Bogorodica Lepavinska promirotocila?

[Зорица Бубало]

Evo bar jedne, ako uspe.

 

Bila bih zahvalna administraciji ako mogu da spoje 2 x 1.

 

 

 

Pomaže Bog oče Gavrilo,

Pišem Vam treći put u roku od 12. godina.

I uprkos tome što mi niste tekstualno odgovarali na poruke (pretpostavljam zbog preopterećenosti i velikog broja ljudi koji Vam se obraća za pomoć) uvek sam osećala boljitak.

Odnosno mislim da ste se za mene i moju porodicu molili i da ste mi puno pomogli. A u mojoj porodici nema čega nije bilo.

Što reče jednom prilikom o. Vajo sve je trulo. O tome bih mogla da napišem memoare ali ću Vas poštedeti ovom prilikom sa kukanjem.

Moje duhovno buđenje je počelo u Hramu Sv. Aleksandra Nevskog pod patronatom o. Branislava Jelića.

Puno mi je pomogao, ali mislim da nije dorastao zadatku, odnosno težini mog slučaja. Stalno me je kočio i ja sam postala neposlušna svom duhovniku i tražila sama druga rešenja.

Obilazila manastire, išla na razgovore sa mnogim sveštenoslužiteljima, čitala duhovnu literaturu...

Tokom prve godine mog duhovnog buđenja dolazila sam kod Vas u manastir jednom mesečno sa Aleksandrom i Presveta majčica Lepavinska mi je puno pomogla.

To je bilo taman kad su ukinute sankcije, nisu trebale vize, a i Vi niste imali puno posetioca. Sedeli ste sa nama i toplo razgovarali, bio je tu i o. Vasilije. Ma svi skupa ste mi bili preslatki, puni ljubavi...

Onda je krenula navala ljudi sa problemima i gomile autobusa i niste više imali vremena da tako malo poričate sa nama. Da Vas malo zapitkujemo i dajete jednostavne i lekovite pouke.

Potsetili ste me malo na Ostrog, pa sam zbog velike gužve prestala da dolazim.

Ali, moja vezanost za Lepavinsku Bogorodicu je ostala.

Ikonicu koju sam dobila od Vas stavila sam u ram za sliku. Nisam nešto često čitala akatist, ali kad stignem i smognem snage.

Važno mi je bilo da znam da je tu prisutna sa mnom. Jer nemam nikog kome bih mogla da se obratim za pomoć.

Niko nema vremena da me sasluša, svi negde žure da ne kažem beže.

Ljudi koji rade sa mnom su mi puno pomogli.

Radim u kontrolnoj kući JUGOINSPEKT, kao viši inspektor.
Nisu u veri, ali su jako dobri i spremni da pomognu. Bili su tu da me pridrže uvek kad sam padala. Tolerisali svaki moj propust bez prezira i opomena.

Da nije bilo njih ne bih izdržala. Zahvalna sam Gospodu što mi je ovaj posao dodelio.

Hoću da kažem da su više sluha za mene i moje probleme imali neverujući ljudi nego oni koji se deklarišu kao vernici, čak šta više vode kao sveštenoslužitelji.

Puno mi je pomoglo i internet misionarenje.

Na primer sajt Pouke i o. Ivan Cvetković koga su požurili da sklone. A imala sam slava Bogu priliku da ga lično upoznam i njegovu divnu suprugu Draganu na Saboru forumaša u Umčarima.

Izgleda da je puno ispred ovog vremena, i njega kao i mene niko nema sluha da sasluša.

Svi su u nekim stereotipima. Situacija u crkvi katastrofa. Isto kao i u državi.

Moj brat je radio adaptaciju muzeja u Patrijaršiji i zaista je tužno šta rade takozvani crkveni ljudi.

No neću više o tome.

Pokušala sam da napravim mali uvod.

Ovom prilikom Vam se javljam jer mislim da smo svi zajedno izvojevali pobedu.

Čini mi se da je moja Zastupnica i Molitvenica pred Gospodom promirotočila.

Ovo samo nagađam.

Poslaću Vam sliku u prilogu da vidite i sami.

A prvom prilikom ću doći da se poklonim PRESVETOJ BOGORODICI LEPAVINSKOJ i zahvalim na uslišenim molitvama.

Neizmerno zahvalna,

Zorica Bubalo

Beograd, 31.03.2014.

[Bokisha]

Pa Zoko jel jeste promirotočila?