Знање и врлина

[Vaske]

Шта мислите у каквој су вези знање и врлина?

Да ли је знање услов или пут до врлине, или је пак нешто друго њен услов или извор?

Наравно под знањем се овде не мисли билокакво знање већ управо "знање" о врлини, знање о разликовању добра и зла. То знање , опет, не значи нужно познавање историје етике, већ нешто попут личног моралног уздизања путем учења.

Дакле, питање гласи:

Да ли је врлина условљена знањем о њој?

[Иван Ивковић]

У тесној вези, рекао бих. Човек се рађа са клицом врлине (талантом) која се временом развија па се самим тим повећава и знање о њој. С друге стране сазнајући о још већим врлинама које нисмо достигли добијамо надахнуће да се више потрудимо. Колико ћемо у томе успети зависи од неколико датости као на пример окружења у ком се налазимо и како наше биће резонује с њим (види причу о сејачу и семену) и нашег сопственог склопа (види причу о талантима). Тако су врлина и знање о њој узајамно повезани и зависни с тим што се не морају развијати потпуно паралелно већ наизменично...

[Vaske]

@,

 

Znači po tebi je čovjek dobar sam po sebi jer klicu dobra, kako reče, posjeduje od početka?

 

Uz tezu da su uzajamno zavisni, šta misliš može li jedno od ovo dvoje da drastično odmakne od drugog., npr, da znanje o vrlini bude drastično prisutnije u čovjeku nego sama vrlina i obrnuto? 

[Иван Ивковић]

Znači po tebi je čovjek dobar sam po sebi jer klicu dobra, kako reče, posjeduje od početka?

"Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома." (1.Мој. 1, 31)

Свако од нас је потенцијални светитељ, свако има бар један талант који може да умножи или да "сакрије у земљу", тј. у себе, као да га и нема...

 

Uz tezu da su uzajamno zavisni, šta misliš može li jedno od ovo dvoje da drastično odmakne od drugog., npr, da znanje o vrlini bude drastično prisutnije u čovjeku nego sama vrlina i obrnuto?

Можда и може али мислим да то није "царски пут". Мислим да је вероватноћа да ова диспропорција буде плодотворна равна вероватноћи појаве генија у целокупном човечанству. Искрено, не могу баш да замислим како би изгледало да неко има велико знање о врлини а без одговарајућег искуства. Такав човек би морао имати или огромну моћ апстракције или да води толико врлински живот да врлина постане његова друга природа окојој и не размишља јер се на неки начин и подразумева. Можда је ово кључ за разумевање: "Вера без дела је мртва." (Јк. 2,1-26)

[Лазар Нешић]

Ја само да се упишем, за сада ...

[ivona]

Шта мислите у каквој су вези знање и врлина?

Да ли је знање услов или пут до врлине, или је пак нешто друго њен услов или извор?

Наравно под знањем се овде не мисли билокакво знање већ управо "знање" о врлини, знање о разликовању добра и зла. То знање , опет, не значи нужно познавање историје етике, већ нешто попут личног моралног уздизања путем учења.

Дакле, питање гласи:

Да ли је врлина условљена знањем о njoj

Divna tema Vaske,

elem,koliko sam ja razumela iz tvog prvog posta,ti u krajnjoj liniji izjednacavas znanje i vrlinu jer je znanje po tebi razlikovanje dobra i zla,a to samo razlikovanje dobra i zla je vrlina?

a ako  nema znanja o dobrom i losem,onda nema vrline?(implikacije ovakog rezonovanja su tek zanimljive iz diskursa teologije)ili da opet postavimo pitanje sta je znanje,a sta je vrlina,pa se kao i Platon zapitamo,da li ih mozemo dovesti u relaciju ako nemamo potpuno saznanje o tome sta predstavljaju u sustinskom smislu?

zanimljivo je to kako to resava Sv.Petar u svojoj drugoj poslanici:

 

5И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање,

.

 

6 А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

[w.a.mozart]

Ako govorimo o duhovnom čoveku koji je osvećen Duhom verovatno su ova 2 uvek u interakciji... meni su zanimljiviji vrlinski ljudi koji su formalno van Crkve, iz druge kulture, druge duhovnosti a opet su vrlinski

[Иван ♪♫]

Шта мислите у каквој су вези знање и врлина?

Да ли је знање услов или пут до врлине, или је пак нешто друго њен услов или извор?

Наравно под знањем се овде не мисли билокакво знање већ управо "знање" о врлини, знање о разликовању добра и зла. То знање , опет, не значи нужно познавање историје етике, већ нешто попут личног моралног уздизања путем учења.

Дакле, питање гласи:

Да ли је врлина условљена знањем о њој?

 

Mislim da ,,znanje" jeste neophodan, ali ne i dovoljan uslov za vrlinu. Jer čak i ako čovek razlikuje dobro od zla, on i dalje bira između ta dva, i to najčešće pod jakim uticajem svojih slabosti i nagona.

Zato mislim je za vrlinu potrebna još i plemenitost i dobra volja. 

[Иван ♪♫]

u stvari, znanje možda i nije neophodan uslov za vrlinu, već za dobra dela

vrlina mi više deluje kao stanje duha i oboženja, i ne mora zavisiti od poznavanje šta je dobro ili loše u nekom kontekstu

ne znam...

[Vaske]

Свако од нас је потенцијални светитељ, свако има бар један талант који може да умножи или да "сакрије у земљу", тј. у себе, као да га и нема...

 

Tako je

 

Такав човек би морао имати или огромну моћ апстракције или да води толико врлински живот да врлина постане његова друга природа окојој и не размишља јер се на неки начин и подразумева.

 

Takvi postoje, poznajem ih 

E sad, god ovih drugih izostanag znanja ne mora uopšte da bude začuđujući (u određenom smislu) ali me jako kopka šta to omogućava toliki jaz kod ovih prvih, a pogotovo treba naglasiti da kod ovih prvih najčešće imamo posla, ne sa klasičnim nemoralom, već lažnim moralom.

 

Sad najlakše bi tu bilo uključiti priču o voljnom momentu ali i volju nešto pokreće...

nerijetko znanje, složićeš se ?

[Гром]

Знање о врлинама и шта се њима добија може да има само човек који живи врлински, има искуство са врлинама. Без искуства нема знања о врлинама. Људи који мисле да нешто знају о врлинама а да их стварно не живе само се заваравају. и они кад размишљају о врлнама мисле да знају, да имају знање, али нажалост то је самообмана. Може човек прочитати све о врлинама али без доживљаја и спознаје он неће имати право знање. Јеноставно то се речима не може пренети,речи су несавршене кад треба да опишемо осећања а то је неопходан услов да се разуму врлине и шта оне чине човеку,и колико добра човек има од њих, 

Ако би смо за ове који не живе врлински рекли да умиру онда врлне утичу на то да човек живи,Оне су извор живота у нама, извор љубави.

Ово што неписах ће остати несхваћено од оних који не живе врлински јер речи су несавршене. Изгледаће им као да претерујем или да причам глупости,једноставно они не могу да схвате да је то уистину зако.

[Гром]

Sad najlakše bi tu bilo uključiti priču o voljnom momentu ali i volju nešto pokreće...

nerijetko znanje, složićeš se ?

Ја сам чуо да вољу покреће мотив и смисао

[Arsenija]

Да ли је врлина условљена знањем о њој?

Nije.

Znanje ne uslovljava vrlinu,ali vrlina uslovljava znanje.

Dakle,vrlina i znanje su povezane,tako što znanje proističe iz vrline.

 

P.s. O kojim vrlinama govorite ?   I na koje znanje mislite ?

[Јелина]

Зависи у каквој ситуацији испитујеш врлину-знање, без обзира што су и једно и друго већ присутни у човеку, различито ће да се испољавају и међусобно условљавају. Као, рецимо, млеко - без икаквих додатака, само мењајући начин обраде, добијеш: мућењем - маслац, грејањем - кајмак, стајањем - павлаку. Тако и човека: мућни га невољом  - избиће врлина; угреј га Љубављу - сакупиће се знање;  пусти га да зри - згуснуће се. Може и да се укисели - то је варијанта умишљеног знања

[Лазар Нешић]

Евагрије и екипа су писали у своје време како знању претходи врлина (подвизавање и слично). Једино што ово знање није знање у класичном смислу (учење и то), већ гносис. Али, с друге стране, могућност знања и призива врлину која креће у потрагу за њим. Ето, ово само за почетак ...