Русофобија

[Srdjan]

Русофобија

 

Некако у то време уследила је и холивудска продукција фимова, нови талас америчке кинематографије, прожет антируском хистеријом јер су Руси приказани као терористи, криминалци и насилници

 

Можемо ли да претпоставимо, сада можда звучи фантастично, да ће у неком будућем времену неки догађаји у Русији и неки догађаји у Украјини довести до тога да ове две државе опет пожеле да се уједине? Или супротно, зашто оно што је започело са Југославијом 1991. године, и одмах затим са Совјетским Савезом и Чехословачком, не може да се настави даље? Одакле уверење да ће Европа вечно бити стабилна? Односно, зашто и Украјина не би могла да се распадне? Истина, она је већ остала без Крима, јер тамо је од 1991. постојала незадовољна политичка групација која је тежила уједињењу са Русијом и сада је то и дочекала. У источној Украјини, уз Русе, и већина Украјинаца говори руски језик, но то више личи на Ирце који говоре енглески, али себе сматрају Ирцима, или као у Белгији где половина становништва говори француски, а себе сматра Белгијанцима.

 

Дакле, све је могуће, ако НАТО уђе у Украјину и покуша да се приближи њеним источним границама, а то је нож под трбухом Русије. Москва би тренутно војно интервенисала и узела простор до реке Дњепар, чиме би Украјина била подељена. И због тога неће бити никаквог рата између НАТО-а и Русије, јер је Русија војно супериорна у том делу Европе, а ширење НАТО-а на исток показаће се као велика грешка Вашингтона.

 

Русија је после распада Совјетског Савеза била уморна од трке у наоружавању, изолационизма и претензија на доминацију у свету. У Москви у време Бориса Јељцина нису много размишљали о могућим реакцијама „вероватног противника“. Многи су у Русији веровали у доброг ујка Сема, који ће им поклонити демократију и помоћи да уђу у „цивилизовани свет“. Веровали су да демократска и капиталистичка Русија нема непријатеља. Ипак, у Вашингтону нису поверовали у руско одушевљење миром и сарадњом, руску добру вољу тумачили су као слабост, руску усмереност ка демилитаризацији и обустављању трке у наоружавању схватили су као последицу пораза у хладном рату. А будући да га је Москва изгубила, Русију је требало распарчати, опљачкати и дефинитивно уништити.

 

Некако у то време уследила је и холивудска продукција фимова, нови талас америчке кинематографије с јаком русофобијском оријентацијом, заправо, прожет антируском хистеријом јер су Руси приказани као терористи, криминалци и насилници против којих је све дозвољено да би се заштитио „цивилизовани свет“. Посткомунистичка и постсоцијалистичка Русија приказивана је као држава мафије, тотално криминализована земља која представља претњу читавом свету, али пре свега претњу за америчку националну безбедност. Констатовано је постојање „непосредне опасности за националне интересе и безбедност САД од стране организованог криминала у Русији, који продубљује нестабилност у огромној нуклеарној држави“.

 

У геополитичкој теорији и званичној доктрини америчке националне безбедности, у активностима америчких специјалних служби, и у спољној политици Вашингтона, у културној политици америчке филмске индустрије, али и у формирању мњења америчког естаблишмента већ годинама је исти тренд русофобије. Америка је кренула у стварање новог светског поретка против Русије, науштрб Русије и на рушевинама СССР-а. У моделу новог светског поретка за Русију нема места, њена територија се сматра слободним простором са богатим природним ресурсима које треба поделити на утицајне сфере САД и њених савезника да би се обезбедила равнотежа њихових интереса. У тој игри, неки стратези у Вашингтону рачунају на Кину и нуде јој улогу регионалне супердржаве која би добила контролу над Сибиром, Јапан би требало да буде слободан играч у америчком тиму у замену за контролу руског Далеког истока, док би Европа остала у сфери америчке хегемоније у замену за колонизацију Украјине и Прибалтика. Да би се ућуткала Турска, нуди јој се да, заједно са САД, колонизује средњеазијске републике. Русија се у тим плановима третира као „геополитичка црна рупа“, огромна неподељена територија, која се може искористити као компензација другим водећим земљама за неке моралне и материјалне незгоде проузроковане америчком „благом хегемонијом“. Иначе ће свет, по америчким стратезима, утонути у анархију и хаос, у којем ће „руски криминалци и терористи изазвати светску катастрофу“.

 

Веома негативан лик Русије плански је стваран годинама, јер је колонизација и уништење ове велике земље веома пробитачан геополитички подухват за светску олигархију. Равнотежа прихода и расхода у остварењу ове геополитичке замисли годинама је коштала Русију на стотине милијарди долара. Све је то био плен-профит транснационалног капитала који је Москви смањио добит за најмање 100 милијарди долара, довео до подлегања политичким притисцима од стране Запада, одлива мозгова у иностранство...

 

А онда се појавио Владимир Владимирович и рекао : „Доста је било распродаје и понижавања“.

 

Мирослав Лазански

објављено: 07.04.2014.

 

----------

Извор: http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Rusofobija.sr.html

[GeniusAtWork]

Некако у то време уследила је и холивудска продукција фимова, нови талас америчке кинематографије с јаком русофобијском оријентацијом, заправо, прожет антируском хистеријом јер су Руси приказани као терористи, криминалци и насилници против којих је све дозвољено да би се заштитио „цивилизовани свет“.

 

 

Arapi su u američkim filmovima skoro uvek predstavljeni u najgorem svetlu, pa je opet Saudijska Arabija jedan od najvećih saveznika Amerike.

 

Ne mogu da se filmovi koriste za geopolitičke analize. Podseća me na Tomu Nikolića kad je jednom izjavio ''Znate li vi na šta liči Amerika? Uzmite pa pogledajte film 'Tuđa Amerika' pa će vam biti jasno kako se tamo živi..."

 

[Grizzly Adams]

Опет Лажански и његове фикс идеје...

 

Код нас је проблем русоманија, а не русофобија.

[Аурор]

Опет Лажански и његове фикс идеје...

 

Код нас је проблем русоманија, а не русофобија.

 

Može i Ložanski, Lažovski...

[Juanito]

My favourite is Ratoslav Ložanski.

[Srdjan]

Arapi su u američkim filmovima skoro uvek predstavljeni u najgorem svetlu, pa je opet Saudijska Arabija jedan od najvećih saveznika Amerike.

 

Ne mogu da se filmovi koriste za geopolitičke analize. Podseća me na Tomu Nikolića kad je jednom izjavio ''Znate li vi na šta liči Amerika? Uzmite pa pogledajte film 'Tuđa Amerika' pa će vam biti jasno kako se tamo živi..."

 

 

"У геополитичкој теорији и званичној доктрини америчке националне безбедности, у активностима америчких специјалних служби, и у спољној политици Вашингтона, у културној политици америчке филмске индустрије, али и у формирању мњења америчког естаблишмента већ годинама је исти тренд русофобије."

 

Русофобија.

[Srdjan]

Код нас је проблем русоманија, а не русофобија.

 

И једно и друго је проблем. Највише због тога што и једни и други не могу без страсти да прочитају чланак из новина.

[Grizzly Adams]

Ма како без страсти кад је Лажански мој омиљени фолирант. Само набаци онај geostrategic look па крене:

 

"Континенталне силе ракетама средњег домета одржавају доминацију у атланском басену, док тајне службе инсталирају марионетске режиме на Блиском Истоку и бившим републикама Совјетског Савеза. Знате, ја сам питао генерала Кларка лично о томе и он ми је све потврдио у четири ока, само то наравно никада неће рећи јавно."

 

А средовечне домаћице које гледају ТВ док мешају ајвар падају у несвест... То ми кажи Мирославе...

[Млађони]

Ма како без страсти кад је Лажански мој омиљени фолирант. Само набаци онај geostrategic look па крене:

 

"Континенталне силе ракетама средњег домета одржавају доминацију у атланском басену, док тајне службе инсталирају марионетске режиме на Блиском Истоку и бившим републикама Совјетског Савеза. Знате, ја сам питао генерала Кларка лично о томе и он ми је све потврдио у четири ока, само то наравно никада неће рећи јавно."

 

А средовечне домаћице које гледају ТВ док мешају ајвар падају у несвест... То ми кажи Мирославе...

 

AHhahah da da, kralj je...njegova prica je vazda ono "i donesem mu ja fufnu za frezenkovanje kad ono uckur za pinje" 

[Srdjan]

Богдана Кољевић

 

Виртуелни светови и места стварне моћи

 

Податак да убедљива већина Американаца подржава санкције САД према Русији не говори толико о подршци Обаминој политици колико о успеху пројекта у којем се деценијама од Руса прави архетипски непријатељ

 

Иако истраживања јавног мњења увек треба узети са дозом резерве, у мери у којој се подударају са низом других показатеља, она могу да се појаве као пресек извесног стања ствари. У том светлу, податак да убедљива већина Американаца подржава санкције САД према Русији – као и да више од половине сматра да би санкције требало да буду оштрије – битан је и индикативан. Наиме, овај податак не говори толико о изузетној подршци Обаминој политици колико о дубини јаза између два народа или, прецизније, о успеху пројекта у којем се деценијама у информационом, образовном, културолошком и друштвеном пољу од Руса прави архетипски непријатељ, који је симбол великог зла човечанства откад је света и века. У 21 веку, међутим, овај поглед на свет – поред тога што је елементарно погрешан – задобија и нову димензију виртуелног света, чији становници већински верују да су САД и даље једина и неприкосновена сила светске политике.

 

Друга слика виртуелног света садржана је у сада већ по много чему Обаминој „историјској” посети Бриселу и односи се не само на извртање недавне прошлости и неистине које су изречене у вези са одржавањем „референдума на Косову” и поштовањем међународног права. Јер, пре свега, ова посета је живи изразвиртуелне садашњости,оличене у уверењу да се кроз сусрете са Ван Ромпајом и Барозом може учврстити савез Европе и Америке, па чак и направити заједнички фронт према Русији. Оно што се није имало у виду јесте да између ЕУ и Европе не постоји знак једнакости, тј. да је ЕУ виртуелнија него икада пре и да релевантност ставова појединачних европских држава расте сразмерно опадању значаја ЕУ.

 

Трећи виртуелни свет тиче се оних Украјинаца који су поверовали да њихова најсветлија будућност лежи у радикалном заокрету ка Западу, обећаном рају у којем ће сви проблеми бити решени, као и да у непријатељству са Русијом могу тријумфовати. Штавише, метафорички посматрајући, овде означитељ „Украјинци” представља променљиву варијаблу, односно тип виртуелности који карактерише све народе који и даље широм затворених очију ирационално гледају на ЕУ као на светско чудо цивилизације.

 

Питање сада, разуме се, гласи: ако три описане слике представљају примеремимикрије стварности, тј. њене симулације која сеже све до изградње целовитихвиртуелних светова, где су места стварне моћи?

 

Њих је могуће сагледати кроз три директна контрапримера. Тако рецимо, за разлику од америчке јавности, немачка јавност већински се противи санкцијама Русији и разлог за то не почива искључиво у економској вези две земље, већ проистиче из сложенијег процеса друштвених трансформација у Европи. Јер, промене о којима је реч обухватају читав спектар шароликих европских стварности у којима се изнова промишљају питања улоге државе и њеног јачања и, сходно томе, аутономних спољних политика. С друге стране, реч је, не мање, и о другачијим формама повезивања и о нарастајућој свести грађана да постојећи савези треба да се замене новим, који би више одговарали на савремене потребе и потенцијално оснажили већи део Старог континента. Чињеница да више, практично, не постоји један глас Западаи да је сада на делу мноштво различитих гласова упућује не само на развијање аутентичне демократичности – јер демократија је увек ствар мноштва и никада ствар једног – већ и на политичку самосвест из које би с временом могли да настану сасвим различити системи.

 

Следеће место политичке моћи, тј. контрапример Обаминој посети Бриселу, садржано је у симболици и стварности на релацији Лавров–Кери, кроз коју се пресликава безмало целокупна структура украјинског питања и, последично – евентуалног решења. Јер, САД су првобитно иницирале кризу, али кључ за њено превазилажење суштински се налази у рукама Русије, чији предлози за уставне реформе, федерализацију и највећи степен аутономије за делове земље представљају рационалан одговор, тј. темељ за мирно и стабилно решење. То је приступ који још једном показује да је политичку моћ могуће исказати кроз средства дијалога, али који у исти мах подсећа да, уколико се становиште Русије сасвим занемарује, она задржава право на другачије облике деловања.

 

И трећи пример – који се супротставља вери у виртуелне реалности других – чине сви народи чији се политички циљеви очитују у самосталности делања и успостављању равноправности као прве претпоставке за правду. То је тежња све већег броја различитих народа, и у том смислу стварност која постаје ново место политичке моћи.

 

Факултет за медије и комуникације

Богдана Кољевић

објављено: 09.04.2014.

 

---------------

Извор: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Virtuelni-svetovi-i-mesta-stvarne-moci.sr.html

[drvce]

Ма како без страсти кад је Лажански мој омиљени фолирант. Само набаци онај geostrategic look па крене:

 

"Континенталне силе ракетама средњег домета одржавају доминацију у атланском басену, док тајне службе инсталирају марионетске режиме на Блиском Истоку и бившим републикама Совјетског Савеза. Знате, ја сам питао генерала Кларка лично о томе и он ми је све потврдио у четири ока, само то наравно никада неће рећи јавно."

 

А средовечне домаћице које гледају ТВ док мешају ајвар падају у несвест... То ми кажи Мирославе...

[коЖељ њацИ]

 

Ма како без страсти кад је Лажански мој омиљени фолирант. Само набаци онај geostrategic look па крене:

 

"Континенталне силе ракетама средњег домета одржавају доминацију у атланском басену, док тајне службе инсталирају марионетске режиме на Блиском Истоку и бившим републикама Совјетског Савеза. Знате, ја сам питао генерала Кларка лично о томе и он ми је све потврдио у четири ока, само то наравно никада неће рећи јавно."

 

А средовечне домаћице које гледају ТВ док мешају ајвар падају у несвест... То ми кажи Мирославе...

 

)

 

Међутим заклео бих се да Лазански ма колико то чудно звучало ради за МОСАД.

 

Човек је извештавао о сукобима из дела Јемена где приступ имају само проанглосаксонски новинари и Израелци, Руси никако.

Енигма је тај Лазански, а у данашњем свету двоструких и троструких шпијуна заиста је тешко одредити ко за кога ради. Уосталом као и за Сноудена...

[коЖељ њацИ]

Опет Лажански и његове фикс идеје...

 

Код нас је проблем русоманија, а не русофобија.

 

Мислим да код нас преовладава русофилија.

И ко год каже да је то нешто лоше биће да има нешто против Руса.

Ипак не треба крити постоји мањи проценат русофоба као и мањи проценат тих русомана ( по матрици откопавај стаљинову слику из Балканског шпијуна )

[Crveni Baron]

A nije los ni taj Holivud ...sa indijancima, nemcima, vijetnamcima, rusima pa cak su i nas Srbe ubacili na filmsko platno ...naravno kao negativce ...

 

Ali redovno su mi negativi gore ponenti ...

 

Pozitivci su im Rambo, Roki, nekave Delta force i ostali likovi za identifikaciju subliminalnu ...koja posle ostavlja posledice na razmisljanje ...

 

A najbolje je sto su im teksaski balegari super cool likovi ... pa jos kada 'fataju krave i telad na nekom rodeu  ... Dodju mi skoro simpaticni poput Zmaja od Sipova ...