno vrednih fitoelemenata. Izvanredan je izvor vitamina C – u sirovom kelju ga ima neverovatnih 120 mg (200 odsto od preporučenog dnevnog unosa), a u kuvanom čak 41 mg (68 odsto od preporučenog dnevnog unosa), izvrstan je izvor vitamina K (817 mg, dakle, 817 odsto od preporučenog dnevnog unosa), dobar je izvor vitamina B kompleksa, tijamina ima 0,11 mg (10 odsto od preporučenog dnevnog unosa), a riboflavina 0,130 mg, što je takođe 10 odsto od preporučenog dnevnog unosa. Bogat je karotenoidima, beta-karotena ima 9,3 mg, a luteina i zeaksantina 40 mg.

Kelj se izdvaja iz porodice kupusnjača kao kvalitetna namirnica koja može preventivno da deluje protiv raka. Organosumporne komponente, kao što su glukozinolati (koji su predmet mnogih istraživanja), deluju na različite oblike raka, na primer, rak dojke ili jajnika, jer ovi fitonutrijenti neutrališu potencijalne kancerogene materije. U kelju ima 10–15 vrsta glukozinolata.

Karotenoidi, kojima kelj obiluje, moćni su antioksidansi koji štite ćelije od štetnog delovanja slobodnih radikala. Poput filtera sprečavaju štetne uticaje UV zračenja na oči, štiteći ih od degeneracije i katarakte. Beta-karoten se u organizmu može pretvoriti u vitamin A i tako osigurati 2/3 potreba organizma. Studije pokazuju da konzumiranje hrane bogate karotenoidima i vitaminom A smanjuje rizik od razvoja katarakte i do 50 odsto. Dobro je istaći da jačaju imunološki sistem. Višestruka je potreba vitamina A u organizmu budući da je bitan i za normalnu funkciju reproduktivnih organa, a pomaže i u borbi protiv virusnih infekcija.

Sveže glavice kelja mogu se kupiti cele godine, ali vrhunac njihove sezone je od kasne jeseni do početka proleća. Potražite teže, tamnozelene glavice sa čvrstim središnjim delovima listova. Listovi moraju biti sveži, bez znakova gubitka boje i vlage, mrlja i rupica. Ujedno izbegavajte lagane glavice jer je to znak da su izgubile dosta vlage ili da su dugo stajale na policama trgovina u neprimerenim uslovima čuvanja.

Izaberite glavicu s manjim listovima koji su mekši i srednje jake arome, a izbegavajte kupovinu pola glavice, i kada je dobro zaštićena prozirnom folijom, jer vrlo brzo gubi veliku količinu vitamina C. Najbolje ga je koristiti u roku od dva dana jer dužim stajanjem gubi vlažnost i razvija gorku aromu. Za duže čuvanje, kelj možete kratko blanširati, ohladiti i zamrznuti. Pre pripreme, listove kelja dobro operite, a zatim ih nasecite na željenu veličinu i oblik.

Probajte i posebnu kombinaciju naseckanih dinstanih jabuka i kelja uz dodatak nekoliko kapi sirćeta i naseckanih oraha.

Izvor: politika.rs

http://www.poslovnazena.biz/zdrava-ishrana/kelj-28-3526

[Guest Светлана]

HRANA KAO LEK

SPANAC

Za bolji rad jetre, probavnih organa i

mokracnog mehura, za dijetu protiv raka,

za ciscenje krvi, protiv opstipacije, umora,

cireva na kozi, za izbacivanje mokrace,

za lecenje anemije, za oporavak trudnica

Spanac (Spinacia oleracea) je jednogodisnja ili dvogodisnja

povrtna biljka socnih listova zelene boje

i klasolikih cvetova, hlorofilom najbogatije povrce.

Zbog velikog prisustva minerala i vitamina spanac

zovu "kraljem povrca". Samo u 100 grama spanaca ima oko

1 400 miligrama mineralnih sastojaka. Nema te zivotne

namernice koja se moze meriti sa spanacem

po bogatstvu magnezijuma (56 miligrama).

Malo koja biljka ima ima u sebi vise gvozdja od spanaca,

a izuzetno je bogat kalijumom, kalcijumom,

natrijumom, fosforom, manganom, bakrom, cinkom,

jodom, kobaltom...Spanac je takodje bogat vitaminima,

narocito vitaminom C (60 miligrama), a sadrzi u znacajnom procentu

i sve vitamine grupe B. Prisustvo karotina od 4,1 miligrama

obezbedjuje i tako dragoceni provitamin A.

Kaloricna vrednost spanaca nije velika (22 kcal), jer ima

malo u sebi belancevina, ugljenih hidrata i masti.

To ga svrstava u red namernica koje se mogu obilno koristiti

bez stetnih posledica. Ali ga zbog prisustva oksalne kiseline

ne smeju uzimati bubrezni bolesnici.

Nije preporucljivo da se sprema kao varivo sa brasnom,

na masti zivotinjskog porekla jer moze izazvati

ozbiljne zdravstvene teskoce (proliv).

Zbog znacajnog prisustva celuloze (oko 620 miligrama)

spanac je dragocen za proces varenja i ciscenja organizma.

SPANAC U DIJETI PROTIV RAKA

Ishrana utice na svaku pa i najtezu bolest.

U slucaju raka treba sto cesce jesti spanac

u kombinaciji sa pirincom. Spanac se pirjani u sopstvenom

soku s malo ulja od maslina. Dodati spanacu kuvani pirinac

i zaciniti s limunovim sokom i malo sveze narendane

crne rotkve. Neka duze vreme to bude glavna hrana.

LEKOVITA SALATA OD SPANACA

Svako kuvanje smanjuje biolosku vrednost namernica.

Zato je preporucljivo svakog dana pojesti

i nesto presnog povrca i voca.

Za salatu se uzimaju mladi listovi spanaca,

zacine sa dosta seckanog belog luka,

limunovim sokom i maslinovim uljem;

ko voli neka sve to umesa u jogurt - bice osvezavajuce.

Ova salata se narocito preporucuje djacima,

studentima i drugim umnim radnicima.

CAJ OD SPANACA ZA BOLJI RAD JETRE, MOKRACNOG MEHURA I PROBAVNIH ORGANA

Saku lisca od spanaca preliti sa 2 decilitra kljucale vode.

Ostaviti poklopljeno 10 minuta, zatim procediti.

Piti triput dnevno pre jela po solju.

http://kuvar.8m.com/spanac.html

[Guest Светлана]

16. septembar 2008.

Spanać - jedna od nutritvno najvrednijih namirnica

Spanać je jedna od nutritvno najvrednijih namirnica iz grupe povrća. Spanać, lat. Spinacia oleracea, je zeleno lisnato povrće koje spada u porodicu Chenopodiaceae.

Veruje se da potiče iz Persije (današnji Iran), a u Kinu je dospeo u 7 veku nakon što ga je tamo, kao dar, poslao kralj Nepala. Možda od sveg povrća, spanać ima najkraću istoriju konzumacije u Evropi koja ga je upoznala tek u 11. veku kada su ga Maori doneli u Španiju.

Spanać dobro uspeva u umerenim klimama, a iako dostupan tekom cele godine, najbolji ukus i nutritivni profil ima onaj u sezoni između marta i maja, odnosno septembra i oktobra.

Spanać i zdravlje

Svima nam je poznato kako Popaj postane super snažan nakon što pojede porciju spanaća, a mnoge bi iznenadila činjenica, kao verovatno i samog Popaja, da je osim snage, spanać Popaju pružio zaštitu od kancerogenih i kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, i čuvao zdravlje mozga i očiju.

Istraživači su u spanaću identifikovali 13 različitih flavonoida koji imaju antioksidativno i potencijalno antikancerogeno delovanje. Ova svojstva flavonoida prisutnih u spanaću toliko su impresivna da su potstakla naučnike na kreiraanje posebnih ekstrakata spanaća koji bi se koristili u kontrolisanim studijama.

Prema studiji iz 2004. objavljene u septembru, u Journal of Nutrition, karotenoid neoksantin, koji se nalazi u spanaću, bori se protiv karcinoma prostate na dva načina: sprečavajući umnožavanje stanica karcinoma i potstičući njihovo samouništenje.

Spanać je izvanredan izvor vitamina C i beta-karotena, važnih antioksidansa koji imaju ulogu u smanjenju količine štetnih slobodnih radikala u organizmu i posledica koje slobodni radikali ostavljaju. Jedna od njihovih važnih uloga u organizmu je i sprečavanje oksidacije holesterola, pa tako posledično i čuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Naime, oksidirani holesterol ima sposobnost nakupljanja na ćelijama krvnih žila te tako povećava verovatnoću za njihovo začepljenje i srčani ili moždani udar. Unos adekvatnih količina vitamina C i beta-karotena ovu verovatnoću uveliko smanjuje. 1 šolja kuvanog spanaća osigurava 295% dnevnih potreba za vitaminom A i oko 30% dnevnih potreba za vitaminom C.

Spanać je takođe jako dobar izvor folata, vitamina iz B grupe koji igra važnu ulogu u smanjenju nivoa homocisteina u krvi, komponente za koju se veruje da, ukoliko je prisutna u visokoj koncentraciji, može povećati verovatnoću za srčani udar. Kardioprotektivnoj ulozi spanaća pridonosi i magnezijum, mineral koji igra ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska. 1 šolja kuvanog spanaća osigurava 65.6% dnevnih potreba za folnom kiselinom i oko 40% dnevnih potreba za magnezijumom.

Visok nivo vitamina K u spanaću (1 šolja svežeg spanaća osigurava 200%, a 1 šolja kuvanog 1000% dnevnih potreba za vitaminom K) čini ovu namirnicu važnim saveznikom u održavanju zdravlja kostiju. Naime, vitamin K je neophodan za pravilan proces mineralizace kosti, pa samim tim i za čvrste i zdrave kosti.

Rezultati studija sprovedenih na životinjama sugerišu da spanać može zaštititi mozak od oksidativnog stresa ti da smanji slabljenje moždanih funkcija usled starenja. Naime, istraživači su uočili da miševi hranjeni spanaćom imaju poboljšanu sposobnost usvajanja novih znanja te poboljšane motoričke veštine.

Studija objavljena u maju 2005. u Journal of Experimental Neurology navodi da konzumiranje spanaća može značajno smanjiti oštećenje mozga usled moždanog udara i drugih neuroloških oštećenja.

Šargarepa se oduvek uzdizala kao dobar zaštitnik vida, dok spanać sasvim sigurno ravnopravno može stati „rame uz rame“ šargarepi. Naime, izvanredan je izvor luteina, karotenoida kojem su brojne studije, između ostalih, potvrdile ulogu u zaštiti od bolesti očiju poput makularne degenerace i katarakte. S obzirom da je, kao i drugi karotenoidi, lutein topiv u mastima, za najbolji učinak, najbolje je uživati u spanaću začinjenom maslinovim uljem.

Nutritivni profil spanaća

(1 šolja kuvanog, 41,4 kCal)

Nutrijent  Količina  %DV 

vitamin K  888.50 mcg  1110,6 

vitamin A  14742.00 IU  294,8 

mangan  1.68 mg  84 

folna kiselina  262.44 mcg  65,6 

magnezijum  156.60 mg  39,1 

gvožđe  6.43 mg  35,7 

vitamin C  17.64 mg  29,4 

vitamin B2  0.42 mg  24,7 

kalcijum  244.80 mg  24,5 

kalijum  838.80 mg  24 

vitamin B6  0.44 mg  22 

prehrambena vlakna  4.32 g  17,3 

bakar  0.31 mg  15,5 

vitamin B1  0.17 mg  11,3 

fosfor  100.80 mg  10,1 

Kako odabrati i skladištiti spanać?

Spanać koji kupujete trebao bi biti intenzivno zelene boje, bez požutelih delova i oštećenja na rubovima listova. Tako ćete biti sigurni da kupujete sveže povrće. Ukoliko ga odmah ne pripremate za jelo, spakujte ga u plastičnu vreću, u frižider, i to bez prethodnog pranja, jer vlaga može uzrokovati kvarenje.

Već skuvani spanać nije dobro ostavljati duže vreme, ni u frižideru, niti u zamrzivaču. Eventualno se može smrznuti tek 2 minute blanširan spanać, iako će i ovako tretiran promeniti teksuru i postati izuzetno mekan.

Saveti za pripremanje spanaća

Pre pripreme, spanać je potrebno dobro oprati kako bi se sa listova uklonila zaostala zemlja i druge nečistoće. Najbolje je spanać staviti u veliku posudu sa čistom hladnom vodom te rukom raditi kružne pokrete kroz vodu i spanać. Na taj način se od listova spanaća razdvajaju nečistoće koje zaostaju u vodi. Listove zatim treba procediti i ponovo uliti čistu vodu i u nju vratiti spanać. Postupak ponavljati sve dok u vodi više ne bude nečistoća. Najčešće je potrebno vodu promeniti 3 puta.

Treba imati na umu...

Spanać spada u malobrojnu grupu namirnica koja ima merljivu količinu oksalata, komponenata koje, ako su u telesnim tečnostima prisutne u visokim koncentracijama, mogu kristalizirati i uzrokovati zdravstvene probleme. Zbog toga se osobama sa narušenim funkcijama bubrega i mokraćnog mehura preporučuje izbegavanje spanaća. Oksalati mogu ometati i apsorpciju kalcijuma, pa se osobama koje uzimaju suplemente kalcijuma preporučuje da spanać jedu barem 2-3 sata pre nego unose kalcijum.

S obzirom da spanać sadrži goitrogene-komponente koje mogu ometati rad štitne žlezde, osobama sa poremećenom funkcijom štitne žlezde također se proporučuje izbegavanje spanaća.

Pripremila: Iva Alebić, dipl.ing.

Izvor: gastro.hr

http://www.poslovnazena.biz/zdrava-ishrana/spanac-jedna-od-nutritvno-najvrednijih-namirnica-28-2225