Светосавске свечаности широм наше помесне Цркве

[Guest]

Савиндан на Православном богословском факултету

28. Јануар 2014 - 8:55

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј служио је на Савиндан свету архијерејску Литургију у капели Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

У амфитетару највишег богословског училишта наше Цркве одржана је, потом, традиционална свечана Светосавска академија. Беседио је проф. др Илија Томић, а госте су поздравили и декан проф. др Предраг Пузовић и министар просвете проф. др Томислав Јовановић. Пред гостима, међу којима у били престолонаследник Александар Карађорђевић, дипломате и представници других конфесија, наступили су славни уметници Јован Колунџија, Танасије Узуновић и Љубивоје Тадић.

• прилог Радија Слово љубве

[Guest]

Светосавска изложба у Математичкој гимназији

29. Јануар 2014 - 11:40

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Јован, викар Патријарха српског, отворио је 25. јануара 2014. године у Математичкој гимназији изложбу радова студената Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. 

Ово је већ пета традиционална изложба студентских живопиачких радова о Савиндану у овој школској установи од посебног значаја у Србији. Сарадња двеју школа ће бити настављена и у наредним годинама, на корист Цркве и државе и будућих генерација српских математичара и живописаца.

Иако је у уводној беседи профофесор фрескописа мр Горан Јанићијевић, аутор и организатор изложбе, говорио о три јубилеја које су Српска Православна Црква и српска држава прославили у претходној години и о споју наизглед неспојивог - математике и уметности који само може да обједини личност Светог Саве као његов залог за будућност.

Епископ Јован је истакао значај сарадње двеју школа, али и везу између науке и Цркве и уметности, што је био најлепши увод у духовну гозбу која је била пред очима јавности у Математичкој гимназији. Упутивши поздраве и благослов Патријарха српског г. Иринеја, епископ Јован је изложбу отворио, а домаћинима пожелео свако добро од Светог Саве пред Господом.

 

 

Извор: akademijaspc.edu.rs

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Помоћ из Немачке за децу са Косова и Метохије

26. Јануар 2014 - 23:34

Одштампај

 

Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Иринеја, Администратора Епархије Средњоевропске, и уз подршку свештеника Данила Радмиловића, парохијани из Црквене општине у Дизелдорфу прикупили су новчану помоћ за сиромашну српску децу на Косову и Метохији.

Након АрхијерејскеЛитургије Дечанима, уочи прославе Св. Саве, Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије је поделио део те помоћи за шеснаесторо децеиз метохијских енклава,која су са родитељима дошла на богослужење.

Владика Теодосије је упутио искрену благодарност приложницима из Дизелдорфа на пожртвованом труду и љубави коју показују према верном народу на Косову и Метохији.


Ово је само почетак помоћи деци са Косова и Метохије, јер је намера српских породица из Немачке да им убудуће новчано помажу сваког месеца. Циљ овог хуманнитарног пројекта јесте да се успостави трајно међусобно пријатељство између овдашње српске деце и њихових вршњака из Немачке.

СПИСАК ДЕЦЕ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ КОЈА СУ ДОБИЛА ПОМОЋ
и њихових добротвора из Немачке

Милетић Тамара - прилог даје Господин Др. Марко Станић из Келна.
Мемаровић Вељко - Славица Јовановић из Мербуша.
Џолић Душица - др.Сава Ивковић из Диселдорфа.
Ђурић Исидора - Самарџија Зоран из Диселдорфа.
Дрљевић Јована - Радосављевић Мирослав из Диселдорфа.
Степановић Јована - др. Александар Станић из Келна.
Ђурић Милош - Филиповић Радмила из Марла.
Манојловић Данијел - Ђорђевић Христина из Фелберта.
Лазић Александар - Миленковић Мирољуб из Диселдорфа.
Ђошић Петар - Шкондрић Милан из Милхајма на Руру.
Ђурић Данијел - Кајганић Славиша из Ксантена.
Ђурић Дарија - Савић Војислав из Диселдорфа.
Дубић Ивана - Радисављевић Данијела из Диселдорфа.
Милетић Лазар - Марко Батањац из Мербуша.
Репановић Петар - Радошевић Љубинка из Одентала.

 

•  
•  
•  
•  
•  
•  
•  

[Guest]

Прослава Св. Саве у Призрену - Светосавска академија у Призренској Богословији

27. Јануар 2014 - 23:43 Одштампај

 

 

 

Празник Св. Саве Првог Архиепископа Српског свечано је прослављен широм Епархије Рашко-призренске. Свету Литургију у призренском саборном храму Св. Великомученика Ђорђа, служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије са свештеницима из више намесништава наше Епархије. Литургијско славље је увеличао хор Богословије коју сада похађа 38 ђака, углавном са подручја Косова и Метохије.  

 

 

Професори и ученици Богословије су после Литургије, у просторијама обновљене школе приредили Светосавску академију на којој су богословци певали и свирали, а Милица једини призренски основац рецитовала. Професорица српског језика Валентина Питулић наградила је Николу Ракићевића, ученика треће године Богословије, за најбољи писани рад из српског језика о Светом Сави.

 

 

 

 

Прослави у Призрену су присуствовали г. Вања Удовичић, министар за омладину и спорт Републике Србије, г. Мирко Крлић, помоћник директора канцеларије за Косово и Метохију и професори Учитељског факултета из Косовске Митровице. Господин Крлић је у име Канцеларије за Косово и Метохију уручио новчану помоћ ученицима и запосленима у Призренској Богословији и Основној школи, а Министар Удовичић је даривао Богословији сто за стони тенис. Владика Теодосије је као Ректор Богословије упознао госте са животом и радом у овој школи и показао им просторије школских зграда које су до сада стављене у функцију.

[Guest]

 

http://www.spc.rs/sr/savindan_na_kosovu_metohiji

[Guest]

 

http://www.spc.rs/sr/savindan_na_kosovu_metohiji

[Guest]

29. 01. 2014.
САВИНДАН У СОКОЦУ

У храмовима на подручју Црквене општине и парохије соколачке, у понедјељак 27. јануара, свечано је прослављен, литургијски као и низом пригодних манифестација, празник Светог Саве, првог архиепископа и просвјетитеља српског.

Прочитај више

[Guest]

29. 01. 2014.
У ЧАЈНИЧУ ПРОСЛАВЉЕН СВЕТИ САВА

Празник Светог Саве, првог архиепископа и просвјетитеља српског свечано је прослављен на подручју Чајнича.

Прочитај више

[Guest]

Име Савино је као небески биљег било заштита нашем народу

У препуној сали Центра за културу у Плужинама, на празник Светог Саве првог Архиепископа и просветитеља српског, у понедјељак 27. јануара 2014.године, одржана је Светосавска академија, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и плужински Центар за културу.

Светосавску бесједу изговорио је јереј Остоја Кнежевић, свештеник архијерејског намјесништва никшићког, поздрављајући свештенство, монаштво и сабрани народ, међу којима и г. Мијушка Бајагића, предсједника општине Плужине.

Свештеник Кнежевић је казао да је Свети Сава дошао у овај свијет у вријеме када се наш народ налазио на великој раскрсници свјетова и вјера. Управо у таквом судбоносном моменту Господ је остарјелим родитељима Стефану и Ани послао возљубљено чедо Растка, којем је Бог предвидио један нарочити пут - да буде просветитељ и учитељ народа.

"Када се његовог срца коснула љубав Божија он оставља и кнежевство и двор и одлази у светогорску пустињу да буде најмањи међу браћом својом. Овај млади принц, послушник и монах није ни сањао да ће га Бог удостојити равноапостолске службе да буде просветитељ и учитељ народа својега. Као што се историја рода људског дијели на ону прије Господа Исуса Христа и ону послије Његовог оваплоћења, тако се и историја српског народа дијели на вријеме прије Светог Саве и после њега“, рекао је о. Остоја.

Друштвена стварност у којој је живио Свети Сава и савремени живот код нас и у свијету, према ријечима јереја Кнежевића, умногоме се разликују. Разликује се нарочито духовни, а затим и сваки други живот код Срба у односу на завјештања оца нашег народа.

"Хришћанска начела и светосавски приступ политичкој дјелатности устукнули су пред идеолошким програмима разних оријентација. Све већа опредијељеност да се живот појединаца и група у друштву артикулише кроз материјалне и друге интересе довела је до губитка смисла за интерес цјелине нације, али и друштва и државе. Све оно за шта идемо да нас школују други народи и друге цивилизације, што нам наводно недостаје као народу имала је Немањићка држава. Који се то народ може похвалити једном таквом личношћу као што је био Свети Сава? Он је стварао не само самосталан народ, него је створио и самосталну Цркву“.

"Какав је духовни и дипломатски капацитет имао Свети Сава када је за тако кратко вријеме од Васељенског патријарха и византијског цара добио томос о аутокефалији за своју тек формирану Цркву. Колико се од њега можемо учити свему за чим данас потребујемо, било да је то дипломатија или политика? Свети Сава јесте био дипломата, али дипломата у правом смислу те ријечи, човјек који је поштујући друге народе градио будућност свога народа – не са лицемјерјем, преварама и лажном демократијом, како нас уче мајстори данашње свјетске дипломатије и политике“, нагласио је свештеник Остоја Кнежевић.

Он је додао да управо оваква наша сабирања имају за циљ да пробуде светосавље у нашим срцима. У савременој Црној Гори, чак и у крајевима који су Савино кнежевство, светосавље се затире као да је „најотровнија губа“, а не пут који води у живот вјечни, запажа о. Остоја и напомиње:

"Али, без обзира на све, ова прича из дана у дан, поготово у Црној Гори, дотиче све више људских срца, јер по ријечи Господњој "не може се град сакрити кад на гори стоји“, нити се може "свјетиљка ставити под суд“. Јер Свети Сава је, управо, свијећа која свјетли, а огањ који он носи је живи и вјечни Бог“.

У светосавској бесједи свештеник Кнежевић је подсјетио и на личност Митрополита карловачког и Патријарха српског Г. Лукијана Богдановића, који није хтио да одступи од светосавског пута ни по цијену живота. Своју вјеру у Бога и љубав према Светом Сави Патријарх Лукијан је посвједочио у предвечерје Првог свјетског рата својом мученичком смрћу, која је требало да буде повод за устанак и почетак Првог свјетског рата.

"Међутим, та намјера Беча је пропала и није дала жељене посљедице, па су Аустроугари одлучили да пређу на други план који је требао да проузрокује почетак рата против светосавског народа, а самим тим и против Светог Саве и његове, тада још распарчане Цркве. Сви добро знамо какав је разлог нађен и како је почео тај крвожедни рат. А ове године ће, сигурни смо, бјелосвјетски моћници покушати да нас још и прогласе за узрочника тог првог свјетског крвопролића и несрећног рата, рата, у којем је наша војска бранила своја огњишта као птица што чува гнијездо своје. Поклањамо се ове године свим жртвама те славне и свијетле борбе“.

"Поклањамо се и нашим херојима са Мојковца, који су на челу са Јанком Вукотићем бранили и гинули да би обезбиједили пут српској војсци и тиме посвједочили ријеч јеванђелску: „Од љубави ове нема веће да ко живот свој положи за ближњега свога“. Видите, драга браћо и сестре, како је у њима снажно куцало светосавско срце, када су могли тако храбро да стану на бранику отаџбине и бране крвљу својом браћу своју“, бесједио је свештеник Кнежевић.

Наша Црква, истакао је у свом светосавском слову јереј Остоја, трпи ударе са разних страна. И овдје, код нас има оних који су свјесни да Српска Црква захваљујући, управо светосавском духу обједињавања, игра историјску улогу у очувању свијести о идентитету и изградњи националне државе.

"Национални и светосавски карактер Српске православне Цркве увијек су били на мети оних који су хтјели да промијене свијест и биће овог народа. Они проглашавају растурање за дјеловање, изопачено за нормално, лаж за своју истину, ружно намећу као лијепо и све то проглашавају за слободу – слободу од Бога. Јавни простор личи на велику сцену у којој се демократија не заснива на темељним вриједностима друштва, већ на исцрпљивању могућности комбиновања идеолошких боја у коју ће се огрнути. Све то у трци за власт, под окриљем и сасвим привременог удруживања које надилази све јавне, политичке разлике. Овај сценарио је већ виђен кроз историју рода нашег, додуше другачије упакован и на посебан начин пласиран свакој генерацији“.

"Светосавље као начин живота, дубоко је запретано у темељима српске националне свијести и моралних законитости, на којима почива етика нашег народа. Без обзира на сва искушења и историјска и савремена, свјесни смо да је Светосавље немогуће истиснути из бића нашега народа. Све је у нашем народу под знаком имена Сава. То је име као неки небески биљег било заштита нашем народу краз сва времена и биће до скончанија свијета и вијека“, поручио је јереј Остоја Кнежевић.

У културно-умјетничком дијелу духовне академија, организованој у славу нашег духовног Оца Светитеља Саве, наступили су: пјесник Ранко Мићановић, гуслар Горан Вуковић, хор при Саборној цркви Светог Јована Крститеља у Плужинама и вокално инструментални дует Лука Цицмил и Стефан Тољић.

[Guest]

Свети Сава нам је оставио у аманет путоказ за сналажење у мраку историје

Празник Светог Саве свечано је и ове године прослављен у Мојковцу, духовном академијом, која је, у славу Првог Архиепископа и просвјетитеља српског, одржана у сриједу 28. јануара 2014. у мојковачком Центру за културу.

Светосавској свечаности присуствовало је бројно свештенство, свештеномонаштво наше Епархије, као и велики број грађана, са којима и г. Славенко Блажевић, предсједник Скупштине општине Мојковац. Светковину је, на радост сабраног народа, својим присуством увеличао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Бесједу о Светом Сави, "најчувенијем принцу српског народа“, казивао је г. Светислав Смоловић.

"Култ Светог Саве изграђен је нарочито послије његове смрти. У средњовјековној Србији његов гроб је постао мјесто ходочашћа, о чему свједоче бројни топоними, легенде и предања. Када се у позном средњем вијеку из Хума и издвајањем из Босне развила посебна државна јединица Савин култ је у њој толико ојачао да је Стефан Вукчић Косача узео титулу херцега од Светог Саве. Над Савиним гробом у Милешеви крунисаће се и Твртко Котроманић за краља Срба, Босне и Приморја, истичући с поносом своје Немањићко поријекло по женској линији“.

"Сматра се да су легенде и предања о Светом Сави почели да се шире са простора Херцеговине и Црне Горе, гдје је његов култ био изразито јак. Иако име Светог Саве носе многи топоними на овим просторима гдје живе Срби, они су нарочито присутни у близини Милешеве и у Црној Гори. Познато је да спомен на првог српског Архиепископа у Црној Гори чувају топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Ово није коначан списак свих топонима који носе име нашег првог просвјетитеља, али посебно желим да истакнем његову учесталост на сјеверу Црне Горе, као и чињеницу да би се границе српских држава могле лако установити пратећи топониме са именом Светог Саве“, нагласио је Смоловић.

Спаљивање Савиних моштију у знак одмазде против побуњених банатских Срба није смањило поштовање које је српски народ гајио према Светитељу Сави. Култ Светог Саве, казао је Светислав Смоловић, снажно се шири након што га је Карловачки синод уврстио међу српске светитеље, а највише према Војводини, Србији, Далмацији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, старој Србији.

"Савин култ у доба турске власти далеко је превазилазио границе некадашње српске државе и ширио се по православним словенским земљама. Јачао је у Русији, нарочито за вријеме владавине Ивана Грозног, односно Ивана Силног, који се поносио својим српским поријеклом. Он је дао да се, поред свехришћанских и руских светаца и своје владарске лозе, у Архангелском саборном храму у Кремљу, живопишу и четири "странца“: Михаил Палеолог, Свети Симеон, Свети Сава и Косовски великомученик Лазар. Израстајући у државног и духовног горостаса Свети Сава почиње да, у вјековима који слиједе, значајно утиче на Русе и Руску Цркву. Његово законоправило утицало је значајно на руске црквене законе, његов утицај ширио се на Украјину и Бјелорусију, а Теодосијево житије Светог Саве је било узор за писање многих биографија руских светаца“, навео је Светислав Смоловић.

Свети Сава је духовни препородитељ нашег народа, оснивач народне Цркве и њен први архиепископ, најумнији просветитељ и највећи државотворац у нашем народу, први уређивач монашког живота код нас, најотменији изграђивач наше културе, први српски књижевник, а изнад свега, највећи молитвеник за српски народ пред престолом Творца, истакао је бесједничар, позивајући се на ријечи Светог владике Николаја Жичког.

"Свети Сава нам је у аманет оставио путоказ за сналажење у мраку историје, али на жалост, ми се често одричемо православља и лутамо странпутицама, слаби и немоћни док други одређују нашу судбину. Синан паша, арнаутин и муслиман, спалио је мошти Светог Саве на Врачару. Између овог догађаја и рушења Његошеве завјетне капеле на Ловћену постоји јасна и препознатљива паралела. Али, преварили су се Божји противници. На мјесту спаљивања моштију Светог Саве данас се налази највећи православни храм на Балкану, а свједоци смо и настанка на овим просторима великог броја цркава по узору на Лоћенску капелу. Надамо се да ће Његошев завјет бити обновљен, а његова капела на Ловћену поново постати мјесто ходочашћа, окупљања и духовно врело српског народа“.

"Свако покољење мора се изнова доказивати пред собом, пред другима и пред својим славним прецима. Ми то можемо учинити само као следбеници ова два врха наше духовности и мудрости, али и борбености и отпора. Ако је Свети Сава лучоноша српског бића, Његош је његов најбољи чувар и највећи пјесник. Отуда је поштовање њихових аманета залога будућности српског народа и стожер окупљања не само о њима посвећеним празницима и годишњицама, већ свакодневно“, закључио је на крају бесједе Светислав Смоловић.

У програму Светосавске духовне академије наступили су: етно-група "Траг“ из Бањалуке, која је гост Епархије будимљанско-никшићке, црквени хор "Светих Јоакима и Ане“ при Саборном храму Христовог Рождества из Мојковца, КУД "Весна“, народни гуслар Милета Пантовић, а пригодне стихове посвећене Светитељу Сави казивала су дјеца полазници вјеронауке.

[Guest]

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ЛОПАРАМА

Категорија: Епархијске новости

У уторак, 28. септембра о.г. са почетком у 18:00 часова у Дому културе у Лопарама одржана је Светосавска духовна академија у организацији Светосавске омладинске заједнице Лопаре и Црквених општина Лопаре и Мачковац.

На позив академији је присуствовао Преосвећени Владика зворничко-тузлански г. Хризостом, који је честитао САВИНДАН свима и поздравио организаторе Академије, као и све присутно свештенство, те Начелника општине Лопаре др Савића и његове сараднике. Упечатљиву светосавску бесједу одржао је вјероучитељ из Лопара г. Максимовић.

Љ.К.