I sa 40 život sa roditeljima

[Grizzly Adams]

Zbog čega se mladi u Srbiji teže osamostaljuju: Iako je besparica najvažniji razlog, postoje i sociološki i psihološki razlozi koji utiču na produženo detinjstvo. Ako se neko u 30. godini redovno hrani u roditeljskom domu, to obično govori o nedovršenom procesu odvajanja i neostvarenoj zrelosti odrasle osobe.

 

Dočekali ste da vam deca porastu i osamostale se? Ili ste najzad postali punoletni, pa možete da ostvarite svoj san i počnete da živite sami? Uostalom, zar nije prirodno da mladi između 20 i 25 godina, bilo da studiraju ili rade, požele da se odvoje od roditelja i započnu samostalni život?

Ipak, po broju mladih koji žive sa roditeljima među prvima smo u Evropi. Istraživanja pokazuju da u našoj zemlji čak 57 odsto stanovništva od 25. do 34. godine i dalje ne napušta rodnu kuću. Od 35. do 44. godine takvih je 32 odsto, a i u populaciji od 45. do 54. godine čak 27 odsto ostaje u roditeljskom domu.

Ovakvi rezultati ne iznenađuju ako se na papir stave troškovi osamostaljivanja. Iako je besparica najvažniji razlog zbog kojeg sve više mladih živi sa roditeljima, postoje i neki drugi razlozi, sociološki i psihološki.

Psiholog Maja Mandić Marković kaže da društveni i kulturni obrasci koji dominiraju kod nas ne podržavaju osamostaljivanje mladih.

- Obično se smatra da bi mladić ili devojka trebalo da budu potpuno obezbeđeni i na svaki način podmireni i osigurani da bi napustili roditeljsko okrilje. Nasuprot tome, u mnogim zemljama to uopšte nije slučaj – objašnjava sagovornica "Novosti".

Koliko puta ste čuli da roditelj kaže detetu: "Nemoj ti da se mučiš, ja ću to da uradim"? Kao da smo vaspitani da budemo nesposobni. Rezultat toga je čovek zavisan od roditelja, kome je lepše kod mame i tate, gde je sve besplatno i lagodno.

U Srbiji ljudi kao da i dalje čekaju da ih neko vodi, da dobiju sve "na tacni". Ova navika je ukorenjena još iz socijalističkog samoupravljanja. U vreme socijalizma bilo je normalno da vas čeka posao i stan od države. Toga više nema, mladi žive u strahu i neizvesnosti, pa se najsigurnije osećaju kod mame i tate.

Produženo detinjstvo uobičajeno je u zemljama Južne Evrope, naročito u Italiji, gde su taj problem čak pokušali da reše donošenjem zakona o zabrani života punoletnih osoba s roditeljima. Pitanje je da li bi i ovakav zakon dao rezultate kod nas, gde deca nastaju u istoj sobi u kojoj su "napravljeni" i njihovi roditelji.

"Večita deca" često ostaju „večiti podstanari“ kod mame i tate. A mlada osoba ne može da dostigne nivo zrelosti odrasle osobe, sve dok se ne odvoji od roditelja, bukvalno i fizički napusti roditeljski dom i počne da živi oslanjajući se na svoje sposobnosti i snagu, objašnjava naš psiholog.

- Boravak sa roditeljima u istom domu održava je u nekoj formi produženog puberteta i dečje zavisnosti. Odlazak od roditeljske kuće i samostalan život u svom prostoru, sposobnost za obezbeđenje svoje samostalne egzistencije suštinski je prelazak u svet odraslih i odgovornih muškaraca i žena. Međutim, odvajanje od roditelja, proces je i za jednu i za drugu stranu - kaže sagovornica "Života plus". - U redu je da mlada osoba na početku svog odvajanja češće posećuje roditelje i učestvuje u porodičnom životu. To joj pruža sigurnost i omogućava potrebnu podršku. Ukoliko je samostalna, ima svoju karijeru, krug prijatelja ili partnera, povremena poseta roditeljskom domu omogućava joj da održi bliskost i iskaže svoju ljubav. Međutim, ako se neko sa 30 godina redovno hrani kod mame, to obično govori o nedovršenom procesu odvajanja i neostvarenoj zrelosti odrasle osobe.

Zbog produženog lagodnog života kod roditelja, mnoge devojke se teško i udaju. Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativan model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična, uz konstatacije: "Ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem". Takva osoba mora da uloži ogroman napor kako bi ostvarila zajednički život i uhvatila se ukoštac sa svim onim što život nosi.

I roditelji su skloni tome da na razne načine sabotiraju svoju decu u nameri da se osamostale. Ovakvo ponašanje roditelja rezultira razmaženim mladim ljudima, koji su zavisni od mame i tate.

- Roditeljima je takođe teško da prihvate da su njihovi "mališani" odrasli. Kad im dete ode iz kuće i oni moraju da menjaju svoj način života, pre svega aktivnosti i usmeravanje emotivne energije - ističe naš psiholog.

Sve je više mladih, ne samo na Zapadu, već i kod nas, koji se iz ekonomskih razloga vraćaju u roditeljski dom. Loša ekonomska situacija naterala je mnoge porodice da i dalje dele isti stambeni i životni prostor, iako to ne žele. Često dve ili tri porodice borave u istom domaćinstvu, roditeljski par i deca sa svojim porodicama. Dele ih generacijske razlike, različiti interesi i interesovanja, različiti sistemi vrednosti i stavovi prema mnogim stvarima, od raspolaganja novcem do vaspitanja dece. Ipak, nekima to odgovara.

 

 

Pročitajte do kraja: http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=03&dd=18&nav_id=825232

[DankaM]

Hm, ono što je veliki problem jesu pare, istina. I momenat da ne mogu svi da obezbede (realno, najčešće roditelji obezbeđuju ređe deca sama zarade) sopstveni stan ili kuću. Znači, ili živiš kao podstanar, ili uzmeš kredit. A kod nas ni jedno ni drugo nije baš poželjno, jednostavno, još nismo navikli da nema socijalizma i stana i posla od države.

Mada, moram reći da znam i nekoliko slučajeva (u svakom smislu te reči slučajeva) koji ne žele da odu od roditelja, jer im je lakše: sve im je servirano na tacni i ne žele da se muče. A i roditelji kukaju, jer, ko će da se brine o njima. Ali to je zbilja ređe; u krugu ljudi u kojem se krećem je praktično nepostojeće, jer svi imamo još malo pa 30 godina.

Ja sam živela sama sa majkom nekoliko godina (stariji brat  je studirao u NS, a kad se vratio u BG, praktično odmah se preselio) i prilično smo dobro funkcionisale, ali se obe slažemo da nismo baš rade da se vratimo suživotu

[Иван Ивковић]

Један човек имаше два сина, И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. (Лк 15,11-32)

 

Закључак - Не бих да делујем "старомодно" и "незрело" али мислим да је наведени чланак само још један јефтин покушај да се разгради породица и у Србији несрећној и у остатку света.

Мислим да ваља свакоме препустити да поступа сходно сопственој ситуацији и карактеру. Иначе, по неком мом расуђивању одвајање од родитеља има највише смисла ако се човек определи за монаштво, другачије баш и нема.

[DankaM]

Закључак - Не бих да делујем "старомодно" и "незрело" али мислим да је наведени чланак само још један јефтин покушај да се разгради породица и у Србији несрећној и у остатку света.

 

Kako da kažem, mnoge porodice, i potencijalne porodice, su razgrađene zato što se deca nisu mogla odvojiti od roditelja, i obrnuto...

Ne možeš baš da zaboraviš da imaš roditelje i/ili braću i sestre kad odeš od kuće i da te baš briga, osim ako nisi baš posebna vrsta, ali to tad govori više o tebi...

[DankaM]

I, moram da priznam, više sam trošila na sebe i zabavu dok sam živela i bila finansirana od strane roditelja; sad, kad smo Dejo i ja, mnogo više pazim(o) na novac  

[Trifke]

Postoje prednosti i jednog i drugog nacina zivota ali i mane.

[Иван Ивковић]

Kako da kažem, mnoge porodice, i potencijalne porodice, su razgrađene zato što se deca nisu mogla odvojiti od roditelja, i obrnuto...

Ne možeš baš da zaboraviš da imaš roditelje i/ili braću i sestre kad odeš od kuće i da te baš briga, osim ako nisi baš posebna vrsta, ali to tad govori više o tebi...

 

Као што рекох - сходно карактеру. Било би згодно кад би вазда било неког од поверења ко би са стране пратио личну и ситуацију породице и притом мудровао... Можда би ту било најмеродавније учествовање духовника/пароха... У идеалном случају...

[Grizzly Adams]

Мени се чини да породице уништава управо ово описано у тексту.

[Juanito]

Produženo detinjstvo uobičajeno je u zemljama Južne Evrope, naročito u Italiji, gde su taj problem čak pokušali da reše donošenjem zakona o zabrani života punoletnih osoba s roditeljima.

 

Ово је вероватно нешто најдебилније што сам чуо у животу.

[Grizzly Adams]

То је друго што уништава породице...

[Juanito]

Ako se neko u 30. godini redovno hrani u roditeljskom domu, to obično govori o nedovršenom procesu odvajanja i neostvarenoj zrelosti odrasle osobe.

 

Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativan model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična, uz konstatacije: "Ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem".

 

Даклем, мушкарци живе код родитеља зато што жене више неће да кувају и перу. Решење је у враћању жена у њихов природни положај. Проблем решен, тема може под кључ.

[Никола Поповић]

Ovaj tekst ima smisla ukoliko svi zivimo u gradu... Nekako je i logicno da ces se u nekom trenutku iseliti iz stana koji je u proseku oko 60. kvadrata u kome zivis sa roditeljima. Medjutim, sam tekst je malo napucan i zapadno orijentisan, na primer, zasto bi se neko odselio ukoliko ima kucu koja ima sasvim dovoljno mesta za jos jednu porodicu ili neki kutak gde ce se veliko dete osamostaliti? Cemu takav trosak? Garsonjere u BG-u su minimum oko 150e (i sam sam podstanar) sto znaci da sa svim troskovima izadje bar 220e, a to je pola prosecne srpske plate (pod uslovom da imas prosecnu srpsku platu)... 

 

Sa druge strane ovakvi tekstovi nemaju nikakvog znacaja za ljude koji zive na selu. Nekako, ako si na selu, imas kucu koja je dovoljna za dve generacije, pa i tri, mada istina je, da nisu bas srecna resenja kada su svi na okupu jer arhitektonski te kuce nisu gradjene da imaju vise celina, odnosno stanova, vec da se skoro sve prostorije dele, ali ja i dalje ne bih tako olako odbacio zajednicu. 

 

Ja kad sam kod kuce zivim sa ocem, ali mi smo napravili dobar plan, imamo nezavisne celine i to dobro funkcionise. A tu smo, zajedno. Nisam zagovornik da dete bude nesposobno ili za 'majkin sin' sindrom, ali toliko je ljudi, bar u Srbiji, danas samo i jadno, a imaju preko 70... to je tuga. Lakse je na zapadu, oni sa svojom prosecnom penzijom mogu da plate sebi dom, i to sasvim pristojan, a sta ce nas covek?! Jos treba da mu ode dete, jer nece da bude u zajednici sa roditeljima.. Malo karikiram, ali ljudi na selu cesce pate mnogo jace od onih iz grada da prate nekakve trendove. 

[Juanito]

Упс, грешка, мислио сам да је приватна порука. Нека обрише неко из администрације.

[Grizzly Adams]

После писања нема брисања...

 

Па како сад да кажем шефу да смо проваљени!?

[Иван Ивковић]

Сетих се нечег занимљивог што би могло да буде у складу са темом. Свима који се баве пчелама позната је појава која се назива "природно ројење" које настаје услед "нагона за ројење". У стручној литератури се то потанко описује а суштина је да део пчелињег друштва (=породице) одлази из кошнице тек онда када се број пчела и количина хране толико увећају да даљи заједнички живот постане немогућ. Можда би било интересантно напоменути да се у делу друштва који одлази налази и стара матица... Детаљније: http://www.umeljic.com/Text2.htm.

Можда бисмо могли да направимо неке паралеле и поред разлика између наше две врсте...