Бранислав Перановић

[Натан]

  On 11. 3. 2015. at 8:30, Avocado рече

Ne znam za crkvene kanone, ali srećom naš krivični zakonik ima malo drugačiju definiciju krajnje nužde nego poštovaoci Peranovića:

Хајде, баш да видимо шта каже секуларни законик.

 

  On 11. 3. 2015. at 8:30, Avocado рече

Krajnja nužda

Član 20

(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.

(2) Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

Сваки штићеник који је у тренуцима кризе напустио центар који је водио Бранислав, након тога је починио тешка кривична дела. Такво искуство је навело Перановића да преузме ризик и предупреди такве догађаје тако што ће да примени физичку силу.

Да ли то може да се тумачи као крајња нужда?

Ко зна колико је живота спасио на тај начин, не само штићеника, него и њихових ближњих.

 

  On 11. 3. 2015. at 8:30, Avocado рече

(3) Učiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima može se i osloboditi od kazne.

(4) Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.

Колико видим овде, реално, има елемената да му се казна ублажи, па чак и да се ослободи од казне. Шта ти мислиш, онако непристрасно?

 

  On 11. 3. 2015. at 8:30, Avocado рече

Krajnja nužda je kad ubiješ nekog ko u tom trenutku pokušava da ubije drugog... ne kada ubiješ nekog zato što je uzeo drogu.

Као што рекох, то је било превентивно спречавање потенцијалног убице, у апстинентској  кризи, да убије некога или на неки други начин да га повреди.

Кад се човек упозна са околностима, добије другачију представу у глави.

[Ламех]

  On 10. 3. 2015. at 21:51, todor рече

Већ је објашњено да је ударање било у крајњој нужди и уз пристанак штићеника и његових родитеља приликом доласка у центар, тако да није кршио каноне.

Не мораш да коментаришеш, његова дела говоре довољно.  

 

Не постоји крајња нужда у случају свештеника! То што је неко пристао на "крајњу нужду" није никакав аргумент. Тако да је о. Бранислав свакако кршио каноне Цркве. И због тога требао да буде рашчињен. Зашто није, као што рекох не бих коментарисао.

Да дела говоре. То си у праву. Поред примера које ти наводиш, постоји много људи који су били тамо, и баш због не само физичке него психичке тортуре напустили "лечење". И то се, бар у неколико случајева у које сам лично упућен, завршавало да је тај зависник одмах по доласку кући набављао дрогу и "оверио". 

Исто тако, знам неколико људи који су били код Перановића, да би се потом пријавили у "земљу живих" и тамо прошли цео циклус рехабилитације. Њима је Перановићев центар након утиска из "земље живих" личио на пакао.

[Натан]

  On 11. 3. 2015. at 10:46, Ламех рече

Не постоји крајња нужда у случају свештеника! То што је неко пристао на "крајњу нужду" није никакав аргумент. Тако да је о. Бранислав свакако кршио каноне Цркве. И због тога требао да буде рашчињен. Зашто није, као што рекох не бих коментарисао.

Можда није зато што је процењено да су добра дела јача од канона.

 

  On 11. 3. 2015. at 10:46, Ламех рече

Да дела говоре. То си у праву. Поред примера које ти наводиш, постоји много људи који су били тамо, и баш због не само физичке него психичке тортуре напустили "лечење". И то се, бар у неколико случајева у које сам лично упућен, завршавало да је тај зависник одмах по доласку кући набављао дрогу и "оверио". 

Питање је шта је за наркомана ''физичка и психичка'' тортура. У условима где у сваком моменту имаш десетине наркомана који су на све спремни кад их криза ухвати, без чврсте дисциплине може само до несреће да дође. 

 

  On 11. 3. 2015. at 10:46, Ламех рече

Исто тако, знам неколико људи који су били код Перановића, да би се потом пријавили у "земљу живих" и тамо прошли цео циклус рехабилитације. Њима је Перановићев центар након утиска из "земље живих" личио на пакао.

Постоје и обрнути случајеви - људи који су били свуда, па су на крају у ''Црној Реци'' нашли спас. Оним лакшим може да помогне тај ''циклус рехабилитације'', док код тежих, без драстичних мера, нема помоћи.

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 11. 3. 2015. at 10:46, Ламех рече

Поред примера које ти наводиш, постоји много људи који су били тамо, и баш због не само физичке него психичке тортуре напустили "лечење". И то се, бар у неколико случајева у које сам лично упућен, завршавало да је тај зависник одмах по доласку кући набављао дрогу и "оверио". 

 

I ovo slobodno da se tereti kao pomaganje u samoubistvu, ako opste postoji to krivicno delo. Urnisali su ih. 

[Zayron]

Otac Peranović je kriv najviše u ovome: što se vodio svojim ličnim, s medicinskog pogleda laičkim procjenama i kad je sve što je radio činio u dobroj vjeri i namjeri "bona fide" da nekom s tim pomaže i spašava ga iz velikog problema. Ono na šta nije računao je to da se radi praktično o invalidima, zdevastovanim tjelesno pa i duševno, zhatralima i insuficijentnima. Upitan je samo stepen tog njihovog havarijnog stanja i opšte devastacije što takodjer može da se odredi tek kliničkim detaljnim pretragama, u pitanju mogu biti čak i vitalne funkcije pojedinih organa. Oni kao i dugogodišnji neliječeni beskućnici imaju tako hatrno i lomljivo, krhko tijelo tj. zdravlje da kad ih neko izmlati, premlati tim načinom koji bi svako drugi izdržao, nekim je dosta samo par udaraca, umiru iz najbanalnijeg neurološkog rastrojstva, cirkulatornog kolapsa organizma prouzrokovanim šokom što otac Peranović kao sveštenik, nemedicinar, neneurolog i neklinički forenzik, netoxikolog itd. nije mogao znat, odakle bi to znao kad to nikad nije studirao. Dešavalo se to policajcima i zatvorskim čuvarima koji su sem-tam mlatnuli, šutnuli nekog a taj se sasvim rasipao, zkolabovao i umro - iz tih istih gore navedenih razloga a oni se branili, pa to nije moguće samo sam ga ovlaš udario itd, svako bi to preživio. Da, svako drugi bi ali ne i oni. Njegova greška je što u timu nije imao ljekare ili je imao ali se nije vodio njihovim uputstvima tj. vodio se samo svojim laičkim procjenama jer svaki bi ga ljekar na te stvari upozorio na vrijeme. Te stvari zaista mogu dopast na kraju vrlo ružno, laici koji nemaju istudovano ništa od medicine ili barem pishhologije se s tim uopšte ne bi trebali bavit, teologija nije dosta za to. Studij teologije nije predvidjen da se na njemu uči kako pomagat teškim narko zavisnicima.

[Натан]

  On 11. 3. 2015. at 11:36, Volim_Sina_Bozjeg рече

I ovo slobodno da se tereti kao pomaganje u samoubistvu, ako opste postoji to krivicno delo. Urnisali su ih. 

Побро, искључи ТВ, шкоди ти. Постаде ти и судија.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Иначе да се разумемо, да је наркоманија зло, јесте зло и то оно које се у већини случајева завршава са картом у једном правцу.

 

Да не би сада улазио у полемику, поделићу са вама само једну мисао коју имам у оваквим случајевима.

 

Наркоманија је толико тешко зло, да натера чак и родитеље у безнађе, па и сами родитељи улазе у стање, где просто понекад пожеле и смрт свом детету...

 

Е таква стања су довела до тога да и родитељи потписују физичко кажњавање и психичко малтретирање. 

 

То јесу стања неприродна и ненормална и тешко је поверовати али то за наркотике ипак не представља неки велики проблем. Наркотици са лакоћом изазивају тај пакао.

 

Наркоманија разара све око себе не само конзументе.

 

Можда Перановић ништа намерно није урадио али је глуп као тоцило и ухватио се са проблемом у који се потпуно не разуме.

 

Духовник треба да се и према болесном човеку поставља као онај који је рукоположен, да приближи благодат живога Бога а не да их лечи ван Црквеним методама.

 

Не знам како је реаговала СПЦ у овом случају.

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 11. 3. 2015. at 11:41, todor рече

Побро, искључи ТВ, шкоди ти. Постаде ти и судија.

Баш ме брига брате како ти мене доживљаваш.

 

Поради на томе да људи имају права на своје мишљење, па сад сабери и одузми шта си ми управо рекао.

[Млађони]

  On 11. 3. 2015. at 11:35, todor рече

 

Постоје и обрнути случајеви - људи који су били свуда, па су на крају у ''Црној Реци'' нашли спас. Оним лакшим може да помогне тај ''циклус рехабилитације'', док код тежих, без драстичних мера, нема помоћи.

 

Je l znas jedan jedini slucaj da je neko bio u "zemlji zivih" pa potom odatle otisao i dosoa u crnu reku?

Zivo me zanima, da li postoji jedan takav.

 

Umesto da promovisite normalan pravoslavni centar kao sto je "zemlja zivih"  vi promovisete nasilnika i siledziju i ubicu Peranovica.

Covek je nekog tukao do smrti. NE znam kaako ti to ne ulazi u glavu i da li si svestaan sta to znci tuci nekog do smrti... i koliko je to tesko...

[Натан]

  On 11. 3. 2015. at 11:41, Zayron рече

Otac Peranović je kriv najviše u ovome: što se vodio svojim ličnim, s medicinskog pogleda laičkim procjenama i kad je sve što je radio činio u dobroj vjeri i namjeri "bona fide" da nekom s tim pomaže i spašava ga iz velikog problema. Ono na šta nije računao je to da se radi praktično o invalidima, zdevastovanim tjelesno pa i duševno, zhatralima i insuficijentnima. upitan je samo stepen tog njihovog havarijnog stanja i opšte devastacije što takodjer može da se odredi tek kliničkim detaljnim pretragama, u pitanju mogu biti čak i vitalne funkcije pojedinih organa. Oni kao i dugogodišnji neliječeni beskućnici imaju tako hatrno i lomljivo, krhko tijelo tj. zdravlje da kad ih neko premlati tim načinom koji bi svako drugi izdržao umiru iz najbanalnijeg neurološkog rastrojstva, kolapsa prouzrokovanim šokom što otac Peranović kao sveštenik, nemedicinar, neneurolog i neklinički forenzik, netoxikolog itd. nijer mogao znat, odakle bi to znao kads toi nije studirao. Dešavalo se to policajcima i zatvorskim čuvarima koji su sem-tam mlatnuli, šutnuli nekog a taj se sasvim rasipao, zkolabovao i umro - iz navedenih razloga. Njegova greška je što u timu nije imao ljekarew ili je imao ali se nije vodio njihovim uputstvima jer svaki bi ga ljekare na te stvari upozorio na vrijeme.

Има смисла то што говориш. Тако нешто се и догодило:

  Цитат

 

У августу 2012. десио се инцидент у кампу за лечење "Сретење" када је Небојша Зарубац, који се девет месеци успешно лечио од наркоманије, вратио са викенда у камп, и под дејством дроге тражио да напусти камп. Као и у бројним сличним случајевима, Бранислав Перановић је покушао речима да га убеди да остане на лечењу, јер ће одлазак из кампа значити његову сигурну смрт. Након безуспешног убеђивања, уследила је умерена примена силе у виду неколико шамара, а затим и ударци по задњици и табанима да штићеник не би могао да побегне, а све у складу са овлашћењима и договором који је штићеник прихватио приликом доласка у камп.

Пошто је здравствено стање штићеника било залечено, а затим додатно нарушено конзумирањем дроге приликом боравка изван кампа током викенда, уследило је покретање желудачног сока у дисајне путеве штићеника што је довело до смрти, а што је потврдила и лекарска комисија. Дакле, смрт није услед шамара и удараца по табанима и задњици.

Међутим, стравична медијска хајка против Бранислава Перановића извршила је невиђен притисак на правосудне органе, тако да је Бранислав Перановић осуђен на 20 година затвора због кривичног дела тешког убиства. Цео судски процес је био праћен бројним контрадикторним изјавама и закључцима тужилаштва и кршењем судског поступка, уз невиђењу медијску хајку. На пример, у закључку првостепеног Судског Већа каже се:

"Пошто више није постојао мотив код оптуженог Бранислава Перановића да “задржи” покојног Небојшу Зарубца у Центру, онда је оптужени Бранислав Перановић, протоставрофор Српске Православне Цркве, отац петоро деце, надпросечно интелигентан (чак на нивоу “високе интелигенције”), душевно здрав, одлучио да Зарубац Небојшу на свиреп начин убије!!!"

А у исто време, Суд у пресуди наводи:

“Како је оштећени тешко дисао и правио велике прекиде између удисаја, окривљени Перановић је почео да му масира срце …”

Да ли је Судско Веће утврђењем ове неспорне чињенице закључило да је оптужени Бранислав Перановић, напречац, ОДУСТАО ОД ИЗВРШЕЊА кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1 тач. 1 Кривичног закона?

Иако је налаз обдукције морао да се обави у року од 48 сати да би истражни судија могао да процени да ли да се продужи притвор Браниславу Перановићу, овај налаз је стигао тек после ТРИ МЕСЕЦА, а узорци преминулог су предати на токсиколошку анализу чак МЕСЕЦ ДАНА након његове смрти, што је подстакло одбрану да изрази сумњу у аутентичност налаза и објективност закључивања у вези њихове анализе.

Због ових и других тешких пропуста, тим одбране Бранислава Перановића је уложио жалбу на пресуду коју ће разматрати Апелациони суд средином децембра 2013.

И поред неспорних чињеница о невиности Бранислава Перановића тешко је проценити каква ће бити одлука Апелационог суда. Да наведемо речи једног високог функционера суда које је изрекао породици Бранислава Перановића пре изрицања пресуде: "Бранислав је невин, али мора да буде осуђен." Овај функционер суда није желео да каже ко врши притисак да Бранислав Перановић буде осуђен.

Какво је било физичко и ментално стање преминулог Небојше Зарубца, и са каквим проблемима се борио Бранислав Перановић у његовој случају, сведочи мајка преминулог Небојше, чије се сведочанство може прочитати на доњем линку:

http://www.srbel.net/2012/08/07/majka-ubijenog-narkomana-nemam-osecaj-tuge-zivot-sa-sinom-je-bio-pakao/?lang=cir

На доњем линку може се погледати емисија "Голи живот" у којој адвокат Бранислава Перановића Илија Радуловић говори о судском процесу против Бранслава:

http://www.youtube.com/watch?v=1B8V5Ec25hA

http://branislavperanovic.site88.net/biografija.html

[Volim_Sina_Bozjeg]

Улепшавање убиства? 

 

Или мучеништво, због тога што немаш дозволу да убијеш?

[Натан]

  On 11. 3. 2015. at 11:47, Volim_Sina_Bozjeg рече

Баш ме брига брате како ти мене доживљаваш.

 

Поради на томе да људи имају права на своје мишљење, па сад сабери и одузми шта си ми управо рекао.

Не мора да те буде брига. То сам само ја.

Нисам ти дирао право на мишљење, само сам изразио своје.

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 11. 3. 2015. at 11:59, todor рече

Не мора да те буде брига. То сам само ја.

Нисам ти дирао право на мишљење, само сам изразио своје.

Па добро ако ти је то било битно, онда ок.

[Zayron]

  On 11. 3. 2015. at 11:53, todor рече

Има смисла то што говориш. Тако нешто се и догодило:

http://branislavperanovic.site88.net/biografija.html

 

Ma da, ja sam radio s beskućnicima, alkoholičarima, njih se vrlo lako i brzo privede u stanje šoka, svejedno čime, ne mora to biti uopšte nekakvim mlaćenjem a to onda zna biti opasno. Vjerovali ili ne njih hladnoća koju bi svaki drugi izdržao privodi u stanje slično šoku ili na granici šoka, dezorijentisani, drhte (ne od zime više, to je neurološki tres iz šoka), ne primjećuju, ne registruju okolinu, imaju cirkulatorne probleme itd. najčešće ih je dovoljno nahranit toplom supom, zagrijat, dat im čaj pa ta kriza prodje. U slučaju da im se ne pomogne mogu i umrijet. Ne predstavljajte si sad nekakve minus 20 stepene, radi se o akumulovanom efektu iscrpljenosti a taj se kod njih dostavi paradoxalno baš na samom kraju zime kad ni ne vladaju više nekakve hladnoće, na primjer ovakav dan kao danas a on se sav trese ko šiba, to je to.

[Натан]

  On 11. 3. 2015. at 10:46, Ламех рече

 Поред примера које ти наводиш, постоји много људи који су били тамо, и баш због не само физичке него психичке тортуре напустили "лечење". И то се, бар у неколико случајева у које сам лично упућен, завршавало да је тај зависник одмах по доласку кући набављао дрогу и "оверио". 

 

Имао је свако право да бира. Они који су отишли (22 штићеника) су направили погрешан избор, отишли и ''оверили'':

  Цитат

 

 

Бранислав Перановић је најпре био оптужен за злостављање штићеника у кампу "Црна Река". Све оптужбе су биле одбачене јер су се особе, које су долазиле на лечење, као и њихови пратиоци, уговором обавезивали да прихватају кућни ред кампа, као и да пристају на ограничену употребу силе према њима у случају кршења истог. Бројни су случајеви штићеника који су унели дрогу у камп и вршили друга тешка кршења правила кућног реда кампа. У тим случајевима Бранислав Перановић им је нудио новац да напусте камп и да се више никада не врате у њега, или да буду адекватно кажњени и остану на лечењу. У највећем броју случајева штићеници су молили управу кампа да буду кажњени и да остану на лечењу, јер би напуштање кампа било равно смртној казни. Кроз програм лечења је прошло преко 1300 пацијената, а у 22 случајева, пацијенти су изабрали да напусте камп, да би у периоду од 3-4 дана уследила њихова смрт.                                                                                                                                                                                         http://branislavperanovic.site88.net/biografija.html