Бранислав Перановић

[Натан]

Па добро ако ти је то било битно, онда ок.

Ма није ми било претерано важно, него ту сам на теми, па рекох такав је ред. 

[Натан]

Oni su kao od stakla, duneš u njih a oni se slože a kamo li još da ga udariš pa makar samo pedagoški, neki se sasipaju samo što ih pogledaš. S takvim se stvarno nije igrat, jedino ih prepustit stručnjacima, istudovanim medicinarima. To je isto kao kad bi se čudio starcu od 90 godina što spadne sa stepenice i to ga ubije, mladiću od 17 godina ne bi bilo ništa, vidjeli ste na ovom videu http://goo.gl/xfds5x šta sve takvi mladi rade pa izdrže i prežive, ustanu, otresu se i idu dalje ali star čovjek ima sve u havarijnom stanju, isto kao i taj tjelesno zdevastovan od droge ili alkohola, svi vrlo lako skolabuju.

Само морамо да узмемо у обзир да је Бранислав преко 1300 људи спасао сигурне смрти. Званичне здравствене установе не могу тиме да се похвале - напротив, они не лече, него привремено лековима умртвљују те људе, па их враћају на улицу. 

[Zayron]

Само морамо да узмемо у обзир да је Бранислав преко 1300 људи спасао сигурне смрти. Званичне здравствене установе не могу тиме да се похвале - напротив, они не лече, него привремено лековима умртвљују те људе, па их враћају на улицу. 

 

Pa nije ih spasio tim što ih je mlatio valjda? U državnim ustanovama bi to bilo i neprovedivo, tamo je to strogo zabranjeno. Ako ih je spasio onda ih je spasio valjda nečim drugim, molitvom, postovima i sl. a ne mlaćenjem. Ovo meni liči na nesrećan slučaj koji je sankcionisan jer do njega nije moralo doći da je u timu imao ljekare i savjetovao se sa ljekarima u slučajevima u kojima mu nešto nije bilo sasvim jasno. Svaki bi mu ljekar rekao: bre, oče, u ovog da duneš rasipa se i složi, sutra ga mi imamo pod skalpelom na sudskom na obdukciji, autopsiji, tog ne smiješ ni krivo pogledat, već od tog je gotov a kamo li šta drugo.

[Crveni Baron]

Pa nije ih spasio tim što ih je mlatio valjda? U državnim ustanovama bi to bilo i neprovedivo, tamo je to strogo zabranjeno. Ako ih je spasio onda ih je spasio valjda nečim drugim, molitvom, postovima i sl. a ne mlaćenjem. 

Ne razumes ti to Zaki ...to je alternativna medicina ...

 

Ni sud nije to razumeo i prestrogo ga je osudio ...mislim 20 god. a samo jednog je likvidirao ...

 

I kako da covek leci ljude u takvim uslovima?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Само морамо да узмемо у обзир да је Бранислав преко 1300 људи спасао сигурне смрти.

 

Па је убио једног, како му не би кварио просек излечења..... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

А шта је Перановић рекао Богу кад је схватио да је убио овог човека.??

 

Ево Христе шаљем једног и теби да наставиш са батинама, не могу ја све сам.. ?

[Натан]

Pa nije ih spasio tim što ih je mlatio valjda? 

Па да их није ''млатио'' они би отишли директно дилерима у руке, а самим тим и у смрт, као што и заврше кад изађу из ''здравствених'' установа.

Мани ме само клиника и лекара, молим те. 

[Zayron]

Па да их није ''млатио'' они би отишли директно дилерима у руке, а самим тим и у смрт, као што и заврше кад изађу из ''здравствених'' установа.

Мани ме само клиника и лекара, молим те. 

 

Pa šta ako bi otišli? Oni su bolesni i medicina im može pomoći ali mlaćenje se u to ne računa, to odmah precrtaj. Čovjeka koji ima leukemiju a umjesto da ide doktorima on ode za šarlatanima je takodjer zabranjeno do pravih doktora privest policijski nasilu u lisicama i mlaćenjem ga došutat do bolnice i do tog odjeljenja onkologije na pravi medicinski tretman.

[Натан]

Па је убио једног, како му не би кварио просек излечења..... 

Он за то одговара, а то не поништава његова добра дела и спашене животе, што ти упорно занемарујеш.

Апостол Павле је учествовао у убиству Првомученика Стефана. Колико је касније живота спасао од пропасти? Само Бог зна.

Е, браћо Православци!

[Млађони]

Он за то одговара, а то не поништава његова добра дела и спашене животе, што ти упорно занемарујеш.

Апостол Павле је учествовао у убиству Првомученика Стефана. Колико је касније живота спасао од пропасти? Само Бог зна.

Е, браћо Православци!

 

Kakve veze ima apostol paavle koji je "odobraavaao" kaamenovanje stefana od strane jevrejskih vlasti jer je pripovedao novu veru sa time sto je peranovic iz sadistickih nagona do smrti lopatom tukao sirotog coveka?

Mesas babe i zabe... veze nemaju....

[Zayron]

Па да их није ''млатио'' они би отишли директно дилерима у руке, а самим тим и у смрт, као што и заврше кад изађу из ''здравствених'' установа.

Мани ме само клиника и лекара, молим те. 

 

U životu je takvih stvari mnogo i ne tiču se samo narkomanije. Koliko je mladenaca otišlo za prostitutkama do bordela ili za grmlje na autoputu, tamo si nisu pravili problema oko zaštite i sada imaju AIDS? Koliko se mladenaca ubilo upražnjavajući adrenalinove sportove kao ovo http://goo.gl/xfds5x? Ne može se sad svakom tom koji ide za prostitutkama "držat svijeća" i iskakat ko djavo iz kutijice: Gdje ti je kondom? Ili hodat sa sjekirom za svakim skateboardistom kojeg vidiš da se voza posred ulice umjesto na igralištu i to bez šljema i štitnika i razlupat mu taj skateboard s tom sjekirom čim to uvidiš da si ne cijeni svog zdravlja? Nisu narkomani jedini ni prvi takvi koji si rade o glavi a kad to ne radimo ni za kim što bismo to radili samo za njima? Životi sexualnih izletnika i avanturista, skateboardista ili alpinista i ostalih adrenalinovih sportista su isto tako vrijedni kao i narkomana. Pomaganje takodjer ima svoje nekakve granice, nije bezgranično ni bezuslovno.

[Натан]

Pa šta ako bi otišli? Oni su bolesni i medicina im može pomoći ali mlaćenje se u to ne računa, to odmah precrtaj. Čovjeka koji ima leukemiju a umjesto da ide doktorima on ode za šarlatanima je takodjer zabranjeno do pravih doktora privest policijski nasilu u lisicama i mlaćenjem ga došutat do bolnice i do tog odjeljenja onkologije na pravi medicinski tretman.

Ма да бре. Што да се дрогирају на улици кад то могу код лекара легално, само што је то привремено, па опет морају код уличних ''лекара''?

Због таквог лекарског ''третмана'' су сви и бежали у ''Црну Реку'' и ''Сретење'', и тамо нашли спас.

[Натан]

Аутобиографско сведочанство Богдана Тителца

 

Рођен сам 28.05.1980. године у Новом Саду, где сам и провео досадашње 34 године живота. Дали су ми име Богдан, са жељом мог оца и молитвом да живим животом као да сам овом свету од Бога дат. Међутим, живот ми је текао другачије и након развода мојих родитеља, у мојој 5. години, мајка ме је прозвала „Мишко”, а улица, на којој сам затим одрастао, знала ме је под надимком „Камени”. Сад кад размишљам, као да су то била имена која су испророковала ток мог живота, а уједно и одражавала мој, склон крајностима и изразитом екстремизму и фанатизму карактер, јер заиста сам спознао и „плишану” и „сурову” страну живота, потпуно бивајући препуштен лудачком цепању између тих двеју струја у сваком човеку. Главно је да ме је ђаво читавог живота „водио жедног преко воде”, а ја то нисам увиђао сматрајући себе најисправнијим верником најправилнијег схватања хришћанске вере, а заправо лутајући од немила до недрага, од лудила до утопије, од цркве до улице, по најразличитијим протестантским сектама, кршећи се по овом мрачном свету већим делом свог осиромашеног и површног живота, утопљен у дрогу, агоније, снове и илузије, страхове, па чак и крајње и неописиве чежње за смрћу, као што рече мудрост: „Који мене одбаце, у смрт се заљубе”.

Већ од 13. године ушао сам у пакао дроге, 3 пута сам био на „метадонском програму” (сваки пут по годину дана, сва три пута на максималној дози од 300 капи дневно уз додатну монструозну пропратну терапију свакојаких психоактивних лекова) и сва три пута скидао сам се „на суво” – без иједног олакшавајућег средства, па чак ни цигара. Ко је имао слично искуство, схватиће зашто толико детаљизирам. И заиста сам небројено пута преклињао Бога за смрт, упознавши до сржи исконску људску беспомоћност и очајање. Тренутно се са великим чудом свега тога сећам. Ето, сад се налазим на 6. издржавању затворске казне у КПЗ-у Сремска Митровица, 2 године апстинирам од психоактивних супстанци, али све ово, досад изречено, заиста је небитно и све више бледи у огледалу сведочанства које желим даље да изнесем.

Пре 4 месеца, који ми се чине као 4 године (толико се мој живот од тад променио), упознао сам оца Бранислава. Е, то је било посебно искуство! Поуздано тврдим да пре њега, колико год дуго и убедљиво да је покушавао, нико није могао да ме отрезни од мене самог, огрезлог у патологију духа и душе несвакидашњих размера. Отац је унео нову силу у мој живот – бистру, прецизну, пажљиву и неодољиву Христову надземаљску љубав. Наш сусрет догодио се приликом мог обичаја да свакодневно одлазим у храм Божији, овде у затвору и притом, са подигнутим рукама певам песме, научене у сектама које сам давно посећивао, убеђен да радим најнормалнију ствар, а то исто обичавао сам да радим и у спортском центру пред око стотинак људи, којима се ко зна до које мере дух свакодневно саблажњавао од такве количине прелести у коју сам упао преко главе. То још и не би било баш тако страшно да ме је ико од њих могао навести да се, макар на трен, упитам о разумности својих таквих обичаја (где сам себе чак сматрао жртвом за Божије сведочанство), а нема ко није покушао да ме освести (и на какве све начине – од најозбиљнијих претњи и напада, преко провокација, изругивања и подсмеха, до најдобронамернијих и најпријатељскијих сугестија), али нико, баш нико није могао ни да ме замисли над самим собом. И тако се сасвим ненадано догодило чудо – појавио се отац Бранислав и само једним продорним погледом и са пар благих, божанских речи допро је до мене, започевши новим рукописом нову страницу мог живота. Тако сам упознао православну веру, мој живот се из корена окренуо за 180 степени и моје преображавање у Господу Исусу Христу је започето, али овог пута у Истини, која ме је ослободила, а којом ме отац (сада и мој духовни отац) Бранислав обасјава свакодневно у разговорима и личним примером, упућујући ме на православна предавања и светитеље, као и на вечну заједницу Духа са нашим драгим Спаситељем, у коју се свакодневним подвизима и трудом, као и заједничким молитвама уграђујемо. Преко њега мени се отворио и показао цео један неисказив и бескрајан хоризонт – свет изобилан радошћу и лакоћом живљења, недохватни и неистражен микрокосмос, проткан мистичном божанском привлачношћу и најсветијим тајнама, у којима смо постали судеоници у Божијој природи, спасавајући се и изобличујући Христовом светошћу.

И још да споменем да ме отац није само речима увео у то вечно пространство, већ ми је, по изласку одавде, понудио ни мање ни више, него свој властити дом, упознавши ме и повезавши са својом породицом, дајући ми несебично и сопствено срце и душу, заједно са њима, на све то, повезавши ме и са још неком својом духовном децом, опскрбивши ме свим потребним духовним садржајима и литературом, укључујући ме у активни живот цркве и богослужења, промишљајући о мени и о беседама које ми дели свакодневно, молећи се за мене и имајући наду у моју будућност, сагледавајући, преиспитијући и прозирући целокупну моју душевну структуру боље него ико, па чак и ја сам.

Мислим да је заиста сувишно и реч више рећи о томе – зашто ме је све то одувало и једном заувек поставило на ноге, али ноге постављене на земљи са древним, божанским, тврдим и поузданим темељем, непролазним и вечним нашим Господом Исусом Христом, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Нека је вечна слава и хвала Богу који нам оца Бранислава даде!

У знак сведочанства и захвалности од духовног сина Богдана

Веза до оригиналног рукописа.

 

http://krstonosci.blogspot.com/2014/12/blog-post_12.html

[Zayron]

Ма да бре. Што да се дрогирају на улици кад то могу код лекара легално, само што је то привремено, па опет морају код уличних ''лекара''?

Због таквог лекарског ''третмана'' су сви и бежали у ''Црну Реку'' и ''Сретење'', и тамо нашли спас.

 

Da nije bilo to možda zbog toga što im je liječenje tamo ponudjeno kao alternativa za zatvorsko liječenje ili kao alternativna kazna da ne moraju u zatvor?

[Натан]

А шта је Перановић рекао Богу кад је схватио да је убио овог човека.??

 

Ево Христе шаљем једног и теби да наставиш са батинама, не могу ја све сам.. ?

Вараш се, не знам зашто га потцењујеш. Вероватно због предрасуда и потребе за друштвено прихватљивим.

Кад будеш схватио колико је то побожан човек, имаћеш другачије претпоставке.

Рекао је нешто друго, што звучи благо, покајнички, Хришћански:

..............

Не могу игнорисати чињенице и истину, како год они изгледали, јер треба платити у овоземаљском животу, да не бисмо платили у вечном, код Судије кога је немогуће обманути. Свети Николај Жички у Јовањском стослову о чудесима бр. 47, каже: „...Никаква мука не долази на људе без Божијег промисла, без Божије воље или Божијег попуштања...

Требаће времена и Божије помоћи да увидим и схватим какав је духовни смисао ове трагедије.

Док сам гледао на ТВ емисију о сестрама Бронте (Оркански висови) косну ме мисао: откуда ја на оваквом месту? Некако ми се све учини нестварно, као ружан сан, или ноћна мора. Шта се то десило? Које животне одлуке, раскрснице, грешке... су условиле да се трагедија догоди? Шта сам погрешио? Шта је у свему овоме било неизбежно?

Ових дана, док сам размишљао, чинило ми се да је, у мом бављењу зависницима, трагичан исход био неминован. Просто нисам знао ни могао да станем, да кажем: даље се не може, морам одустати... Сама помисао на повратак штићеника наркоманији и њеном паклу терала ме је да идем даље, упорније, још чвршће, одлучније, па и грубље, у нади да ћу, кад-тад, пронаћи прекидач у распаднутој личности зависника и покренути исцељујући процес преумљења и преокрета. Нестварно и немогуће ми делује чињеница (не знам резултате обдукције) да сам ја, који толико волим и поштујем живот (о чему сам много пута јавно говорио), човека лишио живота! Цео догађај још нисам ни ожалио, као да се десио некоме другоме...

 

http://krstonosci.blogspot.com/p/blog-page_9.html