Знање и врлина

[Vaske]

Mislim da ,,znanje" jeste neophodan, ali ne i dovoljan uslov za vrlinu. Jer čak i ako čovek razlikuje dobro od zla, on i dalje bira između ta dva, i to najčešće pod jakim uticajem svojih slabosti i nagona. Zato mislim je za vrlinu potrebna još i plemenitost i dobra volja.

 

Pa plemenitost je već nekakva vrlina.

A što se tiče ovoga da čovjek i pored znanja ostaje da bira između dobra i zla, to da ali čovjek uvijek bira ono za šta misli (zna) da je DOBRO za njega, pa čak i kada govorimo o samodestruktivnosti (samoubice misle da je tako najbolje za njih ). Znači čovjek uvijek nastoji izabrati ono što je po njegovom uvjerenju dobar izbor , što znači da  zlom izboru nije moglo predhoditi dobro znanje.

[Мајда]

Постоји знање које се стиче умом и знање које се буди из срца. Тако да ако успемо да умиримо мисли које потичу из ума (мисли могу бити наше или туђе) у нама јача мисао срца. Оно што искрено желимо то нам се и дешава, а искрено се жели само срцем.

 

 

ВРЛИНА ЈЕ ЗНАЊЕ!-рече Сократ
Право знање доноси право делање.
Зло делање долази из незнања.
Знање је обележје и свих појединих ВРЛИНА.
Све се врлине састоје у знању,познавању онога што треба чинити или чега се треба клонити,разликују се по предмету знања.Значи све врлине би чиниле јединство.Сви људи теже врлини,али нису сви обдарени за развијање исте.Свима је потребан труд,учење,вежбање,васпитавање. Врлина је знаћи и могућа.Као садржај знања(врлине) које човека чини моралним,Сократ,узима ОПШТЕ ДОБРО..Добро је оно што служи одређеној сврси,а истоветно је са лепим и корисним.Самоусавршавање ,у овом смислу,човека доводи до индивидуалног блаженства.
 

[Vaske]

Евагрије и екипа су писали у своје време како знању претходи врлина (подвизавање и слично). Једино што ово знање није знање у класичном смислу (учење и то), већ гносис. Али, с друге стране, могућност знања и призива врлину која креће у потрагу за њим. Ето, ово само за почетак ...

ovo za znanje sam naglasio o kakvoj vrsti znanja se radi

 

Što se tiče toga da vrlina prethodi znanju, i ja sam razmišljao u tom pravcu, u smislu kako naše mišljenje, kao djelanje, kada misli o bilo čemu, pa i o samoj vrlini, ono već kao djelanje mora da odgovara spram nekakvog moralnog poziva.

[Vaske]

@@Мајда,

 

Da, Sokrat je vrlinu izjednačio sa znanjem, a Aristotel sa vježbom.

[horatio]

Шта мислите у каквој су вези знање и врлина?

Да ли је знање услов или пут до врлине, или је пак нешто друго њен услов или извор?

Наравно под знањем се овде не мисли билокакво знање већ управо "знање" о врлини, знање о разликовању добра и зла. То знање , опет, не значи нужно познавање историје етике, већ нешто попут личног моралног уздизања путем учења.

Дакле, питање гласи:

Да ли је врлина условљена знањем о њој?

Рекао бих да ово питање које има свој коријен у античкој филозофији, није за нас толико актуално. Чини се, да је за хришћане та дилема ријешена (што не значи да разматрање тог питања нема своју важност). Наиме,  непомјаник зна, али није врли. На другу страну, сам Христос каже "..блажени они који не видјеше а повјероваше". Многи свети нису знали (у класичном људском и научном смислу), али су били врли. 

Заправо, сада сам поново прочитао твој пост и видим да си већ о томе писао, тако да сам претходно џаба писао. Пардон! Онда, одговор је да, али у смислу хришћанског гносис-а (за неупућене - који није идентичан јеретичком гностицизму).

[Иван ♪♫]

Pa plemenitost je već nekakva vrlina.

A što se tiče ovoga da čovjek i pored znanja ostaje da bira između dobra i zla, to da ali čovjek uvijek bira ono za šta misli (zna) da je DOBRO za njega, pa čak i kada govorimo o samodestruktivnosti (samoubice misle da je tako najbolje za njih ). Znači čovjek uvijek nastoji izabrati ono što je po njegovom uvjerenju dobar izbor , što znači da  zlom izboru nije moglo predhoditi dobro znanje.

 

Pa opet, alkoholičar zna da je loše za njega da pije, pa opet pije, neko zna da je loše opsovati čoveka pa to uradi. Poenta je da ljudi mogu znati, u manjoj ili većoj meri, šta je dobro, ne samo za sebe same, već i za druge, ali bez obzira na to, opet imaju priliku da biraju na koju će se stranu opredeliti.

 

Mislim da se te sile u čoveku, ne mogu analizirati tako jednodimenzionalno - ,,jedno je uzrok drugog", već kao celina. Vl. Nikolaj je negde rekao, svidelo mi se, da u čoveku ima ,,um, srce i volja". Kad razmisliš, to trojstvo u čoveku se može primetiti i posmatrati, ali opet je tako jedinstveno, da funkcioniše, ili bolje reći živi samo kao celina.

 

Tako da vrlinu možemo posmatrati kao ceo život čovekov, njegovo životno opredeljenje, kao nešto što proističe iz njegovog odrastanja, života, težnji i truda, ili da kažemo onoga što on jeste.

 

Šta misliš?

[webber]

 

Znanje ne uslovljava vrlinu,ali vrlina uslovljava znanje.

Dakle,vrlina i znanje su povezane,tako što znanje proističe iz vrline.

 

 

 

шта ћемо са оним хулиганчићима који нам свако мало руше град и шире разне врсте мржње (неки су у мантији) а у име православља и породичних вредности. Мислим да добар део њих мисле да се боре за праву ствар.

 

 

Занимљиво питање си поставила- које врлине? У оквиру православља то је јасно. Али замисли да немаш тај оквир. Замисли да тражиш универзалне врлине за цео свет и све културе. Ово напомињем пре свега зато што такве појаве постоје, тзв "Лига за образовање карактера"

 

 

 

Mislim da se te sile u čoveku, ne mogu analizirati tako jednodimenzionalno - ,,jedno je uzrok drugog", već kao celina

 

Хвала

[Иван Ивковић]

Alegorija pećine

 

Zašto je tako teško okrenuti glavu i spoznati ideje? Alegorija pećine, odlomak iz djela Republika (Država), napisan od strane Platona, u kojoj je praveći paralelu između zatočenika u pećini i slobodnih ljudi, na veličanstven način objašnjena obmanjujuća priroda ljudske percepcije i težina spoznaje novih ideja. Djelo je napisano u obliku razgovora između Sokrata i Glaukona (Platonov mlađi brat). Video izvor: swunurful YouTube kanal.

 

Preveo: Jadranko Brkić

[Иван Ивковић]

"Ако хоћеш да однесеш победу над страстима и да лако обраћаш у бекство гомилу мислених иноплеменика, сабравши се у себи молитвом и помоћу Божијом и сишавши у дубине срца - потражи у себи она три силна дива ђаволова, тј. заборавност, лењост и незнање, од којих хранећи се, дејствују, живе и крепе се у сластољубивим срцима и неваспитаним душама све остале страсти. При великој пажњи, при надзору ума и уз помоћ свише, оруђем правде, тј. сећањем на добро (узроком свега доброг), просвећеним знањем (којим бодра душа од себе прогони таму незнања) и живом ревношћу (која душу побуђује и води ка спасењу) пронаћи ћеш те, другима непознате и неподозреване, најпогубније зле страсти. Затим, обукавши се у ова оруђа правде, са сваком молитвом и мољењем, силом Духа Светог, ти ћеш одважно и храбро победити поменута три дива мислених иноплеменика: са изврсним сећањем по Богу и свагда помишљајући на оно што је истинито, што... је поштено, што... је праведно, што... је чисто, што... је достојно љубави, што... је на добру гласу, што је врлина, што је похвале достојно (Фил.4,8), прогнаћеш свезлу заборавност; просвећеним небеским познањем уништићеш погубну таму незнања; а спремном на свако добро, најживљом ревношћу изгнаћеш безбожну лењост, коју зло укорењује у души. Ове врлине не можеш стећи једино својим произвољењем, већ силом Божијом и садејством Светога Духа, уз велику пажњу и молитву. Стекавши их на тај начин, моћи ћеш да се избавиш од три наведена највећа дива лукавог. Када се силом делујуће благодати образује у души и марљиво ушчува (тројични) савез истинског познања, сећања на речи Божије и добре ревности, нестаће из душе и сам траг заборавности, незнања и лењости. Они ће се обратити у ништа, а у души ће најзад почети да царује благодат у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава и моћ у векове векова. Амин."

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro152.htm