СРАМОТА: Слепој и непокретној Ужичанки секу струју и плене ствари!

[Raymond Red Reddington]

СРАМОТА: Слепој и непокретној Ужичанки секу струју и плене ствари!

Никола ЈАНКОВИЋ

23. децембар 2013, Новости

 

Мајка Славица са ћерком Дорис Бошњаковић у свом стану / Фото Д. Карадаревић

УЖИЧАНКА Дорис Бошњаковић (22) потпуно је непокретна. Од рођења је слепа. Услед церебралне парализе болује од тешког облика епилепсије. Дуже од две деценије кревет је њен дом, а свака топла реч самохране мајке Славице њено срце испуни радошћу какву познају само мала деца. Зато се смеје и без трунке сумње каже: Ја сам срећна!

Изненада, са степеништа испред њеног стана допире бат нечијих корака. Преостали живи неурони дивљају, епилептични напад почиње јер је у спољашњем свету неко отворио врата пакла, смрт је на прагу: у ходнику, без трунке милости, радници ЕПС „секу“ јој струју! Она губи свест, језик пада дубоко у грло, зуби га кидају, пена и крв се сливају на белу постељину…

Испред врата стана у ужичком насељу Крчагово, радници ЕПС одлучни да сачувају „енергетску стабилност државе“ комшијама који моле за мало милости показују налог за мрак и неплаћене рачуне. Ређају аргументе: Еј, бре, више од пола милиона динара дугује! Добро, месечно не троше више од 4.000 динара, нема „енормне“ потрошње, али, силне се камате нагомилале!

Комшије бране праг људскости и разума: Дорис је имала недавно две тешке операције, очекују је још две наредних дана! У њеној соби температура мора увек да буде на 30. подеоку, због болести, ево вам доказа из болнице! Па, децембар је. Где ће са скупим лековима ако фрижидер стане? О Дорис брине самохрана мајка, она уз своје дете мора да буде 24 часа, нема могућност да напушта стан, а камоли да се запосли. Откуд им онда паре? Знате ли да оброке узимају из народне кухиње? Па, људи, они живе од укупно 40.000 динара месечно, од социјалне помоћи и додатка, а само лекови и пелене више коштају… Зар не схватате да је дуг ненаплатив, и да је ово за Дорис крај?

ИЗРЕЧЕНА КАЗНА

НАРЕДНИХ дана ће нам искључити струју, ја ћу поново морати да вратим жице. Како да пустим да ми дете умре? Шта бисте урадили ви? Онда ћу морати на издржавање затворске казне. Заплениће нам ствари, безвредне, па ће на ред убрзо доћи и наш стан. Немогућност да платим дуг, све тужбе које стижу свакодневно и ту безизлазност више не можемо да издржимо – каже Славица, да Дорис не чује. – Ми смо осуђенице на смрт.

Прошло је десет минута. Дорис се буди, у ходнику је мук, а мајка јој говори како је живот у ствари – леп. Радници ЕПС су отишли, псујући наглас шефове који су их овамо послали. Овог пута нису „исекли“ струју, али знају да ће их шефови већ сутра вратити да посао обаве. Све по закону. Закон, међутим, познаје и крајњу нужду у одбрани живота и здравља: сваког пута када су „секли“, мајка је ишчупане жице враћала на место! Суд крајњу, нужну одбрану – није уважио.

- Чудно је то. Да бих ја још мало поживела, моја мајка је морала да постане криминалац. Ако неко зна шта смо друго и боље могле учинити да се спасемо, преклињем нека нам каже – говори Дорис.

Детету је жао мајке, а мајци детета. Две жене немају никакву заштиту.

Све ово, само је тужан епилог једне бирократске ујдурме са опасним последицама. Пре четири месеца, „Новости“ су заједно са ужичким удружењима особа са инвалидитетом покренуле иницијативу да се Дорис обезбеди достојанствен живот. Обратили смо се Градском већу Ужица: локална власт већ је преузела на себе обавезу да девојци и њеној мајци плаћа све „градске“ комуналије. По њиховом захтеву, Дирекција за изградњу урадила је пројекат изградње лифта у њеној згради, јер Дорис живи на четвртом спрату. Спољашњи свет за њу је недоступан. Сада треба „јурити“ новац за реализацију пројекта…

Бранко Гавриловић, члан Градског већа задужен за социјална питања, обећао је да ће, ако се реши питање старих дугова за струју, покренути поступак да се и ова ставка, а реч је о невеликом износу, убудуће плаћа из градске касе. Тиме би проблем био трајно решен.

Прва адреса на коју су „Новости“ отишле била је Електродистрибуција Ужице. Овом предузећу упутили смо молбу за отпис целокупног, ненаплативог дуга. Директору ЕДБ Ужице Владимиру Доганџићу, у разговору, а затим и у писаној форми, предочили смо оно што је ионако већ напамет знао. Сва енергија образованог човека, његово знање и несумњив утицај, сав немали политички ангжман, све што човек на важној функцији јесте и што је можда могао бити, сабрало се у бирократску мантру, каже – да није надлежан.

„Ненадлежни“ су се, ипак, огласили идуће недеље: Славици је из ужичког ЕПС стигао позив за суд, један, други, па трећи… У сваком позиву, дуг је вешто „расцепкан“ да не застари, да се Дорис и њена мајка не извуку тако лако.

Наша следећа адреса било је „надлежније“ Привредно друштво „Електросрбија“ у Краљеву. Званична молба упућена је директору Срђану Ђуровићу. Време је пролазило, а од директора ни абера, ни најмање сугестије, трунке жеље да се помогне. „Новости“ су инсистирале да нас краљевачка „Електросрбија“ званично обавести о судбини молбе за отпис дуга. Прошле су недеље, напокон се телефоном јавља службеница „Електросрбије“.

- Немамо законских могућности за отпис дуга – рекла је службеница.

СЕСТРА СТУДИРА

ДОРИС има сестру Анамарију на факултету, њој Славица плаћа стан, храну, испите… Дете студира у немогућим условима да у животу нешто направи, да сутра помогне мајци и сестри.

„Новости“ инсистирају да нас „Електросрбија“ у писаној форми, како угледној компанији доликује, обавести који им закон брани да спасавају Дорис. Службеница је обећала да ће одговор стићи, али се то није догодило. На сточићу, поред кревета у коме Дорис живи, после два-три дана, нашао се нови судски позив. Овог пута „ненадлежни“ њену мајку гоне кривично. И ето ње на оптуженичкој клупи ужичког суда, посрамљене. Признаје кривицу, правник није, нема пара за струју, а камоли за адвоката. Не позива се на стање крајње нужде. Изречена јој је пресуда, блага: месец дана затвора, условно на годину дана. Звони телефон у „Новостима“, јавља се службеница из Краљева уверава нас – није то ништа.

- Ако уместо отписа дуга затражите хуманитарну помоћ, можда ћемо моћи да помогнемо, имамо фонд за то – каже љубазно.

„Новости“ им предлажу најјефтиније решење: до 30. 11. на снази је била Одлука о репрограму: ако за Дорис донирају 60 одсто дуга, осталих 40 процената се „опрашта“. Пишемо директору Ђуровићу нову молбу. Најповољнији је тренутак да ствар трајно реши.

- Немамо новца за ову намену – јавља службеница из Краљева.

  Уз Дорис стала цела Србија

Н. Јанковић | 24. децембар 2013.

Новости

Усуд слепе и непокретне Ужичанке покренуо талас солидарности и подршке наших читалаца. Отворен наменски рачун за помоћ девојци којој прети „сеча“ струје, али и пленидба ствари

Славица и Дорис Фото: Д. Карадаревић

УСУД Ужичанке Дорис Бошњаковић (22) којој је ЕПС покушао да „исече“ струју због нагомиланих камата на неплаћене рачуне – потресао је Србију и покренуо талас подршке, али и незадовољства. Грађани желе да помогну овој потпуно непокретној девојци, слепој од рођења, која услед церебралне парализе болује и од тешког облика епилепсије. Само бирократе још ћуте, не дајући ни најмањи сигнал да ће решити проблем. Зато „Новости“ покрећу акцију да се за несрећну девојку и њену самохрану мајку Славицу прикупи новац – за плаћање дуга за утрошену електричну енергију.

У Ерсте банци отворен је наменски жиро-рачун на име Дорис Бошњаковић (340-32143220-07), а прикупљени новац може послужити искључиво за плаћање рачуна. Уколико надлежни, ипак, одлуче да реше велики проблем, сав новац биће искоришћен за куповину скупе, специјалне лифт-столице, јер Дорис живи одсечена од света, на четвртом спрату зграде у којој нема лифта. У сваком тренутку, људи који дају прилог имаће увид у стање на рачуну, а по завршетку акције, јавност ће бити обавештена о сваком потрошеном динару.

Према последњим подацима, које је ужичка ЕДБ доставила „Новостима“, у времену опште беспарице, „залогај“ је велики – дуг износи више од 500.000 динара!

Као иницијатор акције, „Новости“ су Градском већу Ужица упутиле захтев, да после измиривања дугова, град на себе преузме плаћање рачуна у будућности, а он у просеку износе 3.500 до 4.000 динара месечно. Тиме ће агонија двеју Ужичанки бити окончана, а проблем трајно решен. Ужичко градско веће већ је помогло Дорис, јер је на себе преузело обавезу плаћања „градских“ комуналија. Одговор је стигао у уторак:

- „Новости“ су многима, једним несвакидашњим текстом, отвориле очи! Градско веће Ужица, после решавања проблема „сече“ струје немоћним женама, на себе ће преузети плаћање њихових месечних рачуна за електричну енергију – каже Бранко Гавриловић, члан Градског већа за социјална питања, до сада једини званичник спреман и одлучан да ствар истера до краја.

Да би се то остварило, прво се хуманост мора показати на делу. „Новости“ ће, заједно са Градским већем и ужичким удружењима особа са инвалидитетом, ако грађанска акција успе, у јануару, у Ужицу организовати хуманитарни концерт „Музика на струју“ – гости ће бити особе са инвалидитетом из Ужица и околине. То је „армија“ обесправљених, њих око 1.500, њихове породице, и сви остали грађани највећег града западне Србије – окупиће се на једном месту… У тешкој години која долази, сви учесници допринеће формирању фонда за гашење сличних „пожара“, да се срамота не понови.

- Иницијативу „Новости“ апсолутно подржавамо и активно ћемо се укључити, јер је ово прилика да јавно покажемо да је пуки физички опстанак немогућ за људе који су први на удару опште кризе – каже Предраг Бакић, секретар Удружења оболелих од церебралне и дечје парализе.

КРЕНУЛЕ УПЛАТЕ!

ПРВЕ уплате већ су на рачуну: Одељење физијатрије ужичке Опште болнице уплатило је првих 3.500 динара. Познати ужички радио-водитељ Никола Митровић – „Жута минута“, пријатељ „Новости“ у бројним хуманитарним акцијама, организовао је аукцијску продају различитих производа, грађани се јављају у жељи да исправе овдашње бирократске „криве Дрине“, кренуло је, сваки динар је драгоцен …

Рачун за помоћ, на име Дорис Бошњаковић у Ерсте банци је: 340-32143220-07

________

ФБ Никола Јанковић, новинар листа Новости:

ИНФОРМАЦИЈА О ПОМОЋИ НАШОЈ ДОРИС: Велики број људи уплаћује новац. У општој беспарици, хуманост је на делу. Наравно, реч је о мањим износима, зато је неопходно да нас што више уплати колико може: 100, 200, 300 динара… Види се већ сада, да ће бити веома тешко стићи до цифре од 500.000 динара! Зато, правац банка, јер чим скупимо, град преузима плаћање рачуна у будућности!

Још једном понављамо рачун:

Ерсте банка, Дорис Бошњаковић,

рацун број 340-32143220-07

Ево мотивације из Бајине Баште:

Поштовани пријатељи, одбојкашки клуб Тара из Б.Баште прикључиће се акцији помоћи за Дорис Бошњаковић из Ужица. Скупљали смо новац за настрадале у Јапану, помагали смо нашим суграђанима у Б.Башти, донирали климе за дом здравља у Б.Башти, помагали ђачку кухињу у локалној основној школи, а за овакву акцију нисмо се премишљали ниједног тренутка. Спортски поздрав из Б.Баште

[Никола Поповић]

Још једна хроника за коју се надамо да ће имати срећан епилог....

[Volim_Sina_Bozjeg]

.... sad da država nema ni za struju da pomogne nekome ko nosi takav Krst u životu.....

[Дијана.]

Zaista loša slika u odnosu na lokalni CSR, humanitarne organizacije i cijelu zajednicu. Na stotine slučajeva se  tako pojavljuju da tv i mediji "otkrivaju" ugrožene porodice o kojima bi CSR trebalo da se stara, i onda ide podrška zajednice gdje nije zapravo bilo reakcije sistema. Naravno dobro je i mora da se uključi zajednica sa solidarnošću, ali... 

[Ненад Р.]

Још једна хроника за коју се надамо да ће имати срећан епилог....

 

Даће Господ .. Господе помози Дорис и њеној мајци .

[Данче*]

Ма данас више нема срамота,то је било некада, где је било поштење било је и стида..

А ја као мама слепој девојчици стидим се овим поступком,зар бити хуман толико је тешко,где нам је љубав према ближњима???

Господе смилуј се и спаси малу Дорис...

Она негледа лепоте овога света али такође не гледа и грехоте у којој сви тонемо..

Њено је Царство Небеско!