Дан сећања на Миленка Павловића

Милан Ракић · Април 30, 2014

Милан Ракић · Мај 4, 2014

Данас је у спомен комплексу у Горњем Црниљеву код Осечине,
родном месту пилота Миленка Павловића, одржан комеморативни скуп поводом 15. годишњице од смрти овог хероја српског народа.

У присуству породице, родбине, колега из Батајнице и РВ и ПВО, мештана села, делегације Општине Осечина, пријатеља и поклоника лика и дела покојног Миленка Павловића, одржан је парастос у цркви Обновљења храма св.Георгија-Ђурђица да би се (због лоших метео услова) у овом светом објекту наставио и културни део програма комеморације.
Присутнима су се обратили Ана Ивковић директор библиотека из Осечине (носилац организације културног дела програма), Ненад Стевановић председник Општине Осечина и Предраг Бандић бригадни генерал - командант 204. ваздухопловне базе из Батајнице. Сви они су говорили о лику и делу Миленка Павловића.

У културном делу програма, присутнима су се обратили: Рундић Љутомир књижевник из Лознице, ученици -рецитатори ОШ " Браћа Недић" из Осечине и етно група из Осечине.
По завршетку овог дела програма, положени су венци на споменик Миленку Павловићу, Александру Стефановићу и палим родољубима из Горњег Црниљева.
Сви присутни су потом позвани на ручак који су домаћински организовали МЗ "Горње Црниљево" и ФК "Миленко Павловић" и ловачко удружење "Миленко Павловић -Пилот" из Осечине.

Иначе спомен комплекс обухвата:
- Спомен чесму са плочама пилоту Миленку Павловићу и мајору Александру Стефановићу )погинулом 1991. год. код Товарника) као и војницима изгинулим у ратовима за ослобођење од 1912 - 1918. На спомен чесми се налази крило са авиона МиГ-29 на којом је покојни Павловић оборен.
- Ловачки спомен-дом Миленко Павловић Пилот на којем се налазе спомен бисте овог хероја и пилота Слободана Перића који погинуо 2010.године недалеко од овог комплекса.
- Авион типа Јастреб Ј-21
- Топ са цера.
У оквиру комплекса се налази и горе споменута црква са парохијским домом и игралиште ФК " Миленко Павловић-Пилот".

УПВЛПС

Пг · Мај 4, 2014

„Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!”, урлао је Павловић док је извлачио колегу из кабине, да би потом у полуисправном авиону кренуо ка Ваљеву, родном крају, у сусрет десетинама НАТО ловаца и бомбардера.

Дванаест минута касније, његове колеге у оперативном центру чуле су само: “Имају ме!”. Његовавион нестао је са радара, а делови МиГ-29 којим је пилотирао пали су на земљу у близини села Петница.

Павловић се није катапултирао. Шансе да преживи овај неравноправан сукоб нису постојале. Одмах по самом полетању, отказао му је генератор наизменичне струје, чиме је практично остао “слеп”, јер му није радио радар.

Чак и да му је радар био исправан, његов домет био је упола мањи од домета радара којим су били опремљени НАТО ловци.

НАТО ракете имале су три пута већи домет од његових. Зато холандски пилоти у својим Ф-16 нису ни морали да уђу у југословенски ваздушни простор, већ су из рејона Тузле лансирали три ракете које су погодиле Павловићев МиГ-29.

Непосредно пре обарања, на питање из оперативног центра да ли види непријатељски авион одговорио је: „Видим их, али виде и они мене!”

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/462470/Poslednje-reci-pilota-heroja-Necete-vi-da-ginete-ja-cu

Саша од Москве · Мај 4, 2014

Ниједан се научен родио није,
Ал' сваки на крају зна
Колико броје, два и два
На ове четири стране света

И док ти сумрак очи брије
Небо се отвара
И газиш корак, газиш два
Даље од краја света

Овде је небеска механика
И сва та озбиљна наука
Ту где су свети исте висине
Као и ти, као и ти

Ово је одазив непознатом
Одмах уз рајски врт
Ту је арена, набољих синова
Да загризу смрт

Као и ти...

Јер ти си на земљи која те крије
Док из тебе вришти сјај
И тако расту ти крила
Док чекаш минут до лета

И док ти сумрак очи брије
Небо се отвара
И газиш корак, газиш два
Даље од краја света

Овде је небеска механика
И сва та озбиљна наука
Ту где су свети исте висине
Као и ти, као и ти

Ово је одазив непознатом
Одмах уз рајски врт
Ту је арена, набољих синова
Да загризу смрт

Као и ти...

Измењено Мај 5, 2014 од Милан Ракић

Милан Ракић · Мај 4, 2014

Свака част Саша за видео. Како си га "пронашла"? Нисам знао за ове момке...

Саша од Москве · Мај 5, 2014

Ma momci su sjajni - znam ih odavno - i njih i pesmu - ali tek juče saznah čime je inspirisana

A radio 202 je krivac što ih znam

Пг · Мај 5, 2014

Предобра је пјесма!!!

Први пут чујем за њих. Слушао сам пјесму и пратио текст, па са сам примјетио пар грешкица:

Није "сунце" него "сумрак".

Није "овде су" него "ту где су".

"да загризУ"

Друга строфа:

Јер ти си на земљи која те крије

док из тебе вришти сјај...

Ако сам добро чуо.

Преправите то горе у тексту, а претходно провјерите, па бришите моју поруку да не кварим овим овакву тему.

Драган Јашић · Мај 5, 2014

Предивно ! Хвала на овој теми !

Милан Ракић · Мај 5, 2014

Ниједан се научен родио није,

Ал' сваки на крају зна

Колико броје, два и два

На ове четири стране света

И док ти сумрак очи брије

Небо се отвара

И газиш корак, газиш два

Даље од краја света

Овде је небеска механика

И сва та озбиљна наука

Ту где су свети исте висине

Као и ти, као и ти

Ово је одазив непознатом

Одмах уз рајски врт

Ту је арена, набољих синова

Да загризу смрт

Као и ти...

Јер ти си на земљи која те крије

Док из тебе вришти сјај

И тако расту ти крила

Док чекаш минут до лета

И док ти сумрак очи брије

Небо се отвара

И газиш корак, газиш два

Даље од краја света

Овде је небеска механика

И сва та озбиљна наука

Ту где су свети исте висине

Као и ти, као и ти

Ово је одазив непознатом

Одмах уз рајски врт

Ту је арена, набољих синова

Да загризу смрт

Као и ти...

Исправљено!

Још једаред, хвала сестри Саши што је са нама поделила овај урадак својих другара, те брату Пг на уоченим грешкама у написаном тексту песме...

Милан Ракић · Мај 5, 2014

Последња жеља

Угаси се живот, пре последње жеље,

сувише смо смртни да би вечни били,

окреће се жрвањ, немилосно меље,

заспале су очи на посмртној свили.

Одлепрша душа на крилима птице,

да загрли вечност, досегне висине,

запути се тело уз рајске литице,

без снаге да поглед према небу вине.

Проломи се јаук две челичне птице,

отвори се небо, сручише се сузе,

да оплачу хероја, лију немилице,

није умро Витез, вечност нам га узе!

Љутомир Љутко Рундић-NAVIGARE

Милан Бојовић, Чачак

Саша од Москве · Мај 5, 2014

Ja bih volela da su mi drugari, ali ja sam ipak samo njihov fan - podsvesno ih prisvojih kao svoje jer ih pratim odavno - a sanjivo jutro je krivo što napisah ,,znam njih'' umesto ,,znam za njih'' - izvinjavam se