Како сведочити веру: Одговорност свештенства-едукација, лаика-одмерена реч, став без присиле, свих-добар пример, ...још нешто?

[коЖељ њацИ]

Јесте у праву си , зато сваку таку причу добро протресем док не дођем до "истине".

Но опет има стварно грозних примера.

[Pieta]

Управо данас сам чула ову реченицу од једне младе жене. Крстила се пре пар година, осетила велико олакшање и срећу, и ту стала. На моје питање зашто, каже, није имала никог ко би је упутио... Налетела је на неког ''великог'' верника, који је осуо паљбу по њој и њеној грешности, навукао јој ужасан осећај кривице. Не осећа се достојном ни да уђе у Цркву. При том, нико у породици не иде у Цркву, те нема подршку ни са те стране. Први пут је од неког, у овом случају, од мене, чула да је Бог љубав, чиста љубав, да Бог даје слободу а не ограничење. Тако је и она дубоко у себи осећала и радовала се Господу, а онда су је други разуверили у то својим делима. Имала је визију религије као мрачно мучење, стална туга и стално искушење. Наш живот јесте стално искушење и стална борба, али ако на крају тунела не видимо Божију Светлост и топлоту, и ако се Господу не радујемо сваки дан, џабе се мучимо.

Невероватно колико сам ствари данас научила од те жене, дала ми је једну тотално другу слику, како људи посматрају питање Вере и како је доживљавају, како доживљавају Бога. А таквих има пуно.....

Рекла ми је да не иде често у Цркву јер се плаши да нешто не уради погрешно, јер не зна најбоље какав је ''протокол''. Одговорила сам јој да не брине да ли је ''протокол'' испоштовала, већ да приђе са срцем, онако како осећа... И да та ''процедура'' целивања икона и није нешто много тешка, да се може лако научити.

Ја ово причам о једној модерној, паметној младој жени, која има осећај у себи али и велики страх...

Погрешни су јој само учврстили страх, али не и веру....

А пришла ми је јер је схватила да постим и видела бројаницу на мојој руци, па јој је то био неки знак, као и моје понашање, тако ми је рекла....

Нањуших ја овде себи мисионарски задатак!!!!  0202_238

[Милан Меденица :)]

лепо, лепо

[Guest Alefshin]

Налетела је на неког ''великог'' верника, који је осуо паљбу по њој и њеној грешности, навукао јој ужасан осећај кривице.

Ништа горе него псеудо-духовништво тј. када неко сам себе прогласи `духовником`.

[sasluzitelj]

ima tih svetih kolko hoces drugima daju red a sami nista ne drze

[Guest свештеник Иван]

Рећи да верујеш у Бога (мислим на истинитог Бога Свету Тројицу) а не идеш у Цркву (читај: не учествујеш у евхаристијској, литургијској заједници, не причешћивати се, јер данас многи "свраћају, пале свеће, прекрсте се у цркви итд..."), је исто као да кажеш да једеш хлеб али га никад ниси ставио у уста јер не идеш у пекару (наравно, најбаналније тумачење)

[trapa]

Ima ona prica kad je prosjak u Americi pitao jednog monaha kog je slucajno sreo da li on zaista veruje da se pricescuje Telom i Krvlju Isusa Hrista. Monah je odgovorio naravno da veruje a prosjak mu je rekao da ako bi zaista verovao posle pricesca ne bi izlazio danima iz crkve. 

[Guest ага пије млеко]

Колико често размишљамо и говоримо ближњима о значају и смислу св. Литургије, Цркве и све укупне наше духовности ? Шта им причамо када им причамо, зашто је и колико је битно одлазити Недељом у нашу Цркву ... ?  Да ли им досађујемо и смарамо их са "затуцаним" темама (како нас и иначе гледају они који не иду у Цркву) или само просто кажемо "Придите и видите јако благ Господ". Или пак ништа и не говоримо и препуштамо секташима да некад ураде оно што ми нисмо.... На који начин ? Који су начини ?  


 

[ивањушка]

Е ова тема ми је посебно болна.Јер да мисионаре могу многи који нису свештеници,на пример верници,вероучитељи итд.И личност њихова може да буде пуна љубави,одговорности,знања, и свега хришћанског.И наравно да се онда људи упућују на цркву, и ту их онда дочека хладноћа и одбојност свештеника сервисера којима је мрска свака жртва.И онда све то мисионарење изгледа потпуно бесмислено и често се питам чему сва та жртва. И наравно да је онда наслов ове теме сасвим логичан,јер је то уствари човекова одбрана од бола који може доживети а већ га је једном и више пута искусио.

[И.стојковић]

Помаже Бог!

По мени, пре свега најбитније је то сведочење, термин који често користимо, али већина нас га можда не разуме до краја, па га самим тим и не презентујемо како ваља. Гледајући и саме дискусије по форумима, примећује се нестрпљење понекад, а без, пре свега стрпљења, нема помака.

Уобичајена неслагања других полазе од тврдњи и "контра аргумената", али искључиво везаних за форму., као на пример, ја не постим али верујем, ја не идем на Литургију, али свраћам у цркву, запалим свећу и сл., дружим се са попом око славе и Васкрса када дође да ми свети водицу и т.д. што и сами знате већ.

Моје полазиште за сваку причу са људима којима треба сведочити, а по мени треба сведочити свима без разлике, јесте разговор о смислу овог временски у простору ограниченог живота, са континуалним подсећањем на оно чега се сви људи признали или не, али дословце сви боје, а то је смрт. Када људе заинтересујемо за разговор око ове две теме, односно једне са описом почетка, разраде и закључка, без промашаја успевамо да наставимо разговор у смислу, да оно за шта су до тада мислили да је крај јесте у ствари Почетак, али сада без ограничења ни у времену ни у простору....

Уверен сам да свој задатак записан од Самога Христа, не можемо обавити,ароганцијом, нестрпљењем или надмудривањем. Снисходљивост у смислу благе речи и постепеног прилаза, захтева неописиво стрпљење и слушање шта други мисле, како би прави одговор дали....кратак, тих, а опет максимално провокативан за људе којима се обраћамо...

И да, ето Богу хвала, десетине људи су са мном кренули на Свету Литургију, познаници, пријатељи, а најдраже куме и кумови, а изнад свега моји родитељи.....

Али хајде још да пишемо на ову тему, јер је она највећи позив за све нас Становнике Цркве, без разлике ко је теолошки образован а ко не....

[И.стојковић]

И да....

Већина људи поставља питања да ли је Бог мушко или женско, бео, црн, жут или црвен, овакав или онакав....ево за почетак дивнога текста Светог Јован Златоустог, да нам буде на помоћ свима у обављању задатка од Христа задатог,а по овој теми смисленог...

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/OmilijeNaPostanjeZlatoust/OmilijeNaPostanjeZlatoust07.htm

[Милан Меденица :)]

генерална грешка људи је што мантију схвата и види као одраз савршенства самог Господа који је и створио савршену Цркву, а не виде човека грешног и то себи остављају као изговор, да чак ни не покушају.

један од примера је да сви знају да је благодат светих тајни бесплатна а дозвољавају себи и другима да се понашају као да се та ''услуга'' наплаћује. као саучесници, онда се осећају повређеним и шире такву дезинформацију около, не освћући се на сам чин, а и генерално неверујући у благодат силаска Духа Светог на човека.

јесте, слажем се да треба свако и сваки пут да буде дочекан у Цркви са осмехом и раширеним рукама, ал треба да има свест да неће тако ни у продавници бити дочекан да остави део свог новчаника.

изговори, само изговори, све ради одбијања да се ради ''оно што се ваља'' јер такви који причају зло о Цркви, генерално и нису верујући и раде све везано за то по самом аутоматизму и ''традицији''.

а оговарање ближњег је посебна прича за себе. не коси се само на свештенике, али доста и на њих како су као јавне личност увек на тапету ђаволштине.

предрасуда већ сама учини довољно, а мени отпадоше уста од приче о изузетним свештеници и монасима, делима и чудима у које нико не верује и на којима и стоје ови стубови светла на планети. ''теби свака част, ал они су стварно одвратни'' мислим да довољно објашњава о чему се ту уствари ради.

јесте, има и кукоља, ако ћемо право и буквално, ако ти се не свиђа продавац, ти одеш у другу продавницу, зар не?

[Милан Меденица :)]

Ima ona prica kad je prosjak u Americi pitao jednog monaha kog je slucajno sreo da li on zaista veruje da se pricescuje Telom i Krvlju Isusa Hrista. Monah je odgovorio naravno da veruje a prosjak mu je rekao da ako bi zaista verovao posle pricesca ne bi izlazio danima iz crkve. 

?? ???????? 

[vave]

0205_whistling Lepo si poredio o.Ivane,sve su to iskusenja koja se postavljaju pred nas. Ustanes ujutru ,Nedelja, hocu li ,necu li? Ako se desi da zaista ne odem liturgiju,cele nedelje sam kao mobilni kome crkava baterija i sa velikom grizom savesti. 0110_hahaha

[Guest свештеник Иван]

Како детету, младом, средњег доба и старом човеку објаснити смрт и Васкрсење?

Ево једног, рекао бих, од најважнијих питања за човека. Морам да признам да ми је најлакше да објасним смрт и Ваксрсење младом човеку, а најтеже ми је детету. Како би ви детету коме је умро деда (а нпр. дете има 3-4 године), објаснили што више нема деде у кући?