Гогјоши (микропоезија)

[Данче*]

Пробудите ме

ово је ружан сан

желим осмех да видим

радост

која греје душу

[javor]

...

посраше ме неке птице

 

некоректно

 

птице у црном

 

нико неће да дође

 

и ухапси их

[javor]

...

вучеш алу за реп,  а

 

што се правиш блесав

 

јаворе

 

кажу ми

 

пишеш ангажовану гогјоши

[ines]

Mi pripadamo vulkanima
stenama i vetru

i pustinji,
šumama i ledenjacima.

Mi pripadamo prirodi...

[Иван Ивковић]

мрзим друштвене мреже...

не, мрзим друштво...

не, мрзим себе...

ала волим да мрзим

мржњу

[Караконџула]

Нема краја

Опет се губиш у даљини
нисам био спреман
на живот без тебе.
Рекла си: "Нема краја!"
Јасно, крај смо давно преспавали.

[Лазар Нешић]

Летњи дан

црни пауци

сишу

трулежни

живот

[ines]

Magla

Moj dah se vidno ledi

Hladnoća u kosti ulazi

Tišina i muk

Jedan predosećaj da sve smo dalji...

[Ђуро Станивук]

Тугаљиви гогјоши

ниже се на стране

оооо где је радост

и младост наша

у ове летње дане.

[Zero]

Držao bih te na dlanu, prijatelju,
na dlanu moga srca.
Džaba mi bilo, zbunjen sam,
izgubih sebe, ne vidim,
osećam tminu i (ne)mir...

No, radost je tuđa
ponekad moja, gasi
tugu, čemer i jad...
Opet ćeš doći, ljubavi,
šta fali da osećam doveka?

[Караконџула]

Кућа

 

Кућа је сувише хладна,

нема сунца које би је гријало споља.

Кућа мрзне изнутра,

споља се фасада љушти.

Боже, обасјај је сунцем.

[Јелина]

у сред разбукталих зала

новопридошли рече

нешто сасвим другачије

и неочекивано по лепоти

 

погледах га бело

[Јелина]

умор као мека

средина мафина

гута ме

 

до ивице

некако да одгрицкам

[Лазар Нешић]

Прст сам који

немо показује

стопе

неког у

одлажењу.

 

Пут сам неутабан

неутрвен

без знакова

за оног који

њиме измиче.

 

Око сам

које гледа

у оно-нешто

чега овде

нема.

 

Рана сам

одсуства

суза која

оплакује неку

пролазност.

 

Јуче и

сутра

ја сам онај

који

није.

[Vaske]

Opasan si Hasane!