Опасност злоупотребе Закона против дискриминације

[drvce]

Па куд то води?

 

U forumizaciju drustva, ima da se autocenzurisemo, ko sto smo navikli i ovde.

[GeniusAtWork]

Да ли је нормално, ако је то истина, а чуо сам да постоји код Обдусмана за људска права (или како се то већ зове) списак израза који се сматрају увредљивим/дискриминаторским, типа "транџа", "педер" и сл? Људи моји, па да ли смо ми нормални? Па куд то води? Ко је тај ко има право да један израз оквалификује као увредљив и где је граница тога? Па ако будемо ишли том логиком, најбоље је да сви људи занеме, да више нема говора.

 

Spisak je debilizam, ali ako to uopšte postoji, to može da važi samo za javne ličnosti i izjave koje prenesu mediji...ne znam kako mogu da ograniče ili jure obične ljude koji izjave nešto sa 'spiska'?

[Саша од Москве]

Znači ono - ja ću tebi sve po spisku - je sad ozvaničeno? Hoću reći - taj spisak je kompletiran??

qq

[Иван ♪♫]

Pravo na slobodnu govora se podrazumeva i neprikosnoveno je.

 

Ali vi dođete do prava i stavite tačku. Nije sve u pravu, ima nešto i u osnovnom vaspitanju, civilizovanosti i poštovanju sagovornika, nevezano za pravo. Prema tome ovo što ste rekli su racionalizacije:

 

 

То није и не сме бити сматрано дискриминацијом. Ја сам такође негодовао због оне скарадне изложбе где је Христос представљен као геј и у неким сличним ситуацијама где људи критикују веру и верски поглед на свет, користећи тешку сатиру, иронију и сарказам. Временом сам схватио да НИСАМ У ПРАВУ.

 

Али, са друге стране, и ми морамо да се навикавамо на разне ствари које нама могу да се упуте на разне начине (речима, сликом итд.). И не само да се навикавамо, него да бранимо право других да то искажу ма колико нам било непријатно. Онда ћемо бити прави.

 

Nećeš biti ,,pravi" ako trpiš bljuvotine koje ne moraš, već ako se odrekneš egoizma. Ako si spreman da uletiš u neprijatnu diskusiju i verbalni fajt, i misliš da ćeš nešto postići - samo napred, imaš pravo, ali nemaš pravo reći da je pljuvačina ,,u redu", s čije god strane da dolazi

[Grizzly Adams]

Мислио сам да не потежемо "пендрек", тј. да не тражимо забране, цензуре итд.

 

А за вербални фајт увек спреман! Као што је опште познато...

[Дејан-Марковић]

Pravo na slobodnu govora se podrazumeva i neprikosnoveno je.

 

И читава расправа се на крају сведе на то ко ће да држи пендрек

Негде ће искази нпр. "Хомосексуализам је болест" или "Абортус је убиство" бити третирани као слобода говора, а негде као говор мржње и дискриминација.

[Млађони]

Негде ће искази нпр. "Хомосексуализам је болест" или "Абортус је убиство" бити третирани као слобода говора, а негде као говор мржње и дискриминација.

 

To zavisi od konteksta.

[Sherlock H.]

Slozio bih se sa svim sto si rekao, Aleksandre, sem sa naslovom. Naime, mislim da ovde uopste nije problem zloupotreba zakona, vec je problem to sto je zakon los i ostavlja dosta prostora za manevrisanje. Da su nase sudije obrazovane i strucne da resavaju takve slucajeve, to ne bi bio toliki problem. Ovako, imas sudije koji pod govorom mrznje znaju da definisu "svaku komunikaciju koja omalovazava", sto bukvalno znaci da se svaka malo jaca kritika, uz upotrebu neke od "nepristojnih" reci, mozeo kvalifikovati kao govor mrznje. 

 

 

Jedan vic.

"Mala firma u unutrašnjosti Srbije, 8 ujutro. Dolazi gazda i kaže:

- Ljudi, imam lošu vest. Posao ide loše i moraću da otpustim jednoga od vas.
- Mene ne možete, ja ću da Vas tužim za rasizam, reče Rom.
- Ja sam žena, ako mene otpustite, tužiću Vas zbog mizoginije.
- Samo pokušajte, pa ćete završiti na sudu zbog verske diskriminacije, reče musliman.
- Mene tek ne možete, tužiću vas zbog starosne diskriminacije, reče 65-ogodišnji računovođa

Svi pogledaše u mladog muškarca. On se na trenutak zamisli, pa reče:
- Pravo da vam kažem, u poslednje vreme mi se čini da sam pomalo gej."

[Аурор]

Закон о "заштити осећања" и о "забрани дискриминације" су бесмислени оба.

[Juanito]

 

 

 

Негде ће искази нпр. "Хомосексуализам је болест" или "Абортус је убиство" бити третирани као слобода говора, а негде као говор мржње и дискриминација.

 

 

Што се мене тиче, свако би требало да има право да изрази било какво мишљење, укључујући и ова два. Али ту постоји један мали проблемчић. Уз ”хомсексуализам је болест” често иде и захтев да се хомосескуалцима забране многе ствари ради ”спречавања ширења болести”. У прошлости је чак и било принудног лечења. Рецимо, тадашње енглеске власти су тако поступиле са Аланом Тјурингом, човеком који је доста заслужан за победу у другом светском рату и без кога можда данас не бисмо имали рачунаре или бар не овакве) и мученик се после убио цијанидом. Не знам да ли је код нас било тога, али знам да су принудно затварали проститутке на ”рехабилитацију”. Изјава ”Јевреји су криви за све” нема исту тежину у данашњој Србији и у Немачкој тридесетих година прошлог века (иако је подједнако идиотска у оба случаја). Слобода говора да, али обавезно као део генерално слободног друштва, друштва у којем немаш право да примениш силу над оним ко ти се не свиђа, а не дира те. 

 

”Абортус је убиство” је већ тежи проблем у сваком смислу. Ту још и постоје добри аргументи за забрану (живот детета), барем у случају кад је абортус из чисте обести, а не из неког оправданијег разлога, али (по мени) практичне лоше последице забране далеко претежу. Поред тога, ни ова изјава није увек бенигна, баш као ни оне из претходног пасуса. Све зависи од друштвеног контекста. У месту где сам живео у Тексасу, један лудак (хришћански фундаменталиста) је због ове изјаве дао себи за право да убије докторку која је радила абортусе.

 

Без обзира на закон, ништа не може да замени лепо васпитање и расуђивање. Ми свакако не би требало да вређамо, а још мање да говоримо нешто што би могло да буде погрешно схваћено као позив на насиље. Морамо увек да будемо свесни коме се обраћамо.

[Александар Милојков]

Закон о "заштити осећања" и о "забрани дискриминације" су бесмислени оба.

 

Није бесмислено штитити људе од дискриминације, када се заиста ради о дискриминацији. Ја се заиста не бих сложио са ставом: ти можеш да се запослиш а он не може зато што је, не знам, геј или муслиман или припадник странке Драгана Марковића Палме. Мени је данас човек рекао да ја не могу да радим тамо где радим зато што имам мишљење да је стајлинг Кончите одвратан и зато што га исмевам. И он мени тврди да ја некога дискриминишем, целу једну популацију (помешао је транссексуалност са трансродношћу, како сам у посту објаснио). И ето, ја који сам овде реално жртва дискриминације (јер ми се прети да не могу да радим због свог мишљења, које реално никог не угрожава), испаде да дискриминишем ЛГБТ популацију. Али човек не зна да се трансродност не налази у словима ЛГБТ. Ово Т односи се на транссексуалце, не на трансродне. Али, то је држава Србија. Сви паметују а мало ко има појма о томе о чему се прави паметан. 

[Аурор]

Ја се заиста не бих сложио са ставом: ти можеш да се запослиш а он не може зато што је, не знам, геј или муслиман или припадник странке Драгана Марковића Палме.

 

Е то је фора, иако није у реду (да се неко не запосли само јер је _______ ), сваки човек треба да има пуну слободу и право да одлучи кога хоће или неће да запосли и зашто. То је питање слободе. Ја нпр. не бих никад запослио (да запошљавам, као што не запошљавам) неког одушевљеног Нашима или Образом.

 

И сам бирам кога ћу да запослим - нема никакве "дискриминације" ту.

 

 

А нпр. ако држава тако поступа - то онда већ није у реду

Проблем је што код нас много више држава запошљава него неко други...

[Александар Милојков]

@@Juan,

 

Апсолутно се слажем. Треба стварати атмосферу где је слобода говора загарантована и где се свако насиље или његов покушај ригорозно кажњава. Јер, заиста су обични људи, који имају потребу да говоре, некад и мало оштрије, као на пример моја маленкост, угрожени - зато што живе у контексту друштва у којем став "Кончита је одвратна" аутоматски води закључку "треба пребити сваког ко је као он". Све док је овог другог ја и људи као ја, имаћемо проблеме. И сад ви мени реците, шта чинити? Ћутати или се борити за слободу говора и упоредо за мењање контекста самог друштва? По мени, ово друго је решење. Али то друго захтева труд, захтева говор, захтева глас, не можемо ћутати. Ако будемо, ми обични и безопасни, ћутали то ће само оснажити и умножити оне који би да бију. Ућуткивањем нас неће се решити проблем насиља према различитим мањинама у друштву. 

[tempus]

Што се мене тиче, свако би требало да има право да изрази било какво мишљење, укључујући и ова два. Али ту постоји један мали проблемчић. Уз ”хомсексуализам је болест” често иде и захтев да се хомосескуалцима забране многе ствари ради ”спречавања ширења болести”. У прошлости је чак и било принудног лечења. Рецимо, тадашње енглеске власти су тако поступиле са Аланом Тјурингом, човеком који је доста заслужан за победу у другом светском рату и без кога можда данас не бисмо имали рачунаре или бар не овакве) и мученик се после убио цијанидом. Не знам да ли је код нас било тога, али знам да су принудно затварали проститутке на ”рехабилитацију”. Изјава ”Јевреји су криви за све” нема исту тежину у данашњој Србији и у Немачкој тридесетих година прошлог века (иако је подједнако идиотска у оба случаја). Слобода говора да, али обавезно као део генерално слободног друштва, друштва у којем немаш право да примениш силу над оним ко ти се не свиђа, а не дира те. 

 

”Абортус је убиство” је већ тежи проблем у сваком смислу. Ту још и постоје добри аргументи за забрану (живот детета), барем у случају кад је абортус из чисте обести, а не из неког оправданијег разлога, али (по мени) практичне лоше последице забране далеко претежу. Поред тога, ни ова изјава није увек бенигна, баш као ни оне из претходног пасуса. Све зависи од друштвеног контекста. У месту где сам живео у Тексасу, један лудак (хришћански фундаменталиста) је због ове изјаве дао себи за право да убије докторку која је радила абортусе.

 

Без обзира на закон, ништа не може да замени лепо васпитање и расуђивање. Ми свакако не би требало да вређамо, а још мање да говоримо нешто што би могло да буде погрешно схваћено као позив на насиље. Морамо увек да будемо свесни коме се обраћамо.

Тјуринг је прецењен када је у питању његов допринос рачунарству, но у сваком случају његов живот јесте био трагичан, и све што су му урадили неправедно. 

 

Што се тиче убиства докторке, то је свакако мањи злочин него оно што је докторка радила, но ипак није смео то себи да дозволи. Неки либертаријански мислиоци су били благонаклони према тим екстремним протестантским групацијама, без обзира на њихово прибегавање насиљу. Нпр. Ротбард је сматрао да је уставни суд САД практично оставио многе од њих у таквом положају да не знају шта да раде, јер су на државном нивоу изгласали забрану абортуса, а федерална влада им је ипак наметнула обавезну легализацију и тиме буквално оставила без легалних могућности непосредне борбе против абортуса. Остало им је једино насиље, јер сви ти који су прибегли насиљу су то видели као одбрану оних немоћних да се сами бране, а ипак је у америчкој политичкој и другој јавности и даље јако веровање у концепт праведног рата (као и многе друге калвинистичке тезе), без обзира на то да ли се посматра атеистичка „прогресивна левица” или фундаменталистичка „неоконска десница” (зато су спремни да бомбардују у хуманитарне сврхе без обзира на то да ли је председник републиканац или демократа). Мислим погледај само докле је то са абортусом отишло, када је девојка затруднела само да би могла да сними свој абортус и окачи видео на Јутјуб.

http://www.youtube.com/watch?v=OxPUKV-WlKw

[Аурор]

У принципу је сва прича у реду сем позивања на насиље и можда клеветања.