Johan Sebastijan Bah

[Иван Ивковић]

  On 5. 3. 2014. at 22:57, Иван ♪♫ рече

meni Bah nekako mračan

 

Имао је он своје тренутке... Мени се баш зато и допада. Нисам неки врсни познавалац музике али из неког разлога његове композиције ми изузетно пријају, посебно у молском тоналитету. На пример ова...

 

J.S. Bach - Passacaglia and Fugue in C minor BWV 582

 

 

Hans-Andre Stamm performs Bach on the Trost organ of the Stadtkirche in Waltershausen.

[Midrash]

Malčice modernija verzija Bouree: 

 

[Midrash]

Jos jedna modernija verzija : Yes: Toccata

 

[Midrash]

Uvek moderan: 

 

[Midrash]

Ili jazz bach

 

[Midrash]

I poslednje za večeras

 

http://www.youtube.com/watch?v=zZbA4oVhXtA

[Данче*]

Моја омиљена!

 

[Иван Ивковић]

http://www.dw.de/290-years-ago-bach-becomes-cantor-of-st-thomas-church/a-16774935

 

     Јохан Себастијан Бах (нем. Johann Sebastian Bach; Ајзенах, 21. март 1685 — Лајпциг, 28. јул 1750) био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.

     Потиче из једне од најзнаменитијих музичких породица, која је произвела преко 35 значајних композитора и многе музичаре извођаче^[2]. За живота је био познат као оргуљаш и чембалиста, док је његово композиторско стваралаштво било сматрано обичним послом професионалног музичара 15—17. века који је стварао музику за пригоде на двору, у цркви или у граду. Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину, виолу, певао у хору и био помоћник кантора. Касније је радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ. Стекао је славу као извођач на оргуљама и чембалу, и као музички импровизатор.

     Бах је био скроман, педантан, побожан и великодушан човек који се лепо односио према својим ученицима. Породица Бах је била позната по гостопримљивости. Бахов биограф, Форкел, помиње: „Његова друштвеност и уметничка слава утицали су да му је кућа ретко када била без гостију“. С друге стране, умео је бити пргав и љутит, посебно према лошим газдама и лошим музичарима. У својој двадесетој години је у свађи повукао мач на колегу, али су их други музичари раздвојили.

     Истински је уважавао своје велике савременике. Није успео да се сретне са Хендлом кад је овај посећивао Немачку и због тога је жалио целог живота. Преписивао је његове кантате, Телеманове такође, као и дела многих савременика и претходника.

Бах није радио ништа за популаризацију својих кантата и пасија, и није његова заслуга што су оне стигле до нас. Сам Бах није био свестан величине и значаја свога дела, као ни тога да ће постати симбол музике своје епохе. Када је компоновао, Бах није размишљао о томе да ли су хористи способни да отпевају његова дела, ни да ли ће га паства разумети. Његово дело је дубоко религиозно — стварао је у славу Бога. Неретко је украшавао своје композиције са „Само Господу слава“ (Soli Deo Gloria) или „Исусе, помози“ (Jesu Juva).

 

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%85

[Иван Ивковић]

J.S. Bach - Prelude and Fugue in A minor BWV 543

 

http://www.youtube.com/watch?v=iyf0_dwM_44

[w.a.mozart]

https://www.youtube.com/watch?v=bFnW_CrPUlA&feature=player_detailpage

 

moj favorit

[obi-wan]

 

[Иван ♪♫]

  On 5. 3. 2014. at 23:41, Иван ПТ рече

Имао је он своје тренутке... Мени се баш зато и допада. Нисам неки врсни познавалац музике али из неког разлога његове композиције ми изузетно пријају, посебно у молском тоналитету. На пример ова...

 

Nekako mi i renesansa i barok nose neku melanholičnu notu, ali na neki bezveze i patetičan način. Kao da dočaravaju emotivnu prazninu. Tako barem meni deluje. Ali priznajem, nisam mnogo slušao ove periode, tako da možda donosim ishitren zaključak.

Tek je sa romantizmom došao pravi izraz i bogatstvo doživljaja. Pozni klasicizam, romantizam i rani impresionizam su periodi kada muzika dolazi do svog punog izražaja - za mene. Moderna muzika koju volim, je na isti fazon samo ima više ritma.

Ovde bih samo izdvojio pojanje i određene duhovne pesme (NE SVE!), koje imaju neverovatnu snagu, emocionalnu stabilnost, i emotivnu bistrinu i svežinu, kakvu nisam sreo u ostaloj muzici.

 

A šta sam u stvari hteo da kažem

Meni Bah deluje kao muzički ekperimentator, izumitelj, šta više i mnoge njegove kompozicije nose naziv ,,invencija". On je jako opušten u svom izrazu, u smislu kao kad neko peva bez napora. Bez ustručavanja stavi pauzu, krene i stane kako hoće. Ali kad krene, ko mašina (takav je i barok), nezaustavljivo, samo ide, kao mećava.

I interesantan je za sviranje, nekako sve lepo naleže na prste, kao gimnastika (opet kažem, nisam stručan previše, možda ima i nezgodnih kompozicija). Ona tokata i fuga u d molu, strašno zarazna za sviranje, tako je to interesantno, samo ide, u ritmu, ko mećava, ko oni što voze bicikle po planinama, samo ide.

 

Genije, nema šta. Ali osećanje koje prenosi, barem meni, nije to to.

[w.a.mozart]

Ne delim mišljenje - ako je neko smestio Boga u note  - to je Bah... Mocart ima slične momente kao i Betoven i mnogi drugi ali su uvek bogočovečanski a kod Baha se sve dešava u drugoj dimenziji

[Иван ♪♫]

  On 7. 3. 2014. at 7:43, w.a.mozart рече

Ne delim mišljenje - ako je neko smestio Boga u note  - to je Bah... Mocart ima slične momente kao i Betoven i mnogi drugi ali su uvek bogočovečanski a kod Baha se sve dešava u drugoj dimenziji

 

Hmm, možda, ali znaš šta još može da bude - da tako doživljavaš zbog kontrapunkta, gde se 2, 3 ili čak 4 melodijske linije preliću u skoro savršenom skladu. One su nezavisne koliko god je to moguće, ali neminovno su uslovljene jedna drugom. Ima tu gomila nekih pravila i ,,dobrih praksi" kako to da postigneš, koja naravno potiču iz iskustva i dobrog ukusa. I ne samo da svaki glas ima svoje kretanje, već zajedno, preplićući se indukuju i harmoniju.

I ako umom i svešću ne možeš da ispratiš sva ta dešavanja, što nije ni prirodno za čoveka, ti, ili nećeš razumeti muziku, ili ćeš ostati frapiran onim što si čuo. Znam po sebi.

 

Kasnije je postalo dominantno da imaš melodiju i harmoniju u pozadini, i ne previše kontrapunkta, jer na taj način, rekao bih, daje najjači i najlepši izraz.

 

E sad, to je više onako intelektualan, tehnički pogled na stvari. Naravno da bez obzira na tehničku složenost, kompozicija može biti izuzetno lepa. I to opet, kako kome. Tako da ovom pretpostavkom nikako ne umanjujem kvalitet vašeg ukusa niti Bahove muzike.

 

Samo meni nekako nije po ćefu.

 

(PS: nemam diplomu)

[w.a.mozart]

Zbog ovoga volim što nemam teorijsko poznavanje muzike : ) Kako to da kod drugih ne osećam to što osećam kod Baha? Inače, sam Bah je rekao - mnogo radim! kada bi neko drugi radio koliko ja mogao bi da komponuje kao i ja