Jump to content

Инвестира у младе, спорт и цркве - Владимир Захаријев

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

  • Гости

ВЛАДА ЗАХАРИЈЕВ И ЈА

7. април 2014.

aleksandar-popovic2-200.jpg

 

 

 

 

 

Владимира Захаријева сви које знам зову Влада. Вероватно ретко коме падне на памет да се човек зове Владимир. То „Влада“ је, ваљда, одраз присности. И поверења које овај човек носи са собом свуда где се појави. Како сам за све године проведене у Извршном одбору странке, као координатор различитих региона, нисам имао част да будем то и региону у коме је Босилеград, Владу сам упознао тек у скупштинском сазиву изабраном на изборима 2003. године. Ја сам се у Парламенту релативно кратко задржао, али Владина појава, потпуно једноставан наступ и логика, елементарно поштење, политика да треба рећи све оно што се мисли, без маркетинга, без калкулација, освојила све нас. И, наравно, да будем поштен, фризура. Покушао сам једном да га замолим да мало скрати косу, да малчице промени фризуру. Насмејао се, и потпуно искрено ми рекао: „Па јесмо ли рекли да нас власт неће променити“. У шаху се то назива матом, те сам ја, потпуно матиран осмехом и логиком овог сјајног човека само слегао раменима и сложио се. Влада Захаријев је остао оно што је и био.

vlada_zaharijev_616_4.jpg

Следећи наш сусрет, мимо оних на страначким скуповима, кога памтим је био у време када сам био министар рударства и енергетике. Влада је имао потенцијалне инвеститоре којима је требало помоћи, извадити дозволе, урадити све оно што би иначе, по дужности, по редовном стању ствари, министарство које сам водио урадило. Ипак, Влада је замолио за састанак, дошао са инвеститорима, све је било у најбољем реду, дозволе су, без икакве протекције, по редовном поступку, добијене. Прошло је неколико недеља, можда месеци, Влада ме је позвао и рекао да жели да ми, због помоћи које сам указао општини, прогласи за почасног грађанина. Покушавао сам да га на све могуће начине од тога одговорим, да му објасним да сам само радио свој посао, посао због кога ме држава плаћа, да не треба од тога правити никакву драму, да ми до те врсте признања, заправо и није стало. Безуспешно. Када Влада Захаријев нешто одлучки да спроведе, он то и уради.

vlada_zaharijev_616_1.jpg

Постао је Влада Захаријев, након 2008. године, опште познат по томе како игра коло и какав је коловођа. Тада се на њега острвио, у коментарима на сајтовима, онај део Србије коме је играње кола страно, коме је било шта што је народно, српско или бугарско, потпуно свеједно, страно. И није било битно шта Влада Захаријев ради, није ни важно што је до тада све изборе убедљиво добијао, што су, дакле, Босилеграђани рекли шта о њему мисле, важно је било како се Влада Захаријев весели. Јер, у Европској Унији којој теже, тако нешто није дозвољено. Није „in“. Постао је, Влада, можда још познатији по емисијама Јована Мемедовића у којима је, барем делимично, могло да се види шта ради, како ради, али и у којим условима ради. А мени су, с времена на време, причали људи који су са Владом пролазили босилеградским улицама, да нема спорије шетње од шетње са њим. Не зато што је Влада спор. Напротив. Већ зато што свако жели да са њим поприча, да се пожали, да се, почесто, захвали за оно што је Влада, као председник општине, за њега већ урадио. И када су катастрофални пожари, пре две године, захватили босилеградски крај, на снимку „Дневника“ РТС-а се у даљини, међу људима, са ашовом, видео Влада Захаријев како копа противпожарну стазу. То је он. Обичан, вредан човек. Председник општине.

vlada_zaharijev_616_2.jpg

Влада Захаријев у Београду никада не би био „trendsetter“. Ја га, баш због тога, волим. Остао сам почасни грађанин Босилеграда. То је једино признање које сам у свом политичком животу добио. У фасцикли са најважнијим личним документима, чувам и ову повељу. И када год ме ко пита за ствари које сам у животу урадио, међу првима наведем ово признање. Они који Владу Захаријева не знају се чуде. Они који га знају ми завиде.

vlada_zaharijev_616_3.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ej gledao sam tu emisiju sa Memedovicem, odusevio sam se. :pivo:

 

Zaharije da nauci ljude kako se radi, a Memedovic da bude glavni za ekologiju. To su Ljudi!

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I opet sveaktuelna prica o muvi i pceli :))

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 10 months later...
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...