"Zatocenik slobode"

[Vaske]

@florenntina

Па ослободити се себе на начин да се човјек ослободи од угађања себи, ослободити се егоизма, ослободити се себе као центра свијета, а затим и самог свијета као интересног простора, простора у коме влада рачунски ум. Када се ослободиш себе, када се ослободиш за смрт, тек тад живот наступа у свом пуном сјају, бар кад је ријеч о овоземаљском животу.Човјек услед свог рачунског ума опредмећује и у свој рачун убацује и сам живот, и тако га никад истински и не докучи и не схвати, тек кад изгуби себе самог, кад схвати да није ништа његово, и да је и он сам на извјестан начин ништа јер хода по оштрици и виси над безданом, тек онда може да осјети пунину бића и угледа сјај живота.

Hmm... Vrlo interesantno i lepo zapazanje. Meni se pak vise cini da je ovo, ako sam te dobro razumela, pre neprekidna "borba" koju vodimo do kraja zivota nego samo "jedan mec" posle koga "nastupa sloboda"... Bilo kako bilo, interesantno je razmisliti sta se dalje desava... Da li tako "oslobodjen" covek od samoga sebe postaje istovremeno i "zatocnik slobode" u odnosu na druge? Da li ga njegova slobodoumnost cini istovremeno "nepozeljnim" sa stanovista zajednice i tera u kozu vec pominjanog "stepskog vuka"?

Па у сваком случају није један меч већ непрестана борба како ти рече. Слобода је као љубав, није само један чин, а може да стане и у само један чин. Слобода није само, или није превасходно , могућност избора, већ превасходно начин постојања, фундамент људске егзинстенције.

Да би апсолутно некога вољела и апсолутно се некоме дала ( рецимо Богу, а кроз њега и другима) мораш пре свега да се ослободиш себе, сопственог интереса, јер си сам себи последња препрека ка слободи. А ако пак успијеш да се ослободиш себе, лако ћеш да се ослободиш свег пролазног и свег што те и само по себи не ослобађа. Тако да нема заточеништва.

Погледај мој потпис, па прокоментариши ако ти није мрско.

[florenntina]

DA, to sam razumela i slazem se. Ostaje pitanje odnosa zajednice  prema "oslobodjenom" jer on kao luconosa nekog slobodoumlja tesko da ce biti prihvacen i pozeljan u zajednici, bar to dosadasnja istorija svedoci... A onda se postavlja pitanje da li on tako postaje zatocenik ukoliko ga njegova sloboda vodi do nevoljnog lisavanja zajednice za kojom cezne?

Elem, "Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе" ???

Hmm, pa iskreno, mislim da si ti svoj potpis vec objasnio u prethodnim postovima. Ono sto mene zbunjuje u ovom kontekstu jeste "samobitnost". Sto se vise covek oslobadja  veza koje ga vezuju za ovozemaljski zivot, u onom smislu u kome si ti to lepo prethodno objasnio, pretpostavljam da bi trebao da postane svesniji svoje nistavnosti a ne samobitnosti? Ili mozda pricamo o istoj stvari ali gledanoj iz drugog ugla...  0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Ostaje pitanje odnosa zajednice  prema "oslobodjenom" jer on kao luconosa nekog slobodoumlja tesko da ce biti prihvacen i pozeljan u zajednici, bar to dosadasnja istorija svedoci... A onda se postavlja pitanje da li on tako postaje zatocenik ukoliko ga njegova sloboda vodi do nevoljnog lisavanja zajednice za kojom cezne?

незахвални само-quote

лишавање заједнице је управо бол који каже да не припада ни у затвору, ни на слободи, али у затвор се не враћа ни по цену живота.

и схвати да један живот мора да га напусти да би заиста живео. тај трен науштрб стања.

мислим да се само тако може бити искрено слободан, све остало је клацкалица.

а онда то и није одрицање и лишавање, већ задовољство и спознање нове заједнице.

[Hristoljub]

isus-sinai BRAĆO I SESTRE!

Vrlo zanimljiva tema a i odgovori. :smiley:

Verujem, u stvarnost postojanja ovakvog stanja u predanim Bogu hrišćanima. Mislim da je Sv. apostol Pavle to izrazio rečima: "Rob Hristov - slobodnjak Gospodnji". ROB SAVRŠENE LJUBAVI! Tu nema zakona, nema pravila, nema kanona, ...

Apsolutna, savršena Ljubav i PREBIVANJE U LJUBAVI (BOGU).

Rob Hristove Ljubavi je slobodan i da greši gledano s Božje strane; nije robot! "Sve mi je slobodno, samo nije sve na korist." Samo što on to ni ne želi a isto tako rob Hristove Ljubavi daje apsolutnu slobodu svakom stvorenju (pa i da greši!). Sloboda sadrži i odgovornost.  

LJUBAV BOŽJA JE LUDOST ZA SVET!

Zatočenik slobode Ljubavi, je mahom "problem" zakonika, fariseja, književnika, ... neprijatelja Krsta Hristovog!

Častoljublja i slavoljublja ljudskog i "opšte važećeg mišljenja", koje je "Bog ovoga sveta".

Aktivna strana ljubavi pokazuje se u činjenju dela Hristovih a pasivna u nečinjenju nasuprot Hristu.

Samo što grešno ljudsko srce ne razume i ne vidi Ljubav, dok mu blagodat to ne otkrije.

Niscrpna Ljubav, neiscrpna tema!

S'Bogom!

[Vaske]

Па у вези овог односа са колективом и уклапања у масу, не знам шта бих ти друго рекао него да је ирелевнтно за питање слободе, заправо стоји као опозиција слободи. Још је мудри Сократ рекао " шта нас брига за мишљење масе", уосталом и Христа је маса разапела, а за њим су пошли они истински слободни и ослобођени Његовом ријечју.

Слбода носи терет са тобом, и заправо много је лакше бити неслободан него слободан, али тај терт никако није заточеништво. Усуд слободног је да до краја осјети сву радост свијета и сву тугу и бол свијета, и да наизад на себи понесе одговорност какву неслободан неможе ни појмити.

како оно иде : Није живот што и пољем проћи

Што се тиче потписа

То је реченица Мартина Хајдегера, можда си чула за њега?

Наиме, човјеку је припадно између осталог и то да може да се на извјестан начин сусретне са Ничим, У сваком случају пред њим непрекидно стоји смрт ( која је свакоко после љубави највећа инспирација ), а без тог сусрета са ничим неможе се ни говорити о свијести о соптвеном постојању ( наиме идентитет успостављамо на основу разлике) па тако ни о самобитности , а ни  о нашој слободи за нешто, за биће.

Изложеност нашег бића ничему, и тако рећи стална пријетња Ничега нашем бићу , заправо одржава нашу слободу. Хајдегер је то рекао у неком мало другачијем контексту али ја то ето преводим везано за ову причу.

[florenntina]

Panda, moze li malo pojasnjenje "спознање нове заједнице". Na koju novu zajednicu mislis?

Vaske, da, Hristos-a je masa razapela, ali je on i razapet za spasenje te iste mase-zajednice zar ne? Hocu da kazem da ako ti tvoja sloboda predstavlja smetnju da budes dio zajednice za kojom ceznes, zar ona u tom smislu ne postaje ogranicavajuci faktor tj. tvoje ropstvo, zatocenistvo?

O Hajdegeru bih nekom drugom prilikom, ako ne zameras, kad se malo prisetim starog gradiva  isus-sinai

[Vaske]

Panda, moze li malo pojasnjenje "спознање нове заједнице". Na koju novu zajednicu mislis?

Vaske, da, Hristos-a je masa razapela, ali je on i razapet za spasenje te iste mase-zajednice zar ne? Hocu da kazem da ako ti tvoja sloboda predstavlja smetnju da budes dio zajednice za kojom ceznes, zar ona u tom smislu ne postaje ogranicavajuci faktor tj. tvoje ropstvo, zatocenistvo?

Укаратко ћу ти одговорити и идем на спавање касно је па можемо и другом приликом да очијукамо.

Слобода о којој говирим нас и позива у једну отвореност ка цјелини бивствујећег у један однос прма свијету који није обликован мишљењем масе , већ слободом из које извире.

Само истински слободан ( што ће рећи само хришћанин  isus-sinai) може да љуби свог непријатеља - оног који ме не прихвата.

Ајд лијепо смо се исторокали, па можемо и наставити ако желиш?

Баш фино цуре разговори са тобом, а то је већ ријеткост.

Лаку ноћ.

[Милан Меденица :)]

па за мене је само једна истински слободна, и појединцу и групи подједнако - Христова Литургијска.

опет, то не значи да се треба одрећи света у смислу одрицања људи, већ пале природе која нас везује и изазива бол робовања греху и ''претходном'' животу ...

мало је незахвално тумачити, али зато Господ и каже да је ни лево ни десно, већ прав, средњи, умерен, јер се не може постати одрастао са 10, потребно је искуство живота јер ми изгледа никако другачије не умемо да учимо до кроз грешке, грех.

ко никад није пао, не уме да цени устајање и стајање.

кога никад није заболело крваво колено, не уме да цени трчање.

можда бих чак отишао да људи оду до таквог екстрема да раде себи свакојако да би научили да цене неке ствари, можда је то само њихов начин проналажења начина да себи објасне нешто ...

колико ми неке очигледне благодати примамо здраво за готово - топлу проточну воду, рецимо.

кад смо последњи пут размишљали о томе, кад бисмо и знали да знамо да размишљамо, одакле бисмо кренули, ако не од губитка, пада?

цена пада или ценити благодат, зар није то исто?

ал цени топлу проточну воду, као да гледаш клошара да ти завиди споља што он то нема и ужива са тобом у топлоти воде која се прелива и чисти, топлим домом који имаш и срећном породицом са којом живиш.

благодати иду заједно, пад је појединачан.

ено рецимо, множите се и рађајте ...

па Бог нам и нашој деци тиме жели добро, биће им лакше у животу СВЕ да раде у групи и сложни у љубави, него појединачно, сами без иког да их подржи или исправи из пада ...

нама кад смо стари (ако кренемо са историјом од нас), деци кад су млади и пробијају се кроз живот који не мази и долина је плача.

и на крају живот је само важан, све остало су вежбе до њега, падања и раскрварена колена и сузе, једна лепа и радосна вожња бициклом док се држи равнотежа између лево и десно.

опет, која поента не искусити вожњу са различитим људима, заједницом слободних?

[florenntina]

Hvala Vaske, radost je obostrana  crvenilo

Dakle drugari, na nivou svetosti, ovo sto Panda i ti pisete svakako stoji, no ja se pitam sta cemo sa ovom drugom vrstom ljudi, stvaraocima koji su ostavili svetu izuzetno lepa dela -plod njihovog krvavo placenog slobodoumlja? Kazem "krvavo placenog" bas zato sto su ga platili lisavanjem od strane zajednice za kojom su ceznuli...Da li su oni postali tako zrtve svog slobodoumlja? Ako se setimo da "Lepota ce spasiti svet" namece se pitanje kako cemo se spasiti bez kreatora te lepote, a i kako ce se kreatori spasiti bez zajednice? I tako dolazimo do apsurda... A ipak, kroz sve vekove opstaju i spasavaju se i kreatori i svet sto jasno pokazuje da je to moguce samo Bozijom blagodacu  0104_cheesy Dakle,  0102_laugh

[Vaske]

Hvala Vaske, radost je obostrana  

Dakle drugari, na nivou svetosti, ovo sto Panda i ti pisete svakako stoji, no ja se pitam sta cemo sa ovom drugom vrstom ljudi, stvaraocima koji su ostavili svetu izuzetno lepa dela -plod njihovog krvavo placenog slobodoumlja? Kazem "krvavo placenog" bas zato sto su ga platili lisavanjem od strane zajednice za kojom su ceznuli...Da li su oni postali tako zrtve svog slobodoumlja? Ako se setimo da "Lepota ce spasiti svet" namece se pitanje kako cemo se spasiti bez kreatora te lepote, a i kako ce se kreatori spasiti bez zajednice? I tako dolazimo do apsurda... A ipak, kroz sve vekove opstaju i spasavaju se i kreatori i svet sto jasno pokazuje da je to moguce samo Bozijom blagodacu  0104_cheesy Dakle,  0102_laugh

Па са тим другим нећемо ништа  4chsmu1

Мислим, то што су они крваво платили, нису платили да би нешто добили, већ да би дали. Лијепо је кад Слободни има мир са околином ( и то спољашњи наравно) али то није примарно и није никаква сатисфакција за њега, Слободног.Његова утјеха није од овога свијета.

Достојевски када је рекао ту фамозну реченицу како ће "Лепота спасити свет",под Лепотом је мислио на Христа,Лепота је год њега била друго име за Христа, тако да нема спасења без Спаситеља.

Слободном су очи упрте у ту Лепоту и она је једина утјеха , а и радост његова.

crvenilo

[florenntina]

Па са тим другим нећемо ништа 

Мислим, то што су они крваво платили, нису платили да би нешто добили, већ да би дали. Лијепо је кад Слободни има мир са околином ( и то спољашњи наравно) али то није примарно и није никаква сатисфакција за њега, Слободног.Његова утјеха није од овога свијета.

Достојевски када је рекао ту фамозну реченицу како ће "Лепота спасити свет",под Лепотом је мислио на Христа,Лепота је год њега била друго име за Христа, тако да нема спасења без Спаситеља.

Слободном су очи упрте у ту Лепоту и она је једина утјеха , а и радост његова.

0205_whistling

Istina, mada ja ne bih taj odnos posmatrala u dimenzijama dobiti-dati vec pre u kontekstu zajednice-samoce...Slazem se potpuno da "мир са околином није примарно" u ovakvim okolnostima ali mislim da je to pre zbog znacaja-prioriteta stvaranja a ne zbog nevaznosti zajednicarenja. Znas i ovo sto se tice Dostojevskog takodje stoji ali u nekim opet krajnjim dimenzijama jer kao sto smo se slozili ipak to nije tren-mec vec ceo zivot-neprekidna borba. Dakle, potpuno stoji da  "Слободном су очи упрте у ту Лепоту и она је једина утјеха , а и радост његова" ali i da taj 'Slobodni" pati celi zivot lisen zajednice te tako ta njegova sloboda postaje izvesno zatocenistvo u ovozemaljskim dimenzijama. No, s obzirom da, "Његова утјеха није од овога свијета" kako ti lepo primeti, zatocenistvo ostaje u ovom svetu tj. konacno je, sto zaista i jeste ziva rec utehe    0104_cheesy

[Vaske]

Да, заиста то јесте жива реч утехе  0104_cheesy

Оно што бих ја додао овом твом коментару је следеће:

-Ми заједничаримо само са оним што љубимо, а све што истински љубимо , љубимо љубећи Онога који јесте Лепота, Истина  и Живот, па тако и заједница коју остварујемо само се наизглед догађа ту и тамо, али истинско догађање заједништва, наше помирење са свијетом, догађа се само и једино у Христу. Тако да наша осамљеност, нека врста издвојености из друштва, не погађа суштину наше усамљености или не-усамљености јер Слободни истински пребива у Христу, а кроз њега има и то помирење са свијетом, а не обрнуто.

Фактичка усамљеност може да буде грозна и несносна, за онога који је не-слободан али за слободног не, боље рећи Слободни никад и није усамљен и нема такав осјећај јер је с Богом.

А бити С Богам, знаш и сама, значи бити у Љубави са цијелом творевином и непрестано осјећати присуство Живота, и то увијек кроз игру јер једино она увијек може да  приму у себи и изрази нашу слободу и пунину нашег бића.

Па шта и ако нас нико од " људи" не узима за пријатеље, то је њихова неслобода( затвореност), а не наша, Ми ћемо лако пронаћи свог Пријатеља, он је увијек ту негдје у пољском цвећу, међу звездама, у пјесмама.

[florenntina]

Да, заиста то јесте жива реч утехе  0104_cheesy

Оно што бих ја додао овом твом коментару је следеће:

-Ми заједничаримо само са оним што љубимо, а све што истински љубимо , љубимо љубећи Онога који јесте Лепота, Истина  и Живот, па тако и заједница коју остварујемо само се наизглед догађа ту и тамо, али истинско догађање заједништва, наше помирење са свијетом, догађа се само и једино у Христу. Тако да наша осамљеност, нека врста издвојености из друштва, не погађа суштину наше усамљености или не-усамљености јер Слободни истински пребива у Христу, а кроз њега има и то помирење са свијетом, а не обрнуто.

Фактичка усамљеност може да буде грозна и несносна, за онога који је не-слободан али за слободног не, боље рећи Слободни никад и није усамљен и нема такав осјећај јер је с Богом.

А бити С Богам, знаш и сама, значи бити у Љубави са цијелом творевином и непрестано осјећати присуство Живота, и то увијек кроз игру јер једино она увијек може да  приму у себи и изрази нашу слободу и пунину нашег бића.

Па шта и ако нас нико од " људи" не узима за пријатеље, то је њихова неслобода( затвореност), а не наша, Ми ћемо лако пронаћи свог Пријатеља, он је увијек ту негдје у пољском цвећу, међу звездама, у пјесмама.

0913_sport

[Милан Меденица :)]

ваистину затвор са оригинал затвореницима, унификационим решењима и бројевима.

[florenntina]

ваистину затвор са оригинал затвореницима, унификационим решењима и бројевима.

Ko bre hoce mog druga Pandu u zatvor 70A.gif, da ga malo  starece