Има ли уопште (и)какве користи одлазити на св. Литургију а не причестити се?!

[Pravnik]

Ја бих присуствовао литургији, али без причешћивања из разлога што се још никада до сада нијесам причестио, па бих се консултовао са духовником што и како. За почетак биће довољно само присуство у молитвеном расположењу. Не бих могао читави Петровдански пост да испоштујем из "техничких" разлога, па се и око тога морам распитати.

[Милан Меденица :)]

А било би добро да поменемо, које су, ако их има, користи присуства на Литургија без причешћа, осим сентименталних и психолошких ....

ја сам искрено изненађен да их уопште има  bliss jeeee

једина разлика (не рачунајући свету тајну крштења) између некрштеног који не остаје после позива да изађу пред Литургију верних и верника је управо у томе што се причести, а прецизније речено - не учествује у светим тајнама Цркве.

ако причамо о домену користи, како онда верник, који се не причести, има икакве користи од својег крштења, кад игнорише СУШТИНУ Литургије, практично се ругајући ономе што се одиграва тамо - да сам Господ долази на дар присутнима и дели се за бадава?

ајде, разумем оне који су под епитимијом, да се ја питам, ја бих им давао благослов да остају на целој Литургији да управо виде, чују, осете, идентификују се као неучесници у светој тајни причешћа да би се пренули на покајање, онако васпитно и образовно.

иначе, за неепитимисане, не видим никаквог разлога, сем лудости, да одбију благодат која се нуди.

[Guest - . . .-]

Има једна веома битна ствар коју никако не смемо занемарити, а која је изазвала мноооого проблема у Цркви. То је проблем некатихезираних хришћана али и немања жеље да се ишта више сазна и живи од онога "што су живели наши стари" (питам се само који стари и колико стари) Као да не желимо да живимо своју веру у правом смислу речи и да не сведемо све на колач, свећу и богојављенску водицу.

Управо ту се јавља највећи проблем. Ово што је Милан написао, а што и сам често пишем и што верујем читавим својим бићем је веома тешко оствариво у пракси. Ево, ја о овоме причам од када сам свештеник, држао сам предавања, зими сакупим људе у мојој спаваћој соби да са њима разговарам (јер немам никакв други простор), доводим друге свештенике да говоре... и који је резултат? Неких 5-6 редовних причасника. Слава Богу и на томе, то је моја црква- најпре моја жена и дете и њих троје- четворо који долазе сваке недеље. Сви се причестимо Светим тајнама и заиста тада доживљавам праву Божију Цркву. И када беседим толико ме понесе тај дух заједништва, хвала Богу.  Али шта ћемо са осталима? И њима је то исто говорено, али као да немају уши да чују. У чему је проблем? Да ли сам ја као свештеник проблем, црквени стереотипи, немање воље, некатихезиран народ или нешто сасвим друго?

[Јаков.]

Verovatno je problem u svima. I sveštenicima i raji.

Dobro je da to govoriš kako govoriš i dobro je da braća tako rade kako rade.

Ali kako da ne ostane zbunjen čovek koji to sluša, a zatim čuje drugog sveštenika koji ne priča tako.

A nije mala razlika u tome kome ćeš se privoleti carstvu.

A i mi kao ljudi tražimo odgovore koji nam prijaju ušima i koji nam prijaju po prirodi. Nekako čini mi se da u crkvenom životu skloniji smo nekom mazohizmu nego popuštanju.

Kao da više volimo da nas neko kažnjava i da nam brani pričešće nego da se radujemo Nedelji i telu i krvi Njegovoj.

I onda kada se pojavi brat ili otac koji govori da treba na svakoj liturgiji da se pričestimo, budi se u nama onaj mali revnitelj (i ako niko od nas nije revnitelj) koji nam govori... "nisi dovoljno klečao na čavlima, nisi dovoljno postio...ne uzima se nepripremljen Telo, a da bi se pripremio čekaj da malo više ispostiš i da se malo više ispovedaš..."

bliss jeeee bliss jeeee

[Guest - . . .-]

... и на крају пронађемо милион изговора да се не причешћујемо, а живот пролази, ми остајемо непрестано у страху и неоставрени као хришћани и на крају дође момче из комшилука са најновијим делом "Диџитал ејнџел no. 6" са новим детаљима шта бива са људима који иду на "новотарске" литургије где се људи причешћују и ван поста (замисли молим те?!), те се ми сасвим одвојимо од живота Цркве, почнемо да осуђујемо оне који се причешћују, да осуђујемо "синодалце" Злиринеја, Амфилоквеа, Игњација... и постанемо цркворушитељи, заборављајући на оно: Ко поквари Цркву, поквариће њега Бог.

Што би Жељко рекао: "Ко разуме- схватиће"

[Јаков.]

Што би Жељко рекао: "Ко разуме- схватиће"

Zar to nije reko Staljin?

[Милан Меденица :)]

У чему је проблем? Да ли сам ја као свештеник проблем, црквени стереотипи, немање воље, некатихезиран народ или нешто сасвим друго?

оче, мислим да је време да кренеш да делиш епитимије одокативном методом, људи воле да буду биВени са МИЧИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ!!!!! ал обавезно да држиш лопату наслоњену на олтар и да је потегнеш закрвављених очију кад неко крене да прилази путиру после позива greengrin  greengrin greengrin

ил још боље, једне недеље да позиваш на причешће по кућама, да им заказујеш, а друге епитимишеш без разлога, још боље направи лутрију, бонове, томболу, греб-греб картице   0110_hahaha 0110_hahaha

[Јован Чакарески]

Ima bar za mene. Kad vidim masu ljudi da idu da se priceste a ja stojim ko ut, onda sledeci put se sigurno pricestim ))) Ponekad otupim i zaboravim radost pricescivanja ... iskusenja ... jbg... 

[Sinergija]

ја никад немам изговор да се не причестим,напротив, али не иде да се расправљавам са свештеницима који имају изговоре да не причешћују народ само што не траже писмену потврду кад кажем да ми је духовник дао благослов 0110_hahaha као да не знамо да никад нисмо достојни.

Могли би да се усагласите једном

[emilija]

ne znam, kad nas ruski popa izadje s putirom, svi ljudi u crkvi stanu u red a nema ih malo i znam da se "sharoliko" posti...izludjivalo me nekad "tri dana na vodi" "dve nedelje na ulju, jednaa na vodi", van posta- sedam dana, pet dana, hajde breeeeeeeee.......

u vreme posta otpostim jednu nedelju, toliko mogu da izdrzhim i idem na pricest josh kako.

Od kad sam postala svesna da je greshnost moja priroda, od kad sam konacno prihvatila sebe TAKVU, ne mucim se grozomornim mislima o nedostojnosti. Mala sam, najmanja ali hocu i ja tamo...

Od kad se trudim da zivim u Hristu i u postu i van posta, da svaki dah u toku dana bude Njemu i u Njegovo ime vreme posta se duhovno ne razlikuje od vremena svakodnevnog, samo u toku posta pokushavam da se umrtvim da ovozemaljsko ne postoji uopste..brejk 

[emilija]

Van vremena posta, ovde je dovoljno ne jesti od subote u ponoc i svako moze da uzme svetu pricest.

Nekad se desi da se osecam bas "nespremna", uznemirena, sta li i tad uzmem bash zato da bi mi Gospod dao snage da je sledeci put primim u najlepsem raspolozenju. Ali vrlo retko.

. Uzivam i u Liturgijama na kojima ne uzimam Pricest. Ne zelim da mi pricescivanje postane rutina za koju se ne spremam ovako kako se sad spremam. I kad se pricescujem zelim da u najvecem mogucem stepenu budem iznutra "cista" jer taj Gost se ne prima u odaju koja je u urnebesnom neredu.. Ne mislim tada da sam nedostojna, nego da nisam spremna...

Dakle, kod mene je bitno da se ode na Liturgiju, priznajem nisam na stupnju da se stalno pricescujem  (pogotovo u vreme posta, ipak jednu nedelju izdrzim, na sta bi licilo da stanem pred cashu s onima koji ispostuju ceo post???)Mislim da sam nashla neku "svoju" pravu meru..

odoh na Liturgiju sad

[Guest - . . .-]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=3804.msg471384#msg471384 date=1309046176]

У чему је проблем? Да ли сам ја као свештеник проблем, црквени стереотипи, немање воље, некатихезиран народ или нешто сасвим друго?

оче, мислим да је време да кренеш да делиш епитимије одокативном методом, људи воле да буду биВени са МИЧИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ!!!!! ал обавезно да држиш лопату наслоњену на олтар и да је потегнеш закрвављених очију кад неко крене да прилази путиру после позива greengrin  greengrin

ил још боље, једне недеље да позиваш на причешће по кућама, да им заказујеш, а друге епитимишеш без разлога, још боље направи лутрију, бонове, томболу, греб-греб картице   0110_hahaha 0110_hahaha

Уопште ми није јасан коментар  greengrin Могуће да сам ја мало заостао у развоју...

[emilija]

Dragi Oche,

meni lichi da Meda malo kritikuje narod za koga ste sve ucinili, a on ostaje slep i gluv, mislim da je to komentar na vashe zapazanje:

"Сви се причестимо Светим тајнама и заиста тада доживљавам праву Божију Цркву. И када беседим толико ме понесе тај дух заједништва, хвала Богу.  Али шта ћемо са осталима? И њима је то исто говорено, али као да немају уши да чују."

ali da iskritikujete taj narod malo zhesce, kako Meda predlazhe, verovatno bi se tishina prekinula i odjekivalo bi na sva zvona....

nije lako ni sveshtenicima danas, ali nimalo....

t4431

[emilija]

Sve bi bilo jednostavnije danas kad bi svaki parohijan slushao iskljuchivo SVOG sveshtenika, koji ionako nosi breme i odgovornost za svoje parohijane i kad bismo zaista imali poslushanje bez da se prvo konsultujemo sa svojim pradedom, tetkama, komshinicom Milevom, starim bapskim prichama , parohijanima iz druge parohije i da zaista imamo zhelju da napredujemo u liturgicnom zivotu .....

[Guest - . . .-]

Dragi Oche,

meni lichi da Meda malo kritikuje narod za koga ste sve ucinili, a on ostaje slep i gluv, mislim da je to komentar na vashe zapazanje:

"Сви се причестимо Светим тајнама и заиста тада доживљавам праву Божију Цркву. И када беседим толико ме понесе тај дух заједништва, хвала Богу.  Али шта ћемо са осталима? И њима је то исто говорено, али као да немају уши да чују."

ali da iskritikujete taj narod malo zhesce, kako Meda predlazhe, verovatno bi se tishina prekinula i odjekivalo bi na sva zvona....

nije lako ni sveshtenicima danas, ali nimalo....

t4431

Покушавам све и благо и оштро и овако и онако... једва да има неких минималних помака од онога што су "оставили стари", па макар то био разговор о доласку у цркву на дан славе. Е, ето кад смо већ код тога, покушавам бар на тај начин да позовем људе да дођу на Литургију (јер код нас "није обичај" да се долази у цркву на дан славе, донесе колач, жито и сл...). Но, дешава се супротно. Испадам да сам неко "ко мења обичаје, уводи новотарије итд...". Замисли! Новотарија је да будеш на дан своје славе у цркви! Наравно, треба да се пече прасе и чекају гости (као да гости долазе у 8 ујутру), а и не ваља да се не буде у кући после 12 да се сече колач. Боже опрости, некада се толико разочарам да мислим да је све узалудно. Опет, Бог даје утеху на само Њему својствен начин. Пошаље једног-двоје а где су двоје и троје у име Божије сабраних, ту је и сам Бог.