Величање страдања у војни - болест или врлина?

[RYLAH]

Које податке? Ти си мени само рекао да немам појма, а никакве податке ниси изнео.

 

Ил си аутистичан ил си заборавио да читаш. Ја се овде убих подучавајући те историју, а ти уместо да ми платиш неке паре ил макар хвала да ми кажеш, још покушаваш и да ме товариш. Жао ми је што нисам Фридман, изгледа да друго не разумеш.  Премотај тему, шта да ти кажем, можда и научиш да читаш, никад се не зна.

 

Наћи ћемо већ неку Рускињу...

 

И теби ко и твом колеги изгледа љубав више иде од руке него хумор. 

[Ђуро Станивук]

@@ RYLAH,

 

Брате...твој аватар не носи капицу од алу фолије из које исијавају муње... 

[Marjanovic]

Молим те, али најискреније те молим, погледај историју из тог периода, види шта је, због чега и како је настала Анексиона криза. Види и колико смо штете имали због тајног уговора Обреновића са АУ, као и нешто о Царинском рату.

 

Једноставно, ако желиш да постојиш, постоје ствари преко којих не можеш да пређеш.

 

Што се Сарајевског атентата тиче, Србија није имала везе са тим, не знам одакле вам више то. Прочитајте Екмеџића рецимо, он је веома актуелан, видећете шта је и како је то било.

 

Оно око чега се не слажемо није историја него политика. 

 

Не схваташ поенту коју правим све време. Обреновићи су имали тајни пакт са АУ где је Србија практично постала вазална држава. Шта је добијено? Гурнути смо у рат против Бугарске где смо катастрофално прошли, стално су нас спутавали у свему, економски су нас уништили, а све то време странка која се залагала за уништење Србије није мировала.

 

Ослањање на Аустроуграско омогућило је Србији да буде боље позиционирана на Берлинском конгресу који јој је донео међународно признату независност.Није Србија била вазална, већ независна држава. И ситуација није била катастрофална. Развија се паралментаризам, настају прве политичке странке (радикални, наредњаци, либерали). Од кнежевине Србија је постала краљевина. 

 

Да ли се сукоб са АУ могао избећи? Никако. Они своје намере никада нису ни крили. То је и била сврха слабљења Србије на свим пољима. Ако је већ до рата морало да дође, а морало је, онда је било логично да видиш да што више ојачаш пре него што у тај рат уђеш. 

 

Могао се избећи да је вођена другачија политика али није било воље за тим. Да се разумемо, не мислим ја да је АУ гајила некакву љубав према Србији, она је имала своје интерсе као и свака велика сила. Али  ако је АУ имала јасне намере да уништи Србију зашто је није уништила кад је ова била далеко мања и слабија? Могла је то да учини хиљаду пута. Нема логике. Зашто је АУ подржала независност Србије на Берлинском конгресу ако је толико хтела да је уништи и ако те намере није крила? Зашто је тадшњи српски дипломата Јован Ристић тада тражио аустријски заштиту? Нема никакве логике у томе да АУ жарко жели да уништи Србију, али да прво чека да Србија постане самостална а после и да се прошири, да јача... 

Да не говоримо о томе да је чак и за време окупације (1915 - 1918) већи део Србије био окупиран од Бугарске, а не од АУ.

Као то рекох, жеље АУ да иде даље на исток, биле су само жеље. Они нису имали снаге за то. АУ се распадала због унутрашњих противрености. И сам назив  Аустро-Угарска је то већ сугерисао.

 

Ето, то је била разлика између политике Обреновића после пропасти Милошеве династије (односно после Милоша и Михаила) и политике Петра Карађорђевића. До рата са АУ би свакако дошло, само што са политиком Обреновића која је после смрти Михаила вођена, нисмо имали никаквих шанси, нити бисмо имали савезнике.

 

Али ипак није дошло до рата са АУ кад је Србија водила аустрофилску политику. 

 

Постоје ствари на које не можеш да утичеш, као што је ратно расположење некога према теби, али можеш да ојачаш макар толико да имаш шанси.

 

Чињеница је да је аустрофилска политика утицала да то ратно расположење умањи толико да до рата не дође.  То је чињеница. Тако је било. 

 

 

 

 

[Juanito]

Закључак теме: ”Ко има среће у љубави, тај не зна историју.”

[RYLAH]

Закључак теме: ”Ко има среће у љубави, тај не зна историју.”

 

Грешка, по себи могу да потврдим, сем ако се не мисли на љубав према својој десној шаци. Или левој, зависи од природе/преференција.

[Sasa 015]

Imam jednu molbu za sve vas koji na ovu temu gledate sa podsmehom, nemoj te braco. Nemoj te da dirate kosti nasih ratnika rasejanih po nasim vrletima, po albanskom bespucu, okolini Draca i Valone. Sve one koji su predali dusu svoju u ruke gospodu na ostrvu Vido i baceni u plavu grobnicu. Nije malo nasih kostiju ostalo ni na Kajmakcalanu. Nemoj te pomerati ni malene decije kosti koja je zajedno sa svojom vojskom posla u ostupanje preko Albanije i koja su ostala smrznuta na toj hladnoci ili su imali srece da ih ubiju arnauti i da im prekrate ovo zemaljske muke. Nemoj te braco ako dusu imate. Neka ih neka leze u miru sa mislima da su polozili zivote za Srbiju za koju je vredelo dati zivot. Nije kriv ni kralj Petar, ni Aleksandar, ni Pasic, ni vlada, ni sve srpske vojvode i djenerali za to sto je se tako zbilo. Takva je sudbina nasega naroda da srada i u miru a tek u ratu i da se negovori. Mi smo jedan na mucenistvo osudjen narod, imajte to na umu kad raspravljate o takvim stvarima. Ostavite majke koje su gaile decu da ih zene za devojke a ne za crnu zemlju. Ali tad je takvo vreme bilo da je bilo dika i ponos da ti sin ode u rat, jer on ide da brani svoju zemlju a ne da osvaja tudju. Pustite ih neka pocivaju u miru misleci da to sto su njihovi sinovi platili najskuplju cenu za slobodu ima nekog smisla i da nisu izginuli za dzaba. Da ce to dolazece generacije umeti da cene i postuju. Da se postuju solunski ratnici i njihove majke, koje su dale ono sto im je najdraze i najmilije za odbranu zemlje od neprijatelja. Ja nisam zensko i nemam predstavu koliko boli majku kada izgubi svoje dete,  i ne zelim da nijedna majka oseti toliku bol i tugu zbog toga. Setite ih se nekad kada palite svece za vase bliznje pa zapalite i neku svecu za njih, za srpske ratnike kojima se nezna groba na Ceru i Suvoboru, u Sremu, po albanskom bespucu, neka ih ogreje taj plamicak svece koju ste im vi zapalili, oni sto leze na dnu mora, neka im vasa sveca zasvetli u tom morskom mraku. A sve zajedno neka ih seti da Srbi jos zive u Srbiji i da ih nisu zaboravili.

[RYLAH]

Ослањање на Аустроуграско омогућило је Србији да буде боље позиционирана на Берлинском конгресу који јој је донео међународно признату независност.Није Србија била вазална, већ независна држава. И ситуација није била катастрофална. Развија се паралментаризам, настају прве политичке странке (радикални, наредњаци, либерали). Од кнежевине Србија је постала краљевина. 

 

Нисам рекао да је била вазална, већ да су је одредбе тајног споразума ставиле у вазални положај. Ако погледаш одредбе (а цитиране су већ на овој теми), видећеш да од независности нема ни Н. Зашто се ослонила на АУ? Па на неког је морала у ситуацији када је Русија хтела да прави Велику Бугарску. А Аустроугарској и Великој Британији је одговарало да преко Србије смање утицај Русије на тај део Европе. Иначе је утицај Британије на Конгресу био огроман, не знам зашто се то упорно занемарује.

 

И нисам рекао да је ситуација била катастрофална, већ да је АУ гурнула неспремну Србију у рат са Бугарском, где је Србија прошла катастрофално. Краљевина је постала након понижења у рату са Бугарском, једини демократски Устав који смо под Обреновићима имали је брзо био стављен ван снаге, економија је била у хаосу због оптерећења која је Србији наметнуо такав положај према Аустроугарској, војска је била у расулу. Тако да нас је заокрет ка АУ, иако друге опције тада и нисмо имали због става Русије и Санстефанског мира, скупо коштао, и могао је на крају и главе да нам дође.

 

Али  ако је АУ имала јасне намере да уништи Србију зашто је није уништила кад је ова била далеко мања и слабија? Могла је то да учини хиљаду пута.

 

Није имала казус бели, и није могла тек тако да нападне, због политике равнотеже сила у Европи, јер у овом делу свака је велика сила имала своје итнересе. Посебно Британија и Русија.

 

Зашто је АУ подржала независност Србије на Берлинском конгресу ако је толико хтела да је уништи и ако те намере није крила?

 

Зато што је прво хтела да размонтира Турску, рачунали су да ће са Србијом лакше изаћи на крај. Моја претпоставка, наравно, не могу знати шта је било у њиховим главама.

 

Али ипак није дошло до рата са АУ кад је Србија водила аустрофилску политику. 

 

Није то била "аутрофилска" политика, него политика вазалне земље према земљи суверену. Да ли би дошло до рата да је та политика и настављена, то већ не можемо да знамо. Као што сам раније рекао, ја верујем да би нас сигурно напали само када ситуација на међународном плану буде довољно повољна, а до тада су нас исцрпљивали, обзиром на њихову политику и аспирације ка југу, али то остаје у домену претпоставки.

 

Чињеница је да је аустрофилска политика утицала да то ратно расположење умањи толико да до рата не дође.

 

Није. Расла је, независно од политике, само што нису нашли изговор да нас нападну. Хтели су у време Анексионе кризе, али још увек нису хтели да ризикују отворен сукоб, посебно не са Великом Британијом, која је, притиснута могућношћу избијања рата великих размера за који није била спремна, посредовала у мирном решењу питања, али и обавезала Србију да под огромним притиском пристане на анексију Босне. Зато им је Босна и испоручена од стране великих сила. То је чињеница. 

[obi-wan]

OK, preterali ste, vracajte se na temu, ili ide katanac...

[Тања1]

Врлина!

 

  Од како сам била клинка, хтела сам у борбу!  

 

Страни војници заробили су наше ђедове и очеве и користили их као робове. Морали су да носе муницију за туђу војску док нису пали заједно. Наша села су спаљена, а ђедови депортовани. Наши хероји пружали су отпор из године у годину за годином. Шума је њихов дом, познају свако дрво и сваки пут. Поделе се у 2-3 групе, тако да је тешко непријатељу да их погоди. Наши хероји (очеви и браћа) стварали су слободу коју имамо данас. Сада смо ангажовани у великој окупацији наше земље Србије, која нас тестира да ли смо нација или било који народ посвећен да може издржати све ово. Наши хероји сретали су се на великом бојном пољу током ратова. Борим се да посветим део тих области, као коначно место одмора за оне који су дали своје животе, да би ова нација могла живети. То је сасвим правилно што радим . Али у ширем контексту, не могу да посветим – не могу да посвећујем српске земље више него што оне јесу СВЕТЕ. Храбри људи, живи и мртви, који су се борили ту освештали су је својом крвљу, далеко више него што неко од нас данас може да уради или заборави. То је део нас, живих, да се посвећујемо великом задатку који остаје пред нама – да нам ова ЧАСТ палих хероја донесе већу приврженост за слободу, за коју су дали своје животе у пуној мери – па зато свечано одлучујем да мртви нису пали узалуд – да је овај народ, под Богом, имао ново рођење слободе.

 

:freedomsmajli:

 

 

 

Фото Тања1

[Иван ♪♫]

OK, preterali ste, vracajte se na temu, ili ide katanac...

 

more banuj!

[Marjanovic]

Заједничка почивалишта аустроугарских и српских бораца

Ново гробље у Београду, Црква Светог Димитрија у Лазаревцу и Спомен-костурница у Аранђеловцу јединствени су по томе што су на овим локацијама, једни уз друге, сахрањени борци завађених страна

Црква Светог Димитрија у Лазаревцу

Поводом века од избијања Првог светског рата, челници европских држава чији су се војници тада гледали преко нишана заједнички ће на пригодним местима сећања обележити стогодишњицу. За време недавне посете Томислава Николића Аустрији, иако је одата пошта на војничком гробљу Рајфердорф, нисмо чули званичне најаве да ће шефови две земље учинити исто и у Србији, иако би такав скуп Николић и Хајнц Фишер могли да уприличе бар на три локације у Србији. Аустроугарско војно гробље у Београду, Црква Светог Димитрија у Лазаревцу и Спомен-костурница у Аранђеловцу јединствени су по томе што су на тим местима, једни уз друге, сахрањени борци завађених страна – аустроугарске и српске.

Уз меморијалне целине у којима почивају српски војници, на Новом гробљу постоји и аустроугарско војно почивалиште, на којем је сахрањено 720 војника ове царевине: њих 260 погинулих у борбама око Београда и 460 умрлих у ратном заробљеништву у прве две ратне године. Почивалиште, званично отворено 18. децембра 1926, у присуству представника Града Београда и аустријске, мађарске и немачке амбасаде, почело је да се формира за време аустроугарске окупације, кажу у ЈКП „Погребне услуге”.

– Војни генерални гувернман са седиштем у Београду тада је за потребе сахрањивања војника преминулих у београдским резервним војним болницама одредио ливаду поред североисточног дела цивилног, Новог гробља. У септембру 1918. године тамо су постављени дрвени крстови са урезаним именима војника, док је 27 официра добило обележја од белог камена. Данашњи облик гробље је добило 1931. године – наводе у овом предузећу.

Изузев ограде, додаје се, посебну естетску димензију овом простору даје уметнички обликована капела на чијем су средишњем делу два рељефа, рад Петра Гиндерта. Иза ње је колонада са стубовима и ступцима, а испред капеле, с леве и десне стране, израђени су надгробници са натписима „Непознат војник”. У овом меморијалном комплексу је и споменик 68. Пешадијском пуку округа Јан-кус, који је први имао жртве у Великом рату, чији пешадинац Балог Други Иштван, који је код Железничког моста на Сави, борећи се на страни Централних сила, први изгубио живот, такође почива овде.

Ако би се Николић и Фишер срели у новембру, да обележе стогодишњицу Колубарске битке, комеморацију би могли да одрже и у Цркви Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, у чијој је крипти Спомен-костурница од 37 квадратних метара. Ту су положени посмртни остаци српских и аустроугарских војника изгинулих у Колубарској бици. Изградња храма започета је 1938, према пројектима богомоље на Опленцу и на основу нацрта београдског архитекте Ивана Рика, а Други светски рат прекинуо је радове у завршној фази.

У Спомен-костурници у Аранђеловцу, рађеној од буковичког гранита и пројектованој по узору на капелу на Зејтинлику, сахрањено је око 4.000 наших и аустроугарских војника, страдалих у Колубарској и биткама вођеним 1915. на територији Колубарског, Орашачког и Тополског среза. О њој, како наводе у Народном музеју у Аранђеловцу, нема много података, али се зна да је подигнута на месту где се раније налазило гробље непознатих војника. Грађена је од 1933. до 1938. године. Кажу да је толико дуго подизана јер становништво није могло да се помири са чињеницом да су овде сахрањени и непријатељски војници. Али житељи нису ни слутили да ће им овај објекат донети добро у време немачке окупације. Јер, када су Хитлерови подређени, ушавши у Аранђеловац, сазнали за заједничку костурницу, кажу у овом крају, ослободили су град злогласне одмазде „сто за једног”.

-------------------------------------------------------------

Церемоније у Алзасу и Лијежу

У склопу церемонија којима ће бити одата почаст жртвама Првог светског рата, немачки председник Јоаким Гаук и његов француски колега Франсоа Оланд састаће се 3. августа у Вил-Армону, у Алзасу, који је у Немачкој познат као Хартмансвилеркопф, уједно место сукоба ове две војске. Гаук ће потом, на позив белгијског краља Филипа, отпутовати у Белгију, на коју су Немци извршили инвазију 3. августа 1914. године, при чему је планирана немачко-британска комеморација на војничком гробљу у Лијежу.

 

Димитрије Буквић

објављено: 07.04.2014

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zajednicka-pocivalista-austrougarskih-i-srpskih-boraca.sr.html