True detective

[Џуманџи]

Само да јавим да је серија хорорчина, одгледах маратонски, не знам како је Раст живео са оним сазнањем о свету. Јао, још на крају кад је доживео ћерку и оца, баш се питам да ли (би) се убио... Не препоручујем осетљивима. 

[Aquilius Cratus]

  On 10. 10. 2016. at 12:39, Џуманџи рече

Само да јавим да је серија хорорчина, одгледах маратонски, не знам како је Раст живео са оним сазнањем о свету. Јао, још на крају кад је доживео ћерку и оца, баш се питам да ли (би) се убио... Не препоручујем осетљивима. 

Expand  

Pa ziveo je zato sto se tim saznanjem izvukao ispod pokrova Zutog Kralja. Onaj molitvenik tetoviran na Redzijevim grudima to je on, zapravo aluzija na Kola. U orignalnom scenariju, Redzi kaze, "You're in Carcosa now, with me. You a priest too. He sees you!" ovo u sredini su izostavili u samoj seriji ne znam zasto ali umanjuje celu poentu. Pa onda posle Erol kaze come die with me little priest. Sva ta njegova depresija i pesimizam su dolazili od toga sto je on metaforicno bio svestenik Zutog Kralja sa tim sto mu je sa takvim obrazovanjem, inteligencijom i policijskim autoritetom bio vazniji nego oni narkomani i degenerici. Uprkos tome on je podsvesno znao da morada se bori protiv zla, pa makar 14 sati neprekidno pregledao slike mrtivih tela radeci na slucaju, sto je na kraju i realizova u okviru svojih mogucnosti i bas zbog tih napora mu je um doziveo tu transformaciju koji mu je omogucio da dozivi oca i cerku. Zapravo on njih nije video/cuo nego nesvesno osetio ljubav po kojima ih je prepoznavao. E to je pravo pitanje transcendencije i nadilazenja smrti a ne price o livadama sa jednoroziam i leptiricima.

 

[GeniusAtWork]

Мене је у првој сезони највише фасцинирала Меконехејева глума. Мислим да нисам видео боље одглумљен лик, ни у филмовима ни у серијама.

 

Друга сезона је ништа нарочито, бар мени није била. Класична детективска прича, превише искомпликована и на махове досадна.

[Џуманџи]

  On 10. 10. 2016. at 12:54, Aquilius Cratus рече

...

Expand  

But still...  Другу сезону вала нећу гледаати, бар не у скорије време. 

[Deja Vu]

  On 10. 10. 2016. at 13:16, Џуманџи рече

But still...  Другу сезону вала нећу гледаати, бар не у скорије време. 

Expand  

Pa nije loša, nema doduse nikakvog pričanja neke filozofije tipa ono za M-brane teoriju, osim na par mesta od strane nekog gurua, i ovako životne filozofije, ali se ova TD paradigma zasnovana na Žutom kralju i Ktulu mitovima provlači kroz samu radnju. Glavni likovi se bore protiv životnih okolnosti i ličnih problema sa kojima se susreću, vidi se ta usamljenost i nemoć u borbi sa besmislenim i ružnim svetom, ali i ta upornost da se uprkos tome nešto uradi dobro makar koštalo života. I naravno da čovek prevaziđe sam sebe.

[Џуманџи]

  On 10. 10. 2016. at 16:22, Deja Vu рече

Pa nije loša, nema doduse nikakvog pričanja neke filozofije tipa ono za M-brane teoriju, osim na par mesta od strane nekog gurua, i ovako životne filozofije, ali se ova TD paradigma zasnovana na Žutom kralju i Ktulu mitovima provlači kroz samu radnju. Glavni likovi se bore protiv životnih okolnosti i ličnih problema sa kojima se susreću, vidi se ta usamljenost i nemoć u borbi sa besmislenim i ružnim svetom, ali i ta upornost da se uprkos tome nešto uradi dobro makar koštalo života. I naravno da čovek prevaziđe sam sebe.

Expand  

Још сам под утиском.  Мени је баш стравична. Мислим да оно што јој даје ту хорор ноту је управо мањак наде. Тачно је да има борбе и стоји што Акви каже, али... Вац д поЈинт да се један лик (Кол) извуче? Некако ми је то било најстрашније. Али је супер осликана јачина греха, рецимо, када шапне оној девојци да се убије и сл...

[Deja Vu]

  On 10. 10. 2016. at 16:35, Џуманџи рече

Мислим да оно што јој даје ту хорор ноту је управо мањак наде.

Expand  

Exactly. Tu se dosta provlači egzistencijalna filozofija, gde je ono što se naziva apsurd predstavljeno umetnički kroz horor žanr. Svet je dakle besmislen i upravo taj besmisao ga čini tako strašnim za nas mala nemoćna bića koja tu ne možemo ništa puno da učinimo, a svesni smo toga, kako Rast kaže greška prirode je što je jedan deo sebe učinila (samo)svesnim.

Zamisli svet bez Hrista, pa i onaj pre Hrista, i dobila si TD horor univerzum. 

  On 10. 10. 2016. at 16:35, Џуманџи рече

Али је супер осликана јачина греха, рецимо, када шапне оној девојци да се убије и сл...

Expand  

Ma tu je učinio dobro delo 

[Џуманџи]

  On 10. 10. 2016. at 16:56, Deja Vu рече

Zamisli svet bez Hrista, pa i onaj pre Hrista, i dobila si TD horor univerzum. 

Expand  

Баш тако.  За онај пре Христа се не слажем, надали су се народи некаквом спаситељу. Заиста, кад човек мисли да је препуштен самом себи - то је хорор. 

[Deja Vu]

  On 10. 10. 2016. at 17:11, Џуманџи рече

Баш тако.  За онај пре Христа се не слажем, надали су се народи некаквом спаситељу. Заиста, кад човек мисли да је препуштен самом себи - то је хорор. 

Expand  

Pa nisu baš toliko, ako pogledaš sve te religije pre Hrista videćeš da je veliki broj baziran na pesimističnoj filozofiji. Zapravo je takva svaka religija, čak i hrišćanstvo, jer vidi svet kao palo stanje. Samo što hrišćanstvo nudi optimistično rešenje za taj problem, dok neke druge nude ili beganje iz ovog sveta ili mirenje sa sudbinom, oba slučaja ni u čemu produktivna i bez tendencije ka napretku u bilo čemu. Čak su i stari Jevreji bili takvi, dovoljno je videti da nisu imali baš lepu sliku toga šta se dešava posle smrti, bez obzira što su neki (mada ih je bilo retko) verovali da Hristos može samo to da reši. 

A drugi narodi nisu ni imali ideju o Hristu, osim mozda par njih u nagovestaju, što onda govori da su svet gledali pesimističnim očima što on i jeste bio. Jer pre Hrista, svet jeste bio tako horor obojen sve do Hristovog Vaskrsenja. 

[Tumaralo.]

  On 10. 10. 2016. at 17:54, Deja Vu рече

Pa nisu baš toliko, ako pogledaš sve te religije pre Hrista videćeš da je veliki broj baziran na pesimističnoj filozofiji. Zapravo je takva svaka religija, čak i hrišćanstvo, jer vidi svet kao palo stanje. Samo što hrišćanstvo nudi optimistično rešenje za taj problem, dok neke druge nude ili beganje iz ovog sveta ili mirenje sa sudbinom, oba slučaja ni u čemu produktivna i bez tendencije ka napretku u bilo čemu. Čak su i stari Jevreji bili takvi, dovoljno je videti da nisu imali baš lepu sliku toga šta se dešava posle smrti, bez obzira što su neki (mada ih je bilo retko) verovali da Hristos može samo to da reši.

Expand  

U kom smislu religija i svetonazor antickog sveta ( Grcka, Indija, Egipat itd) nisu vodili nicem produktivnom ni tendeciji na napretku u bilo cemu?!

Ajd da kazemo da jedino nisu napredovali ili bili produktivni u smislu materijalne kulture, nauke i tehnologije (iako su gradili gradjevine koje ni dan danas ne mozemo da objasnimo kako su nastale, imali baterije u Mesopotamiji, vrsili medicinske zahvate, trepanaciju, imali irigacione sisteme, kanalizaciju dok se srednjevekovna hriscanska Evropa davila u fekalijama zbog cega su nastajali masovni pomori itd.) jer filozofsko, umetnicko, politicko-pravno nasledje je... poprilicno.

Sto se tice duhovne kulture posebno.. Mozemo da govorimo o duhovnom napretku u hriscanstvu iako ovde pojam napretka nije prikladan. "Napredak" koji imam u vidu-->Hriscanstvo je stavilo ljudsku situaciju u pravu perspektivu takoreci. Zemaljski pesimizam a nebeski (iliti metafizicki) optimizam. Zemaljski pesimizam: Adam je izazvao pad i sad je lose. Bice sve gore i gore. Dok ne dodje Antihrist. Tad ce biti najgore. Posle toga Bog intervenise i onaj ko je verovao u Boga i revnovao bice spasen. Mozda, ako bude milosti Bozje. (Ovo odgovara nasoj situaciji jedan kroz jedan.) Iz toga sledi - Uzaludnost napredovanja u materijalnom planu- ekonomija, drzavano i drustveno uredjenje, nauka, tehnologija. Voli Boga i bliznjeg svog, bori se protiv strasti, moli se i posti po citav dan cele godine. Nema veze ako ne radi anticka kanalizacija pa smo u fekalijama do guse, i umiremo masovno od zaraze, ionako cemo crknuti kad tad i otici na Strasni sud. Da li si ti ovo imao na umu kada si govorio o produktivnom i progresivnom hriscanstvu u odnosu na paganstvo? A upravo je takva situacija bila do humanizma i renesanse. (inace uvek se naglasava da renesansa, koja predstavlja ozivljavanje anticke tradicije, oznacava kraj srednjevekovnog mraka i pocetak boljitka za ljudski rod sto ce dovesti do razvoja nauke i tehnologije, pravi akcenat treba da je na humanizmu- obozavanje coveka umesto Boga, sto ce jos vugarniju formu poprimiti u vreme prosvetiteljstva. Dakle, duhovni pad, materijalni uspon. )

Сматра се да је у многим својим аспектима ренесанса била реприза античке цивилизације, поново откривене и поново потврђене насупрот туробном свету средњовековног хришћанства. Ово је велика заблуда. Ренесанса је од античког света преузела само декадентне облике, а не оне с почетака, који су били прожети сакралним и надличним елементима - или је, пак, у потпуности занемаривала те елементе и чинила да древно наслеђе делује у сасвим различитом правцу. У ренесанси је ''паганизам'', заправо, служио да се развије обична афирмација Човека, да се подстакне усхићеност појединца који почиње да се опија производима одређене уметности, ерудиције и спекулације, лишеним сваког трансцедентног и метафизичког елемента.'' - Јулиус Евола

Ali i sve sto je vredno u toj hriscanskoj duhovnosti je na temelju paganske duhovne prakse i filozofije. Paganstvo u hriscanstvu nije bilo prisutno samo kroz banalne folkorne stvari, tipa bozic, uskrs, svetitelji i ostalo vec i kroz samo razumevanje prirode stvarnosti pre svega kroz neoplatonizam (kod jednog promila svestenstva barem). Koji je bio prisutniji u pravoslavnom nego katolickom svetu.  Ako nas zanima sta je hriscanstvo bez paganske filozfoije pogledajmo judaizam, islam i protestantizam. Pustinja.

Dakle i duhovna i materijalna kultura u hriscanskim zemljama je vezana za pagansko nasledje.

 

[Deja Vu]

  On 26. 10. 2016. at 8:09, pedja257 рече

Zemaljski pesimizam a nebeski (iliti metafizicki) optimizam. Zemaljski pesimizam: Adam je izazvao pad i sad je lose. Bice sve gore i gore. Dok ne dodje Antihrist. Tad ce biti najgore. Posle toga Bog intervenise i onaj ko je verovao u Boga i revnovao bice spasen. Mozda, ako bude milosti Bozje. (Ovo odgovara nasoj situaciji jedan kroz jedan.) Iz toga sledi - Uzaludnost napredovanja u materijalnom planu- ekonomija, drzavano i drustveno uredjenje, nauka, tehnologija. Voli Boga i bliznjeg svog, bori se protiv strasti, moli se i posti po citav dan cele godine. Nema veze ako ne radi anticka kanalizacija pa smo u fekalijama do guse, i umiremo masovno od zaraze, ionako cemo crknuti kad tad i otici na Strasni sud.

Expand  

Čak i da je ovo gore za zemaljski pesimizam tačno (a nije), ti dalje imaš ovo crveno boldovano koji logički povlači sa sobom ovo što sam podvukao. Da li bi ti hteo da tvoj bližnji bude zdraviji? Ako ga voliš onda da. A kako ti njega možeš učiniti zdravijim? Možda tako što ćeš da pronađeš najbolji mogući način objašnjenja kako funkcioniše njegovo telo, kako nastaju bolesti, zbog čega i kako ih rešiti, što povlači sa sobom angažovanje u nauci. Da li bi ti hteo da tvoj bližnji živi u normalnim životnim uslovima i u miru, da ne mora da se plaši hoće li imati krov nad glavom, da jede, hoće li neki lopov, ubica, vojnik da uleti i opljačka ga i ubije? Rekao bih da, što onda nužno za posledicu ima zalaganje za ona društvena uredjenja koja obezbedjuje miran i normalan život svakome. 

  On 26. 10. 2016. at 8:09, pedja257 рече

pravi akcenat treba da je na humanizmu- obozavanje coveka umesto Boga

Expand  

Samo što akcenat u hrišćanstvu nije uopšte obožavanje Boga, nego Bogočoveka što je već drugačije, jer Boga obožavaju muslimani, Jevreji, a hrišćani onog Boga koji je i čovek, što jel te znači da hrišćanstvo ima više zajedničkog sa humanizmom nego sa judaizmom i islamom, pošto je hrišćanstvo retka religija koja je u ono doba imala takve humanističke ideje koje su imale samo neke grčke škole poput stoičke i niko više. Dakle, i čovek je vrlo vrlo bitna figura u hrišćanstvu, jer taj čovek treba da postane hristoliki čovek, Bogočovek. 

  On 26. 10. 2016. at 8:09, pedja257 рече

Dakle i duhovna i materijalna kultura u hriscanskim zemljama je vezana za pagansko nasledje.

Expand  

Ok jeste, ali ja kad sam napisao Džumanži ono uopšte nisam mislio na sadašnje hrišćanske zemlje koje to hrišćanstvo imaju upravo zbog nekih religijskih preduslova koji su olakšali prihvatanje istog, pre svega onih kod Grka jednim delom, Germana i Slovena. No, pogledaj ostale narode, pogledaj sve istočno i južno od Jerusalima, gde vidiš da je hrišćanstvo procvetalo? I zašto nije? Možda jednim delom zbog drugačije prethodne religijske paradigme u odnosu na ovu evropsku gde su postojale neke ideje o Spasitelju u odnosu na ostale narode uključujući i Jevreje koji su bili pesimistični i u fazonu: sve je to volja bogova takva nam sudbina ili de da steknem neko znanje da oslobodim dušu iz grdnog materijalnog sveta ili treći slučaj da pobegnem u neku nirvanu. 

Zapravo ako pažljivo pročitaš šta sam napisao Džumandži, pre svega onaj drugi deo što si izostavio videćeš vezu sa nekim evropskim narodima sa progresivnim razmišljanjem u religiji. 

[Џуманџи]

  On 30. 10. 2016. at 20:57, Deja Vu рече

Možda jednim delom zbog drugačije prethodne religijske paradigme u odnosu na ovu evropsku gde su postojale neke ideje o Spasitelju u odnosu na ostale narode uključujući i Jevreje koji su bili pesimistični i u fazonu: sve je to volja bogova takva nam sudbina ili de da steknem neko znanje da oslobodim dušu iz grdnog materijalnog sveta ili treći slučaj da pobegnem u neku nirvanu.

Expand  

(Прескакајући ово о Јеврејима ) - па и ово је оптимитам јер очигледно указује на то да има излаза, оно што је дато(ст) није једина реалност. Да је једина и непроменљива реалност - е тад би се могло говорити о песимизму.

[Deja Vu]

  On 30. 10. 2016. at 22:40, Џуманџи рече

(Прескакајући ово о Јеврејима ) - па и ово је оптимитам јер очигледно указује на то да има излаза, оно што је дато(ст) није једина реалност. Да је једина и непроменљива реалност - е тад би се могло говорити о песимизму.

Expand  

Pa bilo je i takvih slučajeva koji su svet videli kao datu i nepromenjenu realnost. Ali ovo što si navela nije optimizam u smislu da se ceo svet, materijalna priroda učini boljom, da se izvrši upgrade na viši nivo, na koji sam ja mislio, nego to važi samo za dušu i šta već. Eno ono gore što je pedja pisao za zemaljski pesimizam pomalo miriše na gnosticizam koji uzima da je materijalni svet zlo i da kako vreme teče dolazi sve više do dekadencije (ideja preuzeta iz platonizma) tako da je jedini spas onaj kada Bog oslobodi dušu. Tako gnostici vide svet, njih ne zanima materijalno stanje, dok hrišćane naprotiv itekako zanima jer bi taj svet da poboljšaju, da ga prinesu Bogu kao što se uostalom i radi na Liturgiji. Samim tim nema sticanja nikakvog znanja za oslobadjanje duše, nego rad na ovom svetu da bi bio bolji što nikako ne može da podrazumeva nekakvu dekadenciju.

Štaviše, kad pogledamo trend kroz istoriju videćemo da on ide ka boljem, a ne ka gorem ne samo u tehnološkom smislu, nego i u moralnom. Danas u ljudi daleko moralniji od ljudi pre 1000, 2000 godina, nema robova, žene su slobodnije, manje ratova, manje pljački, ubistava, kriminala, silovanja i raznih drugih dela od koji čovek ranije nije mogao normalno da živi. 

[Danijela]